"Tudja deca"

Daca88 ::

Ne znam koliko godina imaš, ali ne pamtim da sam nezrelije razmišljanje na temu deteta videla. Ovo bukvalno ni tinejdžerke ne bi izgovorile.  


Što se tuđeg deteta tiće...Pročitaj par mojih postova, pa nađi samo jedan trag gde bi mogla kod mene videti tragove ludila, labilnosti ( možda sam i serijski ubica - uža specijalnost sitna deca po mogućstvu meso mog mesa, krv moje krvi   ) i pogledaj malo dalje iz svog imaginarnog sveta i kreći se među ljudima koji imaju decu i ako mi u sto slučajeva nađeš usvojeno dete koje je ekstremno problematično, ja ču tebi kupiti hiljadu kesica bombona.   P.S. Sarkastičan humor nije ludilo.   

Inače čin odbacivanja deteta nije stvar ludila već okolnosti i karakatera. Moraš naučiti razlikovati osobe sa mentalnim problemima od osoba sa moralnim problemima. Velika razlika.

Pozdravlja tebe puno jedno tuđe dete sa željom da te tvoj sin jednog dana isto tako posmatra kao i ti njega. ( inače znam da će biti sin jer ima onaj životni aksiom -  od čega bežiš, to te strefi )  

Drago mi je da se ovde lično javilo jedno "tuđe" dete. Dete pametno, samosvesno I emotivno zrelo....  

Neko ko se bavio sobom svih svojih 25 godinica.

Gospođica Zvezda ima 40 godina. I zanimljivo što pored svega uvredljivog što je ona napisala o mojoj deci (a to pored toliko napisanih strana nije shvatila), ona je ta koja se uvredila jer pominjem njene godine...  

Sarkastičan humor.... ma gde... to ipak iziskuje mnogo više od onoga što miss ima da ponudi...

Živa bila tako "tuđa", tako svoja...   

Pravo u centar, Daco!

Volela bih da moje dete jednog dana ima bar deo tvog stava, zdravog razuma, humora, samosvesti i lucidnosti (ne ludila, jelte  )!

By the way, čitam ja malopre ovaj tvoj post i smejem se na sav glas, a moje dete kaže: "Mama meje (smeje)" i umire od smeha i sama (trenutno je u fazi imitiranja svega što radimo). Ali mi je baš legao taj njen smeh, volela bi da jednog dana stavove poput ovog o "tuđoj deci" prima baš tako, da se grohotom nasmeje i nastavi dalje.

milkyway ::Pravo u centar, Daco!

Volela bih da moje dete jednog dana ima bar deo tvog stava, zdravog razuma, humora, samosvesti i lucidnosti (ne ludila, jelte  )!

By the way, čitam ja malopre ovaj tvoj post i smejem se na sav glas, a moje dete kaže: "Mama meje (smeje)" i umire od smeha i sama (trenutno je u fazi imitiranja svega što radimo). Ali mi je baš legao taj njen smeh, volela bi da jednog dana stavove poput ovog o "tuđoj deci" prima baš tako, da se grohotom nasmeje i nastavi dalje.

I hoće, jer će nebrojeno puta u životu naići na slučajeve kao što je dotična, te će doći do faze kad će samo reći:  

Pratim vas i nikako da shvatim razliku između usvojene i biološke dece u okviru roditeljstva. Mogu samo da kažem da je u redu da imamo želje ali i iskazivanju istih govori mnogo o nama. Moja snaja je imala želje po pitanju fizičkog izgleda svoje dece i verovali ili ne svi su fizički bili po njenoj želji. Boja očiju, duge trepavice, kada koji pol...bla, bla...ali sve to je nije sprečilo da istu tu decu ostavi. Samoživost, sebičnost, razmaženost i nezrelost roditelja i budućih roditelja su najveći neprijatelj dece. Budite hrabri i pitajte odrasle koga bi voleli za roditelja. Svoje biološke koji su sa gore navedenim osobinama ili usvojitelja ili hranitelja koji ima suprotne osobine. Mislim da bi se mnogi biološki roditelji šokirali odgovorom svoje sada odrasle dece. Nažalost površnost u sagledavanju roditeljstva je neverovatna. A kao neko ko radi sa decom znam tačno šta govorim.

