USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Jedini problem je to sto je bio 4 g kod istih hranitelja i zove ih mama i tata.Kada smo mu rekli doci ce sutra mama i tata da te vode u park pitao je Koji mama i tata. On misli da ima dve mame itate i to je problem. Jede sve i samo kasikom tako ga ucili. Svira klavijature i gitaru i voleo bi da ide u muzicku skolu. . Dete ima sluha i voli plivanje i to ce da trenira kod nas. Kompojutere ne voli nikako nisu ga navikavali a mobilni ima mali pravi i ne voli ni to al mu kupili. Voli puno da seta i da ide u parkic. Hranitelji su ga ucili da bude jako uredan i sve igracke drzi pod konac. E sad, to je kuca velika a mi imamo stan od 55 kvadrata i moramo naci mesta za biciklo auto na baterije i sve te instrumente- harmoniku gitaru veliki i mali sintisajzer cak i mikrofon. Navikli smo na svoj mir al sad se to menja i trebace vremena da se naviknemo al uspecemo. Jako smo srecni a umorni pa to je mnogo mnogo , deca imaju energije da nisam mogla verovati

Uh. Mene zaista ljuti što ti ljudi ne kažu deci da su čika i teta, ne znam što je problem govoriti istinu. Kod nas su bar to učinili nekoliko meseci pred usvajanje tako da je dete odmah znalo ko su mama i tata. Obaveza je hranitelja da pripreme decu za usvajanje. Lepo je što su lepo gajili vašeg sina, što ima sve te veštine i znanja. To je isto značajno. Veliki će prelaz biti za njega. No svi smo kroz to prošli neko ovako neko onako. Ima dece koja prestanu da spominju hranitelje čim dodju, kod nas je spominjanje dugo trajalo. Kod mene su hranitelji jedna dimenzija, državni službenici poput socijalnih radnika samo s obzirom da je kod njih živeo više je vezan nego za socijalne radnike. Biološki roditelji i mi smo druga dimenzija. Dete to tako ne gleda, ono se bioloških roditelja ne seća na svesnom nivou i Viktor dugo nije pitao za njih pogotovo ne neke detalje. A hraniteljica mu je bila "kao roditelj". No deca ne žive samo u dečijem periodu i ja sam smatrala da treba da postavljam i pripremam stvari onako kako će izgledati kada bude veći pa tinejdžer pa odrastao, tako da prodje sa što manje krize identiteta. Naravno, to smo mi, vi ćete već naći vaš put i načine...

Prvo ustvari treba da se jako povežete vi, pa tek onda da razmišljate o svemu drugom. Ovo što kaže Jamajka bilo je kod nas. Viktor je čak tražio dudu, pa mi kupili dve dude čak, mislim ovo da nisam nikad pisala, valjda nisam smela ni da pišem Ali dete i mi smo se ludo zabavljali, stavim mu ja malo meda i dudu u usta... Upravo, dajte sebi vremena, mnogo vremena, još više vremena... Gledajte da ne idete iz pozicije ega, nego iz pozicije razumevanja za vaše dete koje je imalo težak put i mnogo promena za malo svojih godina. I da se vezujete svakog dana sve više. Iako ste vi već roditelji i dete videćete kako ta ljubav narasta sve više svakog dana, kako se vezujete kroz nizove vaših situacija. I ne zaboravite da se smejete, da uživate u tome što ste, i u svakom danu, ovo su dani koje ste čekali.

Nadam se da vam nisam popovala, nego onako kako se šta setim ja napišem, da vam pomognem koliko toliko... Javljajte kako napredujete.

Pomogli ste mi puno i hvala vam. Da nije bilo vasih iskustava ne znam kako bih podnela sve ovo i odvajanje od hranitelja koje nas tek ceka. 😍😘😙😗

bravo trkosoca! Bice sve teze, hahhahha, ako gledamo fizicku snagu! Hahahhaha, padacete od umora, a dizace vas ljubav

Trkosoca, to sto pises, podseca me na nase iskustvo. Lepotan je hranitelje takođe zvao mama i tata. Kada je psiholog pokušala da ga pripremi da dolaze novi mama i tata, on se naljutio i rekao da više ne dolazi kod njih. Nas kada smo dosli su predstavili kao goste, prijatelje od hranitelja i po nadimcima. Narednog dana Lepotan (koji je tada imao skoro 3 godine) je rekao hraniteljici da gosti (tj. mi i socijalni radnici) ne treba više da dolazimo. Posle se predomislio i rekao da mogu ostali gosti da dolaze, ali bez mene... Baš mi je bilo teško, ali razumela sam da sam ja najveća konkurencija "njegovoj mami" tj. hraniteljici..

