USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Želim vam svima što pre da postanete roditelji.

Miksa sva sam se naježila. Divno si opisao svaki trenutak, a verujem da je bilo još emotivnije. Želim vam da uživate u ljubavi koja vas okružuje. Ljubi malog miša koji će brzo porasti od te silne ljubavi.

Moje a oba nelice na mene . Jedna obrazovana baka kad smo sedeli u poslasticarnici rece mi da sam ja bila samo inkubator tatinim devojcicama . Isto obe plave a ja crna jos se I nefarbam . A za skolu I sve te stvari sto idu po PS i kalupu neko tako negde zahtevao ....mislim m da je najbitnije da su deca srecna I zdrava da se igraju I budu voljena ..

Ja sam mislila prvenstveno na dete mada naravno i na okolinu. Ali što god je on sigurniji u svoj identitet, našu porodicu, poverenje i ljubav -lakše će se i sa okolinom nositi. Ni ja ne ličim na moje (biološke) roditelje i to je možda značajno za mene samu jer mi je normalno bilo da dosad na nikog od najbližih ne ličim, pa kako dosad tako i odsad Ali tu ipak ima neke razlike u odnosu na Vilenjaka. On ima i biološke roditelje pored nas i sa njima i ostalim biološkim srodnicima možda će jednog dana pronaći neke sličnosti. Ne radi se samo o ličenju mada je to važna stavka i često problem iz ugla usvojene dece već sa mnogim stvarima koje mi uzimamo zdravo za gotovo jer smo rasli u biološkim porodicama. Npr čak i mi koji ne ličimo na biološke roditelje mogli smo još u detinjstvu da predvidimo svoju visinu ili da li ćemo biti gojazni ili mršavi ili čak u kojim godinama ćemo biti skloni jednom ili drugom ili ja ne ličim spolja na majku ali imam identične bolesti i slabe tačke na telu koje ona ima i tsl. Prema tome ne treba (opet naglašavam po meni) precenjivati genetiku ali ni potcenjivati je. Ako sam ja sigurna u svoju ulogu majke, zadovoljna i srećna što sam baš na ovom mestu, pomoći ću i sinu da kroz sve eventualne krize identiteta i potragu za biološkim roditeljima prodje.

Mikša,čestitam vam,od srca!
Sećam se tvojih ranijih postova..,našeg bodrenja.I baš mi je drago da ste uspeli.I moja deca su imala četiri godine,kad smo se sreli.Lako su nas prihvatili,kao i vaš sin vas.Sada,uživajte u zasluženoj sreći,volite se i čuvajte..,život je baš lep.Poljupci za malenog

Pozdrav svima! Kod nas se na zalost ceo proces odvija veoma sporo. Od predaje dokumetacije krajem februara do sada smo bili na samo jednom, uvodnom razgovoru sa nasim timom u CZSR.  Razgovor je dobro prosao, ali su nam oni jos tada saopstili da nemaju plan kada ce se obaviti sledeci razgovor. Njihova ideja je bila da se razgovori obavljaju polako, kako bi se eventualno prijavio jos neki par sa kojim bi smo odradili skolu roditeljstva, ali da nece previse cekati , da nam ne bi istekla dokumentacija.  Medutim, nismo ocekivali da ce to bas ici ovim tempom. Od prvog razgovora je proslo 45 dana i mi jos uvek nismo dobili poziv za sledeci. Pre nekoliko nedelja smo navratili do centra da vidimo sta se zbiva i dobili odgovor da budemo strpljivi, da prioritet trenutno imaju neka hitna smestanja dece u hraniteljske porodice i da sacekamo. Ne zelim da budemo sebicni i navalentni, ali vreme prolazi i nista se i dalje ne desava. Sta mislite, da li je u redu da ponovo navratimo i raspitamo se sta se zbiva? Ili da cekamo?

Lilli,
što ne zovnete telefonom?

