Donacija polnih celija-kako prelomiti, partnerski odnosi

NikolaMaja ::BebeZlatibor, samo da se zahvalim na divnoj priči, i poželim sve najlepše!!! Potpuno se u svemu slažem sa tobom. Bitno je stajalište i to kako se mi osećamo. Ja lično nikada i ne pomišljam da to nisu deca moga muža, jer jesu, jer ih on sa nestrpljenjem i velikom željom čeka kao i ja. Ljubav i želja mogu sve , baš sve!

Kao sto Mimi rece, a I pise u prvom redu, to je moja prica

BB znam te u dusu

mimi85 ::BB znam te u dusu

A kako drugacije

I pre sam rekla da si lavica BB, sada samo potvrđujem!!! Nisam znala da je tvoja. Samo sam ranije čitala tvoj potpis. Ljubac!

Drage moje,
Evo i mene na ovim stranicama. A trebalo mi je dugo dok se nije desio izostanak ciklusa od avgusta. U poslednje vrijeme sve cesce mi se namece misao o donaciji o kojoj  nisam isprva htjela ni da čujem kad su mi je predložili još 2012 u Pragu kako ne bi morala da se maltretiram psihički, fizički i nezanemarljivo finansijsi kroz prirodne cikluse hvatakući jc. Tu je i 40-ti rodjendan. Borila sam se lavovski i imala i transfere, čak u maju i dva odleđena embriona i jedan svježi, rekoše super ocjenjena, osmoćelijska. Bilo je divno čuti pozitivne ishode svake stepenice i živjeti u takvom saznanju. Mogla je da se desi sreća i da uspije i da svu muku i patnju zaboravim. ... Ali uzalud. Predložena mi je PGS metoda u sledećem postupku ali treba dobiti embrion u fazi blaste da bi se vidjelo da li je hromozomski kako treba i tako jos sa  minimum dva komada. A ja nemam sad ciklus ni da počnem. A  nalaz mm je standardno veoma loš i prvobitni razlog kretanja u VTO priču koja se komplikuje sa mnom, a za koju ne bi ni znala, kako reče moja dr, da nije problem kod njega. Takođe , nisam ni sigurna da embrioni možda ne opstaju i zbog lošeg spermograma.
Voljela bih da čujem Vaša mišljenja i iskustva, Vas koje ste to iskusile, da prenesete osjećaj jer imam velike dileme. Čitala sam i ovdje i na“ forumu dr“ kako su se djevojke sa istim problemom bodrile i teme su bile baš aktivne. Čitala sam i Nablu, Minu, Lily, Rikikiki.... Mnogo je značilo... Nadam se da ima kutnjakinja koje bi podijelile svoje iskustvo i nakon što su dobile svoje dijete ovim putem. A i o izboru klinike i doktorima.
Kako nisam htjela sebi da priznam dijagnozu koja mi je uspostavljena-Poor responder, i mislila sam da ću je pobijediti, izostanak ciklusa me debelo upozorava.

Srecno nadalje! Mislim da ti je sada sazrelo sve a to je najbitnije. Verujem da je tesko to prelomiti, ali svaku opciju koju imas- prigrli je. Ima puno mladjih zena koje udju u menopauzu pa moraju na donaciju. Ja znam par cura koje su radile donaciju i gaje predivnu decu. Cini mi se da vecina zena ide u Pragnili u Solun. Ja bih obema klinikama poslala email i videla ko i kako mi lezi, te bih u tom.pravcu profilisala kome otici. Mozda i na obe klinike otici na konsultacije ukoliko ste u prilici. Polako. Slozice se kocke, samo razborito i jasno dalje!

Draga Biksi, hvala na riječima podrške.
Meni su rekli da imam smanjeniu rezervu sa mojih 31 godinu i do sada nije rezultiralo trudnoćom. Zacrtala sam sebi da ću se boriti dok budem imala moje jc i vjerovala da ću uspjeti ali sad je već poslednja ura. Veoma je teško, u meni preovladavaju razna osjećanja i misli. Loše se osjećam ....

