Diskriminacija na poslu zbog steriliteta

Nova sam na forumu i zelela bi da Vam postavim jedno pitanje. Da li ste bile zrtve diskriminacije jer se lecite od steriliteta? Kad postavljam ovo pitanje mislim prvenstveno na diskriminaciju na poslu. Ja sam je dozivela. Nisam bila unapredjena na poslu jer se lecim i to mi je otvoreno receno. Kakva su vasa iskustva po ovom pitanju i kako ste se nosile sa tim....

Jocy, dobro dosla

Diskriminacija...uh...

Ne znam kako bih to opisala u mom slucaju, svakako ne diskriminacija, ali neosporno je da sam manje "produktivna" i da me zbog toga ne gledaju blagonaklono.
Ja ovu pricu oko steriliteta ne umem da odradjujem usput- kod mene ti je ili- ili. Ili sam posvecena jednom ili drugom.

Znam da su i druge devojke imale problema na poslu zbog "manje produktivnosti" i zato sto su cesto izostajale s posla (u jeku samog postupka).
I to je dodatni teret, em se borimo sa sterilitetom, em nas sikaniraju na poslu i cine nam da se osecamo manje vrednima.

Dobrodosla, jocy u nas mali south park

Bilo je ovde devojaka koje su se zalile na posao i probleme sa tim.
Ja konkretno nemam bitnih problema, radim u drzavnoj ustanovi, ne preti mi otkaz, sef ima poprilicno razumijevanja u odnosu na druge shefove, ali...Stoji to da nikad ne znaju kad cu sledeci put na bolovanje i za neke dugorocne planove su skepticni
Mada, ja sam jedan od svetlijih primera, javice ti se devojke sa pravim problemima, ima ih sigurno. Nazalost

Hvala Vam svima na odgovorima i dobrodoslici. Meni je najveci problem kad moram da im kazem da treba da odsustvujem neko vreme i tad mi odgovore sa : pa jer bas moras? - Pa moram moja buducnost je u pitanju. Al sam promenila stav u zadnje vreme: Ja odoh a vi se snadjite...

Jocy,dobrodoshla!
Lichno,nemam taj problem,jer su tek od skoro saznali za to.Isto radim u drzavnoj ustanovi,i nemam zasad nelagodnosti,shto ne znachi da ce ih biti...
Ne znam kako bih rezgovala na to...obratila se nekom-sigurno.

Draga Jocy -dobro dosla!
Ja sam bila zaposlena u privatnopj firmi -bez radnog vremena, svako odsustvovanje se tumaci kao velika greska, sram te bilo da budes bolestan ili ne daj boze da ides na vto etc...
tako da sam sala otkaz da se bavim ovim svojim problemom, jer sam znala da zajedno ne ide...e sad zbog tog trpi kucni budzet, ali, moraju da se odrede prioriteti.

Hvala svima na odgovorima

I ja sam jako blizu toga da dam otkaz, jer zelim da se posvetim lecenju svim snagama, ali me je je zabolela cinjenica da su mi rekli da znaju da sam najbolja ali eto planiram bebu i i idem kod lekara. A moj posao nikad nije trpeo zbog toga, naprotiv, uvek sam davala sve od sebe i svaki moj zadatak je bio zavrsen i pre roka. Mislim da nije u redu reci nekom ti si sledeca za unapredjenje a kad je do toga doslo.... A sto je najstrasnije tu odluku je donela jedna zena koja ce takodje jednog dana zeleti da bude majka.

Kod nas je na snazi divlji kapitalizam i vise me nista sto cujem ne iznenadjuje - kada sam bila na nekoj intervenciji u Frontu videla sam devojku koja place, pa sam pitala jel mogu nekako da pomognem, i ne jedina ja, i onda nam ona isprica da je trudna i da joj je poslodavac rekao da mora da abortira, pa je zato tu jer nema sanse da nadje drugi posao, kaze ako ga izgubi moze samo da prosi na Zelenom vencu jer vec ima jedno dete koje treba da izdrzava, ne moram da dodam da ni u kom slucaju ne bi abortirala kako kaze -da nije te situacije....e pa -Welcome to Serbia!

