Nasa izgubljena deca

Simona upravo navatah druga online na fb i pitah ga za svađe i one rečenice ''ti me nisi rodila''. Kaže on lično to nikad nije ni pomislio, a kamo li rekao, međutim preneo mi je da jeste njegova komšinica, koja je takođe usvojena, u svađi rekla hiljadu puta to, što me je baš iznenadilo. Izgleda da nema pravila i da nije garancija da li je muško ili žensko.

Daco,
hvala na toj informaciji :)

Ma svakako to sam ja malo tipizirala...

Mi smo našem sinu promenili ime i ja sam, lično jako ponosna zbog toga. Zašto? Zato što je prethodno dobio nasumice od bolničkog osoblja. Biološka majka se porodila carskim rezom i imala neke komplikacije usled operacije (to su nam ispričali u centru) što znači da je odmah prebačena na drugo odeljenje. Sina nije videla, nije imala ni želju a kamoli da mu daje ime. U hraniteljskoj porodici zvali su ga po nadimku koji je nema veze sa imenom već je klasičan hipokoristik (zapravo je imao par takvih nadimaka od mila). Bio je još beba kad smo ga uzeli, nije se vezao za određeno ime tako da smo imali apsolutno zeleno svetlo i jednog i drugog centra da mu mi promenimo to postojeće i uz prezime, damo i ime. Ime je jedno od meni omiljenih, ide lepo uz njega, njegovu energiju i karakter, uz prezime. Ima jedna lepa, emotivna pesma sa tim imenom koju sam ja uvek naručivala na veseljima dok sam čekala i maštala dečaka baš kao što je on.
Ne mislim da će njemu biti problem što smo mu promenili ime. Naprotiv, pretpostavljam da će mu biti drago.

Devojčici nismo menjali ime. Lepo je. I potpuno je drugačija priča. Njoj je ime dala njena biološka majka i slično je njenom imenu. I sve ovo što ste pričale u njenom slučaju ima smisla.

Malo dete, beba, sigurno nije vezalo svoj identitet uz ime te priča koju su nam socijalni radnici pričali tu sigurno ne važi...

Mada eto koliko tu opet u usvajanju ima slojeva...

Svakako su lepe i tužne te priče koje decu vezuju za njihove biološke majke ukoliko su one dale ime. I Vilenjakova biološka majka je davanjem imena htela nešto da kaže i ja svakako i zbog toga nisam imala želju da to menjam. Ali eto ja sam jedno vreme bila stalno tužna kad pomislim na njegovo ime. Nisam sigurna ni da je to dobro za dete. A to je bilo jače od mene, nisam ja htela da se tako osećam... Sreća da se promenilo ali možda se kod nekog takva reakcija ne bi izmenila... Po meni trebalo bi kod usvojenja možda odobriti da se daju dva imena, tj dete ima to jedno ime a usvojeni roditelji bi mogli da daju još jedno njihovo i svi zadovoljni. Npr jedno od muških imena koje se i mužu i meni svidjalo je bilo Jan, kratko i detetu ništa ne bi falilo da pored ovog prvobitnog ima i to ime...

Moja ujna je to govorila majci i na kraju su se nakon brojnih konflikata razišle neprijateljski. Razlog uzajamnog odbacivanja nije imao veze sa usvajanjem, ali je moja ujna te reči koristila da bi što perfidnije povredila majku. Ocu mislim da nikad tako nešto nije rekla.

Tangerine,
misliš na to "nisi me ti rodila" ili...?

Baš sam sad pričala sa mužem. Ni on se ne toga ne seća, ali ja sam ubeđena da su nam u našem centru još na obuci rekli da u principu ime ne može da se menja, ali da eto ako baš budemo želeli, može... Malo konfuzno zvučim, ali tako mi je nekako ostalo u glavi. Očigledno dezinformacija, eto Struzzo je promenila ime detetu.

Simona ::Tangerine,
misliš na to "nisi me ti rodila" ili...?

