Donacija polnih celija-reci detetu (i kako) ili precutati

Pozdrav svima ja sam Dana i pripremam se za donaciju jajne stanice u Pragu,te bih vas zamolila da mi ako je moguce odgovorite na neka pitanja.Nisam se jos odlucila kod koga bi isla dali u PRONATAL kod DR.Merdesica ili u PFC kod DR.Lazarovska,cula am da su oboje izuzetni lijecnici a ja ne znam za koga da se odlucim.Jos bih me interesovalo posto sam ja iz BIH dali su i dalje potrebne vize za Cesku.Unaprijed svima HVALA i nestrpljivo cekam vase odgovore!!!!

zdravo dano28 dobro dosla

Hvala ti pegaz na dobrodoslici,nadam se da cu na ovaj nacin doci do informacija koje su mi potrebne za moj put u Prtag.

Draga poslala sam ti pp danas, ne znam jesi li procitala?

Ne bih rekla detetu: prvo jer ne mislim da to dete nije dete zene koja ga je rodila (kada bih dala JC ne bih tu decu smatrala svojom), drugo, to deca ne bi mogla da razumeju bar do 14te godine, ne znaju ni sta je pubertet, a kamoli sta je donacija...

Ja sam mislila kada sam bila mala da imam bebu u stomaku koju cu jednog dana kroz pupak da rodim, da sam sipala vodu u pupak da dam bebi vode da pije. I da mi je neko tada objasnjavao o donaciji, verovatno bih mislila da stizu vanzemaljci

Ha ha ha LaFolie

LaFolie ...
Delimo isto misljenje...

Pegaz, LaFolie..potpisujem u potpunosti vaše mišljenje!

7-patuljaka ::Pegaz, LaFolie..potpisujem u potpunosti vaše mišljenje!

I ja, i ja. Kako reci detetu istinu a izbeci da se ono pocne traziti u smislu da mora da zna od koga potice. Jedna digresija - na fax-u sam imala jednu profesorku{etnologija}koja je bila sa tamnim tenom sva kao neka Indijanka. Pricali smo na casu o identitetima i ona je rekla da je ceo zivot muci njen izgled koji odudara od svih njenih rodjaka, pa se salila da je najverojatnije neka njena prabaka "zgresila sa nekim Turcinom" pa otud njoj taj izgled Indijanke ili Azijatke(imala je malo kose oci i ispupcene jagodice, b as kao Indijanci i Azijati). Otud stvarno mislim da je nepotrebno govoriti detetu i stvljati mu bubu u glavu da misli o svom bioloskom nasledju. Ja sam te rodila, moje si i gotovo, kraj price. Ako nekad doje ne dao Bog da je potrebna nasa genetska podudarnost, zbog presadjivanja organa ili sl, e onda cu o tome misliti.(Ja kao Skarlet O'Hara). Stvarno, kako neko ovde rece, svi smo razliciti, svako radi kako misli da valja pa kako Bog da. Pozdrav

Drage moje...mnogo citam...i divim se na snazi,volji, borbi.Ja cak nisam ni u procesu...bilo cega..oko trudnoce,a godine idu...sanse se smanjuju....cekam ko zna sta...nemam partnera...ja vas podrzavam,...dati sebi sansu da drzite u narucju nesto sto i jeste vase,a sto sudbina nije dala da nosi geneticki mazerijal vas nije nista drugo do vaseg djetea....kako zivot bude isao, i situaxije ce se rjesavati...samo hrabro...i ka svom cilju....a kako ce biti za nekoliko godina, to niko ne zna...jer svi smo mi u svojim snovima imale nade,planove,ali zivot nas demantuje...dan,za dan, i mnogo ljubavi mogu da prevazidju mnogo toga...samo hrabro!!!

