USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Hvala svima na savetima! Slažem se da višak dokumentacije svakako ne može da smeta. Inače, nama su tražili i uverenje mesne zajednice o broju i članovima domaćinstva, da li su to još nekom od vas tražili?

Nama nisu. To je nešto novo ili možda samo neki czsr traži. Npr kod Snedre su tražili pisma preporuke od bliskih ljudi. To je inače praksa sa zapada, imate u šaljivoj knjizi 'Vanredno stanje' kako izgleda postupak usvajanja u Irskoj (čini mi se da tako beše ili je Velika Britanija ali jedna od te dve zemlje) i jedan deo njihovog postupka su ta pisma preporuke. Nama nisu tražili ta pisma...

Ali opustite se koliko možete, taj postupak je deo vašeg života i puta ka vašoj deci i gledajte da i njega shvatite sa lepše strane, da se još jednom preispitate, da nešto novo saznate. Snedra je mislim baš na ovoj temi pisala koliko ju je ganulo kad je videla šta su sve ljudi u tim preporukama pisali o njima i čega su se setili.

Ni nama nisu trazili uverenje mesne zajednice.

Taman fali jos i uverenje mesne zajednice, ne znam ni gde je :)
Ne, nisu nam to trazili a ja sam sve papire predala pre nesto vise od mesec dana.

Lili, posto zivite u porodicnom stanu, mozete da prilozite izvod iz katastra ili ugovor od stana ako imate, onoga na koga se vodi stan. Mozete i da napravite jedan ugovor izmedju vas i vlasnika stana i to prilozite centru kao garanciju da imate gde da gajite dete.

Sto se tice nekretnina, ja sam prilozila za stan ugovor iz otkupa i ugovor o poklonu kojim je moj svekar poklonio stan muzu. Za vikendicu samo ugovor o poklonu. Obe nekretnine nisu uknjizene a nije to ni vazno centru.
Za ostale uknjizene nekretnine (koje su na moje ime) vadila sam iz katastra. Osim nekretnina prilozila sam i da smo vlasnici 2 automobila.
Dalje... za oboje sam vadila u poreskoj uverenje da drzavi ne dugujemo ni dinara. Nemoj poreskoj da trazis uverenje da nemas nekretnine, gledace te ko u tele, vec trazi uverenje da nemas dugovanja ka njima. Dosta je to centru.

A da... obavezno naglasi poreskoj da ti to uverenje treba za CZSR u svrhu usvajanja deteta, neces platiti nista. U suprotnom 580.00 dinara

Mi smo odmah hteli da prilozimo neki ugovor između nas i vlasnika stana, ali smo otišli do CSR da proverimo kako da to odradimo, pošto je to porodični stan i ne plaćamo zakup, međutim tamo su nam rekli nešto u stilu da smo se zaleteli, da prikupimo ono što nam se traži na spisku, a da to eventualno damo kasnije ako pravnik bude tražio. Imali su već slučajeve da ljudi žive u stanovima svojih roditelja i eventualno pravnik traži izjavu vlasnika stana, ali ni to ne traži uvek. I sad da li ih poslušati ili priložiti izjavu odmah, možda će zameriti ako se "zaletimo".

