"Tudja deca"

I necu, ali sam morala ovo da kazem, da vecu kolicinu ogorcenosti na jednom mestu nisam skoro srela...
Ne znate vi nista, ni jedna od vas nije zavrsila medicinu a pravite se da znate vise od doktora... pa nije ni cudo sto vas tretiraju kako vas tretiraju! Nije ni cudo da vam ne uspevaju postupci posto ste zle i pune gorcine...
Moja dobra drugarica je doktorka i sugurno zna vise od vas.. a jadan je onaj koji je poslusao vase savete...
da otici cu jer mi ne treba negativna energija sada....

Dobar materijal za jednu disertaciju iz psihologije....

Struzzo ::

Simona :: Ovde je samo reč o tome da to što neko nije spreman za usvajanje ne daje mu za pravo da vredja druge ljude, a prvenstveno našu decu.

Upravo.
I to što neko u svojoj "kratkovidosti" "ne vidi" da govori uvredljivo nije opravdavajuće. Nek' radi na sebi....

Slažem se. Hajde da se radi o nekim eksperimentima u nauci pa samo eksperti obrazovani za to mogu da razumeju... Ali ovde je reč o roditeljstvu, nečemu što nas okružuje na svakom koraku i sad neko ne razume... Pa što ti kažeš ako baš ne razume neka radi na sebi, pročita nešto, nije teško za razumeti... onome ko hoće da razume.

A pošto vidim da nas je Lucky napustila da se ne vraćam na predjašnje komentare nego da vas priupitam nešto drugo, mislim da može da potpadne pod ovu temu... Kad sam čitala strani sajt iznenadilo me je što napadoše usvojenu majku što je rekla za decu da su njena, pripisaše joj da je posesivna i tome slično... trebalo je da kaže 'naša deca' misleći na sebe i biološku majku... Ta rasprava me je baš iznenadila pa htedoh da vas upitam da li o vašoj deci razmišljate samo kao o vašoj ili uključujete i biološku majku uvek ili ponekad? Ako ponekad koje su to situacije? Moram da idem da uspavljujem dete pa ću napisati moja razmišljanja kasnije...

simona znas da ja prva kazem da su deca moja i uvek ste me gnjavili zbog tog sto kazem da imam osecaj da sam mariju ja rodila jer je po ponasanju ista ja i jako smo vezane jedna za drugu.miki je decak i slabije oce da se mazi .ali oni su ipak moja deca i naravno mog muza jer se tako oboje osecamo.
znam da cete opet pajbu na mene ali ja volim iskreno da kazem sta osecam

Simona,
Sunašce je naše dete, MM-ovo i moje, i ničije više. Uz sva razmišljanja o bio-majci, ona je za mene ipak samo to - bio-majka - žena koja je rodila moje (tj. naše, MM i moje) dete. Nju ne uključujem u "naše". Nek me zove posesivnom ko hoće.

A za ostalo što je jedna osoba ovde prosula kažem samo ružno, ružno, ružno. RUŽNO.

Na ovom forumu nisam videla ni jednu ogorcenu zenu! Sve veliki, hrabri borci, koji se i pored svojih neuspeha i boli raduju tudjem uspehu!
Bravo velike zene, bravo veliki ljudi, bravo hrabre lavice, bravo majke i buduce majke!
Majke su one koje vole srcem, a ne samo one koje rode!
Ako mi Bog da moje dete,ako ne neka mi da bar mogucnost da usvojim dete koje ce biti moje!!!
Hvala vam predivne zene, svaki dan uz vas mi je laksi   

