Psiholoska podrska posle spontanog pobacaja

Jelo, neka si spakovala sve! Bice dana kad budes imala snage i volje da sve to pogledas opet, nemoj da izvlacis to sto si spakovala, dok ne osetis da mozes da pogledas. Sad je vazan tvoj oporavak. Javi se posle kontrole. Kad budes uzela PH bice ti tesko, ali, iz svog iskustva ti kazem, bice ti lakse kad i to odtugujes i spakujes u proslost. Samo polako, dan za danom. Grlim te jaaaako!

hvala draga Biksi,kometak,erata  
Bila na kontroli, sve je ok konacno  Dr mi je dala dozvolu da putujem,nista ekstremno ali da idem slobodno,moze more moze planina,banja al samo kupanje u "obicnim"bazenima,ne smem u one tople od 30+ stepeni i slicno...
Ubacila mi je jos neke tablete,al to je to.
Bila sam na Betaniji i uzela PH nalaz,naravno nista ne pise,normalan nalaz..
nalaz obdukcije ce biti tek za mesec dva...
Bas mi je bilo tesko kad sam prilazila Betaniji,uf sto sam se isplakala,srela sam dve mame koje iznose svoje bebe sa trubacima,a ja idem po nalaz obdukcije..
zivot nije fer..na zalost..

Prijace ti da se malo sklonis iz stana, pa gde god. Stiskam te jako, i slazem se da zivot bas nije fer, kako kaze Djole Balasevic, Bog je katkad pravi sheret, na strmini doda teret..., no, procice i ovaj grozni period za tebe i docice nasmejani dani. Jednog lepog dana, i ti ces sa osmehom izneti bebice iz porodilista, i zahvaliti se tvojim andjelima sto su ti dali snage da krenes dalje!

Zdravo, slučajno sam ugledala temu. Imam nažalost iskustva sa dva pobačaja tu oko 19. 20 nedelje. Jedan je bio 2005. godine a drugi prošle godine u maju. Svaka žena je drugačiji psihološki tip. Ja ću ti izneti šta je meni pomoglo da preguram i kako ja to sve vidim. Inače desilo se pa skoro isto kao i tebi. Isti redosled događaja s tim da su meni krenule infekcije vaginalne sa raznim bakterijama koje nisu reagovale na antibiotike. Ovako. Prošle godine kad su rekli da vide vodenjak u vagini, ja sam praktično odmah znala da je gotovo. I odvratan je osećaj kad ti znaš redosled stvari koje te čekaju a svi oko tebe ti viču ma biće ok. E to je grozno. Uglavnom i ja sam ovog drugog puta došla do sepse jer me uhvatio prvomajski praznik i svi dr su se razbežali. Radili su mi crp ali to niko nije gledao jer su bila dežurstva. Kad mi je 8. dan u bolnici skočila temperatura ja sam insistirala da me pregledaju i urade UZ i tek onda su skočili i videli da je crp tj infekcija skočila i da nema spasa više. Usput su videli i da beba nažalost viđe nije živa. Dakle nastupila je sepsa i morali su hitno da urade carski rez da izvuku bebu jer ja nisam imala kontrakcije baš nikakve. Posle toga je usledio pakao u kući jer imam devojčicu koja je čekala batu da joj se rodi. Muža koji je čekao sina i koji je iako ja znam da me voli na neki način bio ljut na ceo svet pa i na mene. Ja nemoćna od carskog reza i sepse, imala sam kratkotrajnu pomoć svekrve koja je ubrzo pobegla glavom bez obzira jer je atmosfera u kući bila grozna. Ja tvrdim da su ovakve stvari izazov ne samo zdravstveno već i za opstanak braka i porodice. Bilo je grozno. Plakala sam noću, ujutru, predveče.. Smatram da je taj bol toliko težak i veliki da on ne može da se odboluje odmah sad i ubrzano. To je proces. To je proces koji treba da preživiš kad ulaziš ponovo u bolnicu, kad radiš analize pa ti saopštavaju, kad gledaš trudnice, kad gledaš bebe, kad te pitaju kad ćeš 2. dete, kad ti najbolje drugarice ili koleginice saopštavaju da su trudne, da su se porodile i slično. To su sve normalne životne situacije u kojima si ti ranjen sa otvorenom ranom i boli jako. Međutim, to je život. Ja sam sebi rekla ok, to će sve morati da se desi sve te takve situacije i ne jednom nego mnogo puta. Ja sam svojoj okolini zabranila da me "štede" od takvih priča ko je trudan ko se porodio nego najnormalnije da se ponašaju. Koliko god da boli, mora da se odboli i da prođe i smatram da je to najzdraviji oporavak. Moraš prihvatiti da je to tako, da je iz nekog razloga moralo tako da se desi i da ćeš i ti biti nagrađena u jednom trenutku. Ja sam se vratila na posao posle par meseci i mene je jako nerviralo sažaljenje. Trudila sam se da otvoreno pričam o tome. Mada da budem iskrena ja ne volim da prepričavam sve što se desilo. Ne volim da računam dane kad mi je bio termin i koliko je dana i meseci prošlo od toga. Ne volim da patetišem jer mi to teško pada. Guram napre. Život teče dalje ima drugih lepih stvari u životu. To jeste jedna od najdivnijih stvari, postati majka, ali dok se to ne desi, ostaje da uživaš u onome što te okružuje. Štagod to bilo. I da - dokle god ne rodiš dete, osećaćeš jačinu tuge i boli. Čim se rodi dete zaboravićeš bar 70% svega što se desilo. Zato samo napred, uradi sve što možeš da što pre zabebiš.