HappyGirl,

evo pokušaću ja da odgovorim iz ugla usvojene mame sa relativno kratkim stažom roditeljstva. Postoji razlika u tome što je nisam rodila i što je jedan deo života nije provela sa nama. Ali, za mene ona kao da je oduvek tu, ne patim što je nisam rodila, to je opet možda više problem za neupućenog posmatrača, meni nije; ona ima i svoju prošlost bez nas, ali to, makar u ovom trenutku, ni najmanje ne utiče na naš svakodnevni život. Postoji razlika što će u našem zajedničkom životu sigurno biti pitanja, nedoumica, lomova, proisteklih iz njene prošlosti i definisanja sopstvenog identiteta. Nema porodice u kojoj se deca nisu kad tad sukobila sa roditeljima, ali naša deca imaju to jedno dodatno opterećenje koje će ih u jednom periodu sigurno mučiti i koje može biti oruđe da povrede i nas. "Ti me nisi rodila, šta se ti mešaš" i sl. Ali, na to smo pripremljeni, znamo da je to deo njihovog odrastanja, ma koliko može biti teško. Postoji razlika što ih treba pripremiti za surove komentare i ojačati za iste. Ali, i druga deca bivaju izložena podsmehu i ruganju, možda zbog banalnijih stvari u mojim očima, ali svakome je svoja muka najveća. Postoji razlika što je naše roditeljstvo "čudo neviđeno" za neke, pa ima znatiželjnih pitanja, objašnjenja, pogleda, iznenađenja, objašnjavanja, ispravljanja krivih Drina, pitanja kome reći, kome ne reći, koliko otkriti itd. I to će se provlačiti na ovaj ili onaj način. Pisalo se već o tome. Prođe prvi talas čuda, pa naiđe novi. Ali, sve u svemu, čak ni i nekom formalnom smislu ne vidim neke posebne razlike.

A ako me pitaš za suštinske, e tu ne vidim baš nikakve. Nisam rodila ali tvrdim da biološko, "nošeno pod srcem" ne bih volela ni više ni manje od mog deteta. Živimo normalnim, običnim životom, uživamo u njoj i njenom odrastanju, ispunila nam je svet, hoćemo da joj omogućimo sve što možemo, ma sve je kao kod bioloških roditelja u našoj okolini. Da sad ne navodim koliko dobijamo zauzvrat  ...

To što ovde pišemo o mnogim nedoumicama deluje možda kao da smo opterećene nekim teškim strahovima i dilemama, ali ja to vidim kao puku razmenu mišljenja, potvrdu da radim dobro ili pak ne u nekim situacijama, jer joj kao svaka mama želim najbolje. I to je sve. Ja sam npr. dugo samo čitala ovaj forum i propustila da se uključim u početku naše priče kao većina ovde. Sada mi je i malo žao, mislim da bi bilo lepo za nju da to jednog dana pročita. Ali sada ne mogu ponovo da pišem o tome, to mi je završena priča i stvarno me zanima samo sada i ovde i sutra. A sada samo želim da budem dobra mama. Eto, udavih kao i obično.