Simona,
čitala si o otvorenom usvajanju pa si naletela na to? Liči mi na otvoreno usvajanje i takve relacije.
Ja, najpre da kažem, ne bih mogla biti deo otvorenog usvajanja. Znam sebe - previše sam emotivna za tako komplikovane odnose.
U našem tipu usvajanja toga nema. Uostalom niko nam nije ni pomenuo na razgovorima, u školici roditeljstva da decu treba zvati "naša" misleći na biološku majku i mene, tj. MM i mene.
Drugo kad kažete "naše" postoji neko "mi", zar ne... Ja nemam odnos sa biološkim majkama dece MM i mene. Jesmo povezani činjenicom da ih je ona rodila i najverovatnije će biti prisutnija u našoj svesti kad počnemo da pričamo o njoj. Možda će deca u budućnosti tražiti biološke majke, imati neki odnos sa njima, možda će nas ona povezati. Za sada su imaginarne.
Ima još nešto.... Opet u zavisnosti od priča...za "mi" potrebna je i druga strana/e. Možda naše biološke majke ne bi volele da svojataju decu koju su pri rođenju ostavile. Čak bi im to bio prevelik pritisak... Ni na kraj pameti im nazivanje te dece "moja/naša".
Tako da odgovor je sličan Milkyway-ev.
Deca su moja, tj. mm i mene.

Sinoć je i Vilenjak uspavao mene pa nisam uspela da vam napišem detaljnije... No drago mi je da ste se vi u medjuvremenu raspisale :)

To je bila diskusija poput naših, žena koja je rekla da su deca njena je deo zatvorenog usvajanja. Zanimljivo da joj je da je posesivna prebacila žena koja je nekad bila usvojeno dete. To je pokrenulo priču, ovakva i onakva mišljenja... zato sam i vas upitala.

Kako sam ja čitala u SAD postoji zatvoreno, poluotvoreno i otvoreno usvajanje. Zatvoreno je ovo naše, poluotvoreno kada sa biološkom majkom razmenjuju slike, informacije i slično ali nema susreta i otvoreno kada se vidjaju. U ovom trećem je kako sam shvatila uobičajeno da se kaže "naše" dete, ali kako ti kažeš Struzzo tu postoji i neko mi. Biološka majka je izabrala usvojeni par, ona i usvojena majka su neka vrsta prijateljica, imaju sličnosti, dobru komunikaciju. Mada i tu kako sam čitala npr obe majke kažu naše dete ali dete samo usvojenu majku zove mama a biološku majku zove po imenu.

No to nisu naša usvajanja, ja to više čitam da bih malo proširila vidike, iznašla šta je najbolje u vaspitanju Vilenjaka, bolje ga razumela. Takodje i da bih sebe izgradila dovoljno da mogu da održavam odnos sa hraniteljicom a da mi to ne predstavlja stres. Mada razlika u odnosu na otvoreno usvajanje je u tome što smo hranitelji i mi dva sveta a biološke i usvojene majke su u otvorenom usvajanju mnogo sličniji tip osoba.