E sad - zdravlje. Ima puno dobrih ginekologa. Međutim ja sam otkrila jednu ruskinju Majru Šaparagalijevu, možda si čula za nju možda nisi. Ona je baš mnogim ženama pomogla da srede hormone i rode zdravo dete. Ukratko, ona smatra da od disbalansa hormona dolazi i sterilitet, i infekcije, teške trudnoće, pobačaji, pupčana vrpca oko vrata, hematomi, placenta previa, ama bukvalno sve. Ona hormone sređuje na prirodan način i savetuje da se u trudnoću ne ulazi dok se oni ne iznivelišu. Meri ih nekom čudnom metodom ali izgleda da je ta metoda dosta pouzdana. Ja ti savetujem da odeš kod nje. Ja sam upravo u procesu sređivanja hormona i još talasam od klasičnih ginekologa do nje, jer sam i ja totalno sluđena. Oni viču sve je u redu, ona viče ne nikako sad ne smeš zatrudneti.... A i meni se žuri, dete mi ima već 6 godina i jako želi brata ili sestru! Tu sam ako ti ikako još mogu pomoći, sve najbolje!

draga sendi   

Zao mi je sto si prosla kroz ovo grozno iskustvo a ujedno ti hvala sto si ga podelila sa nama tj sa mnom,meni i dalje znace do neba sve vase reci podrske,utehe,iskustva...za svaku se hvatam kao davljenik za slamku,svaka mi pomaze da preguram dan...

Trenutno sam na odmoru sa muzem,setamo,pricamo drzimo se za ruke,uzivamo u svakom danu al i dalje je tesko...jos uvek brojim svaki dan,znam koliko je dana proslo,koja bi nedelja bila,koliko dana bi imala do porodjaja...na zalost jos nije proslo dovoljno vremena...
Ipak bolje sam,jutros sam ustala iz kreveta oprala zube i tek onda se setila mojih andjela,mozda ce vam to zvucati smesno ali meni tih pet minuta "zaborava" jako znaci,do sada sam pomisljala na njih sa prvim treptajem oka...
Ipak i dalje placem i po nekolika puta dnevno,cesto me sve podseti na njih...svaki dan pored mene prodje milion trudnica,imam osecaj da je svaka zena trudna,mozda je tako bilo i od sada samo sada vise primecujem..verovatno svako primecuje ono sto mu fali,sto ga boli...
Juce smo setajuci naisli na mamu sa blizancima,dva decaka od par meseci,srce mi je pocelo da krvari,kunem vam se,htela sam da im pridjem da se poigram sa njima da ih zagrlim al znam da bi me proglasili ludom...naisli smo i na mamu koja je grdila decacica jer umalo nije upao u jezero a mene je srce zabolelo sto ga grdi,htela sam nekao da ga zastitim iako je u pravu al trenutno imam taj majcinski instinkt da zastitim, da zagrlim al na zalost nemam koga,mislim da bih mogla svu decu ovog sveta da stavim ispod svojih ruku,ispod svog vrata, da ih zagrlim da ih zastitim male i neduzne...kad vec nisam mogla svoje bebe