Da, to. To je ona ujna koju sam pominjala ranije u Zajedničkom dnevniku (ili nekoj drugoj temi, ne sećam se više). Mislim da je prosto takav čovek i da bi na sličan način postupila i da nije usvojena. Čim joj prvi put neki hir nije uslišen, odbacila je majku. Inače, ona je slučajno sa 15-16 godina saznala da je usvojena, ne od roditelja, i nije im rekla da zna sve do tog konflikta pre par godina. Jako ružna priča.

Tangerine,
vrlo je tu važna činjenica da tvoja ujna nije činjenicu da je usvojena saznala od roditelja, već u dobi od 15-16 god od nekog drugog a da roditelji sve znači do njenog odraslog doba svejedno nisu našli za shodno da joj to saopšte. Čula sam ja i za stravičnije reakcije usvojenih osoba kad se o usvajanju sazna u odraslom dobu, opisivala sam nekad i ovde a i druge Kutanjke. Verovatno ima i do karaktera, izuzetno plemenita osoba bi i tada našla opravdanja za usvojene roditelje i sl. Ali kod svih drugih se ceo svet sruši, ceo izgradjen odnos sa roditeljima je na laži, ceo izgradjen identitet, pretpostavljam zbog toga. Meni uopšte nije jasno kako ti usvojeni roditelji uspeju da stignu dotle, šta odgovaraju na pitanja o radjanju i sl. Sem toga ne radi se samo o direktnim pitanjima, evo koliko ja već u dobu od pet godina uvodim crtanih pa bajki gde Vilenjak vidi o usvajanju, provučem da je to isto i sl, a kasnije se ti razgovori postaju ozbiljniji. Sav taj razvoj je preskočen... Ja zato i kažem ponekad da je važno prvo da sama majka u svojoj glavi jasno postavi to da je ona majka koja nije rodila i da svoje majčinstvo ne zasniva na tome. Negde se meni i podrazumeva da je to tako, i očekivalo bi se da usvojeni roditelji ne idealizuju radjanje, ali priče poput te od tvoje ujne pokazuju da se i to dešava.

Da, da, sećam se da smo to i ranije komentarisali. I meni je čudno što im je uopšte palo na pamet da to kriju, pogotovo što su živeli u malom gradu i morala je da čuje kad-tad. Ko zna kako su i kada planirali da joj saopšte. Bilo je i drugo vreme (ona je rođena početkom sedamdesetih) i ko zna kako su tada usvojitelji mahom postupali. Meni je nekako strašno što im ona kad je saznala da je usvojena nije rekla ni reč, nego je ćutala i nije im ni na koji način nagovestila da zna. Njena majka kaže da je trebalo da pretpostavi jer se ujnino ponašanje nekako promenilo, odnos prema roditeljima... ali su oni to prosto povezivali sa pubertetom i odrastanjem -- nije im ni padalo na pamet da je ona možda saznala da je "tuđe dete". Bilo kako bilo, ja ujnine roditelje znam, dolazili su nam u kuću sto puta. Dobri, pošteni ljudi, držali je kao malo vode na dlanu, i mislim da ni ona nije prestala da ih voli, sve dok se nekoliko godina posle očeve smrti nije zakačila s majkom oko nasledstva. Čula sam obe strane priče, i, uprkos tome što su roditelji napravili tu strašnu grešku skrivanja ćerkinog pravog identiteta od nje, ne mislim da su se baš toliko ogrešili o nju da ona zauzme stav kakav sad zauzima. Ali, kad gledaš sa strane, lako je donositi zaključke.

Pogrešili jesu, ali sasvim je izvesno da su mislili da je tako najbolje za nju i celu porodicu. Mislili su da rade najbolje, a u stvari napravili fatalnu grešku koja ih je (odnosno, majku) koštala odnosa sa detetom na kraju, posle svega.

Naravno, ne poznajem je i ne znam celu situaciju, a sto ti kazes niko i ne zna sasvim sa strane kako je u njenoj/njihovoj kozi.

Nego odosmo sa teme prilicno...

