USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Ne secam se da li ima ovaj tekst negde... Gledala sam pa ga nisam nasla... a mislim da je koristan za oni koji tek nameravaju da krenu u proces usvajanja pa ako se i ponovi nije valjda strasno...


Kako usvojiti dete u Srbiji?


Vodič kroz zakonom utvrđenu proceduru usvojenja deteta

Usvojenje deteta je čin plemenitog karaktera, i kao takav zavređuje afirmaciju i podršku društva u najširem smislu. Brojni suptilni procesi koje usvojenje pretpostavlja, utvrđeni su zakonom, i u domaćoj praksi se sprovode institucionalizovano, uz podršku i pomoć stručnih službi.


Usvojenje (adoptivno roditeljstvo) je za određeni broj dece jedini način da steknu porodicu, a za jedan broj ljudi isključivi način da se ostvare kao roditelji. U tom smislu, za ljude koji su namerni da postanu Usvojenje je jedina mera zaštite najmlađih kojom se trajno menja porodični status detetaroditelji putem usvojenja, ovaj tekst je jedna vrsta vodiča kroz zakonom utvrđenu proceduru. Za ostale, predstavlja pokušaj osvešćenja da kroz relaksiran i pozitivan pristup pruže ohrabrenje, i u budućnosti sagledavaju ovu delikatnu temu kao uobičajenu.

1. Ko je nadležan za proces usvajanja deteta?

- Centar za socijalni rad ili, kako se po zakonu zove - organ starateljstva, jeste institucija koja prima zahteve, sprovodi stručne procedure, i utvrđuje opštu podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvojenje deteta. Građani zainteresovani za usvajanje deteta bi trebalo da se obrate Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji imaju prebivalište. Kada se obavi kompletna stručna procedura, podaci se dostavljaju Ministarstvu rada i socijalne politike, koje vodi Nacionalni ili jedinstveni registar usvojenja. U njega se slivaju podaci o svim porodicama na nivou Srbije koje su dobile opštu podobnost za usvojenje deteta.

Takođe, centri za socijalni rad su kao organi starateljstva zakonom ovlašćeni da vode postupak utvrđivanja opšte podobnosti dece za usvojenje. Kada se takva odluka donese, podaci se takođe dostavljaju Ministarstvu rada i socijalne politike, a potom se kontrolišu. Ukoliko je postupak obavljen zakonito, podaci o svakom detetu se unose u registar. Dakle, baza podataka sadrži podatke o deci opšte podobnoj za usvojenje, o usvojiteljima - državljanima Republike Srbije koji su dobili podobnost za usvojenje, i podatke o stranim državljanima - potencijalnim usvojiteljima.

2. Ko može da usvoji dete?

- Prema aktuelnom Porodičnom zakonu, dete koje je državljanin Republike Srbije - mogu da usvoje građani naše države, ali i strani državljani, pod uslovom da za to dete nisu mogli da se pronađu usvojitelji Nepoznavanje materije, usvajanje neproverenih informacija i sklonost ka predimenzioniranju - dovode do toga da se o usvojenju govori kao o bauku, koji podrazumeva mukotrpne procedure i predugo trajanjemeđu domaćim državljanima: da je godinu dana u Jedinstvenom ličnom registru, ili da je njegov nadležni organ starateljstva i pre roka utvrdio da je u najboljem interesu deteta da ga usvoje inostrani usvojitelji, a u proceduri dokazao da za takvo dete nisu mogli da se pronađu domaći usvojitelji.

3. Ko su potencijalni usvojenici?

- Deca u sistem socijalne zaštite ulaze iz različitih razloga, koji su vezani za neku vrstu disfunkcionalnosti njihove roditeljske porodice: alkoholizam, narkomanija, neadekvatno reagovanje na životne krize, kao što su: ostajanje bez posla, siromaštvo, bolest, razvod braka, nasilje u porodici. Ima i maloletničkih trudnoća, nahočadi, ili situacija kada su roditelji lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti, ili su se saglasili sa usvojenjem.

