"Tudja deca"

Setih se situacije da mojoj kumi skot od biološkog oca njenog deteta nije hteo da kaže da li postoje nasledni faktori s njegove strane i kad je detetu bio život ugrožen i lekarima bila potrebna ta informacija Sa druge strane gledala sam vrlo emotivnu i tužnu priču na zone reality kad žena koja je usvojena oboli od neke retke bolesti i treba joj valjda transplatacija koštane srži ili tako nešto. Biološku majku je našla nekoliko godina ranije ali ona ne može da pomogne. Upućuje se u potragu za biološkim ocem koji nije ni znao da ima dete, nije htela da mu kaže jer je bio oženjen. Nalazi ga i posle šoka on dolazi i da se vidi sa njom i daje šta je već bilo potrebno kao i njegova dva sina, tj polubraća od žene. Sa jednim od njih se uklapala ali na žalost priča ima tužan kraj jer ipak nisu uspeli da je spasu... Ali eto ta dva primera govore koliko je sve relativno i znanje i neznanje i dobro i zlo...

Auuu šta se sve ovde izdešavalo   
Verujem da su neke reakcije bile prenaglašene u žaru rasprave i da postoji žaljenje što su neke reči izrečene.
Ljudi smo, svi grešimo i nemojte zameriti. Kada se neko zbog svojih problema i muka i neke nepromišljene reči nadje u raspravi sa više ljudi jasnih/oprečnih stavova naravno da će reći i što ne misi da bi se "odbranio".
Elem, vezano za temu... Iz ugla za sada biološke mame, uskoro (nadam se usvojene mame), tetke... "Naša deca", "tudja deca", "usvojena deca", "biološka deca"... SVE SU TO DECA. Ništa manje vredna zbog toga što su imala možda tužne sudbine, bila odbačena iz bilo kakvog razloga, bila pažena i mažena od prvog sata svoga života... Sve su to deca koja zaslužuju da se nazivaju NAŠOM DECOM, decom ljudi koji ih vole i koji su spremni za njih sve da urade.
U priči oko usvajanja sam već oko 2.5 godine i za to vreme naslušala sam se svakakvih reakcija. Poslednje je bilo:
Pa šta će ti to da se upuštaš u usvajanje ko zna kakvog materijala (da, materijala!!!) kada imaš dva sina koji su povukli dobru genetiku od tebe i muža?! Moj odgovor je bio: Nisi ti adekvatan materijal da pričaš uopšte o ovim stvarima, znaš, neke teme zahtevaju maaaalo veći kapacitet.
Rekla sam to što sam rekla ali momentalno sam se pokajala jer ko sam ja da osudjujem? Ja ne znam njenu pozadinu, iskustva, u kakvoj je porodici odgajena, kakvim ideologijama zadojena... U njenim godinama sigurno joj neću promeniti stavove.

SannI-AlL ::
Takođe,još jednom,opet na žalost,se potvrdilo ono o čemu ja sve češće i češće pričam mm: da smo mi jedno zatupalo društvo,sa predrasudama,licemernim normama,nakaradnim kodeksima i sve u svemu ,ja lično, se osećam ko u izvrnutom ogledalu.
Tako,da mene ništa više ne čudi,ali ,da ,smeta mi.Onako ljudski.
Podržavam različitost mišljenja uvek,ali ovo je previše i za mene.

e bas to...
Juce sam pokusavala da razumem te stavove, da nekako opravdam te recenice, jer znam da toliko toga oko nas, ali sam se posle naljutila. Koliko nas je odmah kad se pojavila na forumu krenulo sa savetima i predlozima, a ona tako. Pljunula na sve i tera svoju pricu. Ne cuje.
Neko ko se predao i tako negativno gleda na svet, a zivi u bajci. Iz svih postova oseca se koliko je nesrecna u zivotu, nesigurna u vezi, nezrela i labilna. Verujem da su i doktori u Frontu videli s kim imaju posla, pa  su bili malo grublji.

