Nasa izgubljena deca

Mi smo se vencali 29. 11. a konacno usvajanje ce biti 29. 10. Nas malisan je rodjen 19. 08. te eto jos jedne devetke. Inace mojoj babi se sve desavalo vezano za broj devet, govorila je da ju je taj broj uvek pratio. Tako je moja majka rodjena 09. 09. u devet ujutru, a baba je na kraju i umrla u devet ujutru... Ja nisam do sada primecivala prisutnost devetki ili nekog drugog broja ali evo sad se i kod nas devetke redjaju...

Ovo je baš za zanimljivosti ne nešto što je predodredjeno... Kutanjke su primetile da žene čiji nickovi počinju sa K neočekivano ostaju u drugom stanju... Pa sam se ja zapitala ima li nekog slova koje se često ponavlja u usvajanju. I shvatim da i Struzzo, Snedra i ja imamo nickove na S i usvojile smo sinove... Kasnije se setim da je i Sara tu samo ona ima ćerku... A opet Sara, Snedra i ja smo usvojile nešto stariju decu...

Što reče Kiksi Srećica je verovatno sledeća mama, videćemo...

Sto se tice brojeva i sudbine kod nas ide ovako: moj tata, moja bioloska majka, moj muz, kao i ja, rodjeni smo 10-og u mesecu. Moja Mama je umrla 10-og, a dete nam se rodilo 2010.
Kao sto sam vec milion puta rekla, ne verujem u slucajnosti...

Hehe, Simona...ima nešto u slovu S...;-)

Inače je to slovo koje je jako bitno za MM i mene: oboje se zovemo na S, oboje smo Strelci, upoznali smo se jednog Septembra, venčali takođe u Septembru...
Naše dete nema ništa na S..

sto se tice datuma moja mama,tata,sestra i ja smo rodjeni 17 podneli zahtev za usvajanje na sestrin rodjendan,za mariju nas zvali na svekrov rodjendan a prvi put je videli na bratov rodjendan i uvek kazem na meni dragim datumima se nesto lepo desi

Mima, Saro, suze mi liju, obožavam mistiku i Božiji prst ovakve vrste

Ja sam naknadno uočila jednu slučajnost...

Te 2011. god. kad je rođen naš sin, ja sam posle silnih pokušaja vantelesne oplodnje napokon ostala trudna i potom sam izgubila bebu, tj. imala sam spontani pobačaj. U bolnici sam provela dugo, nestandardno jer su se neke stvari iskomplikovale. Cimerka svih tih dana (jer se i njoj nešto iskomplikovalo) bila mi je jedna divna ženica.
Ono što je zanimljivo osim da se iste godine jedna beba, naša beba rodila, a druga je otišla je to što je ta moja cimerka, sa kojom sam i dalje u kontaktu i koju sam posetila kad smo išli na razgovor za Struzzolina iz istog mesta (nekog sela) odakle je i biološla majka S.

Eh, Stru, čudni su putevi Gospodnji. Kao da vam je Struzolino bio suđen, što si i ti rekla u 'prenetom' postu. Simona, divna tema.

Hvala Missile

Struzzo,
baš zanimljivo...

Naš mališan je išao na rodjendan u kraj gde bi živeo da je sudbina htela drugačije... Išao je sa mužem i ja namerno ni njega nisam podsetila na to, on nije odrastao u ovom kraju pa često meša okolna naselja, ali kaže da se setio kad su se približili. Vilenjaku sam rekla kako se taj deo grada zove i nisam odolela pa sam pitala da li mu se svidja taj kraj, kaže svidja mu se. Pitam onda je li lepši naš kraj ili taj drugi kaže lepši je naš, dobro je kažem ja da je lepši kraj u kome živimo. Mada je hraniteljicino selo još uvek lepše od našeg kraja, često nas proziva što ne živimo u selu... To je malo bzv kod nas što nam je taj kraj blizu, eto sad ima i drugare odatle Sreća da sam čula od socijalnih radnika da su se biološki srodnici odselili iz tog kraja ali mislim da ja neću moći nikad tuda da prodjem a da mi priča o Vilenjakovom poreklu ne bude pred očima, zato sam i izbegla da ga ja vodim na rodjendan...