4. Koji su obično motivi za usvajanje dece?

- Najčešće su to parovi koji imaju dugu istoriju pokušaja da ostvare biološko roditeljstvo, ali postoji i jedan broj ljudi koji imaju svoje biološko dete, najčešće jedno, a zbog nekih prepreka sekundarnog steriliteta ili drugih životnih okolnosti se opredeljuju za usvojenje. Postoje i roditelji koji već imaju usvojeno dete i posle nekog vremena se pojave sa aplikacijom za usvojenje drugog deteta. A ponekad se u malom vremenskom razmaku pojave siblinzi (braća i sestre) koji nisu usvojeni istovremeno, pa se kontaktiraju usvojitelji i prvo oni pitaju da li bi bili spremni za još jedno usvojenje, zarad očuvanja sibling relacije. Ako jesu, prolaze kratku proceduru pripreme da im se ponovo utvrdi podobnost, vraćaju se u registar, i Centar za socijalni rad ih uzima u obzir.



Motivi su različiti, a takva situacija je uglavnom ista i kada su u pitanju stranci. Reč je o ljudima iz visokorazvijenih zemalja kao što su Švedska, SAD, Francuska - u kojima postoji veliki stepen podrške za decu koja imaju teške zdravstvene probleme, hendikep, zaostaju u razvoju. Među decom koju oni usvajaju ima i poneko zdravo romsko dete, ali mi nastojimo da za takvu decu ipak nađemo domaće usvojitelje, da to budu naši ljudi u inostranstvu, ili da je jedan od supružnika našeg porekla.

4. Koje su faze procesa usvojenja deteta?


Prva faza: dokumenta
- Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive, i time dokazuju ispunjenost zakonskih uslova za usvojenje. Ponekad se ljudi žale da je priličan broj dokumenata koje treba prikupiti - izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, državljanstvo, fotokopija lične karte, dokaz da lice nije osuđivano, kažnjavano, dokaz o prihodima, o imovinskom stanju. Ljudi smatraju da je to zamorno ili demotivišuće, ali taj Usvojitelji: porodice i pojedinci
Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja. Ali, kroz stručne standarde se nalaže da je bolje odabirati potpunu porodicu, zbog razvojnih procesa važnih za decu. Postoji jedan neveliki broj pojedinaca zainteresovanih za usvojenje, uglavnom žena, a aktuelno je u registru i jedan muškarac, koji je dobio podobnost.paket dokumenata nije različit u bilo kojoj drugoj zemlji, i zaista definiše minimum zakonskih uslova kojima se utvrđuje opšta podobnost. Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija, i pravnik u Centru za socijalni rad zaključi da postoje uslovi - kreće procedura koji obavljaju drugi stručnjaci u timu, a to su socijalni radnik, psiholog i pedagog.

Druga faza - procena opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja
- Svaki član ovog multidisciplinarnog tima stručnjaka sagledava ono što su propisani standardi za procenu partnera: njihova lična svojstva, motivaciju za usvojenje, i druge elemente koji su relevantni za procenu podobnosti. Značajne teme o kojima se razgovara, između ostalog se odnose i na njihovo detinjstvo. Jer, veoma je važno da se parovi "konfrontiraju" sa tim delom svog ličnog razvoja, da bi znali sa kakvim iskustvom kreću u roditeljstvo koje je malo složenije i izazovnije nego biološko.

Teme se odnose i na partnerski odnos, stabilnost braka, a ukoliko je u pitanju pojedinac, obrađuju se pitanja koja se tiču socijalne mreže osobe koja želi da usvoji dete. Ne bi bilo dobro da osoba koja je usamljena, socijalno izolovana, bez velike podrške - uđe u izazovno roditeljstvo, u kome će sve biti na njoj.
Pitanja su nekad prilično intimna, ali su neophodna da bi stručnjaci saznali sve što je neophodno za procenu da li je neko spreman, i da li je u dovoljno meri razumeo u šta se upušta. Sa druge strane, neophodno je da se osobama koje prolaze kroz taj proces, podstakne izvesna vrsta samoprocene. Tek ako bez uznemirenosti mogu da odgovore na neka pitanja stručnjaka, znači da su zrelo ušli u taj proces, i da nema mnogo dilema.