Vise ne sanjam svoje bebe,nekad mislim da je to blagoslov a nekad kletva,jos uvek ne mogu da prevagnem sta je od tog dvoje.

Zivot ide dalje...

Sadny, hvala ti puno sto si iznela tvoje iskustvo i sto si napisala kako si ga podnela i kako si krenula dalje. 2 spontana u tim nedeljama su jako teska.. tu si skoro vec na kraju! Jesi li saznala uzroke spontanih ili nisi? Ne znam da li su oba bila posle rodjenja devojcice ili ne, ali je sigurno da je dete u kuci neka, kakava takva uteha... i bar zbog njega moras da ustanes ranije. Ne znam ni da li su spontani bili posle vantelesne ili ne... ne gradiram bol, samo, mi, koje nema ko kuci da saceka i koje prodjemo vise vantelesnih da dodjemo do trudnoce mozda to teze podnesemo. NE umanjujem tvoju bol, vec ti se divim kako si razvila mehanizme da odtugujes i krenes dalje. Trebas da nam budes primer i treba se vracati na tvoj post.

JElo, kao sto ti rekoh... vreme, obaveze... sve manje pocinjes da mislis na andjele, i nemoj sebe d osudjujes ako je tako... nema potrebe. Ugodi sebi, radi sve sto ce ti skrenuti misli, placi kad ti dodje... izbacuj tugu, ne zakopavaj je u sebi, stici ce jednog dana.... Grlim te puNO!

Ćao, sve su prirodnim putem.. Jedan je bio pre devojčice a jedan posle Uzroci su oba puta skraćen grlić i infekcije vaginalene, smenjivale se enteroccocus i esherihia.

Definitivno ne mogu da skapiraju ljudi koji to nisu dožive, a i ne treba - to je da nikome ne poželiš. Ja misim da je u ovoj priči važno nikoga ne okrivljavati, ni sebe ni lekare. Prihvatiti situaciju jer je nemoguće je promeniti. Prihvatiti je što je pre moguće i baš kao što si rekla kometak - plači kad ti dođe, skreni misli kad god možeš jer je to proces a ne kratak period, dakle biće vremena itekako za lagano tugovanje. To je tuga koja kaplje kap po kap jer je suviše velika.

Kad već imaš dete kod kuće onda te naravno ono ubrzano tera da se podigneš a to ti nekad i ne prija. Kad već imaš dete onda tuguješ i u njegovo ime jer je eto moglo imati brata ili sestru, tako da je to još veća odgovornost, naročito kad je dovoljno velika da kapira stvari. Kad god ide kod drugarice koja ima mladju sestru ili brata, ona se vrati kući tužna i pokrene tu temu pa je onda i ona brzo uguši jer razume da nije to tako lako. I onda ti i to sve skupa bude tužno. Ali opet kažem - to je život.
I treba se fokusirati na sadašnjost, sadašnji trenutak. Ono što je sigurno je da je budućnost pred tobom i da te u toj budućnosti sigurno čeka još puno puno lepih događaja!

I stvarno ne mogu da poverujem da u 21. veku ne postoji nikakva psihološka služba pri bolnici ili domu zdravlja u smislu psihološke podrške, terapije grupne ili individualne i u tom smislu rad sa ženama koje prolaze kroz slične stvari. Ovo su jako opasne stvare i mogu da ostave posledicu kao što rekoh i zdravstveno i emotivno a i na celu porodicu. Naročito ako se zna da je žena stub porodice. A ovo su trenuci ponora za jednu ženu.

