Sport za decu

Hvala Ema još jednom :) Baš si nam pomogla da se usaglasimo muž i ja a nadam se da će Vilenjak biti zadovoljan na plesu, to je i najvažnije. Javiću svakako.

Drago mi je ako sam makar malo pomogla...

Simona, čestitam na izboru, prelepo, uzvišeno i fizički zahtevno! A što ga ne date na balet ako već to želi? Mislim, meni je i ples predivan, i sigurno će u njemu uživati, nego nemam pristup Roditeljskim dnevnicima pa ne znam da li si spomenula zašto ne može na balet.

Ako mu se slučajno sportski ples ne svidi, možda ni gimnastika nije loša alternativa! Ja sam kao mala išla na balet, koji mi je itekako koristio kad smo u školi na fizičkom počeli raditi gimnastiku, pa možda može i obrnut redosled da se primeni!

Tangerine,
pisala sam o tome na februarskim jutrima... Dete je poželelo da se upiše na balet i ja sam bila oduševljena time i još mu rekla da ću ga upisati. Ali je moj muž bio protiv toga ne zato što ima on sam nešto protiv baleta nego zato što kaže da kod nas samo devojčice idu na balet i da bi Vilenjak mogao da ima problema sa okolinom, sa dečacima sa kojima treba da se uklapa i druži. Kutanjke su imale sličan stav kao ja ali moj muž je tu bio nepopustljiv... Tako da smo nakon rasprava i nerviranja otišli u školicu sporta koja se Vilenjaku nije dopala a onda smo našli srednje rešenje u vidu plesa... Balet je ostao za kasnije doba kad bude veći i bude mogao da sam procenjuje da to želi i pored mogućih negativnih reakcija drugih dečaka...

Pisala sam i u mom dnevniku... Bili smo u školi plesa ali smo prošli slično kao u školi sporta. Vilenjak se nije odmicao od nas, još je kukao da idemo u mekić koji sam mu obećala nakon škole plesa. Ostadosmo ipak do kraja ali navodno se to njemu ništa nije svidelo... Nema razloga da mu se ne svidi jer on voli da pleše, te vežbe koje oni rade radio je... Verovatno je stidljivost u pitanju ili to što tu isto postoji disciplina a njemu je to inače problem ili nije još dovoljno siguran, muče ga razni strahovi ili sve to... Rekao je ići će na ples ali kasnije. U svakom slučaju bar do jeseni nećemo ići ni na kakve aktivnosti a onda ćemo videti da li se nešto promenilo...

Simona, možda stvarno nije spreman, ipak ima tek četiri i po godine. Ima dece koja su i kod mene na engleski kretala u tom uzrastu, ali ipak nisu mogli da nastave jer nisu bili spremni ni tih sat vremena da budu bez mame i tate. Ništa to nije čudno. Jedna mala je krenula, dolazila pola godine i odjednom se istripovala i nije htela više da dolazi, iako joj je i starija seka tu koja nije nikad prekidala i dolazi i dan-danas. Niko nije znao u čemu je stvar -- samo je odjednom počela da se plaši i to je bilo to. Ni roditeljima nije bilo jasno. Nekad im jednostavno treba vremena.

Pa da, verovatno nije spreman pa neće ni ići... Ipak je i njegov životni put bio drugačiji. Mada ja nisam na to izvlačenje stalno na teži životni put prvenstveno zbog samog deteta. Ali ako vidimo da nešto ne ide moramo da i to uračunamo bar za sada.

Slažem se. Mada, čak i da mu nije životni put bio takav, možda bi bilo isto ovako na prvom treningu. Ja sam bila ultraintrovertno dete i mogu da se identifikujem s Vilenjakom u obe ove situacije. Da li bi on možda radije probao na individualnom času baleta ili plesa? Za početak?