milkyway ::HappyGirl,

evo pokušaću ja da odgovorim iz ugla usvojene mame sa relativno kratkim stažom roditeljstva. Postoji razlika u tome što je nisam rodila i što je jedan deo života nije provela sa nama. Ali, za mene ona kao da je oduvek tu, ne patim što je nisam rodila, to je opet možda više problem za neupućenog posmatrača, meni nije; ona ima i svoju prošlost bez nas, ali to, makar u ovom trenutku, ni najmanje ne utiče na naš svakodnevni život. Postoji razlika što će u našem zajedničkom životu sigurno biti pitanja, nedoumica, lomova, proisteklih iz njene prošlosti i definisanja sopstvenog identiteta. Nema porodice u kojoj se deca nisu kad tad sukobila sa roditeljima, ali naša deca imaju to jedno dodatno opterećenje koje će ih u jednom periodu sigurno mučiti i koje može biti oruđe da povrede i nas. "Ti me nisi rodila, šta se ti mešaš" i sl. Ali, na to smo pripremljeni, znamo da je to deo njihovog odrastanja, ma koliko može biti teško. Postoji razlika što ih treba pripremiti za surove komentare i ojačati za iste. Ali, i druga deca bivaju izložena podsmehu i ruganju, možda zbog banalnijih stvari u mojim očima, ali svakome je svoja muka najveća. Postoji razlika što je naše roditeljstvo "čudo neviđeno" za neke, pa ima znatiželjnih pitanja, objašnjenja, pogleda, iznenađenja, objašnjavanja, ispravljanja krivih Drina, pitanja kome reći, kome ne reći, koliko otkriti itd. I to će se provlačiti na ovaj ili onaj način. Pisalo se već o tome. Prođe prvi talas čuda, pa naiđe novi. Ali, sve u svemu, čak ni i nekom formalnom smislu ne vidim neke posebne razlike.

A ako me pitaš za suštinske, e tu ne vidim baš nikakve. Nisam rodila ali tvrdim da biološko, "nošeno pod srcem" ne bih volela ni više ni manje od mog deteta. Živimo normalnim, običnim životom, uživamo u njoj i njenom odrastanju, ispunila nam je svet, hoćemo da joj omogućimo sve što možemo, ma sve je kao kod bioloških roditelja u našoj okolini. Da sad ne navodim koliko dobijamo zauzvrat  ...

To što ovde pišemo o mnogim nedoumicama deluje možda kao da smo opterećene nekim teškim strahovima i dilemama, ali ja to vidim kao puku razmenu mišljenja, potvrdu da radim dobro ili pak ne u nekim situacijama, jer joj kao svaka mama želim najbolje. I to je sve. Ja sam npr. dugo samo čitala ovaj forum i propustila da se uključim u početku naše priče kao većina ovde. Sada mi je i malo žao, mislim da bi bilo lepo za nju da to jednog dana pročita. Ali sada ne mogu ponovo da pišem o tome, to mi je završena priča i stvarno me zanima samo sada i ovde i sutra. A sada samo želim da budem dobra mama. Eto, udavih kao i obično.

Ja moram ovo boldovano prokomentarisati. Milkyway...Ovu rečenicu stvarno ne mogu da zamislim  da bi u realnosti mogla da se desi. Evo, ja sam eksplozivna osoba, kad prsnem udaram gde je najtanje, a sa mamom sam u pubertetu imala prilično turbulentan odnos ( ne zbog usvojenja, nema veze s tim, nego uopšteno klasična borba roditelja sa pubretetlijom   ) i koliko god da sam ja umela prsnuti ni u najluđim snovima takva rečenica se ni ne pomišlja izgovoriti, a kamo li reći. To bi isto bilo kao kad bi ti sebe zamislila da bi jednog dana u ljutnji mogla reći deci kajem se što sam vas uzela ii nešto slično tome. Ako sebe možeš da zamisliš da bi tu rečenicu izgovorila, onda možeš zamisliti i da će ti deca tako nešto reći.

Da budem dobra mama, a evo me ceo dan na forumu  ... Ali imam "slobodan dan" pa koristim. Dete zbrinuto, sa tatom-koji-ispunjava-svaku-želju vitla po gradu ceo dan...