Pa posto su vec imali takve slucajeve onda kopiraj ugovor od tog stana ili izvod iz katastra i napisi jednu kratku izjavu u kojoj ces objasniti vasu situaciju. Tako bi ja uradila.
Inace ja sam u samom zahtevu, pored osnovnih informacija o nama dvoma, kratko opisala i nase imovinsko stanje, davajuci im siru sliku o svim nekretninama, da jednostavno imaju uvid.
Moram da dodam da su meni vise pomogle zene sa ovog foruma sa informacijama kako sakupiti sve papire i sta prikazati nego oni tamo u samom centru. U centru su bili potpuno nezainteresovani i jako sturi u objasnjavanju kao da sam dosla da usvojim deseto dete pa vec sve znam.  Kad sam ih pitala sta da im donesem kad mi stan nije uknjizen i ako je zgrada 50 godina stara, ona salterusa me gleda bledo, jaooo pa znate pa jaooo pa ovaj ja ne znam.... Ok dobro,razumela sam, ljubazno je pozdravim i pravo kuci na forum. Drugim recima od njih tamo nikakve vajde i pomoci. A kada sam predavala papire, gleda ih ta ista salterusa i krene da se divi kako je sve uredno i pedantno, lepo objasnjeno.... pa onda krene da prica kako ljudi donose sve i svasta pa oni moraju da ih zovu da dopune praktiku... Ja cutim i mislim se, kako ste im vi objasnili tako su i doneli. Sta ce narod kad ne zna odakle da pocne pa se snalazi kako ko ume.

Hvala svima na savetima, uspeli smo da dobavimo skoro sve. Ostalo je još samo lekarsko uverenje! I u toku sledeće nedelje nam stižu uverenja iz suda o radnoj sposobnosti i da nismo lišeni roditeljskog prava i onda predajemo naš zahtev!

Za lekarsko uverenje najbolji je DZ Vracar. Em smo zavrsili za pola sata em ljudi divni i predusretljivi, znaju sta treba da rade.

Mi smo iz Požarevca, tako da moramo ići u Medicinu rada. Izgubićemo ceo dan, pošto se u svakoj službi čeka minimum pola sata, a najduže se čeka kod psihologa koji često dođe na posao tek u 11, ali spremni smo na to da ne može sve uvek glatko da prođe, tako da uzećemo slobodan dan i naoružaćemo se strpljenjem. 😉

U svakom slucaju srecno :))

evo drage moje da vam se javim zavrsili smo i kod socijalnog radnika,tako da je sada sve gotovo sada cekamo,bilo je dobro jer smo sve zavrsili za nedelju dana i skolicu i sa svim strucnjacima pedagogom,psihologom i socijalnim radnikom svaki razgovor je lepo protekao vec sam pisala,ako nekome treba bilo sta neka me pita kiss za sve ,

Super Potos, svaka cast!

Sad samo da vas tim napise izvestaje i posalje u Ministarstvo, pa cekate podobnost!

Inace, Simona i ja smatramo (ne znam za druge) da je kad je god moguće bolje da CSR ili više CSR zajedno - obuku za buduće usvojitelje (školicu roditeljstva) organizuje za više parova i da se tih 6 radionica rasporedi na period od najmanje mesec dana (u svom predlogu upućenom Ministarstvu sam napisala - 6 nedelja) jer su onda veće šanse da parovi i svaka osoba pojedinačno započnu  ili nastave trajan proces preispitivanja, spoznaje sopstvenih mogućnosti i mogućnosti bračnog para u pogledu usvajanja, ponovo iz novog ugla razmotre svoju istinsku motivaciju, kao i kriterijume koje će navesti za dete koje bi želeli da usvoje, pomeranje starosne, nacionalne i dr. granice...

Nadam se da niko ovo neće shvatiti lično, jasno je da svaki CSR organizuje školicu onako kako može i da se tome potencijalni usvojitelji prilagođavaju.

Sećam se da se meni i mom mužu činilo da će školica trajati predugo, kada su nam rekli da ćemo u narednih 6-7 nedelja provoditi svaki ponedeljak popodne u školici u CSR. Međutim, vreme je brzo proteklo i bilo je veoma dinamično i inspirativno čuti sve što su nam pripremili predavači, a imali smo i gostovanje bračnog para koji je usvojio dete. Razmenjivali smo međusobno mišljenja i svoja dotadašnja uverenja u pogledu usvajanja. Za sebe mogu reći da sam promenila neka razmišljanja tokom školice, a naročito tokom procesa usvojenja našeg deteta i čekanja (koje još uvek traje) na usvojenje drugog deteta.

