USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Struzzo ::Problem je što jesi vređala, Lelo. Takav stav je za usvojeno dete i usvojenog roditelja uvredljiv, pogotovo što sa takvom lakoćom izjavljuješ da bi usvojila dete.
Nebitno gde bi usvojila, ovde ili u inostranstvu. I ovde i tamo, to je ozbiljna procedura.
Ja ipak cenim da si trenutno razočarana svojim neuspesima u pokušajima da dobiješ biološko dete, pa iz tebe govori očaj i gorčina. Nisi ti iz ove priče, priče o usvajanju. Tvoj post je sve "rekao": hoću malo dete, bebu, neću da znam za njegovo poreklo, neću da mu kažem da je usvojeno, neću Rome, neću bilo kakav (ponajviše zdrastveni) problem - dosta mi moje patnje, neću ovde da usvajam nego van (kao da tamo van ne znaju šta će sa divnim, belim, zdravim bebama, samo tebe čekaju da ih kad rešiš, ako rešiš, usvojiš)....

Želim ti puno sreće u sledećem VTO pokušaju!

Slazem se sa Struzzo, Dacom i ostalima.

Zao mi je sto neki ljudi sebi daju za pravo da se bave nekim temama a da nisu ni neke osnovne pojmove iz te teme proucili i shvatili.

Dodjoh,videh,ostadoh sokirana...ne znam sta reci na ovu temu osim svakakvih ljudi ima...
moram da priznam da ovu temu citam dugo ali ne komentarisem,od nedavno malo vise razmisljam o usvajanju...za sada samo razmisljam,mozda jednom,ne znam... al zelim da vam kazem da mi jako jako jako drago sto postoji ovakva tema i vi divne nesebicne zene koje delite sa nama sve ono dobro i lose u vezi usvajanja,bez ustezanja i uvijanja...zbog toga vas molim da se ne nervirate i ne obracate paznju na komentare raznih ljudi...Ljubim vas hrabre zene

Sram me bilo. Sram me bio. Sram da ih bude. Sram da nam udje i nikad ne izadje. Sramota.

O da... evo stidim se za svaki post koji sam napisala a i za postove svih drugih.

Stidim se za sve one redove, sajtove, informacije koje sam procitala o usvajanju. Za sve blogove i forume na kojima mi ostade dioptrija pa sad nosim naocare dok citam. Da bolje vidim.

Stidim se sto cu sutra da budem ponosna majka usvojenog deteta i takve kao ti cu da jedem za dorucak jer kad im ko lavica riknem na predrasude, budalastine i gluposti koje cujem sabicu ih u misju rupu. Zbog takvih je usvajanje humanizovano, marginalizovano, minimalizovano, diskriminizovano... Zbog njih covek ne moze ponosno da kaze da je usvojio nego samo bliskim i probranim ljudima. Kao da toga treba da se stidim i precutkujem. Da mi ne bi pripisivali usvajanju svaku detetovu manu, liniju karaktera, ponasanje, razmisljanje. Da ne upiru prst u njega kao da je marsovac.

Stidim se zbog svih ljudi koje poznajem a koji su usvojili dete, koji su nesebicno delili i jos uvek dele svoje iskustvo, svoju zivotnu pricu, svoje savete kako sto bolje podici dete bez psihickih posledica, kako stvoriti jake licnosti pune samopouzdanja, karakterne ljude... kako na pravi nacin odgojiti dete a da ono sutra ne bude zrtva sopstvenog usvajanja i laznih informacija.

Stidim se sto cu sutra svoje dete da podrzim u kompletiranju svog identiteta, sto cu mu pomoci da pronadje bioloske roditelje, sto cu mu pruziti podrsku kad mu bude tesko, kad prolije prve suze i zbog tog prvog bola zalupi mi pred nosom vrata od sobe dok se meni dusa cepa na pola. Stidecu se i onda kad izadje iz sobe pa me onako bez reci zagrli jer zna da to uvek moze i da sam ja tu i kad je najlepse i kad je najteze. Da prastam, da podrzim, da slusam, da zagrlim, da se sklonim, da grdim, da hvalim, da ispunjavam zelje i kocim hirove...

Stidim se sto mi zivot ne stvara iluzije da je usvajanje lako, da nije isto kao kad sam otisla da kupim maltezera sa dobrim pedigreom i cac cacib roditeljima. Pa i pored svega toga nije ispala vrhunski primerak ali bi ubila coveka za nju. Zamisli za dete.