Sandy, za sve si u pravu i hvala ti puno sto pises!
I u pravu si, na trenutak nisam ni zamisljala kako se oseca cera cekajuci bebu, a onda usledi ono najgore. Onda moras da se nosis i sa svojim bolom i sa njenom tugom. S jedne strane, mozda ti je lakse jer imas nju, ali sa drugue, boli, sigurno kao i prvi put. Svaki gubitak je tezak i strasan, u kojoj god nedelji bio!

Ja sam se sad bojala vide pozitivne bete, cini mi se. Isti problem imam i ja (a mislim i Jelena) - skracen grlic! Sta su ti lekari savetovali? Jesi li radila serklaz u ovoj uspesno iznesenoj trudnoci? Jesi li mirovala? Jesi li pila nesto? Cisto da znamo kako i sta da radimo. Meni su rekli serklaz je obavezan, ali, da li je on garancija?

Ima pshologa pri Betaniji za zene u postupku i pretpostavljam i posle spontanih. Ima i u Genezisu. TO je sto se Novog Sada tice. U BEogradu je funkcionisalo do februara besplatno savetovaliste za VTO (i sve sto uz to ide), ali na zalost, nova vlas te ukinula sredstva, pa ti psiholozi sad rade privatno, ali imaju pristojne cene koliko znam.

Problem je što ginekolozi tvrde da je u pitanju takav grlić koji je sklon skraćivanju plus moja sklonost ka infekcijama. U toj uspešnoj trudnoći nisam imala infekcije ali su mi radili serklaž i mirovala sam od 13. nedelje pa do kraja. Jedino sam počela da se krećem kad su mi skinuli serklaž jer je tad jelte i trebalo da se sve pokrene.

I da- serklaž je opasan upravo zbog infekcija, jer se tada taj grlić dira i može da nastupi infekcija upravo zbog serklaža!! A o amniocentezi i da ne pričam, a ja bih i to trebalo jer sad punim 37 godina.

E sad, kao što spomenuh, ja sam išla kod neke ruskinje Majre i ona tvrdi da su uzrok svih mojih problema hormoni tj. disbalans. Ona kaže da ja ni u jednu trudnoću nisam ušla sa dobrim balansom hormona i da je to uzrok svega. E sad, kome tu verovati. Jer ona mene pita: A kako žene sa sifilisom iznesu do kraja trudnoću? Mislim i to je istina znači očigledno nešto ne fercera u organizmu. U ovoj prošlogodišnjoj trudnoći je sve krenulo odlično! Čak sam i putovala avionom na početku nije bilo uopšte kontrakcija, grlić se odlično držao do 16. nedelje kad je počeo da se skraćuje i da bude otvoren a onda su nastupile infekcije i sve ode dođavola. Meni su rekli da da u novoj trudnoći moram da se javim čim uradim test i da mi odmah zakažu serklaž za 12. nedelju, takođe moraću odmah u krevet čim  zatrudnim. Ono što me brine je šta ako opet nastupi infekcija? To niko ne može da garantuje šta će biti sa mnom. Ja samo znam da antibiotike neću više piti. Pronašla sam neke e-kapi protiv ešerihije i planiram da ih pijem jer smeju i u trudnoći. Ja sam se inače tek sad posle godinu i po dana očistila od bakterijaj i kandide zahvaljujući tim kapima. Nisam želela da pijem antibiotike jer su me oni uništili, imunitet, crevnu floru, a nisu sredili bakterije. Tako da eto, sad je navodno sve u redu po ginekolozima i imam zeleno svetlo da zatrudnim, ali meni neki crv sumnje ne da mira zbog ove ruskinje koja kaže da nisu dobri hormoni i da moram piti terapiju koju prepišu ginekolozi. Jer kako kaže njena terapija će mi uzeti bar 6 meseci do godinu dana da se ja sredim. I kako sad biti pametna i šta uraditi?