Jagodica-Bobica ::...
Pa šta će ti to da se upuštaš u usvajanje ko zna kakvog materijala (da, materijala!!!) kada imaš dva sina koji su povukli dobru genetiku od tebe i muža?! Moj odgovor je bio: Nisi ti adekvatan materijal da pričaš uopšte o ovim stvarima, znaš, neke teme zahtevaju maaaalo veći kapacitet.
Rekla sam to što sam rekla ali momentalno sam se pokajala jer ko sam ja da osudjujem? Ja ne znam njenu pozadinu, iskustva, u kakvoj je porodici odgajena, kakvim ideologijama zadojena... U njenim godinama sigurno joj neću promeniti stavove.

Neka si joj rekla Kod mene ti koji nas napadnu gube pravo na moje saosećanje i razmišljanje o njihovim situacijama. I Vilenjaka učim da uzvraća ili prijavi vaspitačicama. I deluje... Pre neki dan mi je rekao da mu je drugarica a čak mislim da mu je i simpatija rekla da je ćurka, kaže nije prijavio vaspitačicama ali je uzvratio i rekao on njoj da je ona ćurka. To je bilo dete koje je kod hranitelja bilo naučeno da trpi i ne uzvraća ali eto prevaspitala sam ga sasvim, čak ni simpatiji ne ostaje dužan, i ne treba...

Vi ste divna porodica i uživam da gledam vaše slike a tek ćete biti kad dodje i ćerka. Ja se sećam jednog Nininog posta kad je za njenu ćerku rekla da priča sa mužem da ne bi bila tako savršena da ju je ona rodila... tako nešto otprilike, tada mi se taj post jako dopao ali mi je bio i pomalo neverovatan. A sad baš često muž kaže - naše biološko dete nikad ne bi bilo ovako savršeno kao Vilenjak... Možda je moje dete pa ga malo ili malo više i idealizujemo ali ja stvarno pomislim da je od svih nas koji smo deo njegovog života pokupio najbolje i uživam u njegovim i osobinama koje liče na nas i koje uopšte nemamo (čak i kad ga kritikujem ja sam oduševljena sa njim, samo što kao roditelj ipak moram da usmeravam, oblikujem i sl)...

Jagodice bobice i ja kazem ako si joj rekla. 
A sto se tice genetskog materijala, svako ali svako ima ili alkoholicara u porodici (lecen nelecen nebitno), blaze neuroze, siledzijestvo poneko ima i psihoze, poremecaje licnosti, kockare. Ja imam epilepsiju i gluvocu sa majcine strane (brat i tetka ), a mm ima retardaciju (blizak rod) a o dubljim korenima necu ni da pricam. A pitanje je za svaku od nas koliko postoji bolesti koje nisu otkrivene i nisu lecene. Srcani problemi, vid.... bla bla. I da li imamo garanciju da ce se roditi dete bez ikakvih problema iako u porodici nema tezih oboljenja, mada cisto sumnjam da u Srbiji postoji takva porodica tj familija.

Uh, u pravu je Jagodica… sta se ovde sve izdešavalo… I kao prvo poštujem Jagodicin pokušaj da smiri strasti, razume svakog i da ne osuđuje. Al ja ne mogu tako. Digao mi se pritisak.

Najpre mali uvod. Naš dobar prijatelj voli da u online dnevnim novinama ostavi komentar za koji smatra da je suprotan opštem javnom mnjenju i da onda čita reakcije i smeje se kao Draguljče kosti koju je bacio "narodu" da se zgražavaju i napadaju ga. E, tako ja vidim i Luckystar. Nekako ne mogu da verujem da je ona žena srednjih godina koja ima problem za koji tvrdi da ga ima i da može da izjavljuje sve što sam pročitala na ovim stranama. Pre bih rekla da je Luckystar osoba koja nema preča posla nego da čita ovaj forum i zabavlja je da nam baca kosti i ruga se svemu onome što je u VTO ili usvajanju opšte mesto. Razlika između nje i našeg prijatelja je što je komentarisanje dnevnopolitičkih događanja nešto što teško koga može da povredi na način na koji izjave Luckystar mogu neplodan ili usvojiteljski par. Ona se dotakla ama baš svakog klišea, pa čak uvela i neke nove: onaj ko je u braku ili partnerstvu neplodan je KRIV i samim tim ga možda treba zameniti, odgajanje TUĐE dece je neprihvatljivo, GENI su svetinja, pa onda nerazumevanje bioloških roditelja koji daju decu na usvajanje, a istovremeno nečuvena izjava da želi samo plavooku, umiljatu devojčicu, jer su dečaci nezanimljivi. Logična posledica je pitanje koje su joj mnoge članice uputile, a na koje izbegava odgovor, jeste šta bi uradila da dobije nestašnog dečaka - možda ga dala na usvajanje?