Daco,

hvala! Lepo je to čuti! Naravno da ne bih volela to da čujem, ali su nas u pomenutoj školi roditeljstva upozoravali na razne situacije pa i na to da možemo i ovako nešto da čujemo u prepirci. Ne mogu da tvrdim da je baš ta rečenica, ali nešto u tom smislu, u svakom slučaju nešto što podrazumeva da nismo b-roditelji.

Stigli moji pilići (MM bi bio oduševljen da zna da i njega tako zovem na forumu  ), odjavljujem se (za sada)!

Moj muž uopšte ne voli da budem pominjan a ja to uporno činim....Nevaljala!

Ja se ne brinem za takve rečenice...brinem se da se ne udruže moji vragolani protiv mene i budu "država u državi"...šalim se... Ne brinu me teme iz budućnosti već samo sadašnje....Kako da primenim priču o medvediću Srećku našoj, tj. kako umesto doma da definišem hraniteljsku porodicu a da bude jasno detetu koji puni 3 god. na proleće...Znam da to nije toliko teško ali volim da razrađujem u sebi te naše dijaloge.

Mm ne smeta što ga ja ovde pominjem. On smatra forum jako dobrim i često mu prenosim pisanja odavde. Vilenjak ranije nije voleo da ga "ogovaram" ovde, ali nekako se navikao kad je upoznao Kutanjke i njihovu decu i kad zna da je i mama njegovog druga Lepotana tu (ja mu prenosim često nešto što Snedra napiše pa je on onda zadovoljan).

Nama su rekli u školi roditeljstva da dete nikad to neće izgovoriti ali sam čitala do duše na drugim forumima da znaju da izgovore. Možda grešim ali mislim da su muška deca surovija. U tom smislu me ne čudi što Daca to nikad nije pomislila da kaže a ni mame sa devojčicama ne moraju da strahuju od takvih izjava ali mi sa sinovima naslušaćemo se svačega. Vilenjak kad je prvi put rekao da me ne voli i da voli samo hraniteljicu ja sam se sva tresla i ovde pisala... a posle sam shvatila upravo to da gajim muško dete i oni malo drugačije funkcionišu od devojčica, nemaju empatiju koja bi se ženskom detetu odmah "upalila". Moj Vilenjak u besu zna svašta da izgovori, koliko i u lepim trenucima zna da izgovori divne stvari. Naravno ja ga učim da to kanališe, vremenom će biti drugačije... Nekad se i ljutnem ako kaže nešto baš bezobrazno ali u suštini me to ne pogadja preterano ili uopšte.

Hm, moguće da ima toga. Pitaću mog druga da li je to nekad rekao roditeljima, on jeste isto emotivno nezgodan i takođe je imao turbulentan pubertet ( gori nego moj ), verovatno zato što je muško, pa ću preneti njegovo iskustvo.

milkyway ::HappyGirl,

A ako me pitaš za suštinske, e tu ne vidim baš nikakve. Nisam rodila ali tvrdim da biološko, "nošeno pod srcem" ne bih volela ni više ni manje od mog deteta. Živimo normalnim, običnim životom, uživamo u njoj i njenom odrastanju, ispunila nam je svet, hoćemo da joj omogućimo sve što možemo, ma sve je kao kod bioloških roditelja u našoj okolini. Da sad ne navodim koliko dobijamo zauzvrat  ...

Hvala na odgovoru milkyway. Pitala sam za suštinske razlike, samo sam htela da potvrdim ono što i sama mislim, s obzirom da nisam mama.
Uzgred i meni je žao što nisi pisala od početka. Ovde na stranama se ima šta naučiti i ohrabriti.
 

Baš ste se raspisale, respect!