I hraniteljica mi je pokrenula ovo pitanje. Skoro je zvala i, to sam tebi Struzzo već pisala, u razgovoru par puta kaže moj Vilenjak pa moj Vilenjak. Bilo mi je na vrh jezika da kažem - ma otkud je ženo on tvoj? Ali nisam htela da budem neprijatna, hajde ako je to deo neke ljubavi prema njemu i tako joj je lakše neka ga svojata Ono što je zanimljivo je da je to što je ona navodila nešto što nema veze sa Vilenjakovom ličnošću sada, možda je imalo u to vreme kad je bio tamo... Što se samog termina tiče ja se prvo zalažem za ono što je mislim Erata pisala već u prvom postu na ovoj temi "vaša deca nisu vaša deca...",najvažnije mi je da Vilenjak bude svoj... Ali s obzirom da se eto dešava da ga neko kao i ostalu usvojenu decu proglasi za tudju decu ili meni se dešavalo iz realnog sveta Tu decu onda je čini mi se postojala potreba za ovakvom temom... Ja sam od početka usvajala moje dete u onoj meri u kojoj bih i radjala moje dete... Mislim da je u zatvorenom usvajanju teško da to bude naše dete, prvo zbog onog što je Struzzo navela da ne postoji neko mi izmedju nas i bioloških majki, da ne znamo jesu li one uopšte zainteresovane da budu mi... a sem toga to je i neispravno jer ih u realnom životu ne vidjamo. Eto hraniteljica je nazivala Vilenjaka svojim a to zbog osobina koje on više ne poseduje. Da je on odrastao sa biološkom majkom bio bi jedna osoba, sa hraniteljicom druga a kod nas je treća... Ipak, prvenstveno zbog njega, ta tri sveta ne bi trebalo da su sasvim isključena i ja ću nastojati da ih povežem bar onoliko koliko bude njegova potreba... Mislim da i u onim slučajevima kad se biološka i usvojena majka zovu mi a dete naše, ništa usvojena majka tu ne gubi, nije ljubav nešto ograničeno pa da je sad ostalo njoj manje ako je uključena i biološka majka u detetov život. Ali smatram da bih ja mogla mnogo da izgubim ako bi moje dete strahovalo da sa mnom priča o hraniteljici i biološkoj majci, ako bi svoje mišljenje, svoja pozitivna i negativna osećanja čuvao za sebe. Ja smatram da sam uspela ako Vilenjak meni kaže da voli hraniteljicu a ne ako to potisne u sebi... Mada iako se ja trudim čak i tada ovako mali on već oseća da su to dva sveta. Kad sam mu rekla da ga je zvala hraniteljica prvo su mu okice zasijale ali vrlo je brzo prekinuo taj razgovor i nije hteo više da priča. No ja sam mu prenela poruku o njenim osećanjima prema njemu, da on nije još jednom napušten, nego je voljen iako više ne živi tamo i to mislim da je važno za njegovo emotivno očuvanje. Što se biološke majke tiče, pisala sam već da o njoj intenzivnije mislim i sa njom "razgovaram" oko Vilenjakovog rodjendana. U svakodnevnim stvarima ne, činim kako mm i ja smatramo da je ispravno, stvaram odnos kako nama odgovara... E sad ima trenutaka još kada pomislim na nju a to je kad sve krene naopako, kad su loši dani u kojima više ne znam više gde da nadjem snagu... Onda joj "obećam" da ću tu snagu sigurno naći, ako ne u tom trenu onda sutra je novi dan ("susreti" biološke majke i mene su uvek noću kad Vilenjak zaspi). Kao da je postojanje biološke majke tamo negde moja dodatna obaveza da budem još jača i da nalazim rešenja i kad ih ne vidim.

simona jako se opterecujes oko bio.majke veruj mi da ja retko kad pomislim na nju mozda kad im je rodjendan ako stignem taj dan od silnih obaveza jer ja sve sama pravim i organizujem odnosno mm mi pomogne oko pica i par sitnica st odonese kuci a ostalo ja sama i plus sto imam redovnu obavezu za taj dan.mislim rucak za nas ukucane jer uvek popodne pravimo a treba da se i jede.samo mi treba mariji oko frizure najmanje pola sata a nekad i dva sata dok joj ispletem jako sitne pletenice od cele kose pa to izgleda jako naporno kad su oboje kuci a ona bi da se igra sa mikijem a oce da joj pravim tako male pletenice
kako vidim da skoro sve mame misle ko i ja da su deca moja i mm jer tako se nas cetvoro osecamo da smo jedna velika porodica ida nema nikog izmedju nas

Simona :: U ovom trećem je kako sam shvatila uobičajeno da se kaže "naše" dete, ali kako ti kažeš Struzzo tu postoji i neko mi. Biološka majka je izabrala usvojeni par, ona i usvojena majka su neka vrsta prijateljica, imaju sličnosti, dobru komunikaciju. Mada i tu kako sam čitala npr obe majke kažu naše dete ali dete samo usvojenu majku zove mama a biološku majku zove po imenu.

No to nisu naša usvajanja, ja to više čitam da bih malo proširila vidike, iznašla šta je najbolje u vaspitanju Vilenjaka, bolje ga razumela. Takodje i da bih sebe izgradila dovoljno da mogu da održavam odnos sa hraniteljicom a da mi to ne predstavlja stres. Mada razlika u odnosu na otvoreno usvajanje je u tome što smo hranitelji i mi dva sveta a biološke i usvojene majke su u otvorenom usvajanju mnogo sličniji tip osoba.