Polako smo ga kroz igru navikavali na naše prisustvo i tek posle mesec dana smo stigli do toga da možemo bez njegovog vrištanja da mu kažemo da bismo želeli da mu budemo novi mama i tata. On je pitao (sa nepune 3 godine) šta će njemu novi mama i tata kada on već ima mamu i tatu (hranitelje)...
Isto je kao i vaš sinčić pokazivao da je muzikalan, imao je masu igračaka, posebno velike igračke kao što su traktor sa prikolicom, veliku formulu i kamion na akumulator, koje je vozi po seoskim stazama. Sve smo to preneli posle 3 meseca kada je najzad prešao kod nas i držali po stanu i terasi. U odnosu na kuću i selo, naš stan od 80m2 mu je delovao premali, a Beograd mu je bio "bučan i prljav". Kasnije, kako je prerastao i gubio interesovanje, taj veliki vozni park smo vratili hraniteljima, jedno po jedno vozilo...

Takvi su naši mali prinčevi u početku.

Pripremi se na to da će pokazivati veći ili manji otpor u narednim fazama, posebno kada pođete konačno od hranitelja, kada dođete kući, a posebno u prvo vreme kada ne bude mogao da vidi hranitelje. Morate da izdržite!

E da, u prvo vreme smo imali upalu svih mišića, mada se naše dete može svrstati u mirniju decu.

Srećno!

Ono što je prednost toga kada deca imaju pažnju i radi se sa njima je što ćete kasnije imati manje muke u školi i uopšte u sticanju znanja. Ne mogu da kažem da su naše muke sa školom samo od perioda kod hranitelja ali mislim da ima i to uticaja. Naravno nadoknadi se to ali prosto kad se u nekom periodu sa nečim ne krene kasnije ostaju tu neke teškoće na kojima stalno mora više da se radi.

Trkosoca,
nemoj da te uplašimo... I Snedrina i moja porodica je imala izazovnu adaptaciju, svako na svoj način pa eto dan po dan, situacija po situacija i reši se...

Videćeš kakve će biti vaše situacije, možda neke treće. Piši ako budeš stizala, možda pomognemo a možda i ti pomogneš nekom. Prvih dana noć je kritična. Viktor se zabavljao preko dana, mama, tata i svi ostali, idemo tamo idemo ovamo. Nekad celog dana ne spomene hranitelje. Ali kad dodje veče seti se hraniteljice i počne da plače i da traži da ona dodje. Prvo nas je hvatao očaj a posle se navikneš, mislim teško je kad dete plače i frustrirajuće ne zamišljamo da deca dobiju roditelje i onda očajavaju... Ne zamišljamo ni početak svog roditeljstva tako. Ali sve to negde ostaviš po strani tako je kako je, bar mi smo smatrali da dete treba da ispoljava osećanja, ako je tužno neka plače, a ne da ta tuga ostane negde u njemu. Kad posle dve nedelje prvi put nije plakao ni spomenuo hraniteljicu ja sam bila iznenadjena, ali eto sve prodje...

I smišljajte neke vaše rituale tamo gde je kritično. Recimo mi imamo puno za te večeri koje su bile kritične prvo zbog hranitelja a i kasnije Viktoru je to kritično vreme. Pa smo imali neke rituale da se uhvatimo za ruke igramo i pevamo, pa onda kad ga Jovan uspavljuje smišlja neke smešne priče a kad ja onda čitamo nešto i vodimo male velike važne razgovore makar se spavanje odložilo...

Polako, možete da iskoristite naša iskustva a opet, gradite nešto novo vaš jedinstveni put.... Meni kad je nekad nešto teško setim se kako Daca sa kojom sam išla na radionice o usvajanju kaže uvek na kraju tih radionica a to je da na svetu nema veće ljubavi od one usvojenih roditelja i dece. Kad gledaš iz tog ugla onda sve što prolazimo postane sitno ili ta ljubav naraste baš tolika jer sve ovo prolazimo...