Treća faza - program pripreme budućih usvojitelja
- Dodatna faza procene i samoprocene se obavlja kroz program pripreme u grupi, za parove koji su ispunili zakonski uslov. Teme su propisane, i odnose se na to da li ljudi u dovoljnoj meri razumeju šta je usvojenje, šta je dete bez roditeljskog staranja, kakve su karakteristike dece bez roditeljskog staranja i opšte podobne za usvojenje, kakva su njihova prethodna životna iskustva, kakve su posledice na razvoj Kada usvojitelji uđu u registar, oni nisu stekli nikakvo pravo da će u određenom roku realizovati usvojenje, već je samo potvrđeno da po zakonu imaju mogućnost da usvoje detedece, koja su od tih iskustava reverzibilna (povratna), koja nisu. Razmatra se mogućnost usvojenja dece različitih karakteristika, što ona objektivno jesu i po svojim ličnim, razvojnim, i zdravstvenim karakteristikama, nacionalnom i kulturnom poreklu.

Ljudi se senzibilišu da shvate da su u pitanju "realna" deca, koja su imala svoj prethodni život, iskustva i traume, posledice loših životnih startova - zanemarivanje, zlostavljanje, napuštanje od strane roditelja. Oni se na konkretniji način uvode u realnost, kako bi mogli da se odrede u odnosu na karakteristike realne dece: Šta je to što ja želim, mogu, hoću, imam....? A šta je to što ne želim i ne mogu?

Treća faza se završava odlukom o podobnosti i unošenjem podataka u registar.

Četvrta faza - faza čekanja
- Kada usvojitelji uđu u registar, oni nisu stekli nikakvo pravo da će u određenom roku realizovati usvojenje, kako to često doživljavaju, već je samo potvrđeno da po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete. To je najteža faza za veliki broj ljudi, jer nakon pripreme nemaju mnogo kontakta sa stručnjacima centra za socijalni rad, i treba ih razumeti. Ali, posao stručnjaka je da celu priču oko usvojenja vode tako da se za dete utvrdi opšta podobnost i, kada ono uđe u registar, traga za najboljim mogućim roditeljima. Ceo postupak usvojenja se odvija oko svakog deteta ponaosob.

5. Kako se, nakon toga, bira određena porodica za određeno dete?

- Kada Centar za socijalni rad utvrdi opštu podobnost za usvojenje za konkretno dete, i podaci o njemu se unesu u registar, istovremeno se iz Ministarstva dostavlja kompletna baza podataka o budućim usvojiteljima - koja je poverljiva, kao i jedna selektovana lista, zavisno od karakteristika deteta. Ukoliko sa te liste ne mogu da izvrše adekvatan izbor porodice, centri koriste celu bazu podataka dok ne nađu onu za koju u stručnoj proceduri utvrdi da u najvećoj mogućoj meri može da odgovori na potrebe deteta.

Zakon o porodičnim odnosima, član 90.
1. Usvojiti se može samo maloletno dete.
2. Ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec
života.
3. Ne može se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje trideset dana, mada se toleriše i često je duži za decu koja imaju takve lične karateristike da se za njih teže pronalaze potencijalni usvojitelji. Ta deca ostaju u registru i pruža se sva moguća podrška da se pronađu usvojitelji. Za decu sa poželjnim karakteristikama, porodica se pronalazi veoma brzo.