I hraniteljica mi je pokrenula ovo pitanje. Skoro je zvala i, to sam tebi Struzzo već pisala, u razgovoru par puta kaže moj Vilenjak pa moj Vilenjak. Bilo mi je na vrh jezika da kažem - ma otkud je ženo on tvoj? Ali nisam htela da budem neprijatna, hajde ako je to deo neke ljubavi prema njemu i tako joj je lakše neka ga svojata ;)Ono što je zanimljivo je da je to što je ona navodila nešto što nema veze sa Vilenjakovom ličnošću sada, možda je imalo u to vreme kad je bio tamo...[/b]

Da, to je dijametralno drugačije - to da su usvojena mama I biološka majka neke prijateljice, imaju sličnosti, imaju dobru komunikaciju, pripadaju sličnom svetu I da znate o biološkoj majci ono što piše na izvodu I što ste u par prostih rečenica čuli na razgovoru. Drugo, obe biološke majke moje dece ne pripadaju mom svetu niti ja njihovom. Ništa, ni njihovi postupci ne bi bili moji I samo zato što sam ja "široka" I želim još više biti upravo zbog moje dece ja ih pokušavam razumeti... ali to nema veze sa svim ovim prethodno navedenim. I drugo, ponavljam, valjda se I one pitaju za to "mi", "naše".

Što se hraniteljke tiče, pošto vrlo dobro znam šta te uznemirava kod hraniteljke jer I ja umem da se uznemirim zbog Struzzolinove hraniteljke (vrlo često bezrazložno, podvlači mi MM) nemoj zbog sebe da se "hvataš" za svaku njenu izgovorenu reč, rečenicu, ton, izraz.... Vrlo moguće da to "moj Vilenjak"  zaista jeste izraz neke bliskosti. Uostalom, to se u našoj familijarnoj sredini neprestano čuje, npr. komšinica komšinici, koleginice I slično "gde si lepa moja", poznanici " kako si druže moj". To se često kaže ovlaš, bez dubljih emocija ali kao izraz da vam je neko drag.
I to što je navodila nešto što nema veze sa ličnošću Vilenjaka i njim sad, to isto radi naša hraniteljka I to je mnogo smešno "I kod nas je isto to radio", "koliko je samo kod nas pričao, ihihi" itd. Da umreš od smeha, porediti bebu do 15 meseci I dečaka uzrasta 2,5-3 god. je u najmanju ruku besmisleno. Ali ona neprestano ima potrebu da nešto istakne, valjda koliko je njihova uloga bila bitna. I ne sporim ja to ali nemojmo preterivati.

Ne brini, draga, rekoh ti, Vilenjak će prevazići hraniteljku a I ti, draga....samo još malo vremena vam treba... [/b]

E, da, zanimljivo je da I pored tog bliskog odnosa biološka majka-usvojena majka-dete usvojeno dete ipak usvojenu majku zove "mama" a biološku po imenu - ono je "naše", a one obe nisu podjednako "mame", hmm   
Drugo, zaista je zanimljivo da je tu opomenu napisala žena koja je usvojeno dete. I to je dosta drugačija pozicija od pozicije biološke majke ili usvojene majke.... hoću da kažem, da gledajući iz te pozicije, pozicije usvojenog deteta nije čudan osećaj "njihovo" dete.... Ali to je bitno drugačije od "naše", koje bi trebalo da izgovore biološka I usvojena majka.

Al' sam zakukuljila, valjda ste naslutile šta sam htela reći...  

Tebi ::Na ovom forumu nisam videla ni jednu ogorcenu zenu! Sve veliki, hrabri borci, koji se i pored svojih neuspeha i boli raduju tudjem uspehu!
Bravo velike zene, bravo veliki ljudi, bravo hrabre lavice, bravo majke i buduce majke!
Majke su one koje vole srcem, a ne samo one koje rode!
Ako mi Bog da moje dete,ako ne neka mi da bar mogucnost da usvojim dete koje ce biti moje!!!
Hvala vam predivne zene, svaki dan uz vas mi je laksi   

Dobro došla na Kutak, Tebi... I uskoro nas obradovala divnom vešću...   