Simona ::Ovo je baš za zanimljivosti ne nešto što je predodredjeno... Kutanjke su primetile da žene čiji nickovi počinju sa K neočekivano ostaju u drugom stanju... Pa sam se ja zapitala ima li nekog slova koje se često ponavlja u usvajanju. I shvatim da i Struzzo, Snedra i ja imamo nickove na S i usvojile smo sinove... Kasnije se setim da je i Sara tu samo ona ima ćerku... A opet Sara, Snedra i ja smo usvojile nešto stariju decu...

Što reče Kiksi Srećica je verovatno sledeća mama, videćemo...

Da citiram sebe... Srećica je postala mama :)

Simona ::

Simona ::Ovo je baš za zanimljivosti ne nešto što je predodredjeno... Kutanjke su primetile da žene čiji nickovi počinju sa K neočekivano ostaju u drugom stanju... Pa sam se ja zapitala ima li nekog slova koje se često ponavlja u usvajanju. I shvatim da i Struzzo, Snedra i ja imamo nickove na S i usvojile smo sinove... Kasnije se setim da je i Sara tu samo ona ima ćerku... A opet Sara, Snedra i ja smo usvojile nešto stariju decu...

Što reče Kiksi Srećica je verovatno sledeća mama, videćemo...

Da citiram sebe... Srećica je postala mama :)

upravu si simona izgleda da si na s imaju srece u zadnje vreme u vezi usvajanja

Ima nekoliko mističnih stvari koje su se desile u poslednje vreme...

Ja zapisujem svoje snove. Skoro sam našla svoju svesku sanjaricu iz vremena pre poziva za Vilenjaka. Počela sam da čitam. Primetila sam da sam u mesec dana pre toga tri puta sanjala snove u kojima je radnja bila sa glavnim likom sa imenom Vilenjakove biološke majke. Pri tome te osobe niti se pojavljuju u mom životu niti sam imala nekog posebnog razloga da ih sanjam. Npr nekadašnje školske drugarice sa kojima se više ne družim ili nekadašnje koleginice koje nisam videla godinama. Najupečatljiviji san je bio dva dana pred poziv iz czsr kad sam i zapisala da je san bio tako stvaran da kad sam ustala bila sam ubedjena da je istina. Opet osoba sa tim imenom i ja odlučujem da kupim stan ali ne u delu grada gde smo u to vreme kupili stan nego u drugom delu grada gde ona živi. Naravno, to je bio deo grada gde je Vilenjakova biološka majka zaista živela nekad a o svemu tome ja u tom trenutku nisam mogla ništa da znam, nisam imala ni poziv za našeg mališana, nije ni odlučeno da je naš. Ali i taj san me je ubedio da je ta "odluka" odavno postojala, mnogo pre ovozemaljske.

Druga stvar nije toliko mistična koliko je meni donela neki mir. Ne znam koliko verujete u reinkarnaciju ali ja sam dosta čitala o tome. U mnogim člancima i na netu veruje se da su samo usvojeni roditelji i dete povezani u više života i da samo oni imaju zajedničke zadatke. Sa biološkom majkom/roditeljima deca su povezana samo u ovom životu a njihov zadatak je samo da donesu tu decu na svet, da omoguće spajanje usvojenih roditelja i dece. To je meni donelo neki mir jer kad god da pomislim na biološku majku od Vilenjaka mislila sam kako to mora biti tragično da dete doneseš na svet i nikad ga više ne vidiš ili ga vidiš kao odraslu osobu. Ali ako se smisao takvog života posmatra ne kao život sa detetom nego kao njegovo donošenje na svet onda to ne izgleda tužno.

Treće je opet vezano za Vilenjakovu nekadašnju priču. Mojoj majci i mužu se nekoliko puta desilo da im pridju ljudi i počnu da pričaju priču nalik na njegovu. Mi nikome tu priču ne pričamo a meni je takva pojava jako neobična. Uvek ih kritikujem da su možda nešto rekli što je te ljude navelo na ispovedanje baš njima ali kažu da nisu. Uglavnom iz nekog razloga pred nas su izronile slične životne priče ispričane od aktera sa raznih strana što mi je opet donelo dodatni mir.

