Odnos prijatelja prema nama

Moram da vam napisem kako sam se danas neprijatno iznenadila.

Naime, moja koleginica je trudna jos negde od septembra pa sam pomislila da je mozda vreme za porodjaj te joj poslah poruku.
Inace, nismo bas previse bliske ali smo bile ok. Promenila sam radno mesto pa se nismo tako cesto vidjale ali smo bile u kontaktu. Znale smo sta se jedna drugoj desava u zivotima.
Elem, ona meni uopste ne javi kada je ostala trudna. Ja sam tada bila u postupku IUI. Cula sam od sekretarice za njenu trudnocu. Posaljem joj poruku, cestitam, iako mi je bas bilo krivo sto to nije podelila sa mnom.

Nakon toga sam cekala da vidim hoce li mi se javiti, ali ne.
I danas joj posaljem poruku na sta mi je odgovorila da misli da ja izbegavam da je zovem od kada je ostala trudna (inace zna za nasu situaciju)

Dakle, moj prvobitni utisak da je u gadnom tripu pa mi nije javila novosti je bio potpuno ispravan.

Iznenadjuje me primitivizam koji ocigledno vlada i medju obrazovanim svetom

Verovatno se uplasila da je ne ureknem.

Odgovorila sam joj vrlo jasno i bez uvijanja da se ne brine, da nisam ljubomorna na njenu trudnocu i pozelela joj srecu.

Oh stvarno je grozno kakvi sve ljudi mogu biti. I to oni koji su ti nekad bili bliski. Stvarno nije fer...
Ali se zato mi ovde potpuno razumemo

bokica :: Verovatno se uplasila da je ne ureknem. Odgovorila sam joj vrlo jasno i bez uvijanja da se ne brine, da nisam ljubomorna na njenu trudnocu i pozelela joj srecu.

A zivot je dug... I necemo vekovati. I svasta ce se jos svakome od nas izdesavati...

Uh, ima nesto primitivno u nasim ljudima i dan-danas. Pre nekoliko dana sam citala jedan sjajan clanak, zao mi je sto ne mogu tacno da ga citiram ali cu ga mozda i pronaci, bas o tome kako je u Srbiji i dalje vazeca ona deviza "da ne cuje zlo". Pa ljudi sve bitno sto im se desava rade nekako u potaji, sapucuci izrazavaju svoju srecu, kao da od toga nesto zavisi da li su i kome nesto rekli... Ispada da su i nasi bliznji "zlo" koje bolje da nesto u vezi nas ne cuje...
Mogla bi se o ovome pokrenuti posebna tema. Sujeverni strahovi i strah od reakcija ili misli drugih ljudi.

Znas ta, Bokice, ja sam vrlo brbljiva i sto bi se reklo, na dupe bih progovorila. Tesko umem bilo sta da krijem. Al kad sam skapirala da su neke tete, mamine prijateljice, krile od moje mame (i mene) neuspesne pokusaje svojih kcerki da zatrudne - a niko ne kapira zasto jer mi, onako porodicno, sve o nama slobodno saopstavamo drugima - resila i ja da mojoj kevi po prvi put lupim zabranu - e, i ti takvim likovima ne saopstavaj nista. Iz inata.

U krajnjoj liniji, zabole te uvo.

lena ::Mogla bi se o ovome pokrenuti posebna tema. Sujeverni strahovi i strah od reakcija ili misli drugih ljudi.

nije loša ideja

Bokice -no comment

Bokice,žao mi zbog osećaja neprijatnosti,razumem te u potpunosti.