Uzas!!!!!
E, kad cujem tako nesto zgrozim se, da covek ne poveruje. Imam srecu da na poslu nemam problema kad odustvujem zbog poseta lekarima (bar za sad, kuc,kuc, da ne ureknem) ali saosecam sa svima koji imaju takve nazovi saradnike i poslodavce....

Caty u totalnom sam šoku posle ove tvoje priče, i besna i kivna i

Mnogo, mnogo strasno i mislim da nije tako retko kako mi zelimo da mislimo a da ne pricam o tome da zene zive i zdrave odlazu trudnocu godinama da ne bi izgubile posao, tih primera tek ima, ovo je samo jedan od drasticnijih
Mene je taj dan cekalo skidanje polipa i vto i nisam znala da li cu ikada ostati u drugom stanju i ne znam da li sam taj dan bila vise pogodjena njenom ili mojom situacijom, sabrale nam se muke a nikako da ih sazvacemo i progutamo nego su nam tamo "visile" u vazduhu sve dok nismo bile prozvane u salu...

elijana70 ::

smanjiću ti platu za celih 150 eur, pa
ti ako hoćeš radi, ako nećeš žao mi je. Inače firma dobro stoji, gazdi
ne manjka novca nikad, ali tih mojih 150 eur ga je bolelo jako.
Strašno.

Eliana, strasno je ovo sto citam...Nazalost sve je vise takvih primera, uzas jedan
Da ja tebi pozelim dobrodoslicu na nas forum, gde ces malo lakse sa nama da podneses takvu nepravdu. Jako sam besna na sve velike dusebriznike na recima, a na delu...

catherine290505 :: i onda nam ona isprica da je trudna i da joj je poslodavac rekao da mora da abortira, pa je zato tu jer nema sanse da nadje drugi posao, kaze ako ga izgubi moze samo da prosi na Zelenom vencu jer vec ima jedno dete koje treba da izdrzava, ne moram da dodam da ni u kom slucaju ne bi abortirala kako kaze -da nije te situacije....e pa -Welcome to Serbia!

Na moju veliku zalost, cesto se na poslu srecem sa ovakvim pricama. Precesto za bilo ciji "ukus".
Tuzne, uplasene, uplakane...Iz anestezije se bude i nastavljaju da placu...

Eh drage moje...Srbija, zemlja mogucnosti....mene otpustise pred kraj stimulacije. Mada znam da nemaju pravo, nisam imala snage da se sa tim borim, pred punkciju i et i pustila sam da bude tako. Rekose mi samo da ako nisam sposobna da radim da im ne trebam. A ono malo sto sam bila na bolovanju, zvali su me svaki drugi dan, slali mejlove, gazdarica pritiskala sekretaricu da me zove i da me pita svako malo kad mislim da se vratim, pa posao stoji, pa drugi ljudi ispastaju zbog mene i slicno. Ta devojka, sekretarica, mi se posle izvinjavala zbog neprijatnosti, kaze ganjala je gazdarica kao Bog djavola.
Strasno. Nikad nisam radila za gore ljude.
Otpustili su cak i samohranu majku malog deteta kad joj se dete razbolelo, dobilo secer, pa je ona jadnica morala da lezi sa njim u bolnici. Rekla joj gazdarica (koja bukvalno ubode svaki drugi padez), kako nije bas morala da uzima bolovanje, jer Boze moj, od secera se ne umire . Pa sad, uzimace bolovanje cesce, i ne uklapa se vise u njihovu "poslovnu politiku".
Nekad se pitam, plase li se Boga?

Kasi, ja razumem da si bila u delikatnoj situaciji da odreagujes ali ti neljudi i takvima slicni opstaju jer im niko ne staje na put - po principu gde sad da se bavim tim, sta da radim i sl...ali kad si vec otisla, pa ja bih im napravila haos, pisala bih novinama, slala inspekciju...Najgore je sto svi mi iz dana u dan oguglavamo i gutamo sve sto nam se servira .Dok jedan od njih ne strada drugi se nece opametiti i tako je od kada je sveta i veka.
Jako mi je zao sto ti se to desilo Kasi, da ne pricam za tu jadnu zenu samohranu majku. Ovo je nevreme u svakom smislu te reci.

