Šta spada u sterilitet muškarca?

Šta spada u sterilitet muškarca?

Jedno od prvih ispitivanja kod problema steriliteta je ispitivanje
spermograma muškarca. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji
spermogram se klasifikuje na više grupa:

Analiza sperme
I pored činjenice da jajna ćelija može biti oplođena samo sa jednim spermatozoidom, potreban je veliki broj spermatozoida u ejakulatu da bi se taj cilj postigao. Od
ukupnog broja vitalnih i morfološki ispravnih spermatozoida koji se u vremeejakulacije nađu u ejakulatu, samo 1% će uspeti da pređe u kanal grlića materice, a mnogo manje će dospeti u jajovode.
U analizi ejakulata posebnu pažnju obraćamo na: količinu ejakulata, broj spermatozoida u 1 ml ejakulata, procenat progresivno pokretnih spermatozoida, procenat morfološki normalnih oblika spermatozoida.

Kriterijumi fertilne sperme bi bili sledeći:
1. 2,5-5 ml ejakulata
2. 20 -60 miliona spermatozoida u l ml ekajkulata
3. 50% i više progresivno pokretnih spermatozoida
4. 60% i više morfološki normalnih oblika spermatozoida

Ukoliko postoji napred navedeni nalaz pregleda ejakulata, označavamo ga kao NORMOZOOSPERMIA i takvog muškarca možemo isključiti kao mogućeg uzročnika bračne neplodnosti usredsređujući dalje pažnju na ženu.

Problemi koji mogu da dovedu do steriliteta muškarca

U definiciji "abnormalnosti" nalaza sperme govorimo ukoliko rezultati odstupaju od napred navedenih kriterijuma pa može biti u pitanju:
1. Hipospermia ( kada je ukupna količina ejakulata manja od 1,5 ml )
2. Hiperspermia ( kada je ukupna količina ejakulata veća od 5,5 ml )
3. Oligozoospermia ( kada je broj spermatozoida manji od 20 mil. u 1 ml ejakulata)
4. Astenozoospermia ( kada je broj progresivno pokretnih spermatozoida manji od 40%)
5. Teratozoospermia (kada postoji ukupno više od 40% morfološki abnormalnih spermatozoida u ejakulatu)
6. Necrozoospermia (kada su spermatozoidi u ejakulatu nepokretni "mrtvi")
7. Azoospermia ili Aspermia ( odsustvo spermatozoida u ejakulatu)
8. Pospermia (ukoliko se nađe veliki broj leukocita u ejakulatu)

AZOOSPERMIJA

Azoospermia je po definiciji potpuno odsustvo spermatozoida u spermi. Da bi se sa sigurnoscu postavila ova dijagnoza potrebno je uraditi analizu bar tri uzorka sperme. Ukoliko ni u jednom uzorku nema spermatozoida, dalja dijagnostika zavisi od velicine testisa i od drugih parametara koji se takodje odredjuju spermogramom .Neophodno je uraditi i hormonski status a po potrebi i hromozomske analize. Ukoliko su testisi smanjeni radi se o hipogonadizmu koji moze biti primaran ili sekundaran. Primarni hipogonodizam podrazumeva primarno ostecenje testisa dok su hormonski poremecaji sekundarni. O primarnom hipogonadizmu se radi kod vecine hromozomskih poremecaja od kojih je najcesci Klinefelterov sindrom ( 47 XXY ) Primarno ostecenje testisa se uocava i kod kriptorhizma ( nespusteni testisi ) i kod takozvanog " Sertoli cell only " sindroma. Sekunadrni hipogononadizam se takodje manifestuje azoospermijom ali je u ovim slucajevima smanjena funkcija testisa posledica promena na nivou hipotalamusa ili hipofize.
Nedostatak GN - RH ili njegovo izlucivanje u nedovoljnoj meri je urodjen poremecaj a kao posledica neadekvatne stimulacije hipofize i testisa ne dolazi do uspostavljanja spermatogeneze. Smanjeno izlucivanje hormona hipofize moze biti urodjeno ili posledica obolenja hipofize ( infarkt,, infekcija, tumor, zracenje, operacija ). U zavisnosti od perioda kada je doslo do ostecenja, testisi mogu biti normalne ili mekane konzistecije ali su skoro u svim slucajevima smanjeni..Za razliku od poremecaja na nivou hipotalamusa, poremecaji na nivou hipofize mogu dobro reagovati na supstitucionu hormonsku terapiju.
Poseban oblik azoospermia pradstavlja takozvana opstruktivna azoospermia. Kod ovih pacijenata testisi su normalne velicine, hormonski status je takodje u granicama normale, spermatogeneza je ocuvana ali zbog postojanja prepreke ili nedostaka nekih delova izvodnih kanala ne dolazi do izlucivanja spermatozoida sa spermom.
Nedostatak fruktoze u spermi ukazuje na nedostatak semenih kesica sto je najčešće udruženo sa nedostatkom semevoda, ili na postojanje prepreke na nivou ejakulatornih kanal. Ukoliko je fruktoza normalna a snizena vrednosti alfa glukozidaze , prepreka se nalazi na nivou epididima. Opstruktivne azoospermije se kod jednog broja pacijenata mogu hirurški lečiti, međutim s obzirom da su ove hirurške intervencije koplikovane sa neizvesnom prognozom sve češće se koristi drugi oblik lečenja koji podrazumeva punkciju epididima čime se dobija dovoljan broj spermatozoida koji se mogu koristiti u procesu vantelesne oplodnje/ mikrofertilizacije.