Nemoj se osecati lose Nataly. Sve je to normalno osecanje. Vidis, meni su odmah posle prve aspiracije, u kojoj nisam imala jc, rekli ti si za Prag, za donaciju, da.ne gubis vreme. Tada sam imala 43-44 godine I stvarno nisam imala vremena za.gubljenje. Ni jednog trenutka se nismo premisljali ni razmisljali jer ni za to nismo imali vremena. Samo smo pitali sta ima I sta rade tamo, sta to znaci itd, I hteli odmah sutradan da idemo. Sutradan sam odmah poslala mejl u Prag. Nas dvoje smo jos pre braka, na vec drugom nasem susretu rekli deca po bilo koju cenu, I evo sad imamo najdivniju, najbolju I najlepsu bebu na svetu, nasu preslatku Gabrijelu. Ista je tata po svemu, liku, ponasanju, ma po svemu. Cim sam je ugledala prvo vece kad su mi je doneli videla sam da je preslikani tata I rekla Bogu hvala I na tome. Sta bi bilo da je likom licila na donatorku ne znam, verovatno bi bilo isto. Ali onaj gore uredi sve pa I to. Pojedini su govorili da je ranije licila na mene a sad na tatu.

A sad da li ponekad pomislim na donaciju, pomislim, da se ne lazemo, ali vrlo retkpo I sve je to u potpuno normalnom kontekstu, tipa kad vidim nesto na Gabi pomislim da li je.mozda donatorka to imala ili tako nesto, gluposti. Ali nikad, ama bas NIKAD nismo pomislili da dete nije 100% nase jer jeste I to je jedina istina. Sem toga, skoro sam slusala da deca dobijena uz pomoc doniranih jc dobijaju od majke 90% tako da o onih 10% ni ne razmisljam

Natali znam koliko je tesko iz svog iskustva al treba da sazri.Ja sam pocela da gledam na donaciju kao na jedinu sansu u ovom trenutku da postanemo roditelji i od tad mi je lakse.Sto se tice price oko donacije i razmisljanja oko genetike nimalo nemam dileme jer ni nasa nije bas sjajna(imamo raznorazne bolesti sa obe strane).Moj muz ima problem u glavi sa tim "na koga dete lici" posto to uglavnom ljudi pitaju kad sretnu roditelje sa bebom a ja ni sa tim nemam problem lici na sebe.Opet smatram da je to predivna mogucnost za razliku od cinjenice da nemogu imati svoje dete(bar do sad ni posle 14 VTO,20g braka i mojih 46.godina nisam uspela).Mi cekamo da se kockice sloze(znam da imam godina puno al nemogu sad) i da skupimo novac.Neda nam se prosto da krenemo kad god planiramo izmakne nam pa necu da silim.Ako ti nesto znaci tu sam da razmenjujemo misljenja u svako doba.Pozz.Sto se klinike tice najcesce su Prag(PFC ili Pronatal) i Solun nekako najpovoljnije.Ima i u Barseloni par klinika skuplje je al vidim ima neka garancija ako ne uspe vrate deo para.

Hvala puno jer mi svaka rijec znaci. Meni je samo tesko jer sam imala mogucnosti da postanem majka sa mojim jc ali nije se dalo...  Nedostajao je faktor srece... а opet ko zna zbog cega je to dobro jer ocigledno nisu bili dobri embrioni a bolje i tako nego spontani ili ne daj Boze bolesno dijete. Мuči i mene na koga  će da liči i raduje istrazivannje koje je pokazalo da se dio DNK prenosi na majku koja nosi dijete. Vjerovatno i klinike odaberu donorku prema izgledu i karakteristikama da najslicnija bude primaocu. 
Tesko mi pada jer sam bježala od donacije kao opcije iz raznoraznih strahova koje nisam na glas izgovarala i zato želim da čujem iskustva, da se uvjerim u dobrobiti blaženog osjećaja. 
Kada uzmem tudje dijete a naročito bebu obuzme me osjećaj da bih mogla da budem dobra majka i da zelim da prekratim muke i odem na donaciju. Sada evo i kasni ciklus tako da cu morati da se odlucujem dok  sam jos na vrijeme i zbog svog zdravlja.
Hvala jos jednom na razumijevanju