Stidim se i za onaj centar za socijalni rad koji ponekad svoj posao radi tako povrsno pa omane i sa usvojiteljima. Raznoraznim ljudskim felama dodele podobnost pa upropaste dete. A nisu trebali ni dve nacrtane ovce da im daju da usvoje a ne dete. Uz malo glume, licemerja i dvostrukih arsina dobices od njih i ti podobnost.

Stidim se i za to tvoje razmisljanje, tako plitko i povrsno. Biti spreman da detetu koje ces da usvojis uskratis elementarno pravo na istinu, osnovni podatak koji cini sustinu jednog coveka, genetski kod i poreklo kao najvazniju stvar koju neko treba da zna, sve to znaci biti toliko sebican i samoziv naspram deteta, stavljajuci ga umesto na prvo na drugo mesto lestvice prioriteta. Ne mislim da ce me dete manje voleti kad sazna svoju istinu, niti ce spakovati kofer i otici kod bioloske majke, jer ono sto sam ja godinama gradila, ako sam svoj posao majke dobro odradila, nista nece moci da srusi. Moj mikro svet ce biti ocuvan i kompletiran dok ce tvoj sa takvim razmisljanjem uvek biti ugrozen vidljivim i nevidljivim stvarima i istim onim ljudima opisanim u pet redova iznad.

Stidim se i sto sve ovo napisah, znam da je dzaba.

Auh kakav tekst Ambra... Nije sigurno pisano za džaba. Nakon ovog ostaje se bez teksta

Pošto sam se malo povratila nakon Ambrinog posta...

Da pošaljem Jeleni pozitivnu energiju. Biće bolje, mora...

alisa ::Mozda ce neko drugi moci bolje da ti objasni ali aj da probam....
Istina je da svako ima pravo na svoje misljenje ali dete nije stvar tako da i ono ima pravo na svoje misljenje i svoje stavove i isto tako ima pravo na svoj izbor.... Samim tim sto mu neces reci oduzimas mu pravo na njegov izbor i njegov stav.... naturas mu svoje stavove i izbore...
To dete sa jedne strane nije tvoje...  ono ima svoju biolosku majku, zenu koja ga je rodila i ko si ti da mu oduzmes pravo na to? Tebi genetika nije bitna al opet ti nisi usvojena.... i otkud znas da detetu nece biti bitna genetika?   ako posmatras sa ove strane tim tvojim stavom si uvredila svu onu decu koja su usvojena! oduzela si im pravo da saznaju svoje korene!
Sa druge strane cin usvajanja je jedna jako plemenita stvar i mislim da se dete ne treba usvajati samo iz sebicnih razloga , da bi se ostvarila kao majka, vec i iz zelje da istom tom detetu pomognes, pruzis mu dom i ljubav, bolju buducnost a sve tvoje izjave govore upravo suprotno od toga.... ti bi dete usvojila samo zbog sebe.... ne i zbog njega samog i to je ono sto najvise vredja....
citajuci tvoje postove na ovoj temi ljudi sticu utisak ko da si krenula u butik da kupis kaput... ovaj mi se vise svidja a ovaj manje.... a ne ko da imas zelju da usvojis dete...
dete je zivo bice.... mali covek.... sa emocijama i svojim razmisljanjima .... nije stvar a tvoje izjave ga svrstavaju u kategoriju stvari....
ljudi se jako muce da usvoje dete i trnovit put prolaze a ti si ovde banula ko da si krenula na pijacu.... opet ti kazem.... iscitaj temu ispocetka pa ce ti mozda biti malo jasnije....
koliko su zene u borbi sa sterilitetom osetljive i prolaze kroz sve i svasta toliko su isto osetljivi i parovi i deca koji prolaze usvajanje....

Alisa,
sve si lepo rekla sem što moram da odreagujem na ovo "plemeniti čin". Usvajanje je plemenito koliko je i radjanje biološkog deteta plemenito, ni više ni manje. To je način na koji se ostvarujemo kao roditelji i to što smo se odlučili na usvajanje ne govori ništa o našoj plemenitosti. Možda nam je samo takvo roditeljstvo više ležalo isto kao što nekom drugom nije. Evo ja sam relativno kratko vreme provela u vto pokušajima. A opet podržavam one žene koje ostanu duže, imaju mnogo više pokušaja od mene, kao i one koje uopšte nisu bile na vto i odmah su krenuli na usvajanje... sve su to naši izbori. Ne moramo da budemo plemeniti da bismo činili dobro našoj deci. Već u samoj reči majka to bi trebalo da bude sadržano. Ako toliki broj stručnjaka i onih koji su sami usvojeni govori o usvajanju na neki način onda ja koja pre namere o usvajanju nisam bila u toj koži a i danas gledam na stvari iz ugla majke ne treba da imam toliku sujetu pa da mislim da mogu znati bolje od svih njih. A ako spoznam da je nešto bolje za moje dete onda ću svakako činiti tako bez obzira da li je meni to prijatno ili ne. Tu opet nema plemenitosti već samo ljubavi prema detetu koja se u času susreta sa detetom radja (bar tako je kod mene bilo a ako kod nekog nije tako onda dodje vremenom).