Simona, zao mi je sto je tako ispalo...ali, posto je skoro indenticno odreagovao na obe ativnosti, mozda zaista nije spreman...mozda ga plasi nova grupa dece. Pade mi na pamet da bi za ples mozda bilo bolje da sacekate da krene u vrtic ili skolu, kada u okviru nastave ima plesa za klince, a bice poznata sredina i drugari... Ipak je on za kratko vreme doziveo dosta toga novog, treba mu dati vremena i prostora...Ili da pokusate ipak sa baletom, mozda je to njegov zivotni poziv..., nikad se ne zna...AKo bude srecan u ono e sto radi, ako ga to bude ispunjavalo, bice mu sasvim svejedno sta druga deca misle o tome.

I ja mislim kao Ema -- ako bude siguran da voli balet, biće mu svejedno šta ko misli, tim pre što je sad malen i još uvek deca nisu surova onako kako umeju da budu u školskom uzrastu.

Hvala vam

Vilenjak ne pominje balet. Pošto je večeras plesao mi ga pitamo što nije hteo da pleše u školi plesa, kaže zato što se tamo svadjaju. Mi mu objašnjavamo da to što trener govori šta da se radi nije svadja. Nije on još spreman za sportove/ples/balet i zbog pomanjkanja discipline, to mu je problem i kod nas i u vrtiću. Nismo razmišljali o individualnim časovima jer je jedan od naših ciljeva bio da ima neko društvo koje će vidjati uz aktivnost na koju ide. Priča mi večeras da je rekao da ide na ples u vrtiću pa da su mu se drugari smejali... Pitala sam ga što je pričao da ide ako ne ide. Nisam sigurna da li je to istina ili neka njegova fantazija. Svejedno mislim da je deci u odrastanju bitno šta misli grupa vršnjaka i da treba da prodju godine i godine da bude spreman za "baš me briga" stav. U svakom slučaju mi nećemo pokušavati više sa nekim aktivnostima bar do jeseni a ako opet počne da zahteva da ide negde pored vrtića videćemo... Ali sve mislim da neće, mislim da je možda Vilenjak to drugačije zamišljao, dodje on na balet i izvodi baletsku tačku. A kad je na plesu video da to baš nije tako mislim da ga je prošla volja bar u ovom trenutku...

Sad videh jogu za decu, nju sam tražila ranije ali videh da su tek počeli sa radom. Mi smo odustali do jeseni, ništa ne upisujemo. A tada ako Vilenjak bude hteo možda bismo ga prvo na jogu odveli. Nas dvoje vežbamo i to stvarno voli tako da bi mu se možda svidelo i da ide na jogu...

http://www.mojedete.rs/15067-Joga-za-decu-i-roditelje.html

Tek sam sad obratila pažnju da je za decu koja idu u osnovnu školu, grrrr... ali neka ostane za nekog ko možda čita a ima dete tog uzrasta...

Simona jeste mozda gledali da li ima porodicna joga? Ovde u NS ima u jednom centru, dolaze roditelji, bake sa klincima i vezbaju zajedno a nije ograniceno godinama.

Cicsa,
nismo... Pošto je naš mališan odbio školicu sporta, ples, odustali smo od upisa u ovom trenutku pa ja nisam ni razgledala dalje... Na ovaj link sam naletela slučajno. Ranije kad sam gledala nisam našla jogu za Vilenjakov uzrast. A od jeseni ukoliko bude hteo nešto da upisuje videćemo za šta će biti zainteresovan... Super da u NS ima joga za manju decu :)

Evo je i jesen. Vilenjak se sprema za upis u školicu sporta sa još dva druga. Balet, ples, čak ni glumu ne spominje više. Jogu vežbamo nekad on i ja. Ali videćemo kako će da prodje ovaj put sa školicom sporta. Njemu je disciplina slaba tačka mada se muž raduje nadajući da će ga na sportu bar malo disciplinovati  Jedan od te dvojice drugara je još gori, pa očekujem ako se njih dvojica sami ne povuku da će ih izbaciti Ali hajde trudiću se da budem optimistična, možda me i iznenadi dete... Sam sport naravno nije problem, Vilenjak je talentovan za sport, ne mogu ni da odredim za koji nešto više ali valjda će to tamo odrediti. Ako samo bude hteo da radi šta mu se kaže...