Simona,
zanimljiva ta teorija u vezi sa reinkarnacijom. Definitivno, ništa nije slučajno...
Ne znam...ja sam vrlo intuitivna osoba. Vrlo često ne znam nešto da objasnim, ba r ne racionalno ali na nivou podsvesnog ili nečeg mnogo dubljeg i većeg mi "govori" da postupam ovako ili onako. Toga nečeg ne budem svesna odmah, nekad negiram, odupirem se ali ta "sila" me nekako već navede na pravi put. Moj put.
Recimo, ja sam intuitivno predosetila da ću biti od onih žena koja neće lako ostati trudna. Ne znam zašto. Niko od meni bliskih nema problem sa neplodnošću. Ali, svejedno, čim sam počela sa "ciljanim" odnosima, "znala" sam da ću biti ta koja mora da se pomuči. A sa druge strane, "znala" sam da neću biti bez dece. Ne znam samo zašto mi usvajanje nije odmah palo na pamet. To je ono negiranje. Opet sam srećna što sam na vreme došla do svog puta.
Priznajem da sam u vreme poziva za Struzzolina bila istrošena, prazna. Slabo sam verovala. Nisam ga na meni jasan način "predosetila". Ali sa Struzzolinom to je bilo više nego očigledno. Bukvalno sam osetila neverovatan priliv pozitivne energije. Kao talas, kao topli vetar, kao nešto što buja. Sećam se da sam tih dana razmišljala da mora nešto lepo da se desi. Neobjašnjivo ira cionalno. Ništa se konkretno nije tih dana dešavalo osim što je stiglo proleće. I ja sam taj iracionalni optimizam i euforičnost povezivala sa našim odlaskom u Prag. Ni na kraj pameti da ću dobiti poziv. I to za devojčicu koja mi se intenzivno vrzma u glavi. I kad me je ta žena nazvala za našu devojčicu, ja sam "znala". Prosto sam znala. Dobila sam potvrdu onoga što predosećam. Čini mi se da sam tako radosno uskliknula i prokomentarisala nešto slično tad, preko telefona da se njoj to jako svidelo, pomenula je kasnije na razgovoru. Na razgovoru mi se tek iskristalisalo. Da, to je to. A ja nisam od onih koja se lako zanosi. Pogotovo da to priznam. Sad je to bilo to. Da, ne pominjem prst sudbine jer smo mi sve vreme dobijali pozive posle usvojenja sina i naš voditelj ih je odbila u naše ime (da mi to ne znamo). Jedini poziv, upravo ovaj za našu curu smo dobili kad je voditeljka bila na odmoru pa je neka koleginica pročitala iz dosijea moj broj mobilnog centru odakle je naša ćerka. Eto...ipak nema slučajnosti.
Inače, isti je datum kad je ta žena iz centra Struzzoline prvi put zvala sa datumom kad smo izabrani i kad smo je prvi put videli. Oba naša deteta su rođena u četvrtak i oba puta su nas zvali u četvrtak.
Meni (koja sam Strelac) su uvek žene Rakovi bile bitne. Moja mama, moja svekrva, moja ex vanbračna svekrva, moja najbolja drugarica...Inače se sa Rakovima ne slažem. Mislim na muškarce. Ali sve vezano za žene, porodicu, emotivnost meni je to snažno vezano za znak Raka. I to sam "znala". Moja ćerka je Rak.
Oba deteta dobila u vreme Raka.

Struzzo tek sad sam videla da ste dobili ćerkicu.Da vam je živa i zdrava.Kako sinčić podnosi ''konkurenciju''.Ako vozite kola lepo vam se popunjava zadnja klupa.

Ne znam na koju temu ovo da stavim pa mi se čini da ovde najviše odgovara... Mom suprugu se stalno dešava da mu ljudi koji nemaju pojma o usvajanju govore da nisu videli da dete tako liči na oca, da je Vilenjak isti mm, preslikan...