Živimo na nekoliko minuta od Centra, pa nam je jednostavno da svratimo. A i kada se zove telefonom uvek postoji ono prebacivanje odgovornosti "ne znam, koleginica koja se bavi vašim slučajem je na terenu..." Tako da sam vise za direktni kontakt.

Tako su i nama pricali price... te mi smo u drugom planu, ima mnogo nasilja u porodici pa to resavaju, te moramo da se strpimo, te da ne budemo navalentni itd... Mi smo papire predali krajem decembra i prvi razgovor je bio u martu, znaci posle 2 i po meseca. Za to vreme, povremeno smo ih muz i ja obilazili da im damo do znanja da postojimo. Posle su nam promenili vodju tima i tad nas je preuzela jedna ozbiljna zena, onda smo upali u masineriju i priveli to kraju. Otprilike na svakih 15 dana smo imali razgovore sa njima. Oni imaju rok da obave razgovore i organizuju obuku roditeljstva dok vam ne isteknu papiri koje ste predali a to znaci u 6 meseci sve moraju da zavrse. Nista se ne sekiraj, znaju oni to i ja verujem da cete ubrzo biti ponovo pozvani. Budite strpljivi i nemojte da se nervirate, ovo je jedna tako usporena prica i na zalost zavisite od njih. I mene su nervirali na pocetku sa tim stavom da su ko mali bogovi ali na kraju se pomiris sa sudbinom da to mora tako i da ce ipak jednom da dodje kraj. :)

Dragi prijatelji,

Organizujemo novi susret porodica sa usvojenom decom i usvojene dece 13. juna u Beogradu.

Sve detalje imate u gornjem delu na temi "Druženje usvojiteljske zajednice u Beogradu" ili na našem blogu na linku
https://usvajanje.wordpress.com/2015/05/15/susret-usvojiteljske-zajednice-jun-2015/
te se možete prijaviti ovde ili na blogu.

Radujemo se novom druženju!

Hvala Ambra na ohrabrenju! Uvek sam se trudila da imam sto manje posla sa nasom administracijom bas zbog toga sto me veoma frustrira taj stav nasih cinovnika da sve prolongiraju do krajnjih granica. Na zalost sada smo tu gde jesmo i zavismo od njihove dobre volje, tako da treba misliti pozitivno i izbeci nerviranje.
Pokusala sam danas da dobijem informacije telefonom, ali bezuspesno. Kao na terenu su, pozovite kasnije... U ponedeljak idemo suprug i ja do njih, nadam se da cemo dobiti neke nove informacije.

Lilli,
predložila sam telefon jer oni vaše pozive, dolaske tumače kao pritisak a telefon je manji od dolaska a dolazak može i posle toga. Inače mogu da produže koliko im se hoće i kad isteknu papiri, mi smo čekali na podobnost 11 meseci znači papiri istekli odavno... no nismo morali da ih vadimo ponovo tada to bi več bio vrhunski bezobrazluk. No mi smo ekstremni slučaj, mada ne i jedini... i prvih meseci nismo zvali a posle smo krenuli sa upornim ali ljubaznim zvanjem dok ne završiše... Mislim vaše je kako ćete činiti, meni je bio cilj da dobijemo dete a susrete sa socijalnim radnicima morali smo da prodjemo na putu do toga.  

snedra ::Dragi prijatelji,

Organizujemo novi susret porodica sa usvojenom decom i usvojene dece 13. juna u Beogradu.

Sve detalje imate u gornjem delu na temi "Druženje usvojiteljske zajednice u Beogradu" ili na našem blogu na linku
https://usvajanje.wordpress.com/2015/05/15/susret-usvojiteljske-zajednice-jun-2015/
te se možete prijaviti ovde ili na blogu.

Radujemo se novom druženju!