Bokice ima nas raznih, svasta se desava, hiljadu puta su mi u zivotu bile cudne izjave i misljenja nekih i to bez ikakvog razloga i opravdanja. Ako mozes zaboravi nekako, ma pusti neka ide svojim tokom.
Drago mi da si dobila poziv, znaci ti si sledeca medju lepljivim

O draga moja to mi je tako poznato, ja sam imala jednu prijateljicu, tacnije kumu( muz mi je bio kum na njenom vjencanju) bila je trudna i u cetvrtom mjesecu izgubila trudnocu, nakon godinu dana od tog nemilog događaja ja se udam i tako je upoznam i mi se zbližimo. Otkrijem i ja nas problem i dvije godine smo bile super, uglavnom mnogo smo pricale o tome i ona ostane trudna, stalno je zvala djelila samnom strepnje, brige, cuvala trudnocu u bonici ja stalno trckarala oko nje, nakon porođaja imala je neke intervencije, opet zvala, sekirala se i BILA UZ NJU 100%. I kada se sve sredilo kod nje, nestade sestro draga iz mog zivota i nikako da nazove, da napise poruku, a kada se i susretnemo samo prica o sebi, svom sinu, zivotu, mene ni da upita sta ima kod mene, kako mi na pslu, kao da ja nemam zivota. Zadnji put mi se javila treći put nakon ET-a da mi kaze da joj je sin imao temperaturu i kako se prepala i kako joj je tesko i kako joj je blalalal, evo proslo je mjesec dana kako znam da ni ovaj put nije dosla beba nije ni poruku napisala kda samo kaze uz tebe sam, ako hoces nazovi me i ja sam prolazila kroz to razumijem te.....ali nista Mnogo me povrijedila i o tome cutim vec godinu dana pa se raspisah, nemojte zamjeriti....ali jako boli kada nekoga nazoves prijateljem a on te izda...barem ja to vidim kao izdaju

Jovana mogu potpuno da te razumem. To je jos gore jer si ti ulozila 100% sebe u to prijateljstvo

Samo sto bih ja ovo ne bih nazvala ni nerazumevanjem nego cistim bezobrazlukom. Mm mi je prvi put u zivotu rekao da sam suvise fino odreagovala.
Odreagovala bih mnogo gore, no to bi potpirilo njenu bolesnju mastu kako je napadam u drugom stanju.
Sto se mene tice od juce mogu mirne duse da stojim pored nje i ne pogledam je.

Bolje je da znam sa kakvom primitivkom imam posla, nego da joj poveravam svoju privatnost ne znajuci kakva je.

I ja bih najradije da je spucam na ignor i da je ne pogledam, ali kumovi smo pa nemogu, cutim i smjeskam se ali Bokice prezivjeli smo mi i gore stvari od tzv. prijateljica i vjerujem da smo na puno visem nivou i kada je rijec o ljudskosti i karakteru od doticnih, zato ostanimo takve, a one neka sretno žive u svom egoističnom svijetu

E moja Bokice,imam i ja slucaj kao tvoj.Elem, moja koleginica i ja smo prolazile kroz istu pricu o sterilitetu,cak su nam se i postupci poklapali.Ja sam uvek bila uz nju i sa savetima a i celim srcem.Znala sam satima da je tesim posle ET kad smo obe lezale u svojim krevetima ali je samo njoj trebala uteha i podrska NIKADA meni... Poslednju godinu su nam se poslovi razdvojili,sto znaci da nismo bile skupa svaki dan,ali smo bile u cestom kontaktu,trebala je da ide u MB posle nekoliko neuspesnih pokusaja ovde.Necu pisati koliko sam joj tu pomagala...........
Proslo je neko vreme mi se nismo cule.Jednoga dana srela sam njenog sefa i posle uobicajene konverzacije saznajem da duze vreme ne radi da je na bolovanju.bolesna.Ja sva pod utiskom,zabrinuta je zovem ali nista........posaljem poruku da se nadam da je dobro i blablabla.Odgovor je glasio imala sam male zdravstvene probleme sad sam super.Ja bila zadovoljna Medjutim posle mesec-dva (nikada se nije javila) saznajem od njenog kolege da je trudna, ali da to skoro niko ne zna...da je to sluzbena tajna...Bila sam jako prijatno iznenadjena,ali mi je pala na pamet poruka ''mali zdravstveni problemi".Pitam se zasto sam zasluzila da dobijem ovakvu poruku,zasto bas ja? Neko ko je istinski razumio njenu patnju,strahove,bol...Kad sam ovo ispricala mm samo je rekao bezobrazluk,jer je svedok mnogo sati ulozenih u edukaciju,tesenje,dizanje
Ali to su Bokice,Jovana ONI.
Jedino sto znam, jeste to da cu se uvek truditi da na ovom svom putu nikoga svesno ne povredim,a sve sto oni rade bice im oprosteno, zbog bebica koje nose ispod svog srca, ma kakvo ono bilo.