U ovom trenutku (decembar 2010.), u registru je 605 domaćih porodica koje imaju utvrđenu podobnost, i 73 inostrane koje čekaju na usvojenje. Reč je o velikom broju ljudi, a za konkretno dete neće svi ispunjavati zakonske uslove. Koliko brzo će neki par da bude kontaktiran, zavisi od njegovih očekivanja prema karakteristikama deteta koje procenjuje da može i želi da usvoji. Što je više "ne» prema karakteristikama dece za usvojenje - to duže traje. Neki, nažalost, nikada ne realizuju usvojenje.


[Foto: Shutterstock]
6. Kada dete može da izrazi svoje mišljenje u vezi sa usvojenjem?

- Po zakonu je obavezno da svoju saglasnost za usvojenje da dete koje je napunilo deset godina, ali se učešće deteta podrazumeva i mnogo ranije, i obavlja se na adekvatne načine.


7. Koliko traje procedura usvojenja deteta?

- Nemoguće je odgovoriti na to pitanje. Za malu, zdravu decu srpskog nacionalnog porekla, broj zainteresovanih usvojitelja je stoprocentan i obavlja se brzo. Određeni broj potencijalnih usvojitelja ne ispunjava neke zakonske uslove, kao što je razlika u godinama, a ona ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45 godina. Neki su pojedinci, pa će prednost imati potpune porodice, neke su različitog nacionalnog porekla, pa će imati prednost oni koji imaju isto nacionalno poreklo.

Za svu ostalu decu je problematično, i dugo traje. Na dan 4.12.2010. godine, u postupku izbora se nalazi 46-oro dece, a za pojedinu decu to traje već nekoliko meseci. Reč je o zdravoj romskoj deci, deci sa rizicima u razvoju, sa sindromima, većoj deci, i grupama siblinga (braća i sestre). U postupku prilagođavanja se nalazi 27-oro dece, ona su upućena u porodice, i ući će u realizovano usvojenje u ovoj godini. Ima i 30-oro dece sa zaključkom za inostrano usvojenje. Prošlo je godinu dana, i evidentno je da za njih ne mogu da se nađu domaći usvojitelji. Znači, 76-oro dece čeka, i 605 ljudi čeka, ali tih 605 ljudi ne želi baš tu decu.



Tekst je nastao u saradnji sa Vesnom Tekić, psihologom, samostalnim savetnikom Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije



Milica Gacin

http://www.yumama.com/zelim-bebu/problemi/3668-kako-usvojiti-dete-u-srbiji.html

Draga Simona
odlican tekst, kao i uvek od tebe.
Hvala u ime svih cekalica.

Hvala na lepim recima Zar Ptico

Pisacu na ovoj temi, jer mi se cini najprikladnija.
Pomenula sam na drugoj temi o spontanom, da smo mi resili da podnesemo papire za usvajanje u Srbiji. Ono sto nas koci je drzavljanstvo mm, jer ako bismo podneli papire ovako (ja srpkinja, on italijan) mogli bismo samo da usvojimo dete sa posebnim potrebama ili romsko dete. To su mi rekli prosle godine kad sam zvala Ministarstvo. Ono sto nas ocekuje je da mm dobije srpsko drzavljanstvo (tek treba da pokrenemo proceduru) pa da onda idemo na usvajanej preko Ministarstva, bar su mi tako objasnili. Ovako bismo morali da dobijemo podobnost u it, pa da onda izaberemo Srbiju za usvajanje i da biramo izmedju romskog ili bolesnog deteta. Mi bismo ipak da probamo da dobijemo zdravo dete, ili bar dete sa laksim zdravstvenim problemima, i naravno, bez podmicivanja nekog da napise dg samo da bismo dobili zdravo dete.
Vec sam pisala negde da je proces usvajanja u Italiji vrlo komplikovan, traje godinama (od 5-10 godina), najcesce zemelje odakle se usvajaju deca su Brazil, Neke africke i neke azijske. NIje nam problem boja koze deteta, ali su najcesce ogranicenja u vidu godina, tako da stariji roditelj ne moze da ima vise od 40 od deteta, sto bi nas poprilicno ogranicilo, jer vec oboje imamo preko 40 (ja za koji mesec). Zato smo se i odlucili za Srbiju, jer nam se cini laksa procedura i ceka se sigurno manje. U It skoro da nema dece za usvajanje, osim mozda bolesne, jer se jako retko desava da majke ostavljaju decu. NE odustajemo u ovom trenutku od bioloskog roditeljstva, ali se pokrecemo polako i za usvajanje. Ne znam koliko ce mi biti od koristi vasa iskustva, koje sam sve do jednog procitala, jer cemo mi ici preko Ministarstva, ali svakako ce biti pitanja u buducnosti pa cu vas smarati.   