Dragi prijatelji,prijateljice oprostite sto sam opet napravio duzu pauzu ,prosto nisam mogo ranije da vam napisem jos po koju rec...Snedra zelim ti da sto pre dozivis jos jednu veliku radost i da sto pre dobijete jednu  lepoticu.Hvala jos jedanput svima na iskrenim cestitkama ,a svima koji sanjate snove o vasim malisanima drzim palceve i znam da cete sigurno dosanjati vase snove.Voleli bi da smo malo blizi  pa da dodjemo da se upoznamo i druzimo sa nasom decom na druzenju usvojiteljske zajednice ali je dnostavno vremenski i geografski neizvodljivo da i mi prisustvujemo druzenju ,znam da ce vam biti sjajno i bez nas ali ko zna zadrzavamo pravo da nekad i mi dodjemo kad se kockice sloze.Dosli su lepi dani  a sa njima i letnje carolije,vozenje bicikle koju je inace sam birao.Igranje u parku na novim igrackama ,o sladoledu da ne pricam ma svaki dan uzbudjenja i radosti na pretek.Upravo sam ga sad pogledao kako divno spava iscrpljen igrom i decijim pustolovinama,zanimljivo ikad spava ima osmeh na licu prosto neverovatno zraci srecom ikad spava.DCa se vratim na period prilagodjavanja kojeg smo se nekako najvise pribojavali iscekivajuci naseg malog misa.Citajuci vasa iskustva,narocito dok su dnevnici usvajanja bili dostupni vidli smo da nema pravila i da se iskustva u periodu adaptacije razlikuja ali da je svako uspesno prosao kroz taj period.Mi smo prosli i vise nego uspesno da smo hteli da napisemo scenario po kojem bi se nasa adaptacija lako prosla nebi je napisali i osmislili kao sto se desila.Naime posto smo po naseg malog misa isli relativno blizu uz blagoslov socijalnih radnika vec drugog dana naseg druzenja smo naseg malog misa stavili u kola ,dovezli u nas grad i na nase iznenadjenj bez ikakvih problema sami nas troje dosli u nas stan i pokazli nasem malisanu gde ce da zivi.Njegova reakcija i vise nego pozitivna ,stisnutim rucicama sa velikim osmehom ulazi u njegovu sobi okrece se oko sebe gleda u igracke poredjane u sobi hronoloski po celoj sobi,u zidove izlepljene crtanim junacima ,tepih i zavese sa decijim amplikacijama i izbacuje iz sabe uuaauu...za par minuta soba je bila preplavljena brdom igracaka on zatrpan njima a ja i moja draga zatrpani suzama radosnicama.NJegovo odusevljenje je nemerljivo sa bilo cim,imali smo osecaj da je odmah tada hteo da ostane ,ali smo ga posle kraceg ubedjivanja nekako namolili da krenemo kasno u njihov grad.Jedva smo se rastali i dogovorili se medjusobno da sutra rano ujutro dodjemo po njega.Mi te noci malte ne nismo ni spavali a od hranitelja smo saznali da nije ni on mirno spavao vec da je celu noc skakao u snu ,verovatno je sanjao to sto je doziveo .Treceg dana smo poranili i na njegovo insistiranje smo opet isli u nas grad naravno u nas stan ,njegovu sobu u koju se odmah zaljubio i celim putem pricao o njegovoj sobici i igrackama koje ima.Na vratima tog trceg dana nas zaticu komsije ,pozivamo ih u stan i tada krece kanonada placa ,izliva emocije i neverice da smo tolko slicni a on ih i pored toga sto ih prvi put vidi obara sarmom i vodi svakog ko je dosao da mu pokaze sobu i sta sve u njoj ima,UZIVALI SMO SVO TROJE i kiptili od srece a ljudi ,komsije koji su ga vidli nenadano jer niko nije znao da je on tu ostali su pozitivno zaprepasteni njegovim sarmo i uopste pojavom.Prve reci komsinice koja je inace kod nas svaki dan su,imam osecaj ko da ga znam od rodjenj ma kao da je ovde rodjen ,verujte i jeste tako .Cetvrtog dana smo ga vodili u vikendicu blizu naseg grada,tamo je uzivao u pokosenoj travi ,zivotinjama i reci koja je u blizini nase vikendice,svakim danom smo se sve teze rastajali da bi najzad vec sedmog dana naseg druzenja sasvim spontano i uz kumovanje supruginog sestricnog nas mali mis ostao da prespava u svom stanu svojoj sobi ,tu noc ja i supruga nismo spavali ,gledali smo ga kako spava ,divili mu se ,presrecni se zahvaljivali bogu sto su bas nas odabrali za njega ovako divnog i dobrog.Emocije su nas kidale tih dana uzivali smo u svakom trenutku provedenim sa njim ,nekako se lako zblizili sa njim a i on sa nama. Ubrzo smo imali posetu socijalnih radnika,koji su bili i vise nego zadovoljni razvojem situacije jer je nas mali mis vec posle nekoliko dana oslovljavao sa mama i tata.Vec tada su nam saopstili da verovatno nece biti potrebno cekati sest meseci za medjusobno prilagodjavanje vec da ce se i zakonaska procedura na nase veliko zadovoljstvo okoncati i ranije .Tako je i bili jos dva puta smo imali posetu socijalnih radnika da bi vec posle nepuna tri meseca dobili poziv od socijalnih radnika da mozemo doci po papire ,tako da smo i zvanicno pre i nego sto smo mogli zamisliti postali roditelj.Dan kaji ce vecno ostati u nasem secanju nase i njegovo ponovno rodjenje.Dan svecan ,poseban on obucen kao princ mi isto tako sa ozarenim licima u sasvim drugacijem svetlu smo i zakonski uplovili u zajednicki zivot. Sa njim do danasnjeg dana nismo imali ni jedan jedini problem ,neprijatnost,ili bilo sta cega smo se plasili da bi moglo da izazove probleme.Hranitelje nije pomenuo ni jedanput kao da je u svojoj maloj glavi vec poredjao kockice i shvatio da smo mu sada mi tata i mama sto je po malo i cudno jer je kod hranitelja malte ne bio od rodjenja.Ali bogu hvala nezalimo se,sada nas dnevo ljubi i grli na desetine puta a mi njega na stotine puta a to magicno volim vas i volimo te zvoni kucom vrlo cesto.SVAKI DAN SE ZAHVALJUJEMO BOGU I LJUDIMA KOJI SU NAM GA DALI.Valjda posle kise izlazi sunce,u nasem slucaju je tako nadam se da cete i vi svi koji cekate da i vama sunce sine .O nasem zivotu tj.uzivanju u nasem malom misu drugom prilikom .POZDRAV....

