Donacija polnih celija-kako prelomiti, partnerski odnosi

Samo svima da vam mahnem ... ja, kao neko ko ima dete od svoje jc i sad i bebu iz donirane jc , samo mogu da kazem da nema apsolutno nikakve razlike u osecaju i kolicini ljubavi
Mada ja ni jednog trenutka nisam ni sumnjala da ce da bude drugacije al eto cisto samo i da vam potvrdim...
Ja je cesto zagledam i gledajuci je pokusavam da zamislim kako izgleda donorka... nekako dosta razmisljam o njoj... volela bih kad bi mogla da je upoznam jer osecam ogromnu zahvalnost prema toj devojci... beskrajno mnogo sam joj zahvalna... iako znam da je donirala jc najverovatnije samo zbog para  to ne umanjuje moju zahvalnost... da nije bilo te njene odluke ja sad ne bih imala ovaj nestvarno lep ljubavni zamotuljak ... i nisam subjektivna  dete mi je stvarno nestvarno lepo ...

Alisa, predivan post!

Vaistinu predivan! ❤

Draga Principessa. kako mi je u srce dirnulo kad sam prije par dana procitala ovdje tvoj post..I sad ovo Alisino da nema nikakve razlike.
To sam ja pokusala da pisem curama ali nisam bas tako emotivno opisala.Koliko ej to divan osjecaj.
Koliko bi volje da svaka koja se dvomi i ima zelju a ne usudzuje se krene mojim stopama i da dozivi ovaj osjecaj..
Neka se ne zavaravaju i neka budu realne prema sebi.

Jeste, sve se slažem sa tobom draga Amna. Samo neki muškarci sa tim ne mogu da se srode, kao npr. moj, pa ću izgleda celu dalju borbu morati da nastavim sama. Tužno i žalosno je to da su neki od njih u toj meri zadrti i evo u mom slučaju npr. posle 6 godina veze i 4.5 godine borbe za bebu, je to jače i od njega i od njegove ljubavi prema meni (bar ja to tako dozivljavam, jer ljubav nisu reči već dela, zar ne?). Ponašaju se u najmanju ruku kao da donacija jć onemogućava njih da oni budu biološki roditelji, a ne ženu i umesto da baš oni budu ti koji će ženu ohrabriti da uplovi u to što bezbolnije, oni odustaju od svega...to je jako sebično sa njihove strane i ja to zaista nikad neću moći da razumem, ali nažalost u mom slučaju je tako....hvala svakako na divnim recima, to nas sve ovde ohrabruje. ❤

I mene je jako obradovala ova vest,konačno u Srbiji ..toliko će sada žena i parova napokon moći rasterećenije,gledajući onaj nezanemarljiv finansijski deo raditi postupke i ovde. Neka je svima srećno i da nam se rađaju bebani ..
Draga Princez,moja najbolja drugarica ima priču sličnu tvojoj. Razlika je jedino što je njen muškarac nakon toliko godina veze i njenih punih 35 godina naprasno odlučio da ne želi nikada,ali nikada da ima decu. Veza je pukla i ona se upustila u priču sa donorom u Sk. Nije još uvek uspela, bilo je nekoliko postupaka,ali idemo dalje,verujemo i prolazimo kroz ovo zajedno. Prilično ti je zamršena situacija i kada bih bila sigurna da će ti samoj uspeti veruj mi da bih te posavetovala da presečeš i uradiš to. Potrudi se,ako je ikako moguće da ostanete zajedno u tome. Biće ti lakše psihološki prolaziti kroz postupak,a sa druge strane ne znaš realno kakav će biti ishod i nije lako opredeliti se da ostaneš sam. Nadam se da mi ne zameraš na ovoj sugestiji,možda će tebi pomoći da ne prenagliš i želja nadjača razum. Ti si sjajna devojka i u ovome budi mudra! Samo napred!

