Nasa izgubljena deca

Nina,
pisaću više u dnevniku ali nismo uspeli ono što smo hteli, nažalost...Ostao mi je gorak ukus posle svega ali predivan osmeh i narav naše ćere i kako smo se svih četvoro uklopili me teši i govori da je dobro što smo usvojili, što imamo jedni druge. Nadam se da nećemo imati nemilih situacija u budućnosti...ali mi ćemo do tada biti jaki, već smo...

Uh, produžavanje....svašta! Pa šta se time postiže?! Bolje da se oni koncentrišu na samu proceduru, dobijanje podobnosti za usvojitelje i za dete, što je mnogo važnije, valjani odabir roditelja...Možda i to što reče Simona - "plašenje" budućih usvojitelja koliko je to plus roditeljstvo...

nina :) ::m i nismo imali problema ni jedan put sa administracijom kad smo sredjivali deci papire ali nismo teli ni da menjamo ime nama cac pise gde su rodjena jer tako je pisala na resenju
stru sad mi je palo na pamet nisi nigde pisala ili sam ja to preskocila dali ste uspeli struzolini srediti oko konacnog jer znam da si rekla da imate problema
nesto sam nacula nedavno ali nemojte me drzati za rec da ce odsad adaptacija biti na godinu dana odnosno da ce mogi da bude i duze od pola godine zbog pojedine dece sto nemogu da se naviknu na porodicu u kojoj su dosli a i ti roditelji ako nebudu zadovojni sa periodom od 6 meseci da ce moci da odloze do godinu dana.sad dali je taj zakon stupio na snagu ili tek treba da se glasa nezanma ali mi je jedna drugarica rekla da je tako cula od njenog cetra za socijalni rad

Boldovani deo je nakaradan. Šta to znači za dete, pa i za roditelje? Za 6 meseci se roditelji nisu "navikli" na dete, pa da bude kod njih još 6 i onda ga možda "vrate"?! To zaista ne mogu da zamislim u praksi. Pa i do sada je, koliko znam, retko da roditelji "vrate" dete. Uopšte mi i inače taj koncept adaptacije nije jasan. Za koga je ona smišljena? Radnici centra dolaze i proveravaju da li se dete adaptiralo i...? Znate li nekoga za koga su nakon isteka 6 meseci presudili da ipak ne zadovoljava ili da se dete nije priviklo na porodicu? Ili je adaptacija zapravo samo mogućnost roditeljima da se predomisle  ? Starijoj deci sigurno treba i više vremena, roditeljima taj "posao" (roditeljstvo, sa svim što ono nosi) traje čitavog života, pa čemu onda to sve? Uostalom kakva se poruka šalje starijem, već svesnom detetu, adaptacijom od 6 ili sad i više od 6 meseci - da je na probi, da ga mogu vratiti ako se ne pokaže poslušnim ili šta? Ne razumem, stvarno.

Ja sam od jedne usvojiteljke cula za slucaj da su socijalni radnici kad je dete doslo na privikavanje vec oduzeli dete i dali nekom drugom   Na nesrecu to sam cula pre nego sto je nase dete doslo kod nas i tih svih pet meseci bila sam prestravljena od takve mogucnosti. Kutanjke su me umirivale da nam sigurno nece oduzeti sina ali ako se desio jedan slucaj ko nama garantuje da mi necemo biti drugi? Socijalni radnici uvek mogu da kazu da se dete nije naviklo iz ovog ili onog razloga. Sreca nasa da Vilenjak zbog godina i teske price nije bio toliko pozeljan drugim parovima. Daca je navela neki slucaj vracanja deteta kad su dobili biolosko dete tako da se i to moze dogadjati. Sem toga dok nemamo papire nama su ruke vezane, dete ne mozemo da upisemo u vrtic sem ako necemo da kazemo da je usvojeno, u domu zdravlja je pod starim prezimenom, ne moze da se ode u inostranstvo... Ne znam, meni je to konacno usvajanje donelo olaksanje, tek tada sam se opustila a to je bilo pet meseci, mogu da zamislim kako bi bilo da sam morala tako da provedem jos sedam...

Već sam pisala da se ja zovem kao kum a moj sin kao njegov sin. Sinoć sam saznala i da je njegov sin rodjen na datum koji je dan pre nego datum rodjenja mog sina. Još zanimljivosti je da je kumova unuka rodjena putem vto, posle niza pokušaja, da nosi moje omiljeno ime i da je rodjena na datum dan pre od moje sestre a i to je isti mesec i isti horoskopski znak kao onaj od mog Vilenjaka a i njih dvoje su isto godište.

Koliko "slucajnosti"!!!   

To se obično kaže - Nije kom je namenjeno, nego kom je suđeno  

Sad sam raspremala fioku i našla sam papir gde sam zapisivala utiske sa svih prethodnih razgovora, imena te dece, opise njihovih lica (mahom su nam pokazivali fotografije). Kakav čudan osećaj.... Za svako od njih sam verovala da će biti naše, raspremala sam mu sobicu....Sećam se svih osećanja pre, tokom i posle.... Sve je to bio put do moje dece...
Za oba deteta zvali su nas u utorak, izabrali u četvrtak a videli smo oboje opet jednog utorka.
Istog datuma zvali na razgovor i zvali da smo izabrani i za sina i za ćerku.