nina :) ::simona jako se opterecujes oko bio.majke veruj mi da ja retko kad pomislim na nju mozda kad im je rodjendan ako stignem taj dan od silnih obaveza jer ja sve sama pravim i organizujem odnosno mm mi pomogne oko pica i par sitnica st odonese kuci a ostalo ja sama i plus sto imam redovnu obavezu za taj dan.mislim rucak za nas ukucane  jer uvek popodne pravimo a treba da se i jede.samo mi treba mariji oko frizure najmanje pola sata a nekad i dva sata dok joj ispletem jako sitne pletenice od cele kose pa to izgleda jako naporno kad su oboje kuci a ona bi da se igra sa mikijem a oce da joj pravim tako male pletenice
kako vidim da skoro sve mame misle ko i ja da su deca moja i mm jer tako se nas cetvoro osecamo da smo jedna velika porodica  ida nema nikog izmedju nas

Nina,
mislim da si pogrešno shvatila moj post ili je možda samo reč o drugačijem doživljavanju... Mene ne opterećuje razmišljanje o Vilenjakovoj biološkoj majci, naprotiv pokušala sam da vam opišem da me "razgovori" sa njom čak smiruju kad mi je život prepun raznih problema. Ono što je moja težnja je da što bolje razumem Vilenjaka, iz mog ugla ja sam najzadovoljnija i najlakše mi je da isključim i hraniteljicu i biološku majku, ali da li je on? I njemu je možda tako lakše sada ali da li će mi biti zahvalan na tome u budućnosti? Što se slaganja tiče, i ja sam se složila sa vama oko mog Vilenjaka ali ne znači da smo kada postignemo slaganje u pravu... Pa i Luckystar i njene drugarice su složne oko toga da su naša deca tudja deca Ja više volim da se ne slažemo, iz toga više učimo...

Struzzo ::

Simona :: U ovom trećem je kako sam shvatila uobičajeno da se kaže "naše" dete, ali kako ti kažeš Struzzo tu postoji i neko mi. Biološka majka je izabrala usvojeni par, ona i usvojena majka su neka vrsta prijateljica, imaju sličnosti, dobru komunikaciju. Mada i tu kako sam čitala npr obe majke kažu naše dete ali dete samo usvojenu majku zove mama a biološku majku zove po imenu.

No to nisu naša usvajanja, ja to više čitam da bih malo proširila vidike, iznašla šta je najbolje u vaspitanju Vilenjaka, bolje ga razumela. Takodje i da bih sebe izgradila dovoljno da mogu da održavam odnos sa hraniteljicom a da mi to ne predstavlja stres. Mada razlika u odnosu na otvoreno usvajanje je u tome što smo hranitelji i mi dva sveta a biološke i usvojene majke su u otvorenom usvajanju mnogo sličniji tip osoba.

I hraniteljica mi je pokrenula ovo pitanje. Skoro je zvala i, to sam tebi Struzzo već pisala, u razgovoru par puta kaže moj Vilenjak pa moj Vilenjak. Bilo mi je na vrh jezika da kažem - ma otkud je ženo on tvoj? Ali nisam htela da budem neprijatna, hajde ako je to deo neke ljubavi prema njemu i tako joj je lakše neka ga svojata ;)Ono što je zanimljivo je da je to što je ona navodila nešto što nema veze sa Vilenjakovom ličnošću sada, možda je imalo u to vreme kad je bio tamo...[/b]

Da, to je dijametralno drugačije - to da su usvojena mama I biološka majka neke prijateljice, imaju sličnosti, imaju dobru komunikaciju, pripadaju sličnom svetu I da znate o biološkoj majci ono što piše na izvodu I što ste u par prostih rečenica čuli na razgovoru. Drugo, obe biološke majke moje dece ne pripadaju mom svetu niti ja njihovom. Ništa, ni njihovi postupci ne bi bili moji I samo zato što sam ja "široka" I želim još više biti upravo zbog moje dece ja ih pokušavam razumeti... ali to nema veze sa svim ovim prethodno navedenim. I drugo, ponavljam, valjda se I one pitaju za to "mi", "naše".