Miksa,
drago mi je da to tako sjajno ide sa vašim sinom. Nadam se da ćete nekad moći da nam se pridružite na susretima.

Prenela sam tvoj post kao drugi deo priče na blog pa možeš da pogledaš https://usvajanje.wordpress.com/2015/05/17/iz-tatinog-ugla-2-miksa/

Lepo Miksa, hvala što si sa nama podelio vaše prve dane!

Mnogo pozdrava za maleckog!

Lili ne znam sta da ti kazem sto toliko cekate jer smo i mi u istoj situaciji. Pre 9 meseci smo predali dokumenta, pre 2 meseca imali poslednji razgovor pred dobijanje podobnosti, ali jos uvek nismo dobili podobnost. I mi kada ih pozovemo stalno nam daju neke izgovore, nisu tu ili su na odmoru. Uopste ne znamo sta vise da radimo. Jos uvek nisu napravili izvestaje, a rekli su nam za 20-ak dana. Od tada je proslo vise od 60.

Samo budite uporni, zovite, naizmenično, pa idite pa opet... Ako se čujete sa drugim parovima iz školice roditeljstva i ako oni nisu dobili podobnost toliko meseci možda da im se pojavite svi zajedno. Znam da je neko sa Kutka to uradio i da su im odmah dali podobnost... Ja sam pisala da smo mi zvali ali smo povremeno zvali i ministarstvo (bili smo u istoj situaciji kao Cocolo samo čekamo izveštaj koga nema mesecima) pa onda kad zovemo centar kažemo da smo zvali njih i to je valjda isto delovalo... Na kraju završiše... Niste ni prvi ni na žalost poslednji koji čekate ali znam da vam to sada nije neka uteha... Naoružajte se strpljenjem... biće to sve jednom prošlost.