Ja sam svratila da vam poželim puno sreće u Novoj. Dobar vajb želim svakoj od vas, vašoj porodici i dragim ljudima  

HappyGirl ::

milkyway ::HappyGirl,

A ako me pitaš za suštinske, e tu ne vidim baš nikakve. Nisam rodila ali tvrdim da biološko, "nošeno pod srcem" ne bih volela ni više ni manje od mog deteta. Živimo normalnim, običnim životom, uživamo u njoj i njenom odrastanju, ispunila nam je svet, hoćemo da joj omogućimo sve što možemo, ma sve je kao kod bioloških roditelja u našoj okolini. Da sad ne navodim koliko dobijamo zauzvrat  ...

Hvala na odgovoru milkyway. Pitala sam za suštinske razlike, samo sam htela da potvrdim ono što i sama mislim, s obzirom da nisam mama.
Uzgred i meni je žao što nisi pisala od početka. Ovde na stranama se ima šta naučiti i ohrabriti.
 

  O da, itekako! Al nikad nije kasno...

Kao što znate, naš Lepotan je zaista divno dete. Ali na žalost, već sam doživela tu vrstu provokacije o kojoj govorite. Scena u parkiću, kažem mu šta treba da uradi da se ne povredi na spravama, a on će na to: "Ne možeš ti meni da naređuješ, nisi mi ti mama!" Dete od 4 godine! Tajac, neverica, pad, unutrašnji bol, a onda se digoh, shvatih to kao još jedan test i još jedno iskušenje. Priđem mu i kažem: "Ja sam tvoja mama. Ja te volim, čuvam, pazim, mazim, hranim, pričam priče pred spavanje, držim te noću za ruku kada se plašiš mraka, vodim te u vrtić, vodim te kod lekara kada si bolestan. Ja sam tvoja mama i brinem o tebi da se ne povrediš na ovim spravama!" On je zaćutao i na to rekao: "Izvini!" Ja: "U redu, hajde da se igramo." Ranije bih bila tužna, nesrećna, ljuta, patila bih danima. U jednom trenu sam rešila da ne trebam ni sebi ni njemu takva i da moram da mu odgovorim i da budem svoja, da će me više voleti takvu nego kao krpu.
Sećam se kada sam pisala u svom dnevniku kako mi je u jednom periodu prilagođavanja svakog dana govorio da me ne voli i da voli samo hraniteljicu, koliko mi je bilo teško.Nina mi je napisala na to da kada njoj Marija kaže da je ne voli, jer ne može nešto da ostvari, i Nina njoj kaže da je ne voli. Onda Marija kaže da se šalila i Nina kaže da se i ona šalila. To mi je delovalo nestvarno da tako nešto kažem svom detetu, a onda sam shvatila da je to sve deo testiranja i deo igre i da ne treba svoje dete da shvatam previše ozbiljno i počela sam da se ne štrecam na takve stvari, ali i da ne dam na sebe, tj. počela sam da uzvraćam. Pa sam ga par puta pitala, kada počne sa takvim neprijatnim rečenicama, kako bi se on osećao da ja njemu kažem da ga ne volim, da mi je ružan i sl. što on meni govorio. I on je rekao da bi se osećao ružno i tužno, pa bi mi onda iz druge sobe vikao da me voli...
Hvala Bogu, ti dani su za nama, ali moguće da će se u trenucima Lepotanovog besa, ljutnje i neispunjenja nekih želja, posebno tokom puberteta, takve stvari ponavljati, te treba psihički biti spreman na to!

Stru, što se tiče čitanja medvedića Srećka Struzzolinu, evo kako sam ja objašnjavala Lepotanu: U tom velikom vrtiću za medvediće se nalaze medvedići jer tete medvedice koje su ih rodile iz stomaka nisu mogle da ih čuvaju. One su zamolile tete negovateljice da čuvaju medvediće dok ne dođu po njih njihovi (novi) mama i tata. Pa sam mu objašnjavala da ponekad u tom vrtiću nema dovoljno mesta pa onda tete negovateljice zamole neke druge tete - hraniteljice da čuvaju medvediće kod svojih kuća dok ne dođu mama i tata. Npr. mogla bi da kažeš da kada se  on, Struzzolino rodio, nije bilo mesta u tom velikom vrtiću pa su odmah zamolili tetu hraniteljicu da ga dobro čuva kod svoje kuće dok ne dođete vas dvoje - mama i tata.