Ja sam uverena da je Luckystar usamljena osoba koja se napaja time da je nekome drugom još gore nego njoj i to joj pruža neku vrstu utehe. I žao mi je ako je tako. Ako pak grešim i njene izjave su zaista njen stav, onda je opet samo žalim. I opet ne mogu a da joj ne poželim da dobije potomstvo, jer sam ubeđena da bi i malog dečaka zavolela. I da bi joj (čak i  ) taj mali dečak pokazao šta je sreća.

Naša devojčica je plavooka i umiljata, baš kao što bi Luckystar volela da ima. Ali avaj, "tuđa" je.

Devojke, sve ste lepo rekle.   

Samo da dodam da skoro nisam osecala takvu srecu kao jutros kada sam naseg sina Lepotana obukla u kostim za danasnji maskembal u vrticu, videla srecu u njegovim okicama i osetila njegove poljupce na mojim obrazima! Neka mili Bog da svakome da oseti takvu srecu!  

snedra ::Devojke, sve ste lepo rekle.   

Samo da dodam da skoro nisam osecala takvu srecu kao jutros kada sam naseg sina Lepotana obukla u kostim za danasnji maskembal u vrticu, videla srecu u njegovim okicama i osetila njegove poljupce na mojim obrazima! Neka mili Bog da svakome da oseti takvu srecu!  

     

Snedra <3

Divno, Snedra! I prava tačka na raspravu.:)

Da, da, Snedra, isto sam osetila jutros.... :)

Milkyway,
da, žalosno kako god, ali prosto je neverovatno da se "poigrava" na svim temama....a koliko vidim postavlja pitanja o doktoru, VTO, spermogramu...
Kao što rekoh, poznajem takve slične njoj... žao mi je donekle, ali ne mogu da razumem da neko može sebi da dozvoli toliko nerazumevanje drugih "tuđih" priča, da se još time ponosi, prosto je nepristojna u tome a dometi kratki da shvati, uvidi...
U tom smislu, slažem se sa Simonom.... Sa nekim ljudima ne može se drugačije.

I tako.... bi divan maskenbal danas...

Još nešto...
Možda tako deluje, da je ova tema o izjavi jedne Luckystar i njoj uopšte, ali ne bih rekla....
Krenulo jeste od toga ali se dosta pitanja pokrenulo, dosta pisalo, dosta članica ovde pojavilo....To je dobra stvar.

Jupidu! Sve ste rekle!
Juče sam provela popodne sa drugaricom i "tuđom joj" ćerom. Ispričam joj o forumu i događajima, te tuđoj deci...ona me gleda i kaže: ma daaaaj, voliš decu? Voliš. To nema veze isključivo sa rađanjem, tako? Menjaj temu."
(Žena je imala četiri vantelesne, poslednji pokušaj jedva preživela i u 36 ušla u menopauzu, uz objašnjenje da je organizam premoren.)

I odemo na 'činke u "Keops".

Da, pričala mi je kako je posebna poslastica i okidač za vrištanje od smeha kada joj uljudno kažu da klinka baš liči na nju, ap onoga da MORA nešto genetski da se pronađe kako bi se potvrdilo da je to to. More...

milkyway ::Uh, u pravu je Jagodica… sta se ovde sve izdešavalo… I kao prvo poštujem Jagodicin pokušaj da smiri strasti, razume svakog i da ne osuđuje. Al ja ne mogu tako. Digao mi se pritisak.