Evo i mene da se oglasim... kao prvo moram da kazem da je BB zamenila podatke... ne nasledjuje beba 90% od majke vec od donorke a 10 % od majke... i nemojmo da se zavaravamo beba iz donirane jc ima iskljucivo dnk od donorke i od oca... ne moze nikako dnk majke da predje na bebu... nekom kome je genetika bitna trebao bi dobro da razmisli da li je spreman na donaciju... ono sto beba moze da nasledi od majke su neke karakterne osobine i neku mimiku... svi znamo onu cuvenu S kim si takav si 😀 a i nije retko da cak i parovi, muz i zena posle xy godina braka pocnu da lice sto fizicki sto psihicki pa ne vidim sto onda ne bi i deca licila...
Meni licno genetika nikad nije bila bitna... niti mi je bilo bitno na koga dete lici niti sam tezila da imam malu verziju sebe te sa te strane nisam imala nedoumica... mene su mucile druge stvari...
Ja jedva cekam da se porodim i da vidim ovo malo bice koje raste u meni... za mene je svako dete za sebe, prica za sebe i svako je razlicito, dvoje dece od istih roditelja mogu jako lako da budu i psihicki i fizicki skroz razlicita...i to nije redak slucaj... ova beba sto raste u meni je moja iako nema moje gene 😀 cija bi mogla da bude kad sam prva i jedina osetila njene prve pokrete, prva cula njene prve otkucaje srca, prva cu je priviti na grudi i kad ona trenutno samo za mene i zna...
Odluku o odlasku na donaciju ne treba olako doneti jer je bilo slucajeva gde zene nisu bile bas 100% spremne pa su upale u zescu paranoju posle... kao sto nije za svakog usvajanje tako nije ni donacija... moj muz recimo nema nikakav problem sa donacijom i cak je rekao da ne bi imao nikakav problem ni sa donacijom spermatozoida da je problem do njega al recimo nije spreman na usvajanje... tako da svi smo mi razliciti i svako od nas je prica za sebe

Jos da dodam sto se tice izbora klinike ja sam inicijalni mejl poslala i u Prag -PFC i u Solun... Prag meni nikako nije legao i odbili su me vec sa prvim odgovorom ... u Solun - Embryolab ( nasi idu jako cesto i u Embriclinic ) smo otisli prvo na konsultacije pre donosenja konacne odluke... na kraju smo se i odlucili za njih... ja ne bih mogla da donesem odluku gde i kako na osnovu samo dopisivanja mejlom... meni su te konsultacije jako znacile

Hvala Alisa na podijeljenom iskustvu i informacijama.
Da li znas kako se onda radi amniosinteza ili prenatalni test u ovom slucaju s obzirom da su u pitanju godine kada je inace to obavezno?

U tom slucaju se gledaju godine donatorke I ne eadi se amniocenteza. Tako su meni mnogi dr rekli I moj dr takodje, pa je nisam ni radila.

Inace Alisa, nisam ja nista pomesala. tako sam cula ja na tv pre par meseci, a I nekoliko ljudi je culo takodje I pitalo me jesam li gledala. Mozda nisu znali sta pricaju...

U principu neki dr tvrde da kad ides na donaciju ne moras da radis prenatalne testove jer su donorke mlade al ja sam radila nifty a i moja dr je mislila da trebam ... svi ti prenatalni testovi iz krvi se rade tako sto se iz krvi majke izdvaja bebina dnk i ona se testira tako da nema apsolutno nikakve veze dal je donirana jc ili ne... beba svakako ima razlicit dnk od tebe nastala ona iz donirane jc ili od tvoje... aminosinteza se radi tako sto se uzima uzorak bebine krvi direktno iz stomak tako da i tu nema nikakve razlike... i ne moras u labu da kazes da je donacija u pitanju al recimo ginekologu koji ti vodi trudnocu ja bih rekla i meni na otpusnoj listi iz Soluna pise da je donacija kao i na svim papirima vezanim za trudnocu

Bb ne znam koja je emesija bila al moram da ti kazem da su se bas nalupetali ako su to izjavili... treba biti realan kad su ovakve stvari u pitanju... dnk bebe se formira pri spajanju spermatozoida i jajne celije... dakle jos u labu... mislim da na forumu ima i cela tema o genetici pa mozda ne bi bilo lose i nju iscitati... ja sad kuckam sa telefona pa mi je bas nezgodno da trazim

Bilo kako bilo, uopste me to ne zanima, niti me je nekad zanimalo, niti mi je bitan procenat. Dete je svakako moje pa je moje 100%. Necu nista biti pametnija niti imati drugacija razmisljanja ako iscitam bilo sta. Nas dvoje smo doneli odluku za jedan dan, kad nista nismo znali o tome osim par recenica jednog divnog doktora pa ne vidim ni sto bih sad nesto se udubljivala u tu pricu :)

Nisam ni mislila da ti citas
Mi koje smo vec donele odluku nama to i ne treba... to je vise za one koji se jos lome iz ovih i onih razloga...
A evo i linka gde su zenice pisale malo o genetici i kome je to bitno moze da procita https://kutak.forumotion.com/t582p25-donacija-polnih-celija-reci-detetu-i-kako-ili-precutati