Možda bi takva propratna pričica mogla da bude odgovarajuća za uzrast tvog deteta, ti ga najbolje poznaješ. Ja sam Lepotanu čitala o medvediću Srećku, pa pravila analogiju sa njegovim životom, u čemu su sličnosti i u čemu razlike, pričala mu da je on jedno vreme bio u tom vrtiću, pa posle kod hraniteljice. U početku, pojmovi "negovateljica i hraniteljica" su mu bili nepoznati i tražio mi je da mu ih objašnjavam i ponavljam više puta.

Ne znam da li sam ti malo pomogla, ali eto.

Poljupci za vas četvoro!

Snedra i deca koja žive sa biološkim roditeljima rade iste stvari. Svašta mi pričaju drugarice a vidim i po ovim mojima kako mom bratu rasturaju srce sa pojedinim izjavama. Jednostavno većina dece će pokušati sve i biće i surova da bi došli do svog cilja. Najstariji od brata 16 godina, pre neki dan ničim izazvan takvu histeriju smo gledali i bujicu reči čuli, da neveruješ. I preživesmo   A on retko ima ispade a ovaj srednji 14  e to ko preživi napisaće knjigu   Izuzetna inteligencija i tvrdoglavost sa kojom je teško izaći na kraj.  Činjenica je da reči zabole ali sve je to ok u periodu odrasranja i puberteta. Sazreće i to je to! Naše je da udružimo autoritet i ljubav i da ih vaspitamo. Ja sam skoro, kada je srednji otprilike meni govorio kao tvoj sin gore navedeno, otišla iz stana, obišla dva kruga, nadisala se, razmislila i pomolila za mudrost. Kada sam se vratila u miru i blago sam mu objasnila kako se ja osećam kada ne znam gde je i kada kasni više od dva sata od vremena kada je trebao da stigne kući. Objasnila sam mu svaku pojedinost mojih osećanja, brigu, strah, paniku, tugu...i zamolila ga da me razume i da sledeći put samo pozove...I urodilo je plodom. Javlja se, dogovaramo se i stiže na vreme. Oni će iskušavati granice i pokušaće svašta a nama je potrebno mnogo mudrosti za prave poteze. I biće to sve ok!

Hvala Happy na podeljenom iskustvu. Baš je tako, iskušavaju granice i pokušavaju svašta, a mi moramo da imamo mudrosti!

otkad nisam pisala ovde al ivas citam i puno mi srce kad vidim da me citirate nekad i kad je bilo od pomoci moji postovi.kako snedra kaZe mene je bolelo jako kad m imarija kaze nevolim te vise ali to je bila faza u odrastanju a i uticaj druge dece oko nas to su napravile.nepamtim kad je nekom rekla da ga nevoli.sad su u fazonu koliko koga vole a mi im odma istom merom vratimo svi i oni se odma predomisle i kazu da nas vode do banje ili do mog mesta jer racunaju dokle smo isli najdalje zajedno nekad kazu do neba i nazad.nama svima bude smesno

sad sam se setila moja deca u zadnje vreme crtaju nas sve ali uvek gde sam ja nacrtaju i bebu u stomaku odnosno isto taku osobu ali u jako minijaturnom obliku i nekad kazu ocemo da nama rodis bebu ili nekad kazu mi tebe crtamo kao da si nas ti rodila iz stomaka,pre neki dan je deda pito mikija sta mu to znaci a on mu odgovorio crtam jednu tetu koja me je rodila iz stomaka jer mama nije mogla da me rodi i odma poceo o drugome da prica ja pokusala da pokrenem pricu ali on nije teo da me slusa,znaci jos nije spreman

nina :) ::crtam jednu tetu koja me je rodila iz stomaka jer mama nije mogla da me rodi i odma poceo o drugome da prica

Miki, srce! Kako je on to na svoj nacin iskazao kroz crtez i reci! Ljubim ga!