Kometa,
ne razumem kako ćete ići preko Ministarstva?
TM će uzeti naše državljanstvo ali bez obzira na to vi nećete imati proceduru kakvu smo svi mi imali?
Držim vam fige na svim poljima!

kometa kako godf budete isli za usvajanje zelim vam da sto pre dobijete dete.znam da stranci imaju drukciji protokol nego mi.jer oni sve racunaju strance i ako su nasi drzavjani samo zato sto zive izvan nase granice
drzim vam fige da sto pre uspete sa svim tim sto ste isplanirali za ovu godinu

Stru, sad se vise i ne secam otkud mi info, ali mislim da mi je tako rekla jedna zena iz sluzbe na Vracaru, kad sam zvala pre godinu i kusur. Rekla mi je da za parove koji zive van Srbije sve ide preko Ministrstva i da prednost imaju drzavljani srbije koji zive van, ali da je dovoljno da jedan supruznik bude srp. drzavljanstva. Medjutim kad sam zvala Ministarstvo rekli su mi ono sto napisah a sto nam ne odgovara, tako da sad pokrecemo pitanje drzavljanstva mm.
Nina, hvala puno, nece ici sve tako brzo, treba nam 6-8 meseci da mm dobije drzavljanstvo, ako ne i vise, pa onda da vidimo kako i kome i koje papire predajemo.

Ne bi me cudilo, s obzirom da zivimo van, da bismo morali da prodjemo papirologiju i skolicu u it. i d aonda podnesemo zahtev za dete... ali, videcemo kad dodje vreme.

Srecno Kometice!!!     

Pomagacemo ti koliko budemo mogle!

Kometa,
Bzv da je u Italiji tako... Ja se iznenadih kad sam išla na neki američki forum o usvajanju (stavila sam i ovde link) kad ono ima deo "roditeljstvo posle 35"... kao valjda nešto je to neobično pa ima poseban deo foruma a ja tek tada i počela da razmišljam o roditeljstvu qq   Tako da se osetih srećnom da su ovde usvojitelji uglavnom "stariji", kakva 35-ta pa ti spadaju u mladje i retke usvojitelje. Bar je u nečemu u Srbiji bolje. Dobar ste put odabrali. Ne verujem da ćete ići u školu u Italiji, ali polako korak po korak, prvo da tm dobije državljanstvo. Navijam za vas i verujem da ćete biti roditelji.

Šta sve podrazumeva lekarski pregled za usvajanje deteta ? Da li vam vade krv, mokraću ? Kod kojih sve lekara se ide ? Da li dobijete sve nalaze u istom danu? Hvala.

Senka sunca :: Šta sve podrazumeva lekarski pregled za usvajanje deteta ? Da li vam vade krv, mokraću ? Kod kojih sve lekara se ide ? Da li dobijete sve nalaze u istom danu? Hvala.