Danas sam na nebu od oblaka videla dve bebe,onako kao slika sa UZ  
Znam da ljudski mozak radi na principu da od svega pokusava da "sastavi nesto" al bilo je bas jasno,pokazala sam muzu i on kaze da je video al' dok sam uzela aparat da slikam,oblaci su se "deformisali"...bas mi je bilo drago i tesko u istom momentu,mozda stvarno postoji gore nesto i neko,mozda je Bog poslao moje andjele da ih vidim na sekund,da znaju da mislim na njih svaki dan svaki minut i da su bili voljeni i zeljeni najvise na svetu

Jelena,  

Jelena i Sandy, citam, pratim vas, ali kao i uvek nemam prave reci za ovakve dogadjaje. Mozda prave reci i ne postoje. Ali zato znajte da mislim na vas, i zelim vas da se oporavite onoliko koliko je to sada moguce.
  

draga moja Biksi  
draga moja Neco  
hvala vam drage moje,sto svratite na ove strane,iako smatram da je ovo najgora moguca tema na ovom forumu, volela bi,najvise na svetu, da ne postoji, da nikome nikada vise ne "zatreba"...
Draga Neco,hvala ti do neba sto nas citas al nije ovo stranica za tebe,ti treba da pazis svog malog andjela i da ga ne sikiras citajuci nas "nesrecne" hvala ti sto si tako nesebicna al ne bi volela da se nerviras i potresas zbog nas.  

Jelena, bila sam i ja na ovoj temi, kao neko kome je bila potrebna podrska. Zato i ne znam sta bih rekla, jer se secam da je mene malo sta moglo da utesi u tim momentima. Tako da se nadam da ce ti moj tiker malo uliti nadu, da ce jednog dana ipak sve doci na svoje. A sigurno ce tako biti.

Danas sam bila na Betniji opet,konacno je gotov nalaz obdukcije  

Puno latinskih naziva al sve u svemu pise da  "nema malformacija ploda" predpostavljam da to znaci da su moje bebe bile zdrave?

Ne znam sta da mislim,naravno drago mi je da su moje bebe bile zdrave,da nema razloga da u buducnosti nemam zdravu decu,al opet jako mi je i tesko jer su oni bili savrseni samo moje prokleto telo nije moglo da ih iznese do kraja     
eh zivote...prokleti...

Takodje, dok sam cekala na nalaz u roku od 5 min su dosli jos jedan par,takodje po nalaz obdukcije za bebu u 30nedelji kao i jedan tata po nalaz obdukicije bebe sa porodjaja    da li je moguce da se ove stvari desavaju toliko cesto? Strasno ma prestrasno   

uf, Jelo, morala si i kroz to da prodjes.... svaki put udjem ovde, kada vidim da pisete, najcesce nemam snage, niti bih znala sta da kazem, napisem...

Kada bi moglo da se izbrise, zaboravi...ali, ne mere   .... Grlim jako, jako

draga moja Vucice  
hvala ti sto nas citas,verujem da je tesko napisati nesto jer su ovo ipak bolne teme al veruj mi nama jako znaci podrska drugih ljudi,mene je nekada samo jedna rec dovoljna al neophodna da preguram dan...sigurna sam da ce biti bolje,mora al za sada mi jos uvek treba vetar u ledja

Jelena, ti si mlada, zdrava (a zašto ne reći i jako lepa i zgodna   ) žena. Shvatila sam, imaš i divnog muža i dobar brak. Dovoljno ti to za početak,  da ideš napred i samo napred.
Svoje dečake nikad nećeš zaboraviti, neka oni budu anđeli čuvari tvoje buduće trudnoće    

Jelena, desava se sigurno, al ljudi nemaju snage da pisu, sigurno, a dosta njih i ne zna za forume, i da je ovako bar malo lakse, kad se bol podeli.

Ja te grlim jako!

Jeco ljubim te i mislim.
I moja seka je prije neki dan ízgubila bebu u 8.mjesecu   

SladZana ::Jeco ljubim te i mislim.
I moja seka je prije neki dan ízgubila bebu u 8.mjesecu   

ufff, SlaDzo....   