Cocolo samo se naoruzajte strpljenjem,budite uporni i istrajni.Mi sa nasim centrom imamo jako lepa iskustva tacnije nisu nas vozili nego su za svaki naredni korak koji nas ceka  u dan obavestili kad ce se sta desiti ,tako da i pored njihovog profesijalnog a pre svega ljudskog odnosa prema nama nije se moglo zavrsiti brzo vec nam je bilo potrebno bezmalo sest meseci.Proci ce sve to samo hradro l na kraju sledi nagrada za sav vas trud .POZDRAV...!

Simona, Miksa, hvala na ohrabrenju, mi cesto nazovemo i cini mi se kao da smo im dosadni,a ako odemo, nece da nas prime u kancelariju. Kada konacno dodjemo do njih, kazu: imamo mi i drugog posla. Stavrno nekada izgubim strpljenje. Od parova koje mi licno poznajemo, tj.koji su bili sa nama u skoli i koji su se prijavili puno puno kasnije od nas, skorom svi su dobili podobnost. Izgleda da postoji neki problem, ali to niko nece da nam kaze.

Cocolo nemoj da se sekiras ,da nesto nije uredo obavestili bi vas odmah posle skole roditeljstva.Pretpostavljam da svi centri rade po istom modelu tj.po preporukama ministarstva,da neduzim par koji je bio sa nama u skoli roditeljstva nije dobio podobnost i to su im rekli odmah po zavrsetku skole tog istog dana kada smo zajedno zavrsili.Njihova je obaveza je da odmah obaveste usvojitelje dali su ispunili kriterijume ili nisu.Nije to upitanj nego verovatno njihova pretrpanost ostalim predmetima.Nema cega da se stidite ,budite uporni ali nikako svadljivi trbace vam i u buducnosti.Neka bude kao kod Simone ,oni su cekali duze podobnost a brze su docekali svog sina,dok smo mi brze dobili podobnost a posle cekali skoro 4 godine naseg sina.NEko to od gore vidi sve i veruj da cese stvari desiti kada se budete najmanje nadali.Samo napred i verujte.....!

Cocolo, negde sam procitala da u roku od 60 dana od zavrsene obuke centar je dužan da obavesti potencijalne usvojitelje da neće dobiti podobnost. Tako da nema razloga za brigu, nećete ostati bez podobnosti.
Mene zanima da li neko ima informaciju u kom roku CZSR mora da obradi naše zahteve? Da li je to zakonom regulisano? Opet sam dobila informaciju da ukoliko od predaje zahteva se ne jave u roku od 60 dana imamo pravo da ih tužimo zbog ćutanja administracije. To je verovatno razlog zasto su nas pozvali na prvi razgovor, a nisu imali plan da nastave dalje sa procedurom. Ispunili su taj zakonski minimum i sada mogu lagano da nas razvlače mesecima.
Takođe, da li neko ima iskustva, da li je moguće tražiti od ministarstva da promeni nadležni centar (da naš zahtev dodeli drugom centru)?



Evo našla sam u zakonu:

(1) Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (opšta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).

(2) Organ starateljstva dužan je da rešenje iz stava 1 ovog člana donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.