Ej cure to su sve nasa deca mi ih rodimo,volimo,vaspitavamo,zivimo sa njima,ona poprimaju nase ponasanje pa lice na nas,logicno dete se trudi da oponasa roditelja.A jos nesto bih rekla ne treba se mnogo ni udubljivati u ove detalje jer sve sto vise znas vise se dvoumis,donosis odluku i to je to.Po meni je presudno bilo to da li zelim biti majka,a zelim,trenutno mi je jedina opcija da to ostvarim donacija i tu je kraj razmisljanja.Moje misljenje je takvo nemora biti ispravno al moje je.

Potpuno si u pravu Micam. Što se više razmišlja to je gore i sve dalje od odluke a želja je ogromna da budem majka. Uglavnom sa ove tačke gledišta teže mi je da prihvatim život bez djece. Samo moram da se pomirim da sam završila karijeru proizvodnje mojih jc. Samo da to prebrodim.

Ja licno nisam bas lako prelomila iako sam znala 10 godina unazad da mi je donacija najrealnija sansa i ako nisam nikad odbacivala tu opciju i kao sam se pripremala i cinilo mi se da sam spremna ,kad smo stigli na kraj puta suocena sa moranjem donosenja konacne odluke nije mi bilo lako... mnogo suza je proliveno... meni je mm najvise pomogao da prelomim.... sad iz ove perspektive, na korak od porodjaja uopste mi nije jasno sto sam toliko mucila sebe... kao sto napisah gore... ona ne moze biti nicija drugo jer raste u meni... zajedno disemo... svaki njen pokret mi nabaci osmeh na lice... kad se konacno i vidimo verovatno cu traziti u njenim crtama lica gde lici na donorku al necete verovati i to me raduje i jedva cekam jer zapravo jedva cekam da gledam MOJU devojcicu kako raste i hvala toj divnoj zeni sto je omogucila dolazak na svet moje devojcice...

Mi još uvek nismo uspeli ali od momenta kada nam je predočeno da je donacija jedini način nije bilo previše dvoumljenja na tu temu. Muški sterilitet je u pitanju kod nas, mu uopšte ne razmišlja na temu da to dete neće biti njegovo.... Jer nije otac onaj koji je spermu dao već onaj ko voli i brine o detetu. A isto smatram da je i kod ženskog steriliteta... 1 ćelija nije vaša, ali je 9 meseci u vašem stomaku rasla.... Majka je ona koja je rodila a ne ona koja je ćeliju dala.
Pozdrav mojim saborkama, lavicama!

Preteška je ova borba, odluke su teške. Dao Bog zdravlja ženama i muškarcima koje daju svoje polne ćelije i time usreće drugi bračni par. Nego, dokle se stiglo kod nas sa podzakonskim aktima da donacija zaživi ovde?

Mamadabudem i ja se pitam isto kad ce kod nas donacije?

Nazalost ne verujem da ce skoro ... mora prvo da se oformi banka...

Drage moje devojke,iako mi nismo u situaciji donacije,blisko mi je sve to što vi pričate jer u bliskom okruženju imam i donaciju bez partnera i donaciju para u braku sa kojima duboko saosećam. Užasno je šta sve psiha radi i mi šta radimo sebi u toj situaciji, koliko se iscrpljujemo mislima i dilemama. Jedna činjenica koja mi je ostala u glavi iščitavajući ovaj forum, a vezana je za jednu članicu (čijeg nika sada ne mogu da se setim,mislim da je iz Bosne) koja je postala samohrana majka sa donorom, a to je da je misao kojom se ona vodila bila "nema puno mozganja,nema komplikovanja u glavi,idem!" i njena rečenica "Kocka je bačena!" Oslobodila se straha i uspela je. Sve vi koje želite dete, sa tom vašom situacijom,kakva god da je,prihvatite je i samo napred! Pogledajte osećaje majki koje su to ostvarile,nema tih dilema,prošle bi to sve ponovo. Zašto unapred ubacivati brige i razloge "bliske odustajanju",zašto to ne odložiti za kasnije, kada uspe?! Zašto se baviti procentima i genetikom, ako je realnost takva da je način da se dobije nešto najlepše na svetu jedino donacija?Ta beba je vaša! Šaljem vam svima puno podrške i ljubavi!