Vest o donaciji u Srbiji raduje,sad je problem kad ce da zazivi.sto se finansija tice nista lakse izgleda nece biti nego preko(mali broj ce moci preko fonda jer ce uslovi biti kao i za klasican VTO ostatak placa sam).Gledala sam dr Kopitovic na N1 da predlaze da se parovima koji nemaju pravo preko fonda omoguci neko parcijalno placanje(malo sami malo drzava).
Principesa prica je za neverovati.Sad shvatam da muski nisu uopste jaci pol kao sto verujemo,posustaju a sve iz strahato garantujem.Nemaju snage da se izbore sa samim sobom i predrasudama to je glavni uzrok.Ja mog nemogu da ubedim da krenemo ponovo u postupak jer je ubedjen da nece uspeti i strah ga je od neuspeha(ne od donacije to smo resili).Drugaricu posle 8 neuspelih pokusaja, od tog 3 spontana sa blizancima, muz ostavio jer nije imao hrabrosti za dalje,a ona mu dala uslov na razvodu da joj potpise dozvolu da uradi jos jedan transfer sa njegom spermom koja je bila zamrznuta a ona njemu ostavlja svu zajednicku imovinu stecenu u braku,posto nije imala jajovode jedino VTO dolazi u obzir za trudnocu.On pristao i potpisali razvod.Ona odradila postupak lezala svih 9 mesecibukvalno zbog skracenog grlica i uspela rodila cerku.Kad se malena rodila on dosao i malo po malo opet je sa njom u skladnom braku sada.Sve iz straha da nece uspeti.Mi zene znamo biti uporne i mudre tako da mozemo mnogo toga izneti na svojim plecima.
To da nije za donaciju celije nije bas po meni istina vec samo strah od nepoznatog i strah sta ce i kako ce,boje se oni i od okoline sta ako neko primeti kako se izboriti sa tim,kako objasniti detetu i svasta nesto a u vecini slucajeva nikada i nedodje do takve situacije za objasnjenja.
Curo samo hrabro u zivot bice kako mora nema druge,razmisli i odluci imas moju podrsku bilo kojim putem krenes jer si zasluzila da budes srecna zena ti odaberi put.

Micam i žensko pero, verujte mi da nije nikakav njegov strah u pitanju, već neslaganje sa tim da druga (nepoznata!) žena bude biološka majka tog deteta. Kaže da na to ne bi nikad pristao ni sa jednom ženom u životu. Ja sam se preko svih svojih mogućnosti i pragova tolerancije iscimala oko svega toga i pustila mu više nego dovoljno vremena da razmislii o svemu. Sad mi je zaista dosta više i ubedjivanja i razgovora, jer vidim da je to slepa ulica i nešto što očigledno najviše mene iscrpljuje, a ne vodi apsolutno nikuda osim u još veće gubljenje mog dragocenog vremena, živaca i u krajnjoj liniji što je najbitnije zdravlja. Ovim sam na neki način upoznala bolje i njega, bolje nego za svih 6 godina veze, što bi stara dobra izreka rekla “na muci se poznaju junaci”...i da zaključim: zaista nije princ na belom konju i ne zaslužuje da bude otac mog deteta ako tako razmišlja. I koliko god da tvrdi da nisam u pravu, ja mislim da on sa takvim stavom mene ne voli dovoljno. Da, ja nisam spremna da se odreknem roditeljatva samo zato što on na to ne pristaje, ali ja njemu nudim da bude biološki otac svog deteta, a on meni da se zauvek odreknem roditeljstva, što iskreno nakon svega mislim da on prvi ne bi bio u stanju...
To kako je meni sa punih 46 od pre mesec dana, je već drugi padež. Da je lako, nije ni malo. Osećam se kao da sam silne ove godine potrošila uzalud. Ali očigledno, sve je iz nekog razloga baš tako trebalo da bude. Što se daljih mojih koraka tiče, ne moram sve sad i odmah da odlučujem, videćemo šta će biti. Možda se osmelim za neko vreme da udjem u sve to sama, a možda se i pojavi neko drugi, to se nikad ne zna. Ali sad mi treba pauza od svega, to je sigurno, jer sam i psihički i emotivno iscedjena kao sundjer!
Žene moje drage, ova naša borba je surovo teška! Zašto nam nekima ovako surovo život nameće iskušenja i prepreke- ne znam, da li nečije grehe iskajavamo- ne znam ni to, ali da se moramo izboriti sa svakom situacijom kakva god da je- to znam da moramo, jer to je život. A život nam uvek namešta ono što možemo da podnesemo i što treba iz nekog razloga da proživimo, da li kao iskušenje ili kao lekciju. I opet, bez obzira na sve loše stvari, posle svake oluje i kiše, jednom mora i to sunce zasijati, to su neminovni ciklusi. Samo je pitanje hoćemo li im dozvoliti da se dese, ili ćemo slepo i po svaku cenu gurati na silu neke stvari, koje se, da pustimo, možda ne bi tim tokom odvijale. E pa ja ovaj put odlučih da otpustim taj pritisak i dozvolim životu da mi donese ono što mi pripada, pa “kud puklo da puklo”...uh, raspisah se ja, izvin’te me...
Srećno žene moje i glavu gore, čeka i nas negde neka lepša budućnost, koliko god vam to iz ove perspektive sada možda tako ne izgleda... 😉