Joj Sladzo, zagrljaj za seku... strasno...

Draga Sladjo
jako mi je zao sto ti je sesta prosla kroz ovo,je*em ti zivot,bas nije fer...
pozdravi setru puno od mene,ako bude zelela reci joj da moze slobodno da mi pise ili nazove,meni je podrska zena koje su ovo prosle jako puno znacila,jer se nisam osecala samom i shvatila sam da se ove proklete stvari desavaju,na zalost...

osmi mesec   

Budi joj pri ruci,ne znam kako ti se sestra nosi sa ovim al meni recimo nije prijalo prvih par dana da budem okruzena ljudima pa ni svojim bliznjima,nemojte joj zameriti treba joj vremena da prboli sok,al budi joj pri ruci u sred noci ako joj zatreba...trudi se da joj zaokupis misli,pomozi joj da skloni stvari ako je kupila za bebu al nemojte bacati ni slucajno nista,ja sam sve moje stvari,slike sa UZ i slicno sklonila u jednu kutiju i ubila bi za nju. To je jedina stvar koja mi je ostala od njih i kako majke cuvaju svoju decu tako mi cuvamo uspomenu na njih...
Nemoj te joj govoriti "bice drugih beba,mlada si ili slicno" znam da mislite sve najbolje i da je to istina,al meni su te reci najvise smetale na pocetku jer smo mi na zalost izgubile nase bebe i nista ne moze da ih zameni,nema "bice drugih beba i slicno"
Hvala Bogu da ce biti beba,pogotovao ako je "prirodna"trudnoca al trenutno verujem da joj nista ne moze i ne treba,niti ce moci ikada zamenuti njenu bebu bez koje je ostala...
Pozdravljam te puno i hvala ti sto svratis na ove strane

Hvala puno puno. Nismo blizu nas dvije dijele nas stotine kilometara ali se trudim da sve na zalost procitano i prozivljeno ovdje bude od najvece pomoci.   

slabo i ja ovde pisem ali citam sta ste napisale svaki put i bude mi jako tesko kroz sta prolazite .i kad mi neko kaze vazno da sam zatrudnela kad ja pozelim ,meni se dize kosa na glavi a u mislima mi stalno daj boze da sve bude uredu do kraja trudnoce i da se to dete rodi zivo i zdravo .jer mi je jako strasno kad cujem da je neko izgubio bebu pred sam porodja ili za vreme porodjaja nemogu zamisliti tugu te zene koja je 9 meseci nosila dete u stomaku i kad se porodila ili za vreme porodjaja dete se ugusi u njoj.to kazem jer znam dosta zena koje su tako prosle ili da su nakraju deca rodjena sa nekim deformitetom sa strane doktora.dacu primer m,oje komsinice koja je med.radnik i kad je otisla da se porodi u somboru u bolnici gde radi kolege lekari joj rekli izvini nesto nije uredu sa bebom izgleda da je umrla tebe cemo ostaviti za kasnije da porodimo ona zena tvrdi da nije tacno jer oseca pokrete bebe u sebi oni njoj ti to samo zamisljas i ona ih nekako ubedi posle velikog natezanja da joj prvo urade uz i da vide da je dete jos zivo ,tu se prvo dr iznenadio kad je video otkucaj srca detetu ali da je poceo da gubi polako otkucaje i jedva je porode carskim kazu joj kasnije da je imala srece sto su je porodili jer bi beba umrla ali stim da su malenog povredili i dete se vodi kao invalid jer su mu ostetili par funkcija.100 puta sam rekla kakao bi tek ja prosla ili neka druga zena na porodjaju kad nju kao koleginicu iz bolnicve nisu teli da poslusaju i da joj poveruju da oseca bebu.kasnije je cula od nacelnice da su je samo pola sata ranije porodili carskim sve bi bilo uredu sa detetom jer ovako je doziveo veliki stres u stomaku
mozda nisam lepo opisala ali uvek mi ona padne na pamet kad pomislim na gubitak deteta sad maleni ima 13-14 g i po njemu nikad nebi rekli da je dete bolesno