Danas smo isli na jednu divnu ergelu punu konja i on je bio divan.Drzao nas za ruku ali vise je vezan za tatu nego za mene. Jeli su corbicu telecu u kaficu i pojeo je duplu porciju i popio sokic. Dete jede sve i voli kuvano. Slikao se sa muzem na ljuljaskama klackalicama i penjao se svuda ali se plasi visine.Sutra dolazi kod nas da vidi sobu i stan a u petak ga dovodimo definitivno. Pola stvari sutra dovozimo pola u petak.Moja svekrva ima veliku kucu pa ti auti i bicikli mogu kod nje jer vuci auto na akumulator na treci sprat bez lifta je smaranje i nije potrebno.Divna su vasa iskustva i super je kad vas citam. cujemo se, pozzz!!!!!

Vidim da obe i Simona i Snedra zivite u Bg a mi smo iz Panceva mogli bi se svi nekad i druziti ako zelite

Trkosoca,
sve to kod vas lepo ide... da se tako i nastavi! Obično se iz nekog razloga usvojena deca vežu prvo za tate ali kasnije kad mame izbiju u prvi plan to je ljubav Ja sam mislila da su to mitovi o ogromnoj ljubavi i vezanosti majke i sina, kad ono - sve istina Videćeš uskoro kad krene ta vezanost da buja

Srećan i što lakši dolazak kući vam želim. A nadam se i ja da će biti prilike da se upoznamo i družimo

Veliki pozdrav cujemo se. Malo smo uplaseni sto je i normalno al bice sve ok

Može druženje, dogovorićemo se kad se malo mališan navikne na novu sredinu.

Da vam i današnji dan bude divan kao i jučerašnji na ergeli konja. Da to bude dobar uvod u sutrašnji VELIKI DAN!

Srećno!

Pozdrav društvo, nama je trebalo 3-4 meseca da nas ćerka prihvati kao roditelje. Prvo se vezala za mene, pa tek onda za tatu. I još uvek je mama na prvom mestu. Hraniteljicu i dalje pominje povremeno kao mamu. Težak je to put za dete. Već sam pisala da nam je prva nedelja bila užas stresna, ali to sve prođe vremenom i zaborave se teške stvari.

Ja se osecam kao da idem na streljanje a posebno sto ja za jedno malo detence moram da odgovaram 24 h. Uplasilo me sve a muz je cuvao sestrice i zna. Vise se vezao za tatu nego za mene. Danas bio kod nas da vidi sobu i odusevio se kompom jer mu hranitelji to nisu davali da gleda. U parkicu vec nadao drugare al me prisustvo ovih zena iz centra uplasi jos vise i nisam skroz opustena. Valjda prezivim sutrasnji dan😪😫

Samo polako, biće sve u redu, svi koji su to prošli znaju koliko je sam početak težak.

Divno Danara! Ne brini za to sto se seca,pravi se da ne cujes i zaboravice i ona. Mala je. Ljubimo vas!

Danara,
zanimljivo da se i tvoja ćerka seća hranitelja a bila je mnogo manja od naše dece...

Nije po meni problem to sećanje samo da postave stvari na svoje mesto u glavama i da im put ka identitetu ne bude nešto komplikovaniji zbog toga jer je već dovoljno komplikovan.

Trkosoca,
srećno sutra! Svi smo prošli kroz to... Deca su toliko aktivna da ćeš morati non stop da trčiš pa nećeš imati kad da misliš a dok ne misliš već ćeš početi da se snalaziš kao mama. Što Snedra reče ja sam posle prve nedelje imala upalu svih mišića. I danas pričam Viktoru kako je tada išao uz i niz stepenice po dvadeset puta, juri kao loptica skočica, pentra se kao majmunče... a okolni roditelji zadivljeni jer naravno deca iz grada ne mogu da se mere sa motorikom deteta koje je po ceo dan bilo napolju i u prirodi. A meni duša u nosu... Pokušaj da misliš pozitivno. Možeš kad dete dodje i njega da uključiš da ti pomaže u majčinskim aktivnostima, to je prednost što je veći. Ja sam se trudila da sve upamtim ali opet nailazile su stvari koje ne znam i ja pitam Viktora za pomoć... Ko zna da li je on znao nešto oko toga ali je bio sav važan što se i on nešto pita pa bismo nekako smislili zajedničkim snagama kako se šta radi

Srecno sutra,  na polumaratonu!

Trkosoca,

Nadam ste da ste svi zajedno u vasem domu i da uzivate uprkos upali misica!