Ja moram samo da prokomentarisem da iz cele tvoje price mogu samo da zakljicim da on ocigledno nema neku zelju da se ostvari u ulozi roditelja... ima ljudi kojima je roditeljstvo na poslednjem mestu i to je po meni sasvim ok al to je trebao da ti kaze na pocetku veze a ne da prolazis kroz sve sto si prosla a njemu ocigledno nije bilo nesto preterano ni stalo do toga...
Moj bivsi je bio apsolitno protiv donacije zato sto je on vec imao 2 dece iz prethodnog braka i otvoreno mi je rekao da ako ce da ima jos dece da u obzir dolazi samo ako moze samnom sa mojim jc jer je on vec ostvaren kao roditelj... sa druge strane mm nije imao decu i njemu je jako bilo bitno da dobijemo dete i iako se nadao da cemo uspeti nesto da uradimo sa mojim jc donaciju je prihvatio odmah, bez da je trepnuo i mene ohrabrivao i pomogao da razresim sve nedoumice koje sam imala

Ne znam više ni ja iskreno. Moj nema dece, ali ima milion predrasuda ne samo u vezi toga, već u vezi mnogih stvari u životu, u prevodu jako je komplikovan čovek. Da ne ulazim u tu temu, jer me niti zanima, niti je bitna za sve ovo. Ja samo iz svega ovoga mogu da zaključim da njemu nije dovoljno stalo ni do čega osim do njega samog i da meni to više u životu ne treba. Nije mi trebalo ni do sada, ali sam imala svoje razloge i biološki sat, zbog kojih nisam imala vremena niti luksuz da tragam za novim partnerom. Sad je situacija na moju sreću sasvim drugačija, pa mogu da biram da više ne budem sa nekim po svaku cenu. Jer dete može da sačeka još neko vreme, a i za ovu varijantu mi apsolutno nije neophodan partner, pogotovu ne ovakav partner...
Hvala ti Alisa što si podelila svoju priču sa mnom, i taj podatak mi dosta govori. Opet, s druge strane, ja sam mišljenja da to sve ponajviše ima veze sa tim koliko je nekom zaista do tebe stalo. Onaj ko te zaista voli, prvo i najosnovnije želi da te učini srećnom i da ti podari plod vaše zajedničke ljubavi, a onda je ponajmanje u toj priči bitno da li taj neko ima ili nema decu, ili ako ih nema- da li se etički, iz razloga što to crkva ne podržava (jedan od razloga koji je moj takodje naveo), ili svog ličnog razloga ne slaže sa varijantom donacije jć. Onda to apsolutno može da se prevazidje čak i ako u nekom trenutku deluje kao prepreka, ali isključivo u slučaju da je ovaj prvi i najbitniji uslov ispunjen, a to je da te on bezuslovno voli.