Imam jedan primer koji me uvek fascinira ali nadam se da necu ugroziti forumska pravila spominjanjem astrologije... Naime ja se njom bavim a Vilenjak otkako je dosao pokazuje interesovanje za nju. Trazi stalno da mu objasnjavam nesto, ja objasnim kao i sve drugo sto ga zanima ali sve mislim da je prekomplikovano za njegov uzrast pa da nece ni upamtiti. Onda mi je fascinantno kad krene da interpretira. Juce bas redja sve svoje znake u zapadnom, kineskom, asteckom horoskopu, pa sve moje znake, pa sve muzevljeve... Inace ovo interesovanje za kineski i astecki horoskop je doslo vezano za usvajanje, nervira ga sto se znak odredjuje prema danu rodjenja, on bi to nekako drugacije. Onda dodjosmo do ovih drugih horoskopa za koje Vilenjak ima utisak da nisu na toj bazi iako zapravo jesu... U svakom slucaju mene zapanjuje koliko je on zainteresovan za astrologiju i sposoban da popamti, poveze... Nekako vidim ja uticaj hranitelja, nasledja na Vilenjaka. Ali kad dodjemo do teme astrologije i nacina kako se bavi uvek pomislim da je to sustina, da je to moje izgubljeno dete koje me je naslo a da su svi ti tragovi nekih prolaznika koje je susreo na putu ka nama ali da su ipak na povrsini...

Jeste pomalo spamovanje, ali Simona ti si stručnjak za astrologiju?   
Radiš natale i slično?   

A mora da je Vilenjak video od tebe pa i on hoće. Ide to kopiranje roditelja obavezno.   Moja mama je ekonomista, pa je stalno neke čekove vukljala kući ( radila na njima ) pa sam tako i ja uz nju htela da pišem po njima i da ih ''kontrolišem''  Istina, danas ekonomiju mrzim, ali nemoj da te to obeshrabri u pogledu Vilenjaka.   

Daco,
ne bih se bas nazvala strucnjakinjom... Volim astrologiju, nekad sam se mnogo vise bavila sa njom pa onda u jednom periodu nisam stizala uopste zbog nedostatka vremena a sad tu i tamo nesto opet proucavam... Moguce je da je i to sto kazes... Mada mi se sve cini da Vilenjak ima smisla, interesuje ga astrologija i nezavisno od mene, no vreme ce pokazati...

Setila sam se jos jednog neobicnog poklapanja, ne secam se da sam pisala na ovoj temi. Ulica na koju smo mi prijavljeni sa sve Vilenjakom se zove isto kao on, to je inace i ulica onog bivseg koji je Vilenjakov (skoro pa) imenjak. Nisam to primetila odmah jer smo se mi preselili odatle neposredno pred Vilenjakov dolazak a socijalni radnici su nam savetovali da nam konacno resenje o usvajanju a samim tim i izvod iz matine knjige rodjenih bude kako smo se prijavili za usvajanje pa do dana danasnjeg mi nismo menjali i svima nam je ta adresa u pasosima a i mm i meni u licnim kartama. Prvi put kad sam popunjavala neki obrazac za Vilenjaka ja primetim ispisujem njegovo ime pa opet u imenu ulice isto ime, bas mi je nekako bilo simpaticno...

Simona primetih da takvih neobičnih poklapanja ima u većini slučajeva usvajanja. Npr kraj u kome ja živim,  po svom izgledu, a posebno po arhitekturi zgrada, neodoljivo podseća na kraj u kom sam pravljenja ( u nedostatku kulturnijeg izraza   ).
Horoskopski znak moje mame poklapa se sa znakovima b-roditelja. Moj podznak je isti kao znakovi sestara po b-majci i b-ocu.
Ako se setim još nekih sitnih zanimljivosti napisaću.

Zanimljivo Daco :)

Ja ne znam znak Vilenjakove bioloske majke, ne znam kako u porodiljskom listu ne napisu i datum rodjenja majke Ali sam se iznenadila kad mi je hraniteljica rekla da smo pribliznih godina. Mislila sam da su bioloske majke uglavnom mladje od usvojenih... Ali Vilenjakov i nasi horoskopi imaju mnogo preklapanja sto naravno za roditelje i decu nije cudno. Ne znam da li si citala prethodne postove ali i kod nas kraj gde je Vilenjak pravljen kako ti rece   ne da podseca nego je vrlo blizu naseg kraja za one iz udaljenih delova Beograda od nas to bi skoro bio isti kraj. Ja sam malo imala stres od toga a onda sam prevazisla, Vilenjak je s vremena na vreme i na rodjendanima u tom kraju a pre nekoliko meseci smo mm, Vilenjak i ja setali po tom kraju...