Stpljene zene, strpljenje. Sad su godisnji odmori, zatim imaju tonu posla, pa gomilu slucajeva itd... to ja saslusah pre neki dan uz sve pricu da se javim prvih dana jula da mi kazu da li su napisali izvestaj za ministarstvo.

lili, veruj mi , mi smo 1000 puta pomisljali da promenimo centar, ali svaki put kada bi resili, pomislila bih-ko zna mozda nam ne dozvole promenu centra, pa ovi to cuju, pa bude jos gore. Za to treba zahtev ministarstvu i razlog zasto se menja. Kada oni provere razloge, prodje neko vreme pa vas dodele drugom pa to traje i traje.      
Izgleda da cemo mi spojiti godinu dana od momenta predaje papira, jer su krenuli godisnji. Ali sta da se radi, ja sam se vec smirila, inace sam bila bas ljuta sto se tako ponasaju.
Hvala ti puno na ovoj informaciji za 60 dana, sada mi je puno lakse

cao drugari ,nisam se dugo javljala jer sam imala puno obaveza,malo sam radila pa sam bila uusredsredjena na posao samim tim vrlo brzo posle dobijanja podobnosti smo dobili poziv,sok za nas nismo ocekivali isli na razgovor i tog istog dana dobijemo poziv za jednog malisana,mi i to prihvatimo i kazemo nasem vodju tima da cemo uzeti obadva nasta se ona nasmejala,cekali smo odgovor za prvog decaka ali odgovora nije bili,otisli smo na razgovor za drugog malisana,razgovor je protekao izvanredno smejali se i pricali,rekli su nam da je malisan jako karekteristican da nas ima dosta i da ce nam javiti,ja sam mm rekla da je to nas sin kada sam videla sliku on je rekao da ne preterujem i da se ne nadam previse elem posle dve nedelje su nam javili da smo mi izabrani i rekli nam kada da dodjemo na prvi susret,opet sok sreca radost i razmisljanje kako ce sve to biti,hoce li nas prihvatiti jer je jako vezan za hraniteljicu,odlazimo na prvo vidjanje i nemogu opisati moju reakciju kada sam videla mog sina on lici na mene da kada smo seli da mu damo poklone ceo tim se sokirao koliko licimo,sedeli smo sa njim pricali igrali se smejali,trebali smo otici i doci sutradan medjutim predlozili su nam da dodjemo popodne mi dosli on nas cekao i ceo dan smo bili zajedno u stvari neverovatan osecaj kao da se nikada nismo ni razdvajali kao da je deo nas,bili smo zajedno do mraka vratili ga kod hraniteljice i samo to odvajanje mi je bilo tesko kao da ostavljamm deo nas,sutradan smo trebali da provedemo zajedno popodne mi dosli ujutru on krofnica moja nas cekao i rekao da hoce da ide kuci tj kod nas uz konsultacije sa nasim timom i razgovora njih sa njim oni nam kazu da ga vodimo kuci,sok kako ce biti hoce li plakati i traziti hraniteljicu ipak smo samo jedan dan bili sa njim,ali dragi moji sve to DRAGI BOG POMOGNE moja krofnica kada smo stigli izasli iz auta prsticem pokaza na nasu kucu i rece,evo je moja kuca,ja se najezila,dosli su nam kumovi sa decom i komsije ja sam se uplasila kako ce reagovati on je dragi moji bio presrecan on je kao mi voli ljude drustven je komunikativan nasmejan,prvu noc je krofnica spavala kao jagnje dok je mama celu noc probdila nad njim,plakala sam i zahvaljivala DRAGOM BOGU NA VELIKOM DARU,pomene hraniteljicu ali u smislu ali vrlo retko ona ga je dobro pripremila sto smo joj bezgranicno zahvalni

svaki dan se cujem sa njom jako ga je lepo vaspitala on je divan skroz se opustio ja ga non stop ljubim jer je kao krofnica mm kaze da ce on otici od nas sam zbog mog cmakanja,ali mom sinu to nesmeta on uziva kada ga ja gnjavim,sta da vam kazem dragi moji PRESRECNI SMO uzivamo sad je rano ja ustajem da ga pokrivam i evo pisem vam jer posle necu imati vremena jer sam ja sada MAMA,on je sav vrcav zargonski receno a ja sam takva stalno je nasmejan i sve moje fraze koristi, bice jos prica cim ugrabim vreme ako nekog nesto zanima neka slobodno pita, ,sve vas pozdravljam i nadam se da ce te i vi uskoro postati roditelji to je nesto najlepse