Najpre mali uvod. Naš dobar prijatelj voli da u online dnevnim novinama ostavi komentar za koji smatra da je suprotan opštem javnom mnjenju i da onda čita reakcije i smeje se kao Draguljče kosti koju je bacio "narodu" da se zgražavaju i napadaju ga. E, tako ja vidim i Luckystar. Nekako ne mogu da verujem da je ona žena srednjih godina koja ima problem za koji tvrdi da ga ima i da može da izjavljuje sve što sam pročitala na ovim stranama. Pre bih rekla da je Luckystar osoba koja nema preča posla nego da čita ovaj forum i zabavlja je da nam baca kosti i ruga se svemu onome što je u VTO ili usvajanju opšte mesto. Razlika između nje i našeg prijatelja je što je komentarisanje dnevnopolitičkih događanja nešto što teško koga može da povredi na način na koji izjave Luckystar mogu neplodan ili usvojiteljski par. Ona se dotakla ama baš svakog klišea, pa čak uvela i neke nove: onaj ko je u braku ili partnerstvu neplodan je KRIV i samim tim ga možda treba zameniti, odgajanje TUĐE dece je neprihvatljivo, GENI su svetinja, pa onda nerazumevanje bioloških roditelja koji daju decu na usvajanje, a istovremeno nečuvena izjava da želi samo plavooku, umiljatu devojčicu, jer su dečaci nezanimljivi. Logična posledica je pitanje koje su joj mnoge članice uputile, a na koje izbegava odgovor, jeste šta bi uradila da dobije nestašnog dečaka - možda ga dala na usvajanje?

Ja sam uverena da je Luckystar usamljena osoba koja se napaja time da je nekome drugom još gore nego njoj i to joj pruža neku vrstu utehe. I žao mi je ako je tako. Ako pak grešim i njene izjave su zaista njen stav, onda je opet samo žalim. I opet ne mogu a da joj ne poželim da dobije potomstvo, jer sam ubeđena da bi i malog dečaka zavolela. I da bi joj (čak i  ) taj mali dečak pokazao šta je sreća.

Naša devojčica je plavooka i umiljata, baš kao što bi Luckystar volela da ima. Ali avaj, "tuđa" je.

Da ti odgovorim, nisam na ovim stranama iz zezanja, jer smatram da bas i nisu teme za zezanje.... sigurno da imam pametnijih stvari ne bih bila na ovim stranama...Ne bih dala decaka na usvajanje.... ali jednostavno ne umem sa njima... uvek sam znala sa devojcicama, kakve poklone da im kupim, gde da ih vodim itd.... da se sa njima zezam... a decaci su nemirniji od devojcica... devojcice su nekako mirne fine divne itd... zato zelim devojcice.... inace i md i ja smo svetli i oboje imamo plave okice pa bi mi bilo normalno da ih i dete ima....

Luckystar, zelim ti da budes srecna kao sve ove mame sto ljube svoju decu!

InNaturaVeritas ::Da, pričala mi je kako je posebna poslastica i okidač za vrištanje od smeha kada joj uljudno kažu da klinka baš liči na nju, ap onoga da MORA nešto genetski da se pronađe kako bi se potvrdilo da je to to. More...

Hehe, kako se to genetski pronalazi?

Ma čudo jedno koliko su ljudi opterećeni fizičkim ličanjem! Kao da je to najvažnija stvar i potvrda ne znam čega.
Bez takvog komentara ne može da prođe najbanalnije javljanje na ulici, npr. "e, da znaš, baš liči na tebe/TM"...
I šta reći? Ličimo MM i ja posle toliko godina zabavljanja i braka, so what?
Stvarno sam ja najpogrešnija osoba za takvu vrstu komentara jer su mi te stvari nebitne. Ja zaista mislim da su moja deca lepša od mene (kao svaki roditelj uostalom). I mislim da je njihova lepota upravo u tome što nisu naše kopije (pritom MM i ja nismo ružni ljudi).
Drugo, upravo u tim komentarima o fizičkom ličanju (upornom traženju toga) roditelja usvojitelja i njihove dece opet nailazite na svojevrsne predrasude. U našem društvu su vrlo retki oni koji usvoje dete druge rase (kao Sharlot iako je izmaštala "svoju" devojčicu određenog imena) dok je to negde tamo tako normalna stvar.