Voditeljica škole je bila prezadovoljna aktivnošću naše grupe! Pitala nas je da li smatramo da je školica predugo trajala. Neki su rekli da je mogla biti kraća, npr 3-4 nedelje, ja sam rekla da mi se čini da je 6 nedelja prava mera. Moj muž je bio jedini koji je rekao da bi obuka mogla da traje 6 meseci, s obzirom na ozbiljnost procesa usvojenja i raznovrsnost i dubinu tema.

Ha, ha, sva sreća da se nije moj muž sa tim predlogom pojavio na tribinama o usvojenju ili sa dopisom Ministarstvu, pa da se na primer prihvati, ljutili bi se budući usvojitelji na onog ko je to predložio!

Hehe Snedra kad nas dohvate sad budući usvojeni roditelji... biće nama produžena školica

Ali jeste tako... Po meni je usvojenje zahtevnije roditeljstvo na mnogo načina. Nama je školica bila odlično organizovana, bilo je nas pet parova, nedeljama je trajala... Tada mi se činila odlična ali iz ove perspektive mi se čini površna. No ipak se nekih stvari setim i sada, to je neka valjda ta osnova, prvi susret sa životom koji ćete živeti... Nama su pričali da je bilo parova koji nakon školice odustanu i kažu da usvajanje nije za njih. I to je mnogo bolje nego da odustanete kada dobijete dete a to čini mi se nije retka situacija. A strašna je i za dete i za vas. Ima i ljudi koji kažu da usvajanje nije teško, roditeljstvo kao svako drugo. Ja se sa takvim stavom ne slažem ali ne znači da sam u pravu. Po meni bolje da se pripremate za težinu pa ako bude lako nije verujem se teško prilagoditi

A Snedrin muž je u pravu... Ne šest meseci nego mislim stalno se uči i stalno imamo neke nove situacije i nešto što nas prevazilazi. I to je i divno koliko i teško, stalni izazovi, napredovanje i nove faze... samo morate da se zaljubite u usvajanje

sad cete opet planuti na mene ali meni je bilo dosta ta 4 casa sto smo imali.cak sad gledajuci bila bi i 2 casa dosta .jer sve sto me je interesovalo culi smo tamo i mi smo imali nas plan do koje godiune da pisemo da ocemo dete i sve pre nego sto smo i krenuli u skolicu.mi smo bili sami mozda mi je zato i odgovaralo jer smo sve prolazili bez problema teme.mozda ja gresim ali nama je to bil odosta zato sto je marija bila beba pa nismo imali nikakvih problema pri privikavanju ,a miki je vec bio velik 4.5 g a mi smo imali tad vec 2,5 g radnog staza ko roditelji i tad nam nije trebalo

a verujem da bi se dosta usvojityelja bunilo da traje 6 meseci skolica ,jer ljudi rade i nemogu dobiti svaki put slobodan dan ili da ih svaki put neko menja od kolega.

jos jednom kazem ja iz mog iskustva kazem da po meni netreba ali znam kako su neki imali problema .
a mozda bi i bilo po meni logicno da cak nebude ogranicenje 6 meseci na konacno usvajanje nego kako oni procene nekom cak i za mesec dana moze da dobije konacno gde su deca mali jako a gde su deca veceg uzrasta da tu moze i do godine ako procene da dete nemoze da se prilagodi usvojiteljima i novoj sredini