Ja se samo u jednoj stvari ne slazem sa tobom... zelja za decom ne bi trebala da ima veze sa kolicinom ljubavi koju osecas prema partneru, tj ne mislim da neko treba da ima decu samo zato sto njegov partner to zeli... ako me razumes sta hocu da kazem.... kad covek , bilo zena ili muskarac, voli nekog on prirodno dobija zelju da sa tom osobom osnuje porodicu i ima decu ali ima i onih kojima je dovoljno njih dvoje da se osecaju srecno i ispunjeno i nisu im potrebna deca niti ih zele... niko ne bi trebao da ima decu samo eto da bi ispunio zelju partneru... treba i sam da ih zeli... jedna moja poznanica nije zelela decu, prosto htela je da se posveti karijeri i dovoljna su joj bila deca od rodbine i bliskih prijatelja ... voli svoj zivot takav kakav jeste i nema zelju da ga menja i prilagodjava decu...kad je upoznala svog buduceg muza u startu mu je to i rekla... on je na to pristao... ja ne mislim da ona njega ista manje voli nego sto ja volim mm-a... njih dvoje su sad vec 10 godina u skladnom braku i apsolutno srecni...

Napisala sam u nekom prethodnom postu da on želi dete i da sumnjam čak i da mi kaže da sad ne želi na ovaj način da ga dobije, da bi zauvek od toga odustao. Ustvari skoro sam sigurna da bi mi priredio za koju godinu najgoru stvar, a to je da kad prodje još 4-5 godina (taman toliko da ja više ne mogu ni na donaciju) mi kaže da se predomislio i da ipak želi dete i da me onda ostavi. Pričala sam i na tu temu s njim, rekao mi je da nije siguran da bi mogao da se odrekne očinstva zauvek...dakle, ipak sam negde u dubini duše u pravu.

Cure moje to je nas balkanski mentalitet.Ne prihvatamo nesto i onda se pravdamo crkvom,verom i svime drugim.Tipican strah verujte mi,al strah od okoline,reakcije rodbine,kolega,prijatelja i na kraju strah od sebe samog samo nece da kazu i priznaju.Iako vole ne dozvoljavaju da ta ljubav bude vidjena jer oni su muskarci.Juce sam htela reci a da mu iskrsne situacija(afera)sa drugom zenom koju ne voli i koju prvi put sretne recimo i ona ostane trudna da li bi se odrekao svega jer to dete nije tvoje kao ni donirano ili bi ga prihvatio i tebe ostavio?To je sebicluk i nedovoljno postovanje sa njegove strane.Ili da se nasao u situaciji da je nedaj Boze neko od vas bolestan pa treba pomoc i nega,ja to isto shvatam da li bi bio spreman da pomogne ili bi digao ruke od svega.
Donacijom celije se ne odrice ocinstva jer on je otac ta njegova prica nema smisla.Drugi problem on ima u glavi.U pravu si na silu nema nista.
Koliko je brakova gde partneri prihvate decu iz prethodnih veza i odgajaju kao svoju i pruzaju im ljubav kao da su njihova,to je sve do osobe i njegovog stava i ega i predrasuda,i konacno da ljubavi i osecanja prema partneru.
Znam da si sad emotivno i fizicki iscrpljena i da utice sve na tebe kako utice.Potrudi se da sacuvas sebe i razmisli o sebi na prvom mestu.Stavi na papir sve za i protiv i preispitaj koja strana pobedjuje.Zivot nas lomi i savija a mi se odupiremo i prilagodjavamo.Bude tu oscilacija,al ja sam ubedjena da sve mora imati pocetak i kraj pa i nase muke.Jednom ce doci i nama sunce posle kise.I ova zima je predugo trajala al leto ce ipak doci...
Tu smo ako treba da se izjadas da ti bude lakse,ako treba i da cutimo a ti reci sta ti na dusi jer coveku je lakse kad podeli svoje muke sa nekim...