Ako ste iz Bg, kao i druge usvojiteljke preporučujem Medicinu rada na Nbg kod Idee i Rodića gde se u roku od pola sata obavi sve. Nema vađenja krvi i urina.

koliko sam svatila svuda se vadi krv i mokraca sem u bg,jer mi smo 4 puta radili lekarsko i svako put krv i mokracu,morali smo ici na snimanje pluca ,kod dr opste prakse i nakraju kod purmologa da pogleda rezultat pluca.a jednom smo se provukli bez snimanja pluca i nismo isli kods dr opste prakse nego odma kod pulmologa

Nije svuda u Bg tako... Kod nas je morao detaljan lekarski pregled,isto krv, mokraća, pluća, neuropsihijatar, psihološkinja... Zaboravili smo kad smo ušli u dom zdravlja   Takodje smo pluća snimali samo jednom a kasnije smo mogli da donesemo taj snimak. Dok je na Vračaru valjda sve gotovo za sat ali imaju neki slučaj od lekarke koja je puna predrasuda prema usvajanju. Kod nas jesu bili detaljni ali su bar svi bili ljubazni, davali nam podršku i pričali nam o iskustvima vezanim za usvajanje...

Nisam iz Beograda. Tako da i nas izgleda očekuje kompletna analiza. Baš čudno da nije svuda ista procedura  

Senka sunca,
nagledaćeš se mnogo toga čudnog kad krenete u proces Mi smo sve imale drugačija iskustva sa czsr, sa domovima zdravlja, mup-om, sve su to države u državi i svi se pozivaju na zakon a tumače ih kako ko stigne... Ti si čini mi se rekla da si pravnica pa ćeš možda umeti bolje i da se izboriš sa njima nego mi koji nismo te struke. Ovaj pregled i kad je detaljan nije neki veliki problem, bar meni nije bio. Napornija bi mi bila ta jedna doktorka puna predrasuda nego što su svi ovi pregledi...

Idemo na razgovor u petak *vec sam rekla, ali me interesuje kako su organizovane skole roditeljstva u manjim gradovima ? Ne verujem da jos ima parova kod nas koji bas sada zele da usvoje dete pa se nadam da nece cekati da se " skupimo".
Šta me ceka na ovom prvom razgovoru, imate li neki savet, na sta da obratimo pažnju, na šta su najčešće fokusirana pitanja ?

Mislim da se razlikuje od mesta do mesta. Tražite im da organizuju školicu za vas.

Kod nas smo prvo sakupljali dokumente pa su nas tek onda zvali na razgovor. Taj prvi razgovor je trajao oko dva sata čini mi se, uglavnom, dugo i detaljno mada brzo prodje, tek posle vidiš koliko je bilo vremena... Tu je bio ceo tim, krenu sa tim kako smo se upoznali, pa sve na dalje... Ako imate neku posebnu situaciju onda to posebno analiziraju i "seciraju vas"... Npr bolest u porodici, nezaposlenost, ne radite u struci, kako se nosite sa tim, kako izlazite na kraj sa predrasudama, stresom. Onda pitanja oko šire porodice, prijatelja, imamo li decu u okolini i kog uzrasta i najvažnije oko dece, kakve smo imali stavove, vto, usvajanje... Tu nas malo upoznaju sa usvajanjem, stvari koje sam ja uglavnom znala jer sam dosta čitala ali npr muž je bio iznenadjen kad je saznao da su "lepe" priče o maloletnici koja ostavlja dete jer ne može da brine o njemu najredje danas. Onda opet pričamo kako nam se čini usvajanje nakon te njihove priče i tako... To je ono čega se sećam,ali pitanje je opet kako koji czsr radi i kako će biti kod vas...