Devojcice mirnije od decaka                               . Mozda, il ja ne znam sa devojcicama. To je stvar vaspitanja...Moje iskustvo govori drugacije. Posto radim u skoli imala sam priliku da vidim itekako nemirne decake a tek devojcice.... I da se pobiju, i da se pocupaju, ogovaraju, ponekad mislim da su vece "opasnice" od decaka. To su predrasude. Opet ti kazem to je sve stvar vaspitanja. Dete je dete da ga volite i razumete...

Da, svi mi nismo operisani od predrasuda ili ih već povezujemo nekako drugačije pa u nekom slučaju jesu predrasude a u nekom nisu... Meni ne smeta da mi kažu da Vilenjak liči na mene, mm, pisala sam već ja to povezujem sa bliskošću duša, prošlim životima... Osoba koja govori moguće da povezuje sa nečim drugim, ali svi zadovoljni  Takodje imam možda predrasudu da su devojčice mirnije od dečaka. Ne uvek, svakako ima mirnih dečaka i nemirnih devojčica... Ali dečaci od početka čini mi se imaju veću i agresivniju energiju... Kod nas u zgradi i okolo su sve sami dečaci. Ako neka devojčica pokuša da se pridruži ne može da prati, takodje ja skoro nikad ne vodim Vilenjaka tu na igralište jer ni ja ne mogu da gledam svu tu količinu udaranja, vučenja, takmičenja... Ju odoh sa sopstvene teme

Ono što je "opasno" kod usvajanja je što mi neke stvari toliko podrazumevamo da i ne primećujemo da su one kod usvajanja drugačije ili da mogu biti drugačije. Ovdašnji svet je napravljen po meri biološkog roditeljstva a ne po meri usvajanja. Npr ja sam i sama na jednoj temi ispitivala imamo li mi prava da kažemo "rodjena majka, rodjeni otac" pa me Kutanjke ubediše da ne grešim što mi je to uzrečica. Postoje mnoge fraze i izreke, poput "jedna je majka", "iver ne pada daleko od klade" ili dečije pesmice u kojima se kaže "sve na svetu rodila je majka" itd itd. Sve one su u usvajanju ili neprimenljive sasvim ili moramo da im damo drugo često simbolično značenje, npr radjanje iz srca. I mi se možemo različito nositi sa tim situacijama, pisala sam već da je kod mene cenzura tih pesama gde se veliča biološko materinstvo a neke usvojene majke su pisale da ih pevaju sa svojom decom prilagodjavajući sebi. To je i neka poruka za decu koju svaka od nas smatra ispravnom. Ono što je mislim važno je da se kroz svu ovu priču ipak upoznajemo medjusobno, razumemo ako ne sasvim onda bar donekle. A time što ćemo negirati postojanje svih predrasuda i nerazumevanja i reći samo - sve je to isto - ne činimo ništa.

Da, mislim da poenta nije da li je isto već da jedno podrazumeva mnogo različitosti. Možda se tu krije istina kojoj težimo, da mnoštvo funkcioniše kao jedno i da se u u traganju za tim RAZUME sve ono što je drugačije.  U tom smislu mislim da se vredi boriti protiv predrasuda (misleći na težnju ka istom). Postoji sjajna priča o stereotipima i predrasudama da "nisu pogrešni iz ugla mišljenja več onih koji ih kontrolišu i definišu".
Kao i obično, put do tog jednog je naš izbor, sve dok znamo kuda smo krenuli.
Nismo operisani, to priznajem, meni strašno ide na živce dominantna kultura, to je opasna i prava predrasuda;-)No pravdam izbor time što težim ka tom jednom, tj.zajednom.

ne postoji moje, tvoje ,tudje ...samo nase jer svi smo mi jedno ...veliki ljudi su to vec lepo rekli

Otac Tadej :
"Svi smo mi povezani nevidljivim nitima , bozanskom energijom ...kada povredjujemo druge ustvari povredjujemo sebe ... "

Nikola Tesla :
"Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama."