Chitam i lepo mi zeludac igra dok chitam...neverovatno...
Kasi,grozno je to shto su ti uradili,ali opet-kad pomislish na svoje bebirone,samo pomazi stomak,i skreni misli sa tih turobnih tema koje si sad iznela.Ljudi,neverovatno je kako pojedinci sebi dopushtaju ne samo da opshte sa drugima na taj nachin,vec i da im prichinjavaju takve stvari.
Strashno.
Elijana,dobrodoshla,i zelim ti da svoj problem reshish shto pre!!

Ovo sve je zaista strašno i žalosno za sve takve ljude (čitaj šefove) i prečesto se dešava. Nažalost i sama imam iskustva sa maltretiranjem od strane šefa zbog trudnoće (pre tri godine kada sam bila na trudničkom 2 meseca, htela ŽENA da mi da otkaz, ali je nekako odvratile ostale kolege, a kad sam se vratila, nakon spontanog, usledile su skoro dve godine pakla - smatrala žena da sam nesposoban radnik jer mi je porodica preča od karijere - pa me ponižavala kad god joj se ukaže prilika).
Srećom uspela sam da promenim tim i šefa (prešla na susedni projekat) i sad, hvala Bogu, nemam nikakvih problema ni što se tiče vto, ni odsustva koliko god da je...svi sve znaju i podržavaju me, pu, pu...da ne ureknem.
Mislim da ovaj problem nije samo u našoj državi, već postoji svuda, pa mobing nije srpska reč! Mislim da zavisi isključivo od toga na kakvog (ne)čoveka ćeš naleteti, nažalost.
Dr-ovi smatraju da je stres (pod kojim sam bila često, zbog posla) mogao dovesti do spontanog. Zato sad okrećem novi list (čitaj, stav!), kao što Keti kaže, bitno je odrediti prioritete (naravno ko je u mogućnosti sebi da priušti tu opuštenost, mislim na finansije) a znam da je teško trpeti
I da dodam da je još strašnije da je većina takvih šefova upravo ženkog roda!!! Da li je to neki kompleks, ili čista zloba...

Draga Anna, drago mi je da sada imas bolju situaciju !!! Jedino sto bih rekla je da je tacno da mobing postoji svuda na svetu a ne samo ovde ali SAMO ovde ne postoji pravna drzava niti njeni mehanizmu delovanja pa se idiota namnozilo...Inace je karakteristika da u svim zemljama koje su u tranziciji dodje period divljeg anarho-liberalnog kapitalizma i to su bolesti koje se moraju prelezati, samo sto kod nas predugo traju...
Inace ja sam uglavnom imala sefove zenskog pola i uglavnom iskomplexirane, bez partnera ili razvedene, neostvarene bilo gde sem u poslu pa su od njega napravile svoj mali kosmos izvan koga nista ne postoji, uglavnom sa poremecajem licnosti, narcisoidne i samim tim i nesposobne za empatiju...cast izuzecima, ali ...

Eh... Vidim da nisam jedina, ali da postoje mnogo gori slucajevi od mog pa se samo pitam gde ce im dusa? Kasi samo mogu jednu stvar da ti kazem a to je da je borba da se postane majka vaznija od svega na svetu.

Joj, devojke strasno mi je kada ovo citram, kakva nepravda. Uzas.
Ja, licno, imam srecu da sam zaposlena u drzavnoj ustanovi i radim u divnom okruzenju. Mislim, ima nas 13 na radnom mestu i svako od nas ima svojih bubica, svadjamo se, prepucavamo se ali kada je neko u krizi bilo koje vrste tu smo jedni za druge. Posle punkcije, meni su moje kolege i koleginice poklonile slobodne dane tih 2 nedelje cekanja bete, i to krisom da ne sazna nacelnik. Znaci nisam morala da otvaram bolovanje, niti da koristim svoje slobodne dane(a imala sam ih 8), niti da otvorim godisnji odmor jer se moj kolektiv pobrinuo za to.
Takodje dok sam studirala, bilo je jako naporno kada mi se poklope vezbe i posao, e tu su mene kolege pokrivale da ja mogu taxijem da odem na vezbe i vratim se za dva sata. Nacelnik nikada nije otkrio da sam odsutna. Ja stvarno ne znam kako bih izvela sve to da nije njih, niti sta bi radila da sam u privatnoj firmi .