Ljubi malisana i pozdravi ga od njegovih teta sa Kutka!

Napisi koju rec kad stignes.

ma sve je super ne pominje mamu i ostale zna da su kao na odmoru. Al zaboravio nekog omiljenog dinosaurusa i cvili nece drugog a kupili dva. Hoce samo tog i nemam pojma sta da radimo. Sat ipo ima do njegovog mesta a kola nemamo. Placali smo put voyacu kad smo isli

A da vam posalju brzom postom hranitelji? Izmisli pricu da je i dinosaurus otisao, ali da ce doci.

Trkosoca,
po meni istraj sa novim dinosaurusima. To je patnja za starim domom u dečjem obliku. Mi smo doneli neke igračke ali nije došlo jastučence, nikakvo, mrljavo ali bilo je njegovo, sa njim je spavao... Nismo ga namerno zaboravili nego slučajno ali iz ove perspetkive mislim da je bilo bolje tako. Ja imala malo jastučence koje mi je muž poklonio dok smo se zabavljali sa divnim dečijim motivima. Odmah sam rekla da mu je to jastučence za spavanje. Ali to nije to koje je bilo kod hranitelja... Kuku lele ali ja sam istrajala, to je jastučence i gotovo. Treba li da kažem da i danas spava sa tim jastučencetom? A zamisli da je bilo ono od hranitelja i da ga svih ovih godina gledam? Pa to bi asociralo na priču o usvajanju svaku noć... Ovo je sad njegovo omiljeno jastučence i ponekad moram da pričam kako je tata to poklonio mami dok smo se zabavljali a kad je naše dete došlo ja poklonila njemu...

Drago mi je što vam tako lepo ide, samo napred

Kazu hranitelji kad smo zvali ostavio i neku formulu ogromnu i autice to mu je hir. Ovi hranitelji su divni i bas strucni. Ne treba da se salje istrajte sa novim kazu. Ako sad popustite trazice i autice. Ima sad ogromnog i spava sa njim ne pominje danas starog dina. Ali me strah sto se posle dan uklopio i ne pominje staru kucu i hranitelje, na sekund mozda. Cim mu dodju brat i seka od moje zaove zqaboravi na sve. Juce tri sata setali vozio bicikl sa pomocnim tockicima bili u parku sve peske i zaspao u pola devet. Odmah se uspavao. Spava sam sa lampicom upaljenom. Samo prvu noc samnom. Kaze mama i tata imaju svoju sobu, ja sam veliki i mogu sam. Velika deca spavaju sama.Tri dana nije kakio i uplasili se jako jako.Dali mu neki praskic iz apoteke i sad je ok, malo i u gace kakio al nista strasno. Toliko za sada, pozz

Bravo za novog dina i za velikog dečka
Pozdrav ❤😘

Trkosoca,
eto... ja se potpuno slažem sa vašim hraniteljima. Zato sam i rekla isto da ne treba da šalju. To je način na koji dete pokazuje tugu. Kako i oni kažu da mu pošalju dina tražio bi aute, da pošalju aute... Deca pokazuju tugu ne na način na koji mi očekujemo i kako bismo mi nego eto na neki njihov...

Sjajno se vi navikavate, sve to sjajno ide. Možda će se nešto pojaviti kasnije a možda i neće. Svako dete je posebna priča kako već rekoh... Eto neke stvari su zajedničke, više puta se pojavljuju zato su hranitelji odmah znali jer pretpostavljam da imaju iskustvo sa više dece a ja sam se setila iskustva sa Viktorom. Ali opet vi morate da pratite put vašeg deteta. I vidim da to odlično činite.

Setih se za stolicu... Mi smo se toga plašili iako se nije desilo. Ako niste savetovala bih vam da kupite one noše što pevaju. Viktor je bio očaran time pošto nikad nije video nošu koja peva... Tako da je jedva čekao da ide u wc a za nas jedna briga manje Takodje moj muž ga je brzo naučio da veliki dečaci ne piške sedeći na noši pa je tu bio ponosan na sebe što je veliki. A bilo nam je i lakše što je to naučio jer smo tada bili često negde pa radi odlaska u wc... Za kakenje i piškenje u gaće ako se ponekad dogodi ne uzbudjuj se, samo kažeš to kako i reče, ništa strašno, promeniš i gotovo... Mislim da je i to vezano za stres pa što manje uzbudjenja i razumevanja za dete - prodje.