"Iako imamo slobodu da mislimo i djelujemo, mi se držimo zajedno, poput zvezda na nebeskom svodu s nerazdvojnim vezama. Ove veze se ne mogu videti, ali ih možemo osetiti."

"Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osjećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovjek i zvezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonačnog brojа svjetova. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovjek i sаm počne stvarati nove i drugačije odnose u svijetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz kozmosa; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misaono i osjećajno biće, kаo što su to biljke, zvijer i čovjek. Zvijezda kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo odveć obuzeti sobom rаzumijeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovjek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.

“Kаd god je neko od meni bliskih i drаgih ljudi bio povrijeđen, jа sаm osjećаo fizičku bol. To je zаto što su nаšа tijelа od slične grаđe, а duše vezаne nerаskidivim nitimа. Neshvаtljivа tugа kojа nаs ponekаd obuzme, znаči dа je negdje, nа drugom krаju ove plаnete, umrlo dijete ili plemenit čovek. Cijelа vаsionа je u izvjesnim periodimа bolesnа, od sаme sebe i od nаs. Iščeznuće neke zvijezde i pojаvа komete utječu nа nаs više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjimа nа Zemlji su još jаče; zbog nаših osećаnjа i misli cvijet će divnije zаmirisаti. Te istine iznovа morаmo učiti dа bismo se izliječili. Lijek je u nаšem srcu …"

Ako nekome vise godi racionalan pristup neka izvede matematicku racunicu : imamo 10 prijatelja ,i svaki nas prijatelj ima po 10 prijatelja , i njihovi prijatelji imaju po 10 prijatelja ... i tako se dodje  do racunice da poznajemo ceo svet

Struzzo,
u pravu si, kao i obično. I za temu, i za pokretanje raznih pitanja, i za to koliko su ograničeni kapaciteti pojedinih ljudi da razumeju ili makar da se potrude da razumeju ili preispitaju.

Simona,
odličan post, poseban potpis na poslednje dve rečenice. InNaturaVeritas, takođe.

Luckystar,
htela bih još toliko toga da ti napišem, ali dižem ruke. Očigledno imamo sasvim drugačiji sistem vrednosti, preferenci i pogled na svet. Nek ti je sa srećom i možda je ipak bolje da dobiješ baš devojčicu po tvojoj meri, mirnu, finu, sa plavim okicama. Za NJENO dobro je bolje da bude baš takva.

On topic. Predrasude i stereotipi zaista nisu uvek tako loši. Ja ponekad i volim da čujem neki kliše o usvajanju, jer mi je to povod za razgovor i objašnjenje. Moram priznati i da me je moj životni izbor naveo da razgradim i sopstvene predrasude i prema usvajanju i prema nekim drugim stvarima, kojih nisam ni bila svesna.

Ne kapiram postove od Lucky jer mozhda sam propustila neke koji nedostaju?
Pa zhelje su jedno a realnost drugo.
Nema nikad nigde 100% garancije. Ako tako razmishljash bolje je da se ne upushtash u roditeljstvo.Poshto se pitash koje su to zhene koje daju decu na usvajanje, podji od sebe. Shta ako ipak zatrudnish i dete bude mushko , smedjih ociju? Shta cesh ciniti? Ipak odgajiti ili dati na usvajanje?

Rep krenulo je po raznim temam, a prvenstveno u VTO dnevniku izjavom "tudje dete". Sve zene ovde nemaju taj osecaj i poimanje tih reci te je tu nastala i rasprva, jer je dosta nas tom izjavom bilo i uvredjeno, jer kako u ovoj tako i u svim drugim pricama za zene sa ovog foruma ne postoji taj izraz.