Deca su plod ljubavi i zivot cine ispunjenijim i srecnijim,ali nisu garant da ce brak biti srecan i uspesan.Toliko njih zive u braku sa decom bez ljubavi i pate i kad tad sve pukne na komadice.Nekog volis ili nevolis, a deca tu ljubav upotpunjuju ali ne stvaraju.Nje ima ili nema,sa ili bez dece svejedno.

U partneskim odnosima ne bi trebalo oko toga da se ima mnogo filozofiranja. Crvić koji kopka svaku ženu kojoj se muškarac otima kada je ideja donacije jajne ćelije u pitanju,a tiče se odlaska i napuštanja u određenom momentu najčešće je sa osnovom i sigurna sam da je to onaj unutrašnji glas. Princez,niti trebaš dugo da čekaš,niti isto mnogo da odlažeš. Radi na svom miru,samopouzdanju i pusti još malo da se situacija odvija. Pravi momenat će se pokazati i hrabro zakorači ! Jasnija mi je sada situacija i podržavam te svim srcem u odluci da u to,ako se ništa ne promeni ideš sama.

Principessa ::Napisala sam u nekom prethodnom postu da on želi dete i da sumnjam čak i da mi kaže da sad ne želi na ovaj način da ga dobije, da bi zauvek od toga odustao. Ustvari skoro sam sigurna da bi mi priredio za koju godinu najgoru stvar, a to je da kad prodje još 4-5 godina (taman toliko da ja više ne mogu ni na donaciju) mi kaže da se predomislio i da ipak želi dete i da me onda ostavi. Pričala sam i na tu temu s njim, rekao mi je da nije siguran da bi mogao da se odrekne očinstva zauvek...dakle, ipak sam negde u dubini duše u pravu.

Ovo nisam znala... bezi od njega sto dalje... sebicnjak... takav ti ne treba u zivotu... ako vec nema nekog ko ce i u dobru i u zlu da bude samnom onda bolje da budem sama

Princes, svim srcem navijam da postanes mama, ti znas moje misljenje, ja ne pristajem na parce neceg, na neki kompromus, na nesto malo. Ljubav i veza su mi oduvek bili puno vise, zahtevna sam, ali se i dajem. Ne bih mogla biti s partnerom koji je sebican. Nama je i donacija spermica bila opcija, pa i usvajanje. Nikada partnera ne bih ostavila sto ne moze da ima decu, ako je ok i ako se volimo. Ako se stvarno volimo, sve cemo zajedno resiti i prevazici. Mislim da zasluzujes potpuno drugacijeg muskarca kraj sebe.

kad sam razgovarala sa mojim deckom oko donacije, bile su mu oci pune suza, govorio je voleo bih da se svako jutro probudim i pogledam u oci tog deteta i pomislim imas njene oci, njene oci koje ja volim najvise na svetu...i ja sam se tu slomila, shvativsi koliko on mene voli.
medjutim, kako nam nije uspelo u aprilu sa zaledjenim, poceo je da menja stav na moje pitanje dokle, hocemo do moje 43 godine da ganjamo moju celiju i da placamo bogastvo ili cemo do moje 43 imati 4 dece. Voleces ih isto kao i mene, bice dio mene i tebe i bice dio nase porodice...moje i tvoje, ti i ja smo porodica, ti i ja se volimo vise od svega, oni ce biti tu da nasa ljubav bude jos veca i jaca, zar je vazno cije je dete, i kad usvojis dete volis ga vise od svega. Skorz se promenio i sad je sva prihvatio. Naravno, mi cemo jos malo pokusati mojim celijama ali iskreno ja bih odmah isla na donaciju.