Uh, i mene muci ova tema. Kako ja ulazim u pricu bez muskarca, moje dete ce definitivno vrlo rano traziti objasnjenje, jer tata nece biti tu, kao kod druge dece.
Da ne bude nesporazuma, ja sam ponosna na svoju odluku i nemam nikakve dileme. Nemam problem da detetu saopstim i to vrlo rano, na najprostiji nacin u pocetku (primer poput slonica), a posle i ozbiljnije, kada bude moglo da razume.
Nemam problem ni sa okolinom. Ja zelim moje dete i doci cu do njega i, izvinite na izrazu, ali svi ostali mogu samo da mi pljunu pod prozor. Ne osecam potrebu da jednog dana sakrijem da je moja beba nastala od nepoznatog tate, koga sam ja odabrala kao najboljeg za moje dete.
Ono sto mi predstavlja problem je ideja da ce je jednog dana deca pitati gde je njen tata i da ce je mozda neko povrediti zbog toga sto je nastala donacijom sperme. Kako malo dete pripremiti na ovako nesto? Deca mogu da budu cudna i da drugu decu povredjuju, jer su drugaciji i vrlo malo povoda je potrebno. Kako da je sacuvam i zastitim? Pametne zene, ako imate ideju, posavetujte. Svakako cu otici da psihologa i posavetovati se i pre nego sto se beba rodi, ali sam sigurna da cu nesto smisliti i da ce to biti najbolje resenje.
Ne znam sta bih odlucila da imamo tatu od krvi i mesa, a ne samo u nekoj epruvetici (nagadjam gde se drzi donirana sperma). Mozda bih zauvek precutala. Ne znam i ne bih da nagadjam. I ne znam da li postoji pravi odgovor, jer svi smo mi razliciti.
U mojoj situaciji je slika kristalno jasna. Ja detetu moram reci i mislim da je to bolje nego da slazem da nas je tata napustio, pa da ima traume sto je nije zeleo i voleo, da proba da ga nadje....., a da on ne postoji. Mislim da to tek pravi emotivni lom. Ovako, prica ce biti o mami koja ju je mnogo zelela i odabrala najboljeg moguceg tatu za nju.

Lavandice sve mi koje smo u ovoj prici imamo ista razmisljanja i strahove, ja sam mnogo citala dnevnike usvajanja, sto smatram slicnom situacijom, jer i u toj situaciji usvojitelji moraju da objase veoma maloj deci novonastalu situaciju. Moje je razmisljanje takvo da dok je dete malo ne moze da shvati sve ovo i prica o sloncetu je mnogo dobra, e sad kako dete bude raslo i sazrevalo, shodno njegovom uzrastu mislim da zivot nanese situacije kada moze da mu se objasni sta je u pitanju.
Pitanje okoline, za mene ne predstavlja problem i ne vidim zasto bi neko morao da zna (tu mislim na decu u vrticu i skoli) kako je dete doslo na svet, ipak su i oni veoma malog uzrasta i ne shvataju sta to znaci, i nema to nikakav znacaj za druzenje i obrazovanje deteta rodjenog na ovakav nacin, jer deca u zajednici znaju itekako da budu okrutna pogotovo kada se neko "razlikuje" od njih na bilo koji nacin, pa cak iako oni to ne razumeju, a roditelji su mu rekli.
Eto malo sam oduzila, ali iznela sam samo svoje misljenje.

Ne razmusljam jos o ovome ali mislim da necu pricati o tome barem ne dok je mala...

Mijaki i ja sam tog misljenja, jer smatram da je mnogo tesko malom detetu objasniti nesto ovako, a nekada razmisljam, posto ja u pricu ulazim kao sing, sta da mi se desila trudnoca sa nekim covekom koji je jednostavno okrenuo ledja i otisao, opet bi odrastalo bez oca, a da budem iskrena imam dosta slucajeva u mojoj okoline gde su se ocevi razveli od majke i deteta i ne vidjaju dete uopste.

