Psiholoska podrska posle spontanog pobacaja

Sladzo, jako, jako mi je zao zbog gubitka tvoje seke! To je jos gore od ovoga sto se nama desilo. Nase bebe su bile isuvise male da prezive, ta beba tvoje seke tik pred rodjenje.      Tesko je i ovo nase, nama najteze, ali, da budemo iskreni, drugacije je izgubiti bebu na porodjaju ili par dana pred isti. TU sam i ja, ako joj treba da prica sa nekim, da zna da nije sama. Grlim je jako!

Jelo, duso, iako se ti osecas i dalje lose... izmedju redova citam da polako stajes na noge. Vreme je tvoj, nas saveznik. NE znaci da neces ponovo pasti, osetiti se tuzno, sve je to normalno. Znam i kako si se osecala posle uzimanja PH. S jedne strane zadovoljna da su bile zdrave bebe... a sa druge strane jos gore sto su bebe bile zdrave a zavrsilo se kako se zavrsilo. Vec sam ti rekla da ocekujes krizu posle toga... tako sam se i ja osecala.    Sad polako mozes da pocnes da planiras i povratak na posao i da se spremis za susret sa kolegama i eventuanim pitanjima, komentarima. I pocni da razmisljas drugacije o tvom telu! NIje ono prokleto! NE svaljuj krivicu na sebe! Zar ne mislis da je lekar taj koji je trebao da predupredi ono sto se desilo? Zar ne mislis da je on trebao da te upozori na visokorizicnu blizanacku trudnocu, uradi ti serklaz, upozori te da treba da povedes racuna, kaze ti da lezis? Ja sam iskreno, svu krivicu posle nekog vremena i posle saznanja da je do spontanog doslo zbog slabog grlica, svalila na lekara koji mi je vodio trudnocu. Da je on pogledao bar jednom grlic, da mi je rekao da usporim, da lezim, da pripazim jer sam u godinama, ostvarila trudnocu iz 6. VTO, ja bih ga poslusala. Ovako sam se osecala sigurnom, a on mi je to samo potvrdjivao govorivsi mi da mogu sve. Znam da ja nisam mogla da sprecim nista, jer nisam znala rizike.

I moram da napisem ovde da sam se ponovo vratila u decembar prosle godine i period spontanog. Mislila sam da sam to ostavila duboko iza sebe, da sam "prebolela" i da mi negativna beta sad nece tesko pasti... plasila sam se pozitivne... Ipak me je negativna beta vratila 7 i kusur meseci unazad.. pitala sam se da li sam mogla da sprecim, kajala se sto sam se ponasala tako nonsalantno, sto nisam vise cuvala Danila i pripazila na sebe... jer ko zna kad cu i da li cu ostvariti jos jednu trudnocu.   Sve mi se sakupilo u par dana. Umesto da slavimo godisnjicu, rodjendan mm i lepu, veliku betu... tuga i bedak i povratak na staro. Na nuli opet. I ova biohemijska je rani spontani. Mozda je moje telo to koje odboja bebu? Mozda stvarno treba da se primirim posle VTO i da ne radim apsolutno nista?! Bolje sam posle par dana. ZNam da ce vreme uciniti svoje i da cu svakim danom biti sve bolje i da cu za koji mesec opet biti u postupku. Znam, jednostavno. I znam i zelim da verujem da ce nam nas Danilo pomoci da postanemo roditelji jednog dana.

Uh drage moje,koliko mi je tesko zbog vas mislim na vas i molim se da postanete roditelji jer ste zasluzili. I sigurna sam da cete imati bebe i da ce onda sve ovo sada biti barem za mrvicu lakse.
Sladjo mnogo mi je zao zbog tvoje seke

Drugari dragi hvala vam do neba.   
Jeco slazem se sa Kometicom, polako zvucis bolje. Mislim na vas   

Kometice, stisak jaki i veliki! Bicete roditelji, nego sta, samo hrabro napred!
Jelena, stisak, nadam se da si otisla negde malo, da promenis sredinu bar.

evo i ja da se javim posle duze vremena...
Bolje sam,dosta. Vratila sam se na posao,sredjujem novi stan u koji smo trebali da se preselimo sa bebama al zivot ide dalje. Jos uvek placem svaki dan al se i smejem,salim,mislim na nesto drugo.
Bila sam bas danas na kontrloli,prestala da pijem orgametril i sad cekam da dobijem,nadam se da ce proci sve dobro. Neki naredni plan je da ako sad sve prodje dobro,spiralu izvdimo u oktobru,pa radimo histero da vidimo stanje materice i onda sve hormone,kontrle itd i da bi mogli ponovo da pokusamo u Januaru ili Februaru kao i prosle godine.
Jos uvek mi je tesko,mislim na njih svaki dan al mogu da pricam o njima i o svemu sto se desilo bez suza,jos uvek je knedla u grlu al je lakse dosta...
Covek moze svasta da podnese...
Ljubim vas sve puno puno puno   