Što se hraniteljke tiče, pošto vrlo dobro znam šta te uznemirava kod hraniteljke jer I ja umem da se uznemirim zbog Struzzolinove hraniteljke (vrlo često bezrazložno, podvlači mi MM) nemoj zbog sebe da se "hvataš" za svaku njenu izgovorenu reč, rečenicu, ton, izraz.... Vrlo moguće da to "moj Vilenjak"  zaista jeste izraz neke bliskosti. Uostalom, to se u našoj familijarnoj sredini neprestano čuje, npr. komšinica komšinici, koleginice I slično "gde si lepa moja", poznanici " kako si druže moj". To se često kaže ovlaš, bez dubljih emocija ali kao izraz da vam je neko drag.
I to što je navodila nešto što nema veze sa ličnošću Vilenjaka i njim sad, to isto radi naša hraniteljka I to je mnogo smešno "I kod nas je isto to radio", "koliko je samo kod nas pričao, ihihi" itd. Da umreš od smeha, porediti bebu do 15 meseci I dečaka uzrasta 2,5-3 god. je u najmanju ruku besmisleno. Ali ona neprestano ima potrebu da nešto istakne, valjda koliko je njihova uloga bila bitna. I ne sporim ja to ali nemojmo preterivati.

Ne brini, draga, rekoh ti, Vilenjak će prevazići hraniteljku a I ti, draga....samo još malo vremena vam treba... [/b]

Hvala Struzzo, već sad je puno bolje nego što je bilo. A stvarno neke uloge u kojima se nadjemo dovode do toga da smo zaista slični. I mm nalikuje na tm a i hraniteljice su nam slične. Kad pogledam tako razumem Dacu kad kaže da su joj sve usvojene osobe braća i sestre. I mm tvrdi da mi nikad nismo ni imali nikakvih problema sa Vilenjakom i hraniteljima   Dete vezano za hranitelje što je normalno za nekog ko je nekoliko godina živeo kod njih, oni vezani za dete i to je normalno... Ništa to ne dovodi nas u pitanje i on ne vidi problem. Moguće da je problem stvarno u meni pa zato i kroz to čitanje trudim se da ga prevazidjem. A ima i do tog neslaganja ličnosti, osećam da sam i ja za hraniteljicu aspida  Isto ona tako poznaje Vilenjaka, divan i krasan je bio, sa njim nema problema itd itd...

ps: Zaboravih da kažem da iako i biološka majka i ja nismo iz istog sveta čini mi se da imamo mnogo više sličnosti nego hraniteljica i ja. Tako da mi se čini da ako Vilenjak jednog dana potraži biološku majku neću sa njom imati to nerazumevanje kao sa hraniteljicom. No možda tako mislim sada kada nas godine dele od takve mogućnosti. Sem toga tada će biti odrasla osoba pa može i sam odlučivati o vidjanjima, ne moram svaki put bar da i ja idem, kod odlazaka kod hraniteljice se već unapred odjavljujem   Sada je problem dok sam ja ta koja održava njihove odnose...

Struzzo ::E, da, zanimljivo je da I pored tog bliskog odnosa biološka majka-usvojena majka-dete usvojeno dete ipak usvojenu majku zove "mama" a biološku po imenu - ono je "naše", a one obe nisu podjednako "mame", hmm   
Drugo, zaista je zanimljivo da je tu opomenu napisala žena koja je usvojeno dete. I to je dosta drugačija pozicija od pozicije biološke majke ili usvojene majke.... hoću da kažem, da gledajući iz te pozicije, pozicije usvojenog deteta nije čudan osećaj "njihovo" dete.... Ali to je bitno drugačije od "naše", koje bi trebalo da izgovore biološka I usvojena majka.

Al' sam zakukuljila, valjda ste naslutile šta sam htela reći...  

Verovatno su se tako dogovorile. Skoro sam i ja čitala prednosti i mane otvorenog i zatvorenog usvajanja. Što se otvorenog usvajanja tiče prednost je što dete od rane dobi poznaje i biološku majku i može da joj postavi sva ona pitanja koja će verovatno godinama mučiti našu decu sve dok kao odrasle osobe ne budu otvorili dosije. Ali ono što je mana je da dete može da više luta u identitetu da ne zna gde pripada i sl. Pretpostavljam da su se zato biološka i usvojena mama dogovorile da dete usvojenu mamu zove mama a biološku Ana kako se zove... To sam zapravo zaključila iz teksta koji sam čitala a evo našla sam pa možete i vi da pročitate ako želite.