Daco,
ne znam da li Lelu zanima ali evo mene bi zanimalo a i još nekog sigurna sam... Kako bi dete znalo da je usvojeno a da mu nije rečeno?

Nisam se dobro izrazila kad sam rekla plemenit.... Vise sam mislila na to da ljudi koje se odluce na usvajanje imaju vecu sirinu, i vece srce u smislu da vise ljubavi mogu da pruze.... bar ja tako gledam... nije svako sposoban da bude usvojitelj... sad cete reci da nije svako sposoban ni da bude roditelj sopstvenoj bioloskoj deci ali slozicete se da je mnogo veci broj ljudi koji su spremni da podizu svoju biolosku decu dok im je pojam usvajanja potpuno stran.... ja znam divne ljude, koji jako vole decu i divni su sa njima, svoju decu nemaju a nikad im nije palo napamet da usvoje.... jednostavno su se pomirili sa cinjenicom da nikad nece biti roditelji a verovatno su negde presekli da nisu sposobni da budu usvojitelji.... Mislim da je mnogo lakse biti roditelj svom bioloskom detetu nego biti roditelj svom usvojenom detetu ....

jelena*mama2andjela* ::Dodjoh,videh,ostadoh sokirana...ne znam sta reci na ovu temu osim svakakvih ljudi ima...
moram da priznam da ovu temu citam dugo ali ne komentarisem,od nedavno malo vise razmisljam o usvajanju...za sada samo razmisljam,mozda jednom,ne znam... al zelim da vam kazem da mi jako jako jako drago sto postoji ovakva tema i vi divne nesebicne zene koje delite sa nama sve ono dobro i lose u vezi usvajanja,bez ustezanja i uvijanja...zbog toga vas molim da se ne nervirate i ne obracate paznju na komentare raznih ljudi...Ljubim vas hrabre zene

Mogu samo da potpišem Jelenin post jer i ja gledam iz njenog ugla.

Ambra ::....Stidim se sto cu sutra da budem ponosna majka usvojenog deteta i takve kao ti cu da jedem za dorucak jer kad im ko lavica riknem na predrasude, budalastine i gluposti koje cujem sabicu ih u misju rupu. Zbog takvih je usvajanje humanizovano, marginalizovano, minimalizovano, diskriminizovano... Zbog njih covek ne moze ponosno da kaze da je usvojio nego samo bliskim i probranim ljudima. Kao da toga treba da se stidim i precutkujem. Da mi ne bi pripisivali usvajanju svaku detetovu manu, liniju karaktera, ponasanje, razmisljanje. Da ne upiru prst u njega kao da je marsovac.

Ambra, pročitala sam sve postove unazad, svaka čast! Svaka čast i ostalim curama koje nesebično otvaraju svoju dušu, dele sa nama, koji nismo još u ovoj priči, svoja iskustva, savete. Boldirala sam moj najjači utisak, mada svi vaši postovi ostavljaju jak utisak.

...mnogo mi je zao zbog kafanske retorike i eugenike na kojima bi adolf licno pozavideo...ambra,tvoji postovi me odusevljavaju...poremetismo mir ove teme koju rado citam i radujem se sa vama kad ima lepih vesti...pozdrav svima vama,nase lavice!  

Alisa,
po meni veliki deo težine otpada na ovo što je Ambra pisala a Soja boldirala. Znači na okolinu koja ne shvata usvajanje, koja će svemu da pripiše da je to zbog usvajanja i razne slične pojave. Pri tom ne mislim samo na okolinu tipa vaspitačice, nastavnice, komšije nego i naše najbliže koji koliko god da vole dete nekako podrazumevaju da je isto kao biološko roditeljstvo. To stvara problem bar nama kako dete više odrasta i kako je i ono svesno. Dete mora da se prihvata celovito sa svim razlikama i sličnostima koje ima sa nama. A opet najvažnije je da roditelji to čine. No kad bi bilo više usvajanja bilo bi nam svima lakše. Evo koliko Snedrinom i mom sinu znači što imaju jedan drugog. Kako odrastaju sve više, sad oni nama prave planove kako ćemo da se vidjamo, nema više šale S jedne strane treba usvajanje shvatiti ozbiljno i sve stvari pohvatati koje ono nosi ili što više njih. S druge strane a ovo sad govorim isključivo iz ugla roditelja, naš život je neizmerno bogatiji i lepši sa detetom, svi ti problemi su jedan delić naspram velike sreće. Naravno ne pišem ovo da sve ohrabrim da krenu putem usvajanja. Kako i ti kažeš nisu svi spremni ni da budu roditelji a kamoli usvojeni roditelji. Ali oni kojima se čini da mogu, pa vagaju, njih bi malo da ohrabrim... Ne treba ni da se mnogo vaga, prodje život u tome, kako smo mi živi i pored raznih situacija opet zadovoljni, srećni, tako ćete i vi :)