Pa i jesu generalno usvojene mame starije o b-majki. Moja mama je godište majke b-majke ( tehnički babe jel ). A super je to što Vilenjaka provodiš kroz taj kraj, mada jeste malo cim. Ima li rizika da ga neko od bioloških rođaka prepozna ?

Da, verovatnije da smo mi i sto se godina tice izuzetak...

Bioloska majka ne zivi vise tu ali neki bioloski rodjaci zive i dalje blizu nas (to je informacija od hraniteljice pa mozda i nije sasvim pouzdana). Medjutim niko od njih nije nikad video Vilenjaka i tesko da bi mogli da ga prepoznaju. Jeste ta blizina malo nezgodna, a sa druge strane, sve mislim da ce Vilenjaku kad sazna ipak nekako biti drago... Videcemo...

Simona ::Malo dete, beba, sigurno nije vezalo svoj identitet uz ime te priča koju su nam socijalni radnici pričali tu sigurno ne važi...

Mada eto koliko tu opet u usvajanju ima slojeva...

Svakako su lepe i tužne te priče koje decu vezuju za njihove biološke majke ukoliko su one dale ime. I Vilenjakova biološka majka je davanjem imena htela nešto da kaže i ja svakako i zbog toga nisam imala želju da to menjam. Ali eto ja sam jedno vreme bila stalno tužna kad pomislim na njegovo ime. Nisam sigurna ni da je to dobro za dete. A to je bilo jače od mene, nisam ja htela da se tako osećam... Sreća da se promenilo ali možda se kod nekog takva reakcija ne bi izmenila... Po meni trebalo bi kod usvojenja možda odobriti da se daju dva imena, tj dete ima to jedno ime a usvojeni roditelji bi mogli da daju još jedno njihovo i svi zadovoljni. Npr jedno od muških imena koje se i mužu i meni svidjalo je bilo Jan, kratko i detetu ništa ne bi falilo da pored ovog prvobitnog ima i to ime...

Slažem se da bi možda bilo najbolje rešenje da i usvojitelji mogu da dodaju ime detetu, čak i ako je starije, naviknuto na ono prvo.
Jer opet što reče Simona, šta to znači - naviknuto na... hranitelji su dete mogli zvati kako god, npr. Vilenjaka po starom prezimenu. Šta je trebalo da rade Simona i njm, da nastave da ga tako zovu?!
Drugo, ima raznih priča...ispričah vam za slučaj mog sina.
Uopšte, situacija kad neko ko jedva rađa i ostavlja dete bez dvoumljenja treba u jednom takvom trenutku da mu smisli, da ime ili da mu neko slučajno, nasumice da ili neko iz centra da da reda radi. A sa druge strane, imate roditelje koji su dugo, dugo čekali i maštali o njemu i imenu koji će mu dati.

milkyway ::Baš sam sad pričala sa mužem. Ni on se ne toga ne seća, ali ja sam ubeđena da su nam u našem centru još na obuci rekli da u principu ime ne može da se menja, ali da eto ako baš budemo želeli, može... Malo konfuzno zvučim, ali tako mi je nekako ostalo u glavi. Očigledno dezinformacija, eto Struzzo je promenila ime detetu.

Ja znam još dve usvojiteljke koje su promenile imena deci. A znam i jednu kojoj je centar tvrdio da ne može a bilo bi vrlo opravdano da je to učinila. Pošto me užasno nervira ta proizvoljnost (kao sve), može ovako i onako...raspitala sam se i dva matičara sa različitih opština su mi potvrdili da može i da uvek imaju takve slučajeve.
Kad postanete zakonski roditelji, uz svu dokumentaciju koju prilaže bilo ko ko menja ime, morate da imate i mišljenje vašeg centra i to je to. Ako je to nezakonski, onda je prosto neverovatno kako to neko radi, odobrava bez savršeno ikakvog problema.