http://www.adoptionsharethelove.net/together-we-are-motherhood/

Simona, hvala ti što si nam prenela deo tema sa tog sajta, naročito u pogledu razlika otvorenog i poluotvorenog sistema usvajanja u odnosu na naš sistem. U otvorenom sistemu možda zaista ima smisla da usvojitelji i biološka majka decu oslovljavaju sa "naša" deca, imajući u vidu da postoje odnosi između nove porodice i biološke majke. Mislim da u našem sistemu tome nema mesta jer koliko sam upoznata, biološka majka pre konačnog potpisivanja dokumenata kojim se saglašava da dete ide na usvajanje odgovara na neka od (obaveznih) pitanja zaposlenih iz svog CSR i to ulazi u zapisnik i dosije deteta.

Parafraziraću ta pitanja, a ako neko zna tačnije, neka me ispravi:

- Da li želi da vidi dete?
- Da li želi da zna ko su budući usvojitelji?
- Da li želi da prisustvuje činu usvajanja?

Većina bioloških majki na ova pitanja odgovara negativno. Mislim da je to ono što će usvojenu decu, ako ikada budu pregledala svoje dosijee, najviše zaboleti. Mene bi zabolelo, verujem i vas. Nisam mogla da verujem kada sam čula da i u našem sistemu biološka majka ima pravo da zna ko su usvojitelji i da prisustvuje činu usvajanja. Lično, ne znam kako bih se nosila sa tim da je biološka majka našeg sina na takva pitanja odgovorila sa "da".  

Biološke majke su se opredelile da njihova deca idu na usvajanje. Iz razlicitih razloga, koji nama mogu biti čudni, daleki, nekome čak i razumljivi, nebitno. Po mom mišljenju, to više ne mogu biti "njihova" deca, čak ni u pogledu oslovljavanja kao da su "zajednička". Pre bih rekla da je dete koje je određeni period svog života pre usvajanja provelo u hraniteljskoj porodici - "zajedničko" dete usvojitelja i hranitelja, jer su hranitelji u to dete uložili mnogo strpljenja, ljubavi, vremena. Naravno, za to su dobijali novac, ali su ipak uložili nešto. Biološke majke to nisu učinile. Postoji velika zahvalnost što su biološke majke rodile decu i što su donele odgovornu odluku da ih daju na usvajanje. I to je za mene - sve.

Što Milkyway reče, naše dete je naše - moje i mog muža (čak i ako neko to smatra posesivnošću). Naše dete sija kada kažemo da je on naš sin. Pre svega, njemu je to potrebno, taj osećaj da smo ga čekali, da smo molili Boga da dođe baš u našu porodicu, da smo se za njega borili i da smo bili najsrećnij na svetu kada su nas izabrali da baš njemu budemo mama i tata!

I da, mali osvrt na prethodne dane. Veliki zagrljaj i pozdrav svima vama, hrabrim ženama i devojkama ovog Kutka.   Nikada vas nisam doživela kao "ogorčene" i sl, već samo kao velika srca koja kucaju za svu buduću i sadašnju decu. One druge osobe koje misle drugačije o vama ili nama, ni ne pripadaju istinski skupini divnih žena i devojaka koje čine ovaj Kutak

Snedra,
  Jesi li sigurna da biološke majke odgovaraju na takva pitanja? Koliko ja znam one se odriču roditeljskih prava ili im se ta prava oduzimaju. Pošto više zakonski nisu ništa detetu od tog časa nelogično mi je da mogu da odgovaraju na takva pitanja...

Ja opet imam više saosećanja sa biološkim majkama nego sa hraniteljima, ali eto šta ću, silom prilika trudim se da i njih razumem...

Simona, ne mogu da tvrdim da u svim CSR postavljaju identična pitanja, ali su pitanja u tom smislu, zato sam i rekla da parafraziram i da me ispravi neko ko zna tačnu formulaciju. Do momenta dok biološki roditelji ne potpišu konačni dokument o odricanju od roditeljskih prava, na takva i slična pitanja je potrebno u CSR da nedvosmisleno odgovore da bi se postupak okončao i da bi deca ušla u registar dece pogodne za usvajanje. Deluje strašno i surovo, ali je očigledno neophodno kako postupak ne bi kasnije podlegao reviziji, što niko od budućih usvojitelja ne želi a ne bi bilo ni u interesu deteta.