Sojo,
dopalo mi se ovo "nismo JOŠ u ovoj priči". To me je i inspirisalo da napišem ove gore reči. Možda bi bilo dobro da ljudi koji se premišljaju oko usvajanja da nekad dodju na naše susrete i upoznaju i nas i decu. Bar meni je taj susret u Novom Sadu pre nego što sam postala majka puno značio. Mi smo tada već bili dobili podobnost i znala sam neke odrasle usvojene ali prvi put sam bila na skupu gde su bili usvojeni roditelji i deca. I mislim da me je to ponelo više nego sve drugo, zato to i savetujem. :)

Tatjanice,
Čitam tvoje postove iako sam zapostavila druge delove Kutka što se pisanja tiče. Odišu lepotom i pozitivnošću. Tako da se radujem što si svratila ovde, nekako se odmah osmehujem kad vidim tvoj post.

Simona, hvala na pozivu
Vrlo rado bih se družila sa vama, čitala sam i ranije vaše utiske sa druženja i bila oduševljena kako se lepo zabavljate.

Da ja pitam nesto... kad krene period adaptacije od 6 meseci, da li je moguce izvesti dete iz Srbije i otputovati na odmor u inostranstvo (da ne kazem region)? Je l' dete ima pasos?

Moguće je ali je to peripetija, mora da se ide kod staraoca/starateljke deteta i da daju neku potvrdu a niko ne garantuje kako će carinici gledati na to. Staraoc/starateljka je jedan od socijalnih radnika/radnica. Detetu možeš da izvadiš pasoš tek kad ga usvojiš. Možda neko dete ima pasoš ali sumnjam. Moje dete nije imalo ni izvod iz matične knjige rodjenih na stare podatke a kamoli šta drugo. Nije se makao iz sela u kome je živeo. Prvi put kad je trebalo da ide na usvajanje hraniteljica ga je poslala da prespava u susednom selu kako bi video da postoji svet van tog sela. Ovo pišem da bi se videlo kolika je deci to promena i mislim da bez obzira što i može da se ode do inostranstva ili Crne gore to ne činite. Mi smo išli na Zlatibor pa je i to bilo kao da smo u Las Vegas otišli Biće vremena za putovanja kad se dete adaptira i stabilizuje.

Simona, kad i gde je sledece druzenje, dosao bih i ja sa suprugom, siguran sam da bi i nama puno znacilo da vidimo sve te zadovoljne mame i tate sa decicom? Treba da krenemo u skolicu roditeljstva. Sto se tice dame kojoj ste pokusale da objasnite i pojasnite neke stvari. Moj deda je govorio:"da ovoj  banderi govorim bandero pomeri se ona bi se do veceras pomerila". Time je nama, klincima od desetak godina slikovito pojasnjavao da treba da slusamo i razmisljamo i meni je to bilo bas upecatljivo, toliko da sam pomisljao da ce se bandera mozda stvarno pomeriti, ako deda bude toliko uporan. Nekim ljudima ne vredi pojasnjavati, jer oni sve najbolje znaju, zato sram vas bilo sto pokusavate. Sram nas bilo sve i mene sram bilo. Ja znam da nista ne znam!

Aha dobro. Ima bre da povedemo ako treba i starateljku iz centra da se zena malo odmori na lepom plavom Jadranu i eto nas na moru da se ne kuvamo u Beogradu. Taman da ispise misljenje o detetu na adaptaciji

Dragane,
nismo planirale još ništa konkretno. Ali mi je drago da ima interesovanja pa onda u nekom narednom periodu možemo da se dogovorimo i vidimo.