Lavanda,
slažem se sa ovim što ti je rekla Maakki. Naši dnevnici ti verovatno mogu biti od koristi. Sem toga odlazak kod psihologa i razgovor sa njim može koristiti, možda i povezivanje sa nekim udruženjem samohranih roditelja ili sa drugim ženama u istoj situaciji, zatim možeš po netu nalaziti razna istraživanja i priče iz života vezano za situacije kao što je tvoja. U prvo vreme je dete suviše malo pa će proteći vreme dok budeš morala da odgovaraš na pitanja. Videćeš i od deteta kako ćeš postupati, ne možeš unapred sve isplanirati. U usvajanju (a mislim da se to može primeniti i ovde) se savetuje da se detetu uvek govori istina samo primereno njegovom uzrastu, ta priča se vremenom nadogradjuje, proširuje... E sad netolerantna okolina jeste problem. Ako se detetu kaže da ne govori istinu onda mu se sugeriše da je njegova priča nešto ružna a ako priča može biti izloženo ismevanju od strane vršnjaka. Ja pribegavam tome da pričam istinu a da upozorim dete da je jedna od predrasuda i prema usvajanju. Kažem jedna jer pominjem da porodice mogu biti različite pa onda opisujem kako sve to može izgledati a neke imamo i u okolini. Sa druge strane dugo nisam spomenula predrasude prema usvajanju jer je moj sin voleo da provocira pa sam se plašila da kada sazna da neko prema tome ima predrasude će baš namerno vikati - ja sam usvojen, ja sam usvojen... Da je bio drugačiji krenula bih u tu priču ranije, stoga kažem dosta zavisi i od deteta. E sad kažem verovatno da ova priča ima specifičnosti koje usvajanje nema. Npr nama se savetuje da prvi susret sa detetom opisujemo kao fantastičan, da se oseti posebno što smo se mi baš tako sreli. Možda bi kod vas nešto slično moglo da se primeni na roditeljstvo, da je to neko posebno roditeljstvo istkano od ideala i snova i da su i deca sasvim posebna... Šta znam da li bi bilo dobro tako nešto, samo razmišljam a neki psiholog će to bolje znati...

Lavanda, potpisujem sve što je napisala Simona. Isto sam mama usvojenog dečaka.
Da ne ponavljam već rečeno...Stekla sam utisak čitajući tvoj post da tebe najviše plaši da će tvom detetu možda nedostajati otac i da problemi (eventualni) mogu biti u vezi sa detetovim pitanjima o ocu, o poreklu.
Ovo što si napisala da ćeš mu reći da si htela najbolje jeste sasvim OK. I ja bih ti isto preporučila da se povežeš sa samohranim mamama, još bolje sa mamama kao ti koje su išle u postupak sa doniranom spermom. Kako kaže poslovica "Sličan se sličnom raduje". Ja bih dodala i razume. Čitava ta priča u vezi sa muškom figurom oca koja na kraju ne mora biti izvor budućeg problema jer je može neko popuniti. Ne biološki otac ali ako ti sad nemaš partnera ne znači da ga nikad nećeš imati. Da ne pominjem dede, braću, prijatelje.
Pokušaj da nađeš na internetu emisiju Opre Vinfri upravo o deci koja su nastala iz postupka sa doniranom spermom. Koliko sam ja razumela, oni su kao i usvojena deca u određenoj uzrasnoj dobi imala pravo da dobiju podatke o biološkim ocu. Mislim da je u Češkoj, Makedoniji donator sperme anoniman ali svejedno ta emisija je bila zanimljiva jer je bila iz pozicije tog deteta. A to je upravo ono što nas intrigira i muči.

Iscitala sam ovu temu jer sam sad presla na teme ovog tipa...I posto je tema starija,voljela bi da se jave cure koje su sad u ovoj situacij i mogu dat svoje misljenje,..
Moje je da ja nebih rekla,prvo jer ne smatram da to dijete nije moje,drugo jer mislim da djeca tek u nekim 20 mogu da skontaju sta je to donacija..bojim se da ce misliti da uopste nije moje..
trece ,ne vidim nikakvu korist od te info za djete..i zadnje ali mozda i najbitnije..Ja imam toliko napet odnos sa mojoj mamom da sam kao mala mislila da nisam njena..sad kad imam svoj zivot volim je vise od sebe i cijenim njenu veliku zrtvu,a po izgledu sam njena kopija ,cak i po naravi sam ista..moda bas zbog te naravi smo konstantno u sukobu misljena..e sad zamislite da sam ja znala da mi ona nije majka..kad bi je napustila?? davnoo jer sam misla da je najgora..dugo je trajao period mog odrastanja ...

Naidjoh na priče onih na čiji život je uticala donacija pa možda vam pomognu u odlučivanju oko ovog pitanja: http://anonymousus.org/stories/