Struzzo ::

milkyway ::Baš sam sad pričala sa mužem. Ni on se ne toga ne seća, ali ja sam ubeđena da su nam u našem centru još na obuci rekli da u principu ime ne može da se menja, ali da eto ako baš budemo želeli, može... Malo konfuzno zvučim, ali tako mi je nekako ostalo u glavi. Očigledno dezinformacija, eto Struzzo je promenila ime detetu.

Ja znam još dve usvojiteljke koje su promenile imena deci. A znam i jednu kojoj je centar tvrdio da ne može a bilo bi vrlo opravdano da je to učinila. Pošto me užasno nervira ta proizvoljnost (kao sve), može ovako i onako...raspitala sam se i dva matičara sa različitih opština su mi potvrdili da može i da uvek imaju takve slučajeve.
Kad postanete zakonski roditelji, uz svu dokumentaciju koju prilaže bilo ko ko menja ime, morate da imate i mišljenje vašeg centra i to je to. Ako je to nezakonski, onda je prosto neverovatno kako to neko radi, odobrava bez savršeno ikakvog problema.

Baš tako, Struzzo! Proizvoljnost! Tako mi je naime i tada zvučalo. Otprilike, Zakon kaže ne, ali pa...može i to... Isto kao vaša muka sa odjavljivanjem i prijavljivanjem, kod jednog deteta može, kod drugog ne... Kako, bre?!

Nama nisu rekli da zakon kaze ne nego da ime ne moze da se promeni dok ne dodje do konacnog usvajanja a kasnije moze.

Medjutim cudi me da treba i misljenje centra sto Struzzo rece. U svakom slucaju secam se da su u vreme dok je Vilenjak bio na adaptaciji neki roditelji nakon konacnog usvajanja zvali centar da im pomogne oko promene imena a oni su rekli da oni vise nemaju veze sa njima. Ako je potrebno njihovo misljenje onda verovatno nisu hteli da ga daju.

Nama su tražili mišljenje centra kao što inače traže neku vrstu obrazloženja zašto želite da promenite ime.
Ali ne bi me čudilo da neko promeni detetu ime i bez toga. Kao što me ne bi čudilo da neko nikako ne može da promeni ime detetu a hteo bi. Zapravo me u ovoj zemlji ništa ne može začuditi.
Kao što rekoh, drago mi je što smo u vezi sa sinom imali sreće sa administracijom.

m i nismo imali problema ni jedan put sa administracijom kad smo sredjivali deci papire ali nismo teli ni da menjamo ime nama cac pise gde su rodjena jer tako je pisala na resenju
stru sad mi je palo na pamet nisi nigde pisala ili sam ja to preskocila dali ste uspeli struzolini srediti oko konacnog jer znam da si rekla da imate problema
nesto sam nacula nedavno ali nemojte me drzati za rec da ce odsad adaptacija biti na godinu dana odnosno da ce mogi da bude i duze od pola godine zbog pojedine dece sto nemogu da se naviknu na porodicu u kojoj su dosli a i ti roditelji ako nebudu zadovojni sa periodom od 6 meseci da ce moci da odloze do godinu dana.sad dali je taj zakon stupio na snagu ili tek treba da se glasa nezanma ali mi je jedna drugarica rekla da je tako cula od njenog cetra za socijalni rad

 Strasno! Pa sta postizu sa tim produzenjem? Meni koliko god da je bilo tesko drago mi je da smo posle pet meseci bili konacno usvojeni, tek onda bez te stalne kontrole se osecas kao roditelj u pravom smislu te reci. Sem toga nama je problematicniji period bio nakon adaptacije nego u tom samom periodu, pretpostavljam da i samo dete oseca ako ne i zna da je jos na testu a onda posle toga se opustio a i poceo vise da nas testira. Po meni treba ljude upozoravati da je roditeljstvo ne samo lepo vec i tesko, da je usvajanje roditeljstvo plus, da zaista taj period adaptacije moze da traje dugo u nekom smislu... ali ako i nakon toga budu nepokolebljivi da usvajaju onda je to za njih. Ja bih samo skracivala to vreme adaptacije ali nikako produzavala...