Jeko,Meta jako mi je zao sve ga sto vam se desilo.Slazem se Meta sa tim sto si rekla,jeste lekar taj koji je trebao da obrati paznju i na tebe i na Jeku...Jer ove trudnoce su jako rizicne pogovo ti kojoj je uspela iz 6-og puta i trebali su malo vise da paze na vas.Ipak mi nismo lekari da da znamo sve,zato oni trebaju da budu tu.Ali sta da se radi,zivot je to i on ide dalje...Ja se mnogo puta zapitam u Oktobru kada sam trebala da se porodim kako bi to sada izgledalo,beba bi imala 4 god itd...A jos je moja trudnoca bila mala,mogu da zamislim kako je vama i koloko je vama tesko.Zato vas grlim obe i zelim vam uskoro ostvarenje sna i postacete i vi i sve mi mame jednoga dana.
Iskreno se nadam i molim boga za to...
Jedna zena nasa rodjaka je sada bila kod nas na slavu i saznala je da je trudna po drugi put,i drago mi je zbog nje ali se zapitam zasto nas bog ne obraduje barem jednom bebom i nista vise ne trazim od njega.Nego bice ,ne ostaje nam nista vise nego da se nadamo...
Grlim vas puno i ljubim

Ja sam drage moje došla od ginekologa. Kaže da je sve ok i da se bacimo na posao Ja sam i dalje u strahu. Muž je zainteresovan ali takođe oprezno. Pošto ovih dana treba da dobijem rekla mi je da dođem da pogledamo ovulaciju pa da mi eventualno kaže kad su plodni dani. Eto. Ja u međuvremenu na svoju ruku zakazala kod endokrinologa i u septembru da uradim trombofiliju iako nema indikacija za to ali eto kao da uradim sve što mogu. Planiram i kod nutricioniste da odem. Nekako da napravim povoljnu klimu za bebu. Pijem folnak već 20ak dana.. Poželite mi sreću. Javim se sa razvojem događaja. Puno pozdrava i hrabro žene... samo hrabro!

Jeco, mnogo bolje zvučiš, i drago mi je zbog toga. Kako budu odmicali dani, bice ti još lakše, u neku ruku, sigurna sam. Verujem da će sledeća histero reći da je sve ok kod tebe.

Sandy, srecno!

Na zalost pridruzujem se i ja ovoj temi. Psiholoski aspekat moje licnosti, as je o? Kao da sam licnost izgubila.
Resili smo da krenemo u borbu, odlucili smi se za vto. Polako ali sigurni skupljanje papira i nalaza... tek posle vise od pola saznam da hormoni moraju biti svi iz istog ciklusa. Cekamo novi ciklus. U iscekivanju, 2dana pred ciklus beta=0. Ciklus pocinje redovno,26 dan. 3dan ciklusa prijem u Visegradsku radi iapitivanja hormonskog statusa,sve iz istog ciklusa, idemo napred puni elana. Uz, gleda dr, ova zena je u ciklusu,ali trudna!!! A ciklus? Desava se. A negativna beta? Mozda greska. Iznenadjenje,mozda bude dobro? Mozda nadacemo se,isti dan beta +, sutradan beta +! Iznenadjenje! Da li s e radovati? Da li se nadati? Ne mozemo da ne budemo srecni,jace je od nas! Treci dan,beta opada. Odmah na uz,mesak nepravilnog oblika, revizija. Sve se tako broz desilo, za 3 dana! I sad, praznina. nastavak ispitivanja hormonskog statusa, 24.dc ponoviti progesteron...