Evo vratili smo se iz centra za socijalni rad. Primila nas je psiholog. Nije nas pitala za razloge, niti ista slicno. Rekla je kako je to lepo i kratko nas upoznala sa procedurom. Dala nam je spisak dokumenata koji treba da prikupimo, kada im dostavimo sve, zvaće nas. Obuka će biti samo za nas, jer smo jedini par u gradu koji je potencijalni usvojitelj. Obuka će biti skraćena, ma šta to značilo, i posle toga ulazimo u registar. Obradovala me je saznanjem da je jedan par podobnost dobio u januaru a već su ih pre par dana zvali za brata i sestru od 3 i 4 godine. Bas brzo. Kaže da sve zavisi od sreće i naravno od želja usvojioca. Ako npr kao što je logičo želimo zdravo dete oni nas mogu zvati i za bolesnu decu sa manjim deformitetima ( npr nosi slušni aparat, strabizam itd). To se dešava ali uvek možete da odbijete.To mi je malo.... Mada oko daljeg toka usvajanja , naš centar za socijalni rad više nije zadužen.
Kada misle da je neko dete za nas, centar iz tog grada nas zove i oni procenjuju koliko smo mi podobni za bas to dete. Pitala sam je koji su kriterijumi za odabir
" pravih roditelja" ona mi je odgovorila-" pa koliko ste im simpatični". Rekla je da je bolje što smo mladi, mada ja imam35, mž 37 ali pošto se uglavnom prijvljuju parovi sa preko 40 godina, mi smo bas mlađani.   Eto to je bilo to. Krećemo u prikuplanje dokumenata..
Ljudi me nerviraju. Evo bas danas drugarica kada sam joj rekla, posto je svratila kod mene na posao, sva nasmejana ali onako tuzno kao jao jadni vi. I kaže nemoj da odustaneš od svog deteta..Ali mi smo  ovo odlučili. Želimo da usvojimo dete. Ali ti ipak nemoj odustajati..Rekoh, najgore što može da se desi je da imamo dvoje dece a šta ćeš lepše od toga. Svi su nešto puni sažaljenja. Jako me to nervira.

Senka sunca,
super ste prošli. Jedino to - da ste im simpatični, mi deluje kao čudan odabir. Mislim pretpostavljam da i neki lični utisak udje u kriterijume ali nikako valjda ne bi trebalo da je glavni a naročito jedini kriterijum. Takodje nama je psiholog iz czsr tvrdio da se godine ne gledaju.

Što se predrasuda tiče, počni da se navikavaš Mada ja se još iznenadjujem i doživljavam neprijatna iskustva. I sve je onda to još teže kad je dete tu, kad ti ljudi poznaju i nas i dete, navodno nas jako vole a onda cap... evo predrasuda.

Pa i ja mislim da to sa " simpatičnošću" baš i nije neki kriterijum. Naime navela je primer para koji su mladi, obrazovani i već iamju jedno usvojeno dete i hteli su drugo. Bili su odbijeni jer su rekli da je dete preko dana uglavnom kod jedne bake, pa kod druge a oni rade preko dana, ceo dan neki svoj privatan biznis a tek su uvece sa detetom. To baš ne mogu da podvedem pod pojam " to nije simpatično" ali ajde..Preguraću sva ispitivanja, dokumentaciju..ali komentare, sažaljenja ( zašto me sažaljevaš kada ja to želim)??? I moja drugarica koja me od početka podržava kaže" Pa sada kada se opustiš dobićete i vaše dete " Ne znam što me sve to toliko nervira. Mesto da iskuliram a ne mogu...Tek kada budem rekla u školi, vau kada krene žurka. Već mi je loše.  

Mene sada više pogadja nego na početku. Jednostavno druga mi je pozicija, tu je moje dete i neću da mi neko priča takve stvari o dobijanju nekog mog deteta ili da sam humanistkinja. Mislim znam da će ljudi pričati ali možemo i mi da odgovaramo, da ne prihvatamo da su nam bliske osobe ako su im vidici toliko uski da ne mogu da shvate i prihvate naše porodice. Ali polako, ti si na tom početku,pokušaj da prijateljima objasniš... Često ljudi izgovaraju i neke fraze bez puno promišljanja pa ako im ukažeš na to, neki će prihvatiti.

Senka sunca, srecno. Predlazem ti da i ne pricas dalje o usvajanju svom okruzenju. Ja sam odabrala taj nacin da se ne bih pre vremena nervirala. Kada bude trebalo svi ce saznati i nema nazad, neka se priviknu. Meni je ovako lakse, zna bas, bas najuzi krug. Lepo je Struzzo to jednom napisala, postoji "onaj" pogled koji primetis u letu, u trenu kada se to pomene...zasto da to dozivljavam trista puta. Kada dete bude tu moram...a do tada pricajmo o drugim temama.