Čekaj, Snedra, oni odgovaraju na ta pitanja pa potom se potpisuju dokument o odricanju roditeljskih prava? I šta ako odgovore pozitivno na bar jedno ili dva ta pitanja - onda to nije baš zatvoreni tip usvajanja.
I ja sam se iznenadila pročitavši pitanja. Niko nam nije rekao ništa o tome... Da, deluje oštro i okrutno ali čini situaciju jasnijom.
Slažem se sa svim ostalim što si napisala.

Ta pitanja su deo postupka odricanja od roditeljskih prava u Americi, nije dovoljno samo dati izjavu. Tamo pitaju ženu i da li ima želju da piše deci i sl, objašnjavaju šta tačno odricanje podrazumeva za slučaj da nije svesna da nema nazad. Nisam znala da je i ovde tako.

Evo jedan primer, ne znam koliko bi bio primenljiv na naše prostore, ali eto čisto radi poređenja. 'Supruga' Majkla Džeksona se odriče roditeljskih prava.
http://site2.mjeol.com/mjeol-bullet/debbie-rowe-gives-up-parental-rights-transcript-from-2001-bullet-331.html

Struzzo ::Čekaj,  Snedra,  oni odgovaraju na ta pitanja pa potom se potpisuju dokument o odricanju roditeljskih prava? I šta ako odgovore pozitivno na bar jedno ili dva ta pitanja - onda to nije baš zatvoreni tip usvajanja.
I ja sam se iznenadila pročitavši pitanja. Niko nam nije rekao ništa o tome... Da, deluje oštro i okrutno ali čini situaciju jasnijom.
...

Da, ja opet mislim da bi većina bioloških majki odgovorila potvrdno na ta pitanja... i šta onda? Meni se ne čini oštrim i okrutnim nego kako Tangerine kaže to bi moglo da postoji u SAD gde postoje razne opcije usvajanja. Takva pitanja bi govorila da biološka majka želi otvoreno usvajanje, ali ovde za sada nema takve mogućnosti. Ja razmišljam više da u Snedrinom centru ta pitanja postavljaju na svoju ruku, već sam čula da je većini naših socijalnih radnika ideal to otvoreno usvajanje kojeg kod nas nema pa možda postave i takva pitanja ako nekad zaživi... Ali eto možda je to ideja za usvojitelje koji su sada u procesu usvajanja da to ispitaju...

Da, ja kao usvojitelj bi volela da znam da li su našim biološkim majkama bila postavljana ta pitanja i šta su odgovorile. To navodim kao primer pošto pretpostavljam da bi nam neko nešto rekao da su odgovorile "da".
Okrutno zvuči onako na prvu, kad se čuje pitanje i odgovor "ne". Naravno, taj utisak nije konačan kao što ništa nije konačno.

Struzzo ::...
Okrutno zvuči onako na prvu, kad se čuje pitanje i odgovor "ne". Naravno, taj utisak nije konačan kao što ništa nije konačno.

Upravo. Možda su samo znale zakone kod nas, možda su u tom trenutku tako mislile itd itd...

Ja koliko god da podržavam otvoreno usvajanje ne podržavam ga bez donošenja zakona o tome. Za to da socijalni radnici podržavaju otvoreno usvajanje i predlažu to kad god mogu čula sam od "moje" hraniteljice. Ona me je upozorila da ne govorim mnogo blagonaklono o biološkoj majci jer će mi odmah to predložiti a ja bih bila totalno luda ako to prihvatim... Prema njoj socijalni radnici su svi skloni tom otvorenom usvajanju i bili bi najsrećniji da se to donese zakonski a u medjuvremenu i često predlažu usvojiteljima nešto u tom smislu. Ja nisam baš ni verovala u to što je ona rekla - mislim socijalni radnici koji krše zakon?! Ili možda nalaze neku formu da bude po zakonu?! Ali nakon ovog što je Snedra napisala mi nije neverovatan toliko taj scenario koliko mi je to izgledalo tada...