ja bi ove nedelje bila 31 nedelja  
jos malo i imala bi moje decake u svom narucju  
ovih dana sam u nekom emotivnom haosu,cesto mislim na njih stalno stalno,pretrpavam se poslom po celi dan da zokupim misli ali ne ide,jos je to sve sveze.
Nerviram se i oko menstruacije,prestala sam da pijem orgametril pre dve nedelje,al nisam jos dobila,zvala sam Genesis rekli su mi da prestanem i sa svim hormonima al jos uvek nista,cekam...
Zakazala sam pregled za sledecu Nedelju,dr kaze da je jos to sveze,bilo je puno intervencija na materici,treba joj da se oporavi,hormone kaze da nevadim jer nema svrhe sigurno su u haosu pa da se ne nerviram bez potrebe i tako...
Najbitnije je da je materica citava,nije se sleplia jer smo stavili spiralu,priraslice nevidi ali je moguce da ima al kaze da je to normalno i da ce mo ih,ako ima,lako ukloniti histeroskopijom.
Nadam se da ce se i hormoni srediti za mesec-dva,pa ce mo razmatrati sta nam je dalje cini.
p.s.
zaboravila sam da kazem da sam i propusila,mrzim sebe zbog toga,cigaretu nisam zapalila od srednje skole i srednjoskolskog amaterskog pusenja al stres je morao negde da "izbije",krijem od svih da pusim i nameravam da prestanem,moram zbog buducih planova al za sada ne ide,takodje sam nokte unistila a kosa je bila pocela da opada u pramenovima al hvala Bogu pocelo je da se vraca sve u normalu.
Ljubim vas sve

Jeco, ma prestaces ti da pusis, ako ti je to sad ventil, neka ga. Moras sebi dati oduska, da ne kazem opuska.    Da se malo nasmejemo na ovoj temi, iako je preteska. Drzi se draga, vreme ti je jedini lek.

Jelena

Draga moje samo da podelim s vama to da sam krenula na folikulometriju i da mi je juče izmeren jedan vodeći folikul od 17 cm koji treba da pukne u narednih par dana tako da je ginekolog zadovoljna i rekla mi je da je vreme da se bacimo na posao. Pa eto, večeras napadam muža pa reko da vam javim Wish me luck! Cmok svima!

P.s. na folikulometriju idem vec 2 nedelje i krenulo je prilično traljavo, a u međuvremenu sam krenula da pijem čaj od virka i hajdučke trave. Doktorka je pre par dana rekla da joj ne deluje da će dostići folikuli potrebnu veličinu, a eto juče je sve kako treba! Pa da znate, izgleda da taj čajj od virka pomaže!

Draga Sendy zelim ti od srca da ovaj mesec bude pobednicki Ja ti predlazem da se pridruzis devojkama na ovoj temi
https://kutak.forumotion.com/t2897p885-korak-po-korak-na-putu-do-bete#504753
tamo ces naci puno slicnih prica

Jelena hvala ti! Prešla sam tamo u čekaonicu a i tebe tamo čekamo da se središ što pre i u nove pobede!

Sa suzama u ocima pridruzujem se i ja redu majki koje su izguble bebu.
Sa prvom trudnocom sam uvek nesto razmislajal, brinula...tako da sam resila da u ovoj ne zelim to, trudnoca prodje brzo a ja sam zelela samo da mazim stomacic i da uzivam.
U cetvrtak kad sam prokrvarila sam cak pomislila, glupost, sve je ok, nije nista strasno, moja beba je jaka! U petak sam iz cista mira odlucila da odem kod doktora koji ce me uputiti ginekologu, ajd cisto nek provire da znam da je ok...
Prvo sam se nacekala u cekaonici preko sat vremena, besika mi je bila puna i jedva sam izdrzala, ali stigla na red. Ispricala ja njpj sta se desava, kaze ona ajde sad cemo da vidimo, prvo ce probati preko stomaka jer bi bebu morala vec da vidi jer sam u 12 nedelji. Krene ona da trazi, kao vidi smesak, al ne i bebu...kaze, ajd da probamo vaginalno jako ti puna beska a i imas salceta od carskog pa da provirimo vaginalno, cim mi je to rekla znala sam...
Otisla sam u wc, tamo je bilo jos krvi, vratim se ona spremila sve, ja legla a ona gleda, gleda, cuti, cuti, gleda pa kaze, evo ovako, ja ovde vidim bebu koja je 8 nedelja, bez srcane radnje...

Sta reci, ja nisam nista rekla, gledala sam u plafon, plakala i cekala. Bozo je plakao i tako u plakanju oni meni dali gomilu
papira da procitam i poslali me kuci.
Dodji u petak da vidimo sta si resila.

Oni to zovu okasneli spontani, moje telo 4 nedelje nije odreagovalo, ono misli da sam ja jos trudna. Moje grudi su zapete, bole. Moji snovi luduju. Moji hormoni mi prave ludilo u glavi.

To bezivotno bice, fetus, beba...moje srce i dusa ...leze u meni bez otkucaja srca, cekaju da ih telo odbaci ili da ih otklone.