Ambra,
nadam se da ta razmišljanja slute na neke pozitivne dogadjaje kod vas

Kamo lepe srece Simona, mogu da pevam onu "pusto, pusto, pustoooooo mi je sve..."
Nego lep dan danas bio i pade mi na pamet kako dok se okrenemo ima da dodje leto a mi 2x idemo na more u letnjem periodu pa ako se do tad nesto desi da li ja mogu dete da povedem sa sobom ili cu morati da letujem na Zlatiboru sto mi uopste nije primamljivo.
Mastam tako ja...mislim se lakse cu dete da "kupim" morem, rakovima, kamencicima i skoljkama nego zelenom travom Zlatibora

Ambra,

E pa nadam se da ćeš ipak privući pozitivnim mislima i pozitivne dogadjaje.

Videćeš već od situacije a i savetovaćeš se sa socijalnim radnicima. Zavisi koliko je dete, kakav je bio dotadašnji njegov život, kakvog je karaktera.

Recimo moje dete putovanja uvek doživljava kao stres. Sada je to mnogo manje izraženo ali u početku su znala da mi presednu putovanja. Jedan od razloga je taj što je živeo uvek na istom mestu, susretao ograničen broj ljudi, samo poznate i već dolazak u Beograd je bila ogromna promena. Drugo a to mi je potvrdila je i psihološkinja u vrtiću da svaka promena može biti okidač za 'primal wound' znači za posledice odvajanja od biološke majke. Ono što je napisala Lela da neće 'oštećeno' dete je isto znak da se ne ulazi u usvajanje. Nema neoštećene dece koja su za usvajanje. Nije uobičajeno ni prirodno da se dete odvoji od majke na rodjenju, niti da provodi prve mesece/godine života bez odgovarajuće pažnje... To ostavlja tragove i traži više angažmana od nas.

Ma bilo je cisto informativnog karaktera. Nisam imala tu informaciju pa reko ajd da pitam. Naravno da cu da procenjujem na licu mesta situaciju.

Mada sad kad si pomenula hranitelje, dodje mi da se zapitam idu li ti ljudi sa tom decom negde? Vode li ih van sela bar na jednodnevni izlet, da ne kazem more i planinu...

Ja koliko znam ne vode ih nigde.
 Radim u selu gde ima dosta hraniteljskih porodica. Ima ih koji posteno odgajaju tu decu i od njih prave ljude a ima i onih drugih... Nazalost. 
Ali sa druge strane razumem i zasto ih ne vode, uglavnom su to domacinstva u kojima imate i domace zivotinje, njivu, bastu... Ni oni sami nkad nigde nisu isli pa ne smatraju da je deci to potrebno. a znam da su u obavezi da tu decu salju na skolske ekskurzije...opet i tu ima nekih koji to ne rade.

...hvala simona,simpatije su obostrane,jedan od razloga zbog kog pratim ovu temu su tvoji postovi o viktoru...iskreno,kad udjem na forum i vidim sta nam rade cekalice,bockalice i trudnice obavezno ovaj deo kutka ostavim za kraj jer se napunim pozitivnom enegrijom kad vidim sa koliko ljubavi i pozrtvovanosti pisete o svojoj decici...zao mi je zbog ovih neprijatnosti a mislim da nastaju iz pukog neznanja,jer kad bi svako od nas proveo bar jedno popodne u domu za nezbrinutu decu i video koliko oni vape za ljubavlju i paznjom,potpuno bi nebitno bilo koje boje su te rucice koje oni nesebicno pruzaju svima koji ih obidju...radovala sam se kad ste imali susret i ponosna sam na vas!!!

Mimi upade mi u oci tvoj potpis, pa da ti ja prvo pozelim da ti se "prime" te blaste i da za 10 dana iskaces iz koze od srece a onda da ti se zahvalim na informaciji

Hvala Ambra!  
Kako ja to vidim dosta ljudi se bavi hraniteljstvom iz materijalnih razloga, dobijaju te zenice pare namenjene za decu i nesto para za njih a mislim da im ide i staz (poznajem nekoliko hranitelja ali nikad nisam postavljala pitanja o novcu) Kod nas u skoli sva deca iz hraniteljskih porodica dobijaju besplatno uzinu. Neki vole tu decu ko svoju rodjenu i tako se i ponasaju.

Vrlo cesto zaboravim da je vecina hranitelja na selu a ne po gradovima. Cini mi se da dobijaju nesto oko 25-30.000 dinara, a kako imam prijatelje sa tolikim platama, decu bar 7 dana odvedu leti na more. Nekako se skrpe. E otud moje pitanje :)

Ambra to su obicno ljudi niskog obrazovanja , koji ni sami nikad nisu bili na moru pa ne shvataju prednosti odlaska... a da ne spominjem da i ne znaju sta znaci odmor... to sve ne znaci da su zbog toga losi hranitelji , oni prosto ne znaju bolje... naravno ima i onih drugih....