Vučica je primetila da su u poslednje vreme tri forumašice čiji nickovi počinju slovom s ostvarile blizanačke trudnoće (Ssanja, Stenli, Saritam)... i ovde smo pisale o "čaroliji" slova S u nickovima što se tiče usvajanja, rekoh i tamo možda neka preporuka za nove članice.

Inače mi smo skoro šetali po kraju gde počinje Vilenjakova priča, put nas naneo tamo... ali mi je drago da sam videla da se nikakvo čudo nije dogodilo, nikakvo neverovatno prepoznavanje. Iako sam ja uvek volela taj kraj i već sam spominjala da smo suprug i ja šetali tamo u vreme naših neuspešnih pokušaja trudnoća i vto, moguće da nam je naše dete negde prošlo pored nas tada u stomaku druge žene a da nismo ni sanjali... Mada je na mene taj kraj delovao smirujuće,zato smo i išli tamo, to je neki predosećaj. Ali mi je drago da sada nema nekih ne znam kakvih vibracija tamo, kraj kao i svaki drugi, Vilenjak zna kako se zove, jednom će saznati i celu priču ali mislim da mu može biti samo drago što odrasta blizu, ima drugare i iz tog kraja... Čitala sam ponekad da se usvojena deca osećaju kao iščupane biljke kad npr rastu u nekom bogataškom kraju u Americi a biološkim poreklom su iz nekog dela Indije, pa prodju kroz kraj gde žive Indijci, koji je daleko siromašniji ali ima nešto što njima nedostaje. To u nekim knjigama, možda i nije tačno, no ako već igrom slučaja smo blizu drago mi je da nema te neke razlike u krajevima, nije baš isti kraj, ni opština, ali je blizu...

Simona,
mislim da je ređe da je usvojeno dete poreklom blizu svojih usvojenih roditelja. Vi ste npr. ovde jedini takvi, možda eventualno i Snedra (zaključujem po prethodnom druženju Lepotana i Vilenjaka), svi ostali smo usvojili decu iz drugih gradova, i nekih dosta udaljenih.
Što se tiče i te "otgrnutosti", i to je uobičajnije da se biološki roditelji razlikuju od usvojenih po stepenu obrazovanja, materijalnom statusu itd. I tu si pre retka (i da znaš toliko podataka o biološkoj m) da je bio. m. fakultetski obrazovana osoba (čini mi se da je tako?).
Simbolika je zanimljiva...Mislim na tvoju smirenost koju si osećala u Vilenjakovom ex kraju.

P. S. Za MM i mene S je itekako čarobno slovo.

Struzzo,
da, u Vilenjakovom slučaju su socijalni radnici biološku majku opisivali kao obrazovanu i načitanu. Svakako razlike postoje ali mislim da je možda bolje da se usvojeni roditelji potrude da nije baš u svemu postavljeno "mi"-"oni" kako se ne bi stvorio taj jaz u detetovoj glavi, naravno kažem to je samo ideja,možda grešim a možda i zavisi od situacije, u nekima je možda poželjno postaviti oštru granicu... A za ono što sam ja mislila imam primer koji mi je bio zanimljiv i dok nisam krenula u usvajanje. Imam jednog poslovnog partnera koji ima sad već odraslu usvojenu ćerku. On i supruga su Holandjani a devojka je po biološkom poreklu Turkinja. I on i supruga su naučili turski još dok je ona bila mala i komunicirali su sa ćerkom i na holandskom i turskom. Takodje imaju vikendicu u Turskoj u koju povremeno idu, bavili su se donekle i turskom kulturom, istorijom itd. Na taj način su pretpostavljam želeli da ona kao odrasla osoba ne može da misli na neko udaljeno i rascepljeno "tamo" i "ovde" jer su se oni trudili da to dvoje bude blizu.