Slazem se sa micam, ljudi se boje i imaju strah od nepoznatog, mislim da muskarci ne shvataju kroz sta mi prolazimo dok smo pod stimulacijom, pa vadjenje, pa cekanje pa vracanje, pa cekanje pa onda krah. Sto njih nema na ovim forumima, sto oni ne citaju o kvalitietu jajnih celija, o inekcijama koje primamo, o embrionu sa ocenom a,b,c, a da ne govorim da su neke zene kao npr. Biksi, eksperti iz stitne zlezde, secera, inzulina... Oni drugacije razmisljaju od nas. Vrlo su ograniceni po tom pitanju i nikad da nas nece razumeti. Moj je jednom procitao, kad sam poludila sto sam dobila embrion sa ocenom c i d, citao citao i rekao pa dobro ali ipak na kraju pise da to ne znaci nista mogu i c i d daje trudnocu i zavrsio citanje o embrionima. Dok ja citaj sve sto mi dodje pod ruku, istrazivanja, forumi, knjige, itd.

Drugarice, znas moje misljenje, zavrsi sa njim jer nisi srecna i udji u to sve sama. Mozes ti to sve...kad krenes sve ce ti se samo otvoriti a snagu ces dobijati iz dana u dan bez da se i pitas odakle dolazi.
Ljubim vas sve

Hvala vam drage moje ženske, sapatnice, drugarice. Sve ste u pravu i mnogo mi znači vaša podrška. Jako mi je teško jer prosto nisam zamišljala roditeljstvo kao samohrana majka, pošto sam odrasla u zdravoj porodici sa oba roditelja, okružena ljubavlju i vaspitavana tako...zamišljala sam da mi dete bude kruna ljubavi kao i dobrom delu vas ovde i jako mi teško pada činjenica što to tako ne može biti. Drugo, ceo život sam u vezama i to dugim vezama, nisam navikla da budem sama...Ali ovu situaciju moram da prihvatim i to je zaista mnogo manja šteta nego imati kroz život nadalje pored sebe nekoga ko nikad nije sazreo, ko ne zna šta je odgovornost i obaveza, ko se sa svoje 44 godine i dalje ponaša kao razmaženo dete od 7, ko nikad neće umeti da voli nikoga osim sebe, iako priča nešto sasvim drugo...to je nažalost moja realnost i kad joj iskreno pogledam u oči, shvatam da je zaista samohrano materinstvo med i mleko naspram takvog jednog odnosa. I čak i da on pristane na kraju balade na tu famoznu donaciju koja mu je toliko nezamisliva, meni zaista, ali zaista takva osoba ne treba, jer bi to za mene u svakom smislu bio pakao. Ovako možda jednog dana budem sebi i otvorila šansu da mi dodje u život neko ko je dostojan mene i ko će me učiniti srećnom.
Hvala vam puno svima na podršci, ljubim vas i volim puno “porodico” moja! ❤❤❤

Grlim te Princes.

Drage žene- posebno vi koje ste prošle, ili planirate da se spremate za donaciju bilo gde van Srbije, a iz Beograda ste. Imam veoma važno pitanje za vas: ko vas je spremao iz Beograda sa ultrazvukom za donaciju? Ja nemam dostupnog lekara u kog imam dovoljno poverenja da me sprema za to, a da opet može da mi bude na raspolaganju i vikendom, jer se može dogoditi da mi treba uz i subotom ili nedeljom, što većina ordinacija (osim one koje rade vto) nažalost ne može da mi pruži...

Dr Tamara Pavlović, radi u Euromedicu u Višegradskoj. Odlična je. Mene je pripremala dva puta. Mojedve drugarice isto i baš su bile zadovoljne.

Hvala ti mila moja! Ali ja nisam sigurna da li je Euromedic dostupan vikendom, mislim da nije, ili?

Dr Žaklina Jurišić, ordinacija Jurišić u Dimitrija Tucovića. Možda može da pomogne. Radi samo privatno, u svojoj ordinaciji.