evo da napisem i ja nesto na ovu temu..
dve godine sam radila u jednom osigurnavajucem drustvu,extra ekipa i moglo je ponekad da se ode sa posla...iz nekih drugih razloga sam otisla sa tog posla...
sada radim u drugom osiguravajucem drustvu u kom je direktor moj otac,i mnogo mi je olaksano zbog toga,imam tatu koji je dobar kao melem na ranu.
nikada mi nije prigovorio sto sam odlazila sa posla kada sam primala stimulaciju..iako sam morala da putujem za novi sad svaki dan,na posao sam dolazila oko 11,kada sam lezala kuci cak me nije ni zvao u vezi posla.
mislim da sam sa te strane jako srecna i da nema mnogo zena koje mogu tako da prodju kroz postupak.
Zaista sam rasterecena sa te strane.

Marija,
i ja sam u slicnoj situaciji kao ti... no mislim da ova tema nije o nama

Da nas i rodjeni ocevi diskriminisu bilo bi malo previse

I ja se trudim da budem srecna zbog povoljnih okolnosti koje imam, negde zivot da negde uzme...

@ catherine290505 - Slicnu pricu sam i ja slusala pre par godina, samo u Visegradskoj (abortus ili otkaz).

@ kasie - Umem i da cutim i da budem "lajava" kad neko stvarno pretera sve granice, ali verujem da bi, u situaciji u kojoj si bila postupila slicno tebi jer ne bih imala snage da se borim na vise frontova, a ulazak u VTO je svakako borba na mnogo razlicitih polja.

Uz duzno postovanje ljudi sa kojima radim, neki su ok, neki daleko od toga (ali ni ne moramo se voleti da bi smo radili skupa, postovanje i kolegijalnost su sasvim dovoljni iako to nije lako naci), ne osecam potrebu da o svojim licnim stvarima pricam sa kolektivom. Za neke slicne slucajeve znam iz druge ruke ali nikada doticne osobe nisam pitala niti njima ili nekom drugom pokazala da ista znam. Ne volim da se petljam u tudje zivote (bez njihovog odobrenja) niti volim mesanje u svoj ukoliko to ne dozvolim. Ima i onih koji su upuceni u pricu jer sam smatrala da zasluzuju da budu deo te sfere mog zivota.

Ako uletim u pricu s jeseni, podvlacim ako, koristicu sve sto mi po zakonu pripada bez neke velike price (videcemo da li ce biti dovoljno), sto ne znaci da imam bilo sta protiv drugacijeg stava. Samo je moj izbor drugaciji, a zadrzavam pravo da ga imam.

Pre par godina imala sam manji konflikt sa koleginicom koja je iza mojih ledja (kako drugacije ) objasnila nekim drugim kolegama da bi bolje bilo umesto sto se bavim tim i tim (nebitno cime) da se posvetim gajenju dece. Slucajno je prica dosla i do mojih usiju, a posto je to vec bila kulminacija nekih neadekvatnih postupaka druge prirode, kad su mi usi primile malopre iznetu informaciju iz njih je izasla para. Iskopirala sam Zakon o radu, crvenim flomasterom podvukla sta je diskriminacija, otisla kod doticne persone, stavila joj iskopirani deo zakona na sto (iako ga mnogo bolje poznaje od mene) i objasnila da je bolje da sledeci put povede racuna sta prica jer se necu zaustaviti samo na podvucenoj kopiji.

Brzo smo izgladile "nesporazum", od tada smo u vrlo pristojnim odnosima , ali sta bi se jos posle toga izdesavalo da slucajno nisam saznala za izjavu i da nisam odreagovala ?

hm...kad su pojedinci u pitanju...a kad je zakon,tj. država ta koja diskriminiše???
Kriza u svetu,kriza u zemlji,u svim državnim ustanovama,kriza u prosveti,tehnološki viškovi. Naloženo da se svi ljudi izboduju...hm...principom koji je ko zna ko načinio,ali važi za sve i izgleda ovako (konkretan primer iz srednje škole u kojoj sam radila)
Žena koja ima 25 godina radnog staža, magistar je,nema dece,ima manje bodova od ženice koja je 5 g. u radnom odnosu,profesor je,ali ima troje dece koja su u redovnom(dakle osnovnom) školovanju...
ŠTA DALJE KOMENTARISATI NA OVU TEMU???