Sećate se roda koje sam videla pored puta posle razgovora za našeg sina? Viđala sam rode i pre toga ali uvek jednu. Tad sam videla čitavu porodicu roda i baš sam se začudila. Najbliža i najveća okrenuta ka meni kao da me je pogledala.
Eto, u roku od godinu dana postali smo četvoročlana porodica.

Verujem da negde tamo u svojim porodicama uživaju Nemanja, Stefan, Jana, Sofija, Maša itd....deca sa mog papira.

Eh, Struzzo, sva sam se najezila, svega se secamo, i porodice roda, svega.

I ja verujem da sva ta divna deca sada imaju svoje divne roditelje i da su srecni.   
Takodje, ponekad prelistam papire na kojima sam zapisivala kada smo pozvani, opise dece i sl. Samo sto smo mi videli samo sliku naseg Lepotana! Nadam se da ce i deca za koju nas sada zovu dobiti svoje najbolje roditelje!

I mi kada smo isli da se vidjamo sa Lepotanom, celo leto je pored puta kojim smo vozili na jednoj visokoj banderi letovala porodica roda. Krajem maja kada smo ga prvi put videli, to su bila 2 mala ptica sa roditeljima, a krajem avgusta kada je presao kod nas, to su bile 2 mlade ptice koje lete. Razvijali su se kao sto se razvijao i Lepotanov odnos prema nama i nas prema njemu!   

Da skinem malo prašinu sa ove teme pošto imam iznenada jedan prilog za nju... Možda nije baš direktan ali isto je neko poklapanje.

Viktora je dugo uznemiravalo što ne možemo da znamo koliko će biti visok. Hteo je da pita lekare. Objašnjavala sam mu da je visina vezana za visinu bioloških roditelja koju mi ne znamo ublažavajući da je tako kod sve usvojene dece. Ali sam mu rekla da ću prvi put kad vidim hraniteljicu pitati da znamo bar visinu biološke majke... Nekako sam ja imala viziju njegovih bioloških roditelja kao visokih ljudi, ne znam zašto. Inače ja spadam u niske osobe, muž u srednje visoke.

Skoro smo se vidjali sa hraniteljicom i ja naravno upitam to, nadajući se da se seća... Odgovor je bio da je biološka majka otprilike iste visine kao i ja. Više puta sam je pitala da li se dobro seća i da sam je ja nekako u mojim mislima videla kao višlju. Ali kaže da je sasvim sigurna da je onako kako nam je rekla.

Iz nekog razloga meni a i Viktoru kad sam mu to rekla je drago zbog tog novog poklapanja. A eto znamo da verovatno neće biti visok koliko god da je biološki otac visok, najviše srednje visine... Ne znate koliko ga je to umirilo što zna visinu bar jednog biološkog roditelja i možemo otprilike da "predvidimo" visinu.

Simona toliko volim citati tvoje postove,vec odavno to radim ,oni imaju neku posebnu moc i utjecaj.

Hvala ti Amna na tako divnim rečima

Šaljem ti pregršt pozitivne energije za divan tok kod tebe/vas i na dallje

Ja se javljam i na ovoj temi. Naša Palčica se zove baš kako je njen tata hteo ceo život da mu se zove ćerka. Kada smo počeli da se zabavljamo rekao mi je da on ima samo jedan uslov ako se budemo uzeli, da ćerka nosi to ime, a ostaloj deci mogu ja da dam imena kakva hoću. :) Takodje rodjena je dan nakon što smo saznali da zadnja vantelesna nije uspela. Jedan dan pomislite da vam se svet ruši, a drugi dan se rodi vaš život a da to i ne znate. Rodjena je u isto vreme kada i ja u minut i ljudi koji ne znaju da je usvojena kazu da je ista majka, to slusam po ceo dan u parkicu, prodavnici, komsiluku, svuda,.. Rodjena je na slavu jedne babe, a javili su nam da su nas izabrali na slavu druge babe. Ja sam se krstila u gradu gde je ona rodjena, odatle je rodbina moje mame živela, više ne živi i ceo zivot me nesto vuklo tamo, sada znam i šta :) Ona je kod nas od novembra, a ja se i dalje svakodnevno plašim da ću se probuditi a da ona neće biti tu, da je to samo san. Ja sam po struci inženjer i nisam neko ko veruje u neke više sile, ali život me je demantovao :) Što reče moj muž samo se svakoga dana pitam zašto ovo nismo uradili ranije.

Divnoooo, Palčice, koliko poklapanja...

Definitivno verujem da naše duše prepoznaju svoju misiju... Tako je i tvoj muž znao kako će mu se zvati ćerka...

Ako budeš čitala "Antologiju priča o neplodnosti 1" imaćeš prilike da u 5 priča o usvajanju koje su u njoj objavljene (od Nine, Lilymar, Simone, Jovana i mojoj) pročitaš o mnogim poklapanjima, snovima i predviđanjima koja su prethodila usvajanju naše dece..

Naravno i u našoj sledećoj knjizi za koju smo već prikupili priče "Zbirka priča o usvajanju" (23 priče) čitaćemo o "našoj izgubljenoj deci" i poklapanjima.

I još nešto:

Tokom postupka za dobijanje podobnosti za usvojenje deteta, kada smo imali školu roditeljstva, na kraju te škole, za nas potpuno neočekivano, voditeljica škole je rekla:

"Postoji nešto sudbinsko u usvajanju deteta."

ali zaista postoji nesto sudbinsko u usvajanju deteta.....

Palcice, predivna poklapanja. I nisu slucajna.

Hvala Biksi, veliki pozdrav!