I ja mislim da je ta skolica sasvim dovoljna tj tih 4 casa po 3 sata,mi smo dosta toga naucili,i culi ali nikako ni u kojem trenutku to nije uticalo da se mi predomislimo,i bili smo sa parovima koji imaju svoju biolosku decu tako da su nam njihova iskustva bila od pomoci,i mislim da ako cvrsto resis da usvojis decu da nista nemoze da te pokoleba,svesta si svega,a sto se tice duzine stvarno je nezgodno za zaposlene,ja ne radim pa mogu da idem i godinu dana u skolicu ali suprug radi i njegov posao je specifican tako da je vema tesko uzeti slobodan dan,sada je uzeo odmor i iskoristili smo ga tako sto smo sve zavrsili inace da nismo mnogo bi bilo tesko,jedan par je cekao na skolicu 6 meseci tako da su sva dokumenta vec bila nevazeca i u razgovoru sa njima oni ce morati sve da vade ponovo a to ipak kosta,meni je samo isteklo drzavljanstvo tako da sam ga izvadila pa mi u mom gradu nisu naplatili,a inace sve sto smo ovde vadili smo placali a znamo da pojedini dokumenti vaze 6 meseci.

Ima rezona i ovo što Potos kaže oko samog postupka. Mada se za to da smo svesni u šta se upuštamo baš ne bih složila Ne samo što je praksa različita od teorije, mada i to... Ali bar moja sadašnja pozicija i teorijski je dosta različita od one sa kojom sam krenula u usvajanje. To zato što me je ono pročitano a i razgovori prvenstveno sa odraslom usvojenom decom a onda i drugim usvojenim roditeljima navelo da menjam početne stavove. Naravno, niko nas ne može naterati da čitamo, ni da se družimo sa drugim ljudima iz usvojene zajednice, ni da se bavimo usvajanjem na bilo koji način... Niko nas neće kontrolisati ni da li smo rekli detetu da je usvojeno a kamoli šta drugo, sve odluke su naše a budućnost, razvoj deteta i odnos prema nama pokazaće koliko su bile ispravne. Bar moj cilj je da budem što bolja majka, da razumem dete i njegovu/našu situaciju, da mu pomognem da se što bolje snadje u sadašnjim situacijama, da izbegnem rizike adolescencije, da pripremim dete za reunion - sve to koliko ja mogu. I opet ću sigurno napraviti greške i neću uraditi dovoljno ali da se ne bavim usvajanjem ne bih sigurno ni toliko uradila...

Simona svaka ti je na mestu ,secam se moje majke kad sam bila u nekim dvadesetim godinama da mi je uvek pricala da je stalno iznenadjujem nekim svojim postupcima i pricama,verovatno sokirana kako je nesto valjda propustila u mom vaspitanju,tako da se slazem da cemo i mi uciti dok smo zivi kako vaspitavati decu i uvek se pitati da li dobro to radimo,a valjda je to tako kada si roditelj,kako to lepo zvuci,i simona potpuno se slazem sa tobom,ma ja cu se truditi da budem dobra majka i dacu sve od sebe samo da nam jave da smo podobni i da smo usli u registar ,u razgovoru sa socijalnim radnikom sam onako u sali rekla,da bi ja da sam u ministarstvu nama dala ne jedno nego 3 deteta hahaha nasta se socijalni radnik bas nasmejao.

Svaki roditelj, bio on biološki ili usvojen, uvidi brzo da je roditeljstvo sasvim drugačije od onoga što smo zamišljali dok smo želeli da postanemo roditelji. Ali upravo je suština u tome da svakodnevno učimo, malo od deteta, malo od drugih roditelja, malo iz literature, svako prema svojim afinitetima. Budite samo otvoreni da čujete razna iskustva i verujte svom instinktu.
Simona, čitala sam tvoj blog i mogu ti reči da neke situacija kroz koje prolaziš sa Vilenjakom (tvrdoglavost i sl.) imam i ja sa mojim biološkim detetom. Nešto je uobičajena razvojna faza kod sve dece (ispitivanje strpljenja roditelja i granica), a nešto je odlika malo jačih karaktera. Moj sin je spolja gledano jedno inteligentno i poslušno dete, a samo ja znam koliko truda treba da se on disciplinuje, jer on uvek sve zna najbolje    To su faze kroz koje prolazimo i sa biološkom decom, ponekad ima teških trenutaka. Nemoj da brineš, opusti se, veruj sebi i uživaj u svakom trenutku!