Ali u pravu su zene koje kazu da je ta njena izjava samo pokrenula niz drugih pitanja, sto je u neku ruku i dobro.

luckystar74 ::Krenula sam u celu pricu deteta jer zelim samo devojcicu, ne zelim musko dete jer mi nisu zanimljivi, devojcice su mi slatke umiljate i dobre....ne znam da li bih mogla da volim musko zaista nisam ni razmisljala o opciji musko dete vec samo devojcica... imam partnera i imam musko mace dovoljno (i tu sam htela zenku pa zavrsih sa muzjakom ponovo), ali sledece ce biti zenkica...
meni je recimo moja macka moje dete i vise je volim od bilo koga drugoga...
Jednostvano to dete ne bi bilo moje, bilo bi tamo neke zene po  meni kada bih imala donatorsku jc... jednostavno to ne bi bilo moje... isto  mi je od drugarice, sestrica od md ili usvojeno, nije moje..
BTW plave oci mora da ima jer i md i ja ih imamo, i svi njegovi i moja mama...to je bila i zelja  moga oca da mu dete ima plave oci, ispunila mu se :)
ne znam sta usvajam, kakve gene ce imati, sta ako je neki los gen (mislim ako nosi ludacki gen nervno labilne osobe), po meni ni jedna normalna osoba ne bih ostavila svoje dete na usvajanje...

Izvini, ali ja tebe prvu vidim kao kandidata koji bi ostavio svoje dete ukoliko se slučajno ne bi uklapalo u tvoje esktra visoke, sofisticirane i umetničke standarde. Tvoj sin ako se rodi, osećam, biće najvoljeniji dečačić na svetu.  Ali dobro makar mi se dopada tvoj ukus, plave curice su stvarno lutkice i ja bih rado jednu takvu, pa još sa loknicama, al prokleta da sam, crnka sa talasastom kosom i možda mi je i bolje da ne rađam. O okrutnog li sveta....  

Ne znam koliko godina imaš, ali ne pamtim da sam nezrelije razmišljanje na temu deteta videla. Ovo bukvalno ni tinejdžerke ne bi izgovorile.  

Pazi ovaj trik genetike: znaš da će ti ćerka imati plave okice, zato što ti i mužić imate plave oči, a zamisli ja levoruka, od oba roditelja dešnjaka. Kako li je to moguće?   ( sad mi je sinulo da su me možda zbog toga ostavili, a ne zbog neizgrađenog moralno - emotivnog sistema   )
Inače da znaš puno mama sa ćerkama znala bi da i devojčice i te kako umeju biti živahne, pa i muškobanjaste i da nije sve med i mleko ni sa njima, a da su sinovi u mlađem uzrastu mnoogooo veće maze od devojčica. To je jedna istina koju bi znala da živiš u realanom svetu i da umesto mačke provodiš malo vremena i sa decom kao potencijalna majka ( usput mačka je tuđa jel? Mislim nema gene mačora koji su godinama provlačili kroz tvoju familiju i time pokupili sve ovde čarobne karakteristike koje si navela  )

Što se tuđeg deteta tiće...Pročitaj par mojih postova, pa nađi samo jedan trag gde bi mogla kod mene videti tragove ludila, labilnosti ( možda sam i serijski ubica - uža specijalnost sitna deca po mogućstvu meso mog mesa, krv moje krvi   ) i pogledaj malo dalje iz svog imaginarnog sveta i kreći se među ljudima koji imaju decu i ako mi u sto slučajeva nađeš usvojeno dete koje je ekstremno problematično, ja ču tebi kupiti hiljadu kesica bombona.   P.S. Sarkastičan humor nije ludilo.   

Inače čin odbacivanja deteta nije stvar ludila već okolnosti i karakatera. Moraš naučiti razlikovati osobe sa mentalnim problemima od osoba sa moralnim problemima. Velika razlika.

Pozdravlja tebe puno jedno tuđe dete sa željom da te tvoj sin jednog dana isto tako posmatra kao i ti njega. ( inače znam da će biti sin jer ima onaj životni aksiom -  od čega bežiš, to te strefi )  

P.S. Inače ako me pamćenje dobro služi ( a dobro pamtim za divno čudo iako sam potomak ludaka    ) ti si pod tim nikom i na još jednom forumu i tamo si zgrožavla sve one žene sa pričom o tome da te je, ne znam ni ja ko, izdržavao do kasnih tridesetih, jer ti nisi nikad radila, niti je to tvoj nivo.