Draga,trudi se da te takve stvari ne doticu previse..ljudi su cudni i ne cene ni vreme ni zivce koje trosimo....i ja sam imala slicno iskustvo kao Joca.moja kuma(kumova zena),zajedno prosle mnogo toga,celu trudnocu i prve 2 god.njenog deteta sam bila non-stop uz nju.evo,ja,Bogu hvala trudna.za ovo vreme me zvala 2 puta da vidi kako sam.kaze-nema vremena da pozove...

Bokica se nece ljutiti,ja pisah da joj olaksam,da vidi da sve mi imamo slicna iskustva.
Bokice

Slobodno uzurpirajte temu i ovo je DEO POSTUPKA.
Oci su mi bile pune suza koliko me je povredila.
Hvala vam sto me razumete.
A volela bih da nemate slicna iskustva.

Bokice ,nazalost uvek ce na ovom svetu biti takvih ljudi ali zbog njih se ne vredi nervirati.Beskrajno sam zahvalna svom pokojnom ocu koji me je naucio da tudje zlo ne pustam u dusu .Zato na zidu moje spavace sobe stoji"Sto vise upoznajem ljude,sve vise volim svoje pse"

Sad cu i ja o kumi Mene je tokom proslog postupka pogodilo sto me nijednom nije pitala kako sam, sta se desava... Ne ocekujem ja da mi salje poruke bas svaki dan ali jedna ili dve... a i kad sam joj napisala da nam nije uspelo, ni zao mi je, nista slicno. Ista kuma cesto ima komentare da njoj neki prijatelji koji nemaju decu zavide, ili kao ne mogu da je vidjaju kao pre jer oni nemaju decu a ona ima, ne kaze do duse za mene ali ko zna sta kaze njima Ja njene prijatelje ne znam dobro da bih mogla da kazem ima li tu istine ali nekako mi se vise cini da je to neka projekcija. Ta moja kuma je sklona da bude zavidna i onda pretpostavlja mozda da ako bi ona tako reagovala u toj situcaiji onda tako reaguju i drugi ljudi. Druga kuma je ok, ali kod nje mi je bilo jako neobicno sto mi do cetvrtog meseca trudnoce nije javila da je trudna. Inace sam sa njom bliska, obicno se cesce cujemo i vidjamo i taj period od cetiri meseca mi je i danas misterija. Ja je zovem i pitam sta radi ili predlozim da se vidimo a ona sve nesto ne moze, ne zna... Ja nisam ni sanjala sta joj je i kad nije htela ni na dan njenog rodjendana da se vidimo bilo mi je krajnje cudno. Napisala sam pismo zajednickoj prijateljici koja zivi u inostranstvu pitajuci se je li ljuta i slicno. Verovatno joj je prenela pa se ubrzo javila inace ko zna mozda bi cekala deveti mesec

U svakom slucaju ja pokusavam uvek da razumem, ljudi se menjaju a svakom je trudnoca i radjanje deteta vazan dogadjaj u zivotu i stvari inace vise nisu nikad iste. Prijateljstva imaju svoje faze blize i dalje, a poznanstva jos i vise... A sto se nekih negativnih ljudi tice pa ako odaberu da odu mozda i bolje sto su otisli

Bokice,
pozdrav za tebe i nadam se da su ovi postovi o kumama malo pomogli :)

Jos Simona, Key Kume su nam blagi uzas sta kazete da ih upoznamo pa da otvore neki svoj,forum pa da vode dnevnike o teskoćama kumstva sa zenama koje zele zabebiti
ali nisu ni sve kume iste ja imam čak tri koje su dobri ljudi, što je velika brojčana nadmoć nad ovom gospodjom... Za kume