Lilli,
neke stvari su iste naravno, i vezano za razvoj, karakter kako ti kažeš, sa tim se slažem. Ali usvojena deca imala su mnogo teži put dolaska kod nas. Nije valjda isto što je tvoje dete od prvog dana sa tobom, okruženo ljubavlju i moje dete (ili buduće tvoje drugo dete) odvojeno odmah od biološke majke, sa boravkom u porodilištu, domu, kod hranitelja? Ostaju tragovi a po meni je to i normalno... Više bih se brinula da takve stvari na detetu nisu ostavile nikakvog traga. Naravno roditelj mora da se trudi da pruža što više ljubavi, topline, da dete izgradi svoj dalji život. Problem je što roditelj nije svemoguć i što neke posledice kod jednog broja/većine usvojenih da ne govorim svih baš - ostaju trajno i odražavaju se na mnoge aspekte života na koje ne bismo očekivali (npr najnoviji Dacin tekst na blogu o ljubavnom životu). I to se ne manifestuje opet u detinjstvu bar kod nas neobično i sasvim drugačije, zato ti deluje slično a to su mi govorili i drugi biološki roditelji, po meni reč je samo o stepenu ispitivanju granica. Recimo da bes, buntovnost, neposlušnost postoje i kod biološke dece i kod usvojene ali da se kod ovih drugih ispoljavaju mnogo češće, jače. I ja inače mislim da Viktor nema toliko mnogo baš problema, bar tako imam utisak kad pričam sa drugim usvojenim roditeljima, šteta je što više nas ne piše. To može mislim da se zahvali nekim prirodnim osobinama, snazi, društvenosti tako da bar tih nekih uočljivih, spoljnih problema nemamo, što ne znači da nema tih tragova na duši...

I da napomenem opet da ne želim da vas uplašim. Ja samo ne mogu da imam taj stav - isto je, kad mislim da nije. I roditelj sve može - kad mislim da ne može (i kad nam i Daca to stalno ponavlja). Ali ja sam zaljubljena u usvajanje i sve to meni nije ni ne znam kako teško, jeste u nekom trenutku ili vremenskom periodu ali ima i mnogo lepote, dodatnog upoznavanja i vezivanja kroz to...

Da se razumemo, ne bih htela da zvučim kao sveznalica, jer to svakako nisam :) Jasno je meni da će moje buduće drugo dete imati tragove i traume zbog napuštanja, boravka u domovima, kod hranitelja... Ali kao sto sam i napisala u našoj molbi, mm i ja nismo ljudi koji lako odustaju i koji ne znaju da se bore sa životnim nedaćama. Jasno je da će biti teško, ali ja se od toga ne plašim, pa ne sastoji se život samo iz lakih i lepih stvari!

Veliki pozdrav svima! Prvi put se uključujem (konačno   ), ali čitam i prečitavam forum već mesecima, i puno ste mi pomogli svi vi divni ljudi svojim strpljenjem i podrškom koju pružate deleći svoja iskustva.
Mi smo papire predali u septembru, razgovore i testiranja obavili u novembru, sredinom januara završili školicu i sada čekamooo. Kakva su vaša iskustva, koliko otprilike prođe od završene školice do upisa u registar? Ja ne mogu da dočekam!  

Draga Dorinta,

dobro dosla!

Drago mi je da ste relativno brzo obavili sve do sada. Sledi da tim koji vas je procenjivao napise svoje izvestaje i posalje u Ministarstvo. Mozda da pozoves voditelja tima i raspitas se da li su poslali svoje izvestaje.

U nasem slucaju je od slanja izvestaja do upisa u registar proslo oko mesec dana.

Drzimo vam palceve!

,potpuno te razumem dorinta,i mi isto cekamo da nam jave,i mi smo u neizvesnosti svaki dan,ali sta da radimo moramo imati strpljenja,bice to uskoro ja se nadam