Simona ::Evo jos zanimljivosti vezano za imena... Nas Vilenjak se zove slicno kao moj bivsi decko :affraid:U stvari ime bivseg je cest nadimak ljudi koji se zovu kao nas Vilenjak. Moj muz je vec rekao da ce ga tako zvati ali sam mu zabranila   No ne mogu da sprecim da ga drugari tako zovu... Vec zamisljam kako ce to izgledati kad neko iz njegovog drustva a i mog nekadasnjeg cuje kako nam se zove sin - Zamisli dala je sinu ime po tebi     Onda moj nick je (pretpostavile ste verovatno ) po Simoni de Bovoar, koja je meni izuzetno zanimljiva ali sam tek skoro saznala da je imala usvojenu cerku.

Nas Vilenjak ipak ne moze da se uklopi rodjenjem sa nasom nerodjenom decom... taj pobacaj se desio jedno mesec, dva pre Vilenjakovog rodjenja (jos ne znam kad je tacno rodjen, moracu to da pitam). Ali mogao bi da se uklopi sa insemenacijom, ona je otprilike bila devet meseci pre njegovog rodjenja. Inace zanimljivost vezano za to je da ja nisam u to vreme znala mnogo o vto i insemenaciji, pa sam mislila otprilike nismo uspeli prirodno, ali to ce sad odmah da se desi   Jos se pojavila druga crta na testu, sto nikad pre nije bilo a posle vise nikad nisam ni radila te testove da jos jednom ne bih prosla kroz to razocarenje. Uglavnom ja sam dosla kod lekara sigurna da sam trudna, samo da mi jos on to potvrdi i nisam mogla da se oporavim od soka kad je rekao da to nije slucaj... Ali sad mi je to zaprepascenje jasnije, pa tada i jeste zacet moj sin, ipak sam bila u pravu

Što se tiče poklapanja imena....Imam i ja jednu zanimljivost. Ime sam na rođenju dobila od b-majke.( inače nije bilo često ime u to doba, nije Daca, Daca je samo forumski nick   ) Kada su me usvojili, nije bilo potrebe da mi menjaju ime, jer se ispostavilo da je to ime oduvek bilo omiljeno mamino ime i palo joj napamet nije bilo da menja, ali kaže da sam durgačije ime dobila, dala bi mi ovo koje sad imam. Eto, ispostavilo se da su obe volele isto ime. Čak je rekla, kada su je prvi put nazvali i javili da ima devojčica za njih,pa kad su joj rekli ime pomislila je: ovo ime samo moja ćerka može da dobije, naša je sigurno.    A ova druga strana tu zanimljivu koincidenciju prokomentarislaa je jednostavno - sudbinom.:)

Ja još nisam pisala na ovoj temi. Ime naše devojčice je omiljeno ime MM. Dok smo bili u VTO i mislili da ćemo imati biološko dete, to ime je bilo u najužem izboru ukoliko dobijemo devojčicu.
Ime joj, inače, savršeno "pristaje". Dala joj ga je biološka mama, to joj je bila želja. Zbog toga ga, i da mi se nije dopalo, i da postoji ta mogućnost (a mislim da to i ne može po zakonu) nikada ne bih menjala. Nama su soc. radnici pričali da često deci koja su ostavljena odmah po rođenju oni daju ime ili ga dobiju od osoblja bolnice. Znate li vi ko je vašem detetu ili deci dao ime?

milkyway ::Ja još nisam pisala na ovoj temi. Ime naše devojčice je omiljeno ime MM. Dok smo bili u VTO i mislili da ćemo imati biološko dete, to ime je bilo u najužem izboru ukoliko dobijemo devojčicu.
Ime joj, inače, savršeno "pristaje". Dala joj ga je biološka mama, to joj je bila želja. Zbog toga ga, i da mi se nije dopalo, i da postoji ta mogućnost (a mislim da to i ne može po zakonu) nikada ne bih menjala. Nama su soc. radnici pričali da često deci koja su ostavljena odmah po rođenju oni daju ime ili ga dobiju od osoblja bolnice. Znate li vi ko je vašem detetu ili deci dao ime?