Ja sam imala identicno iskustvo kao Tulino.Ja sam bila ta koja je tesila, savetovala (bila sam iskusnija, informisanija), bila sam oslonac i uzdanica, bolja od sestre...i kad joj je uspela VTO, a meni ne...prestale smo da se cujemo, tj. ona je prestala da se cuje sa mnom.Nisam joj vise bila potrebna.
Mene posebno zaboli kad osobe koje se isto pate sa neplodnoscu toliko promene svoje ponasanje kad ostanu trudne.Tu ubrajam i neke virtualne drugarice...nekako mi bude krivo da su toliko mogle da vise na forumu i pisu o kojecemu i ukljuce sve nas u svoje raznorazne probleme i onda kad stignu do cilja interesovanje za "druzenje" naprasno se prestaje...
Ko zna sta se valja u glavi te tvoje kolegice...ocigledno da je vrlo prosta.Utoliko bolje sto ti je to pokazala.

Struzzo ::
Mene posebno zaboli kad osobe koje se isto pate sa neplodnoscu toliko promene svoje ponasanje kad ostanu trudne.Tu ubrajam i neke virtualne drugarice...nekako mi bude krivo da su toliko mogle da vise na forumu i pisu o kojecemu i ukljuce sve nas u svoje raznorazne probleme i onda kad stignu do cilja interesovanje za "druzenje" naprasno se prestaje...

potpisujem 100%,hm,hm...sad sam baš o "njoj" razmišljala...

Ja i dalje mislim da ljudi ne znaju sta bi s nama. Ne znamju sta bi rekli, kako postupili, da li da se hvale, ili ne hvale...itd.
Ne branim ih, samo pokusavam da sagledam iz druge perspektive.
A mislim da to sve potice iz ranijih vremena kad je neplodnost bila tabu tema. I nerotkinje kao invalidi. Pa o deci ne pricaj pred njima, kao sto o boji mora i neba ne pricaju slepom coveku. Pogresna postavka. Ja se trudim da kad u mojoj blizini zacute koleginice namerno nastavim razgovor na tu temu. Ali ni uvredjeno ni napadno. Samo zainteresovano. Jer uvredjenost izaziva ono prevrtanje ocima (po tipu- rekla sam ti da je cudna i teska i da je bolje ne pominjati decu i trudnocu pred njom) Kao da je njima teze sa nama, nego nama sa njima Al ga zakomplikovah

Drago mi je da se slazes. Ja ne mislim na mamice jer one su prezauzete, naravno, na najopravdaniji nacin. Mislim na one koje te svojim prisustvom, pa neka je i virtuelno, i pricom i problemima vezu za sebe i onda kada se desi trudnoca, cilj kome sve mi ovde tezimo svojim nejavljavanjem kao da te odbace...Onda shvatim koliko sam isuvise emotivno pristupila...i da nasa razocaranja su uvek posledica nasih ocekivanja.

orline ::Kao da je njima teze sa nama, nego nama sa njima Al ga zakomplikovah

Ja sam pocela da primecujem kod nekih mojih drugarica koje imaju decu da se vise trude oko mene, tipa ne moram da idem cak kod njih na kafu, ici cemo negde u gradu i na toj kafi se ne prica o deci iako ja postavljam pitanja o njima. Pretpostavljam da i njima nije lako, kao sto ni meni nije lako da ne budem bar malo setna na decijem rodjendanu ili kad drzim u narucju mirisljavu bebu. Uzajamno zbunjujuce!

Struzzo ::Uzajamno zbunjujuce

Pa da Nazalost, mogu i njih da razumem. Nije lako imati takav stepen empatije i reci pravu stvar u pravo vrijeme. Moja ujna je imala nas problem i uvek se setim moja mame, koja je divna zena i puna razumijevanja i dobrote, kako se unezgodi kpred njom sa nas tri. Pa dal da prica il ne prica, pa dal' da pita il ne pita, i tako...Kad bi malo opustenije razgovarale sa nama, i ne osetile se krive zbog svoje srece kada im se mi pozalimo na nasu tugu, lakse bi nam bilo. Tesko je tu odmeriti. Samo pravi prijatelji rasciste takve nelagodne situacije i nastave da se druze normalno. Al zato i jesu pravi.

A ne mogu svi ni biti kao keti Bilo bi mnogo