Dali su mi tri opcije:
1. da cekam da telo odradi svoje i da izbacim bebu kod kuce
2. da mi daju tablete da ubrzaju prirodan proces
3. da odrade kiratazu

Ja trenutno krvarim sve jace, zvala sam ih da zelim da mi odrade kiratazu, medjutim, vikend je a ja nisam hitni slucaj! U ponedeljak treba da nazovem i da probam da zakazem kiratazu"
Je*** ti drzavu i ginekologiju i njihov NHS sistem kad ja moram sama kod kuce da cekam kad ce to da se desi jer je vikend.
I to da budem zahvalana jer je besplatno, aman platicu samo odraadite sta treba samo da mogu da sedne, da se saberem, da otplacem, da znam da je gotovo...

Sta ce biti nocas, hoce li se desiti veceras ili sutra, hoce li boleti, kako cu preziveti kad vidim to nesto.... Ludilo mi je u glavi u mislima.

Reci ne pomazu, nema reci kojom ja mogu opisati osecaj mrtve bebe u sebi, nema trenutno niko oko mene ko to moze da shvati bar malkice, da razume, da me utesi.

Moj Maksim i njegov zagrljaj i osmh su jedina svetla tacka trenutno, sve ostalo nije vredno, sve ostalo je nista- praznina.

Uh Veki, bas mi je zao.

I znam kako se osecas, kad se obradujes pa ti se svi snovi sruse. Ja sam isto jako prokrvarila i hitno otisla u bolnicu i oni mi rekli ili kiretaza sad na zivo ili ujutro sa anestezijom, ja odabrala naravno ovo drugo ali sam jedva docekala jutro od krvarenja. Sama kiretaza nije strasna zaspis i probudis se kad je gotovo, vise dusa boli ali....
Grlim te jako jako jako...

Veki zao mi je
ne znam sta da ti kazem,osim da znam kako se osecas i da ce sa vremenom biti lakse. Na zalost nemam savet za tebe niti mislim da postoji pravi osim da otplaces koliko got treba i da si uzmes vremena za tugu koliko god da ti je potrebno. Grli svog Maksima on ce ti da ti snagu za dalje...
ljubim te puno

Veki , mnogo mi je zao sto tvoj mali borac nije izgurao .
Grlim te I ljubim puno , puno .

Veki, duso...

Bas mi je zao sto se sve tako zavrsilo. Daj sebi vremena da odtugujes, pa polako u sustet novoj trudnoci !!!

Veki, stisak od mene. Jako mi je zao sto se tako zavrsilo. Kad god ti je tesko, a ti Maksima privij na grudi, on ce ti dati snagu za dalje.

Veki žao mi je. Šta god da napišem neće moći da umanji tvoju bol.

Hvala svima
Posto vikend nisu radili, mene su u ponedeljak zakazali za kiretazu u utorak, medjutim, desilo se da je sve krenulo samo pa sam morala hitno u bolnicu, mada su mi savetovali da ostanem kod kuce!
U bolnici su zakljucili da se je plod zaglavio pa su ga na zivo cupali iz mene (porodjaj je mala maca za ovo!), taman kad sam pomislila da je najgore proslo, dobijem odliv krvi...
Sledeci dan su me poslali na UZ gde su zakljucili da je u meni ostao delic i da ipak moram na kiretazu.
Juce us odradili sve (a mogli su vec u subotu) i danas me poslali kuci.

Jadna od stvari koja me bacila kroz prozor je pitanje da li zelim da vidim plod, drugo, da li zelim da organizujem sahranu. Ufff kazu neke zene zele da sahrane bebu u basti! Jel to samo meni nije normalno?

Mada sam se malo pribrala, vidim sad koliko smo svi mi ranjivi, znam kako zvuci, al stvarno sad nas ima - sad nas nema...
KAd se oporavim uvodim sebi rezim i pocinjem raditi na sreci, ne zelim da budem ogorcena, tuzna, ljuta...sve to ce jednog dana ostati za mnom a ja zelim da ponesem samo lepe stvari sa sobom, secanje na moju bebu- ne na dogadjaj iz bolnice.

Idemo dalje.

Veki1, mnogo mi je zao zbog svegasto se desilo Ali ti se ujedno divim na hrabrosti! Svaka cast za stav koji imas, i svaka cast za snagu koju crpis iz sebe da krenes dalje kako kazes u potrazi za srecom. Zelim ti svako dobro hrabra zenice

Veki, draga, jako mi je zao. Utehe nema koja god da je nedelja... strasno je samo kako se lekari ponasaju i umesto da olaksaju zeni i nadju joj se, ona se dodatno zlopati.
Imas Maxima, pa ces morati da mu se posvetis i verujem da ce biti lakse da se prebrodi ovaj prvi period... a znam odlicno koliko je tesko. Grlim te jako!