Ovo je za mene velika novost. U moje vreme, ime se moglo promeniti. Ono što me zanima, da li je nekome od vas ustanova rekla razloge za postojanje tog člana?
Inače, meni lično, veoma je drago što mi ime nije promenjeno ( sve i da nije omiljeno mamino ime ). I to ne zato što mi je to ime ne znam ni ja koliko lepo, već je nešto moje što imam od rođenja ( tom logikom su se donekle i moji vodili pod pretpostavkom da bi bilo fer da se sačuva nešto autentično )

Socijalni radnici savetuju da se ime ne menja jer dete vezuje svoj identitet za ime. Inače ono se može promeniti ali nakon konačnog usvajanja (znači nakon jedno šest meseci od dolaska deteta).

I kod mene je pisala sam ime dala biološka majka. Ja sam baš nešto imala krizu oko tog imena. Sem neke predodredjenosti eto sličnost sa imenom bivšeg, ja se zovem kao kum samo ženska verzija a moj sin kao njegov sin, ime mi se nije svidjalo. I nikako nisam mogla da ne budem tužna zbog te veze biološke majke i deteta. Vremenom sam to prevazišla. Prvo je ime počelo da mi se svidja tako je romantično. Drugo što me nervira što se mnoga deca isto zovu, Vilenjak i ja ne možemo da se sporazumemo o kom drugaru priča kad su sva imena ista, pa moramo da vezujemo za stariji, mladji, onaj iz ovog i onog naselja   Nekad se sada i za to zahvalim biološkoj majci, što je dala ime koje je retko a ipak nije tako neobično da se dete izdvaja od ove sredine... Inače pisala sam da sam ja priču o imenu čula od hraniteljice, socijalni radnici nisu ni to našli za shodno da nam kažu. Biološka majka je to pričala hraniteljici verovatno sa namerom da ona to ispriča detetu, u ovim uslovima ispričaću mu ja. Vilenjak kad je čuo da mu je ime dala biološka majka hteo je da ga menja, valjda je osećao i moj otpor... ali sad muž često kaže da naše dete ima najlepše ime na svetu a ja baš ne mogu u takvom ushićenju da budem ali se pridružim da sam jako srećna što je poseban i što se ne zove isto kao mnoga deca pa da moramo da ga opisujemo kao te imenjake koje spomenuh ili mu kažem da mu ime i nadimak odgovaraju sasvim karakteru, da ne postoji ime koje bi mu više ležalo. To je valjda i moja potvrda da sam zadovoljna izborom imena, u svakom slučaju prošla me je tuga zbog toga...

Hhahha otpor Vilenjaka nije ništa čudno. Ja sam svoje ime prezirala do 18., čak sam se uvek predstavljala po nadimku, ne punim imenom. Tek kasnije sam ga prihvatila i shvatila da mi je zapravo drago što je nepromenjeno. Ipak je bilo uz mene oduvek.

Ja svoje ime i dan danas ne podnosim i uvek se predstavljam samo po nadimku.  

I Vilenjaka mi zovemo po nadimku i on se najčešće tako predstavlja, mada otkako je osetio nekako da ja nemam otpor više ni prema pravom imenu spomenemo i njega. Ali evo ga sad intenzivno uči da piše ja ga ne usmeravam šta će da piše, to on sam odabira ali vidim da samo uči da ispiše nadimak.

Ono što je problem opet sa hraniteljima je što su bar naši nadimak deteta izvodili od prezimena. Hraniteljica je zabranila taj nadimak ali do poslednjih dana kad smo mi odlazili tamo da bi se dete naviklo na nas - ostali su ga zvali po tom nadimku. Ako toliko brinu za identitet deteta vezano za ime socijalni radnici bi morali i hraniteljima da ukažu na takve stvari. Dete je kod nas kad je došlo bilo sasvim zbunjeno, nije znalo kako se preziva što i nije sasvim čudno ali nije znalo ni kako se zove, tj mislio je da se i to promenilo... Ja bih mu ponekad u početku pomenula i taj nadimak izveden od nekadašnjeg prezimena kao jedan od nadimaka koji je imao kod hranitelja ali naravno nismo ga nikad više tako zvali. Meseci su bili potrebni da nauči da izgovori ime i prezime a onda i da mi roditelji imamo neka imena i prezimena.