I mi cemo Lepotana upisati u skolicu sporta ove jeseni, sa 4 godine i par meseca. Videcemo kako ce proci, pa cu pisati. Polako ga pripremam, on je takav da mu treba mnogo price unapred da nesto prihvati.
Pisacu.

Cao!

Snedra,
srećno... Nama prvi put nije uspelo, Vilenjak nije bio spreman ali sad je sjajno. Javi kako je kod vas.

Vilenjak divno trenira, kaže da je tamo najbolji i najglavniji :)))) Krenuo je sa drugarima, stekao nove. Našli smo i dobru školicu sporta u kojoj se ne deru na decu. Jeste da malo više plaćamo u odnosu na ostale ali neka, nije mi žao... Kako je bilo u onoj gde smo otišli ni meni se ne bi išlo tamo na sport, nije mi jasno kakve to ljude puštaju da rade sa tako malom decom... Ovde je sjajno, vidi se odmah lep pristup a sam Vilenjak kaže da se ne deru ni na treninzima. Dolazi raspoložen, nekad malo umorniji nekad ne toliko... Ja se još nisam organizovala, ide tri puta nedeljno, u početku smo ga vodili oboje a sad muž i to bi trebalo da bude neko moje vreme za odmor, da odem negde, ali nekako mi se brzo vrate  I za ostale stvari nekako imamo manje vremena, a Vilenjak ponekad odbija da ide negde jer je željan kuće. Još svaki put spremam pažljivo presvlaku, ovo ono, pokazujem Vilenjaku i mužu... Ali pretpostavljam da će uskoro svima da nam to bude rutina i da treba vremena da se naviknemo na novi ritam i da će nam onda i organizacija biti bolja. U svakom slučaju ono što je najbitnije je tu, da je našao mesto gde rado ide na treninge, da ode zadovoljan i vrati se još zadovoljniji a ostalo će se srediti.

Simon, sjajno!  
Važno je da je zavolio, i da uživa.
Većina svakodnevnih stvari postane rutina, pa će i to pakovanje za treninge.
A ti uživaj u svom delu slobodnog vremena, dok su muški na rekreaciji

Hvala Tuli :)

Redovno Vilenjak ide, mada ga nekad mrzi ali ja sam postavila da mu je sport nagrada pa samo zapretim da ću ga ispisati, odmah se sprema...  

Tek za jedno šest meseci će nam reći za koji sport ima smisla što ja jedva čekam jer bih volela da znam... po meni ima smisla za sve. Kaže muž da ga i trener jako voli što je isto važno. Tako da s obzirom koliko sam dilema nekad imala, super je ispalo...

I ovde da se upisemo. Resismo, nakon preporuka sto laika sto strucnog lica, a u vezi sa njihovom sklonoscu i vestinom prevrtanja, gipkoscu itd, da krenemo na gimnastiku. 2 srede propustismo zbog bolesti, ali nadam se da je sledeca nasa.
Inace, najmladja grupa je od 3 godine, ali posto videse da lina bez greske radi kolut napred, a tara stav na sakama uz blago pridrzavanje, itd, rekose da one iako mladje mogu da krenu. Vidim da su lude za tim, koliko ce ih drzati videcemo, ali mi je drago da ih bas gimnastika privlaci.... Moja neostvarena ljubav... :)

Simona, bas mi je drago sto je Vilenjak uspeo da se uklopi...
Neno, gimnastika je ssjajna stvar za devojcice, to i sama znas...