Senka,
vidim da ste već imali razgovor. Ne stigoh da napišem da je i kod nas taj prvi razgovor bio poput vašeg, uopšten i informativan.
Da, lepo je rekla Ciklama....Možda ne bi bilo loše da ne širiš previše priču o usvajanju dok proces traje, čisto da sebe poštediš nerviranja...Ali je istina što reče Simona da takvi komentari tek bole kad imate dete... Uglavnom, tek ćeš ih čuti, tj. naslušati se... i to kako ste hrabri, humani, i kako će te sad dobiti "svoje" dete, i osetićeš njihovo sažaljenje i tugaljivost (ona je tek odvratna kad je usmerena ka vašoj deci - "dušice jadne") itd, itd....Nema tu posebnog leka ni recepta šta i kako činiti....Možda da moraš biti jak, imati svoj svet i oko njega zid, verno ga čuvati od prostih, ljubopitljivih ljudi sa predrasudama, prosto ne dati na sebe... Ja sam se tako ponašala i dok sam bila u VTO vodama, možda sam se zapravo uvek tako ponašala...A iznad svega volim biti iznad žalosnog mediokriteta.
Što se tiče komentara o biranju komisije po czrs po simpatičnosti....Da imam bolje mišljenje o njima i njihovom radu ili da sam to pročitala pre nekoliko godina, pre svega šta sam prošla, verovatno bih bila začuđena...Ovako, da, zaista postoje određeni socijalni radnici, određene komisije koji biraju ko im kako legne tog dana, bez uvida u dokumentaciju para, bez dubljeg razmatranja, postojanja užeg izbora itd ili su to prosto neki drugi nelegalni mehanizmi. Ali to nemoj da te obeshrabri jer srećom uvek postoje i oni koji rade svoj posao kako treba.

Ja mislim da je nemoguće da ne pričamo o usvajanju ljudima koji su nam bliski. Kakva je to bliskost ako ne pričamo o tako važnim stvarima? Sem toga i u samoj školi roditeljstva su nam tražili da pripremimo naše šire porodice na dolazak deteta i da im prepričavamo sve što radimo u školi. Ali što se poznanika tiče ja sa njima često nisam pričala o usvajanju ni tada ni kasnije. Koga god ne moram nisam obaveštavala da je dete usvojeno niti sada to činim. Pričala sam vam već kako se dešavalo da sretnem ljude sa Vilenjakom koji je bio sasvim mali, tek došao ali opet dovoljno veliki da se neki poznanik seća da u vreme kad me je sreo/la pre toga nisam imala dete a to se nešto ne uklapa sa uzrastom deteta pored mene... Kad vidim čudjenje ja sam odgovarala "vreme leti" i sama se smejala u sebi ali šta me briga... Mm je imao koleginicu koja godinama nije mogla da ima dete a onda je odjednom imala dete romskog porekla od pet godina a ona je recimo imala pedeset u tom trenutku. Mm je pretpostavljao da je dete usvojeno ali ona to nije govorila. Stalno su je ogovarali ali ogovarali bi je i ovako i onako. Bar nisu mogli da joj postavljaju pitanje "ko su roditelji" i tome slično. Meni je baš simpatično što je ona to činila na taj način...

Mi smo svima govorili da smo u procesu... Ja nikada nisam umela da krijem ili ćutim. I kad smo bili u VTO (sa mnogo manjim entuzijazmom), a kamoli kad smo krenuli u usvajanje. Bila sam užasno uzbuđena i samo sam čekala nove sagovornike. I uglavnom su svi bili podjednako srećni, svima je laknulo što smo se makli iz jalove (interesantan izbor reči, pade mi na pamet ) VTO priče... Sad, da l´ je pametno ćutati ili ne, valjda zavisi od ličnosti. A sa predrasudama se boriš pre ili kasnije. I meni su kasnije više smetale, kada je stiglo dete.