 

nina :) ::puno mi srce kad vidim da me citirate nekad i kad je bilo od pomoci moji postovi

Nina,   

snedra ::Stru, što se tiče čitanja medvedića Srećka Struzzolinu, evo kako sam ja objašnjavala Lepotanu: U tom velikom vrtiću za medvediće se nalaze medvedići jer tete medvedice koje su ih rodile iz stomaka nisu mogle da ih čuvaju. One su zamolile tete negovateljice da čuvaju medvediće dok ne dođu po njih njihovi (novi) mama i tata. Pa sam mu objašnjavala da ponekad u tom vrtiću nema dovoljno mesta pa onda tete negovateljice zamole neke druge tete - hraniteljice da čuvaju medvediće kod svojih kuća dok ne dođu mama i tata. Npr. mogla bi da kažeš da kada se  on, Struzzolino rodio, nije bilo mesta u tom velikom vrtiću pa su odmah zamolili tetu hraniteljicu da ga dobro čuva kod svoje kuće dok ne dođete vas dvoje - mama i tata.

Možda bi takva propratna pričica mogla da bude odgovarajuća za uzrast tvog deteta, ti ga najbolje poznaješ. Ja sam Lepotanu čitala o medvediću Srećku, pa pravila analogiju sa njegovim životom, u čemu su sličnosti i u čemu razlike, pričala mu da je on jedno vreme bio u tom vrtiću, pa posle kod hraniteljice. U početku, pojmovi "negovateljica i hraniteljica" su mu bili nepoznati i tražio mi je da mu ih objašnjavam i ponavljam više puta.

Ne znam da li sam ti malo pomogla, ali eto.

Poljupci za vas četvoro!

Snedra, hvala!
Otprilike sam i ja tako zamislila. Još uvek nismo uzeli Medvedića Srećka u ruke. Sve nešto odlažem pa čekam da se namesti neka situacija, neki kontekst...A u suštini, nije potrebno, znam. Mali je, on ionako "guta" priče. Neke zapamti bolje, neke ne. Znam da će se čitati taj Medvedić mnogo, mnogo puta.
Biće da je ipak do mene. Skupljam hrabrost, želim da budem apsolutna smirena (a teško da ću taj apsolut ikad dostići) jer se sve pribojavam da on onako pronicljiv ne oseti drugačiji ton, drugačiji pogled...Ma smešna sam. Pišem vam kad budemo čitali.

Dođe mi simpatično koliko smo se raspisale baš na ovoj temi ogavnog naziva.

Jedan od nashih retkih ispada.
Sin bash tako nekih 14 godina.
Ja ga zaustavila u jednom njegovom suludom planu za te godine.
I sad on besan ali cuti.
ja ga pitam si ljut? On cuti , onda ja nastavljam sa pitanjima i podpitanjima.On cuti ali vidim u njemu raste bes.ja mu kazhem vidi sine sasvim je normalno da cemo imati u ovom periodu nesuglasice.priprdno je.Reci,prevali preko usta da si besan je to je isto prirodno stanje. Josh mu kazhem sasvim je isto prirodno da te osecaj mrzhnje preplavio prema meni. Slobodno to prevali preko usta.
I on : "Jesam besan mama i tacno je mrzim te ovog trenutka"
Odlicno, kazhem ja , ja sam svoj "posao"kao roditelj obavila.
i si sad "zaduzhen"za sulude ideje-prirodno stanje a ja kao roditelj da filtriram.Bice svega i svacega sine. Medjutim necemo ostai nedoreceni vec suprotno ja cu ti argumentovano reci svoje razloge a ti meni tvoje.
Nacicemo se na pola puta.