Ja kada gledam ovo moje dete, ne mogu a da se ne zapitam sta ce on biti i ka cemu ce pokazivati sklonost. Sa jedne strane, ima tako duge i gracilne prste, sav je nekako izduzen, kao neki baletan... a sa druge je tako ratoboran,stegnut , kao mali dzudista...bilo kako bilo, sport mu ne gine, koji god hoce...al, ima do tada ihaj vremena...

Hvala Ema :)

Ali u medjuvremenu prošla ljubav prema sportu  Muž i ja se baš pitamo šta da radimo. Dosadno mu je tamo, hoće da bude sa mamom i tatom i babom i dedom... Da bar hoće da trenira nešto drugo. Inače treneri ga hvale, ne vide nikakav problem tamo, ima i društvo iz vrtića i od naših prijatelja i meni se čini da teško možemo da nadjemo nešto bolje... Da je više fizičkih aktivnosti u vrtiću pa ne mora i da ide ili da je neko godišnje doba kad je toplije... Ali tamo je naglasak na intelektualnom, kreativnom i njemu treba fizičke aktivnosti kasnije... Dovijamo se kako znamo da nekako ide još... Muž ga vodi prethodno sa sobom u teretanu čemu se raduje pa ga nekako ubedi da ide i na svoj trening... Kad mu se ne ide pustimo ga da ne ide, šta ćemo... Ispada da plaćamo za pola treninga ali nekako ako uspemo tako da prezimimo zimu, da ipak ima aktivnosti i druženja koliko toliko pa posle ako nastavi da mu se ne ide ne mora... Mada ako nastavi da odbija moraćemo da ga ispišemo, besmisleno mi je da ga teramo, ako je vrtić obaveza ovo bi trebalo da je zadovoljstvo...

Ovog leta planiramo da aktivno pocnemo da se bavimo nekim sportom. Imamo 2.5god, i sin mi je veoma aktivan i vrlo spretan. Proslog leta smo isli na pliavnje, planiramo i ovo leto da provedemo na bazenu i na moru, ali smo mm i ja razmisljali osim plivanja da se opredelimo za neki sport, a sada razmisljamo gde primaju decu tog uzrasta. Veoma je elastican, spretan i bez straha, ramisljali smo pre svega o folkloru i ne znamo kada najranije moze da se upise, mada bi mozda mogao da krene i na gimnastiku. Znamo da na dosta sportova primaju tek od 3god, a mi bismo ovo leto iskoristili za sport, iako 3god punimo tek u septembru...

Vecka,
Ne znam da li bi  primili vašeg sina, pitajte... No ja bih na vašem mestu sačekala septembar. Prvo zato što se obično tada deca upisuju na aktivnosti pa se tada kreće sa novim programom, ne poznaju se i sl a drugo što je stvarno mali. Ono što je u sportskim aktivnostima problem je što traže jednu redovnost, disciplinu i koliko god da ga dete voli vrlo brzo se pretvori u još jednu obavezu pored vrtića.

Naravno, sve zavisi od deteta, neka deca imaju veću tu samodisciplinu... Ali ja pričam iz ugla mog deteta a kad vidim da su njegovi drugari još i gori onda se utešim Kreću na treninge, prestaju, pa onda dva treninga idu, tri ne idu i sve tako... Postoji i ona mogućnost da nateraš dete ali ja to ne činim jer sport ipak treba da je zadovoljstvo i ako sada mogu da ga nateram teško ću moći sa deset, petnaest godina, a uz teranje čini mi se da bih mu ogadila sport za ceo život... Tako se to odvija, ja čim platim sport prežalim te pare jer znam da ga na pola treninga neće biti ali i ona druga polovina nešto znači. Sad kad je lepo vreme i kad se zaigra napolju i ja ga pustim da ne ide, meni je glavni cilj da on trči, juri, ima neku aktivnost... Problem je bio zimus kad neće da ide a pun je energije sa kojom ne zna šta će... Inače već sam pisala da je i Vilenjak talentovan za sport ali dok god ovako trenira razmišljati ozbiljnije o tome je besmisleno...