OLIGOSPERMIJA

Ukoliko je broj spermatozoida u 1 ml sperme manji od 20 miliona u pitanju je oligospermija. Medjutim, ova definicij je vrlo gruba i većina autora se ne slaže sa njom. Utvrđeno je da do spontane trudnoce moze doci i ukoliko je broj spermatozoida u 1 ml manji od 10 miliona tako da se i ovaj broj može uzeti kao granična vrednost. Broj spermatozoida po 1 mililitru je svakako vrlo značajan, ali mnogo značajniji parametar je ukupan broj spermatozoida u ejakulatu. Prema tome, ne mogu se na isti nacin tretirati pacijenti sa oligospermijom i malom količinom sperme i oni koji u velikom volumenu sperme imaju manji broj spermatozoida po 1 militru. U svim slucajevima oligospermije, dijagnoza se može sa sigurnošću postaviti tek posle pregleda nekoliko uzoraka sperme, jer i kod pacijenta koji su dokazano fertilni postoje izražene varijacije u broju spermatozoida. Pošto se utvrdi da se zaista radi o oligospermiji, istražuje se njen mogući uzrok. Hormonske i hromozomske analize su neophodne samo u slučajevima da je broj spermatozoida u mililitru sperme manji od 5 miliona. Kod svih ostalih, prvo treba isključiti varikocelu ( prosirenje testikularnih vena ). Smatra se da ukoliko se otkrije varikocela treba nju prvo korigovati , a zatim, po potrebi nastaviti sa medikamentnom terapijom. Kriptorhizam takođe može biti uzrok oligospermije, naročito ukoliko je jednostran. U cilju terapije neophodna je korekcija ovog poremećaja bilo spuštanjem testisa u skrotum ili odstranjivanjem nespuštenog testisa. Nažalost, kod najvećeg broja pacijenata sa oligospermijom,uzrok ovog poremecaja nije poznat ( idiopatska oligospermija ) tako da nam na raspologanju stoje samo empirijski oblici terapije.

ASTENOSPERMIJA

Smatra se da je u normalnim uzorcima sperme bar 50 % spermatozoida pokretno,a progresivno pokretno 25 % spermatozoida. Smanjen procenat pokretnih spermatozoida nazivamo astenospermijom. Astenospermija je najčešće udružena sa oligospermijom, mada se kod kod jednog broja pacijenata može naći i uz normalan broj spermatozoida. Najčešći uzrok smanjene pokretljivosti je prisutna genitalna infekcija,tako da je kod ovih pacijenata neophodno uraditi bakteriološka ispitivanja. Imuni infertilitet se takođe manifestuje smanjenom pokretljivošću spermatozoida, tako da se kod jenog broja pacijenata savetuje imunolosko ispitivanje. Varikocela takodje može biti uzrok astenospermije. Posebnu kategoriju čine pacijenti kod kojih postoji nekrospermija ( nijedan pokretan spermatozoid ). Pored gorenavedenih uzroka, u ovim slucajevima je verovatnije u pitanju poremećaj u gradji samih spermatozoida, sto se moze dokazati i njihovom elektronskom mikroskopijom.

POLISPERMIA

Dokaz da u svemu treba imati meru je polispermia ili polizoospermia. Ukoliko broj spermatozoida u 1 ml sperme prevazilazi 250 miliona to nazivamo polispermijom. Ovako veliki broj spermatozoida umesto da uveća mogućnost ostvarivanja trudnoće naprotiv, moze biti uzrok infertiliteta. Polispermia je cesto povezana sa smanjenom pokretljivoscu spermatozoida i povećanim brojem morfološki defektnih spermatozoida. Ali i u slucajevima da su spermatozoidi zadovoljavajuće morfologije i pokretljivosti, ne dolazi do trudnoce. Ovim pacijentima se preporucuje prekid snošaja neposredno posle ejakulacije, tako da cela kolicina sperme ne bude izlučena u vaginu. Ukoliko se ova metoda ne pokaže uspešnom može se raditi arteficijelna inseminacija sa
prethodno obrađenim sermatozoidima, a kao poslednja mogućnost na raspolaganju j in vitro fertilizacija.

Nova sam na forumu, moze li mi neko odgovoriti da li je cuo za terapiju Slobodana Tesica i misljenje.
Nestrpljivo ocekujem odgovor

Sasa2009 dobrodošla, evo imaš ovde nešto o Tešićevoj terapiji, i na delu lečenje biljem malo prošvrljaj.
https://kutak.forumotion.com/t1411-tesiceva-terapija

hvala puno

Da li mi neko moze odgovoriti, da li pusenje puno utice na brpj i pokretljivost spermatozoida ?

Htela sam napisati broj

Na temi sterilitet muški-imaš sve ...tj.dosta o tome što pitaš.Utiče,naravno.

ako neko zna nek mi odgovori jer se jako brinem. Moj muz je prelezao zauske i zanima me da li je to razlog zato sto nemozemo da dobijemo bebu? Hvala

Likice, ne mora da znači da je to problem, niko ti ovde to ne može reći, ali je velika verovatnoća da jeste! Ima previše razloga zbog kojih se ne može ostati u drugom stanju, ali to ti može samo dijagnostikovati tvoj ginekolog ili njegov urolog! Zato pravac i kod jednog i kod drugog doktora! A put da se dodje do bebe uvek postoji, samo je nekad teži a nekad lakši, bitno je boriti se i krenuti na vreme! Moj ti je savet da on odradi spermogram u dobroj laboratoriji, a ti hormonski status i ginekološke briseve, što je osnova da se vidi gde šta škripa! Sve najbolje!

zna li neko koji su uslovi potrebni da se ispune za vantelesnu oplodnju o trosku drzave?kod mene je sve u redu a suprugovi nalazi nisu dobri...

Dušo, evo linka, imaš tu temu do detalja objašnjenu ovde nakutku, pa iščitaj

https://kutak.forumotion.com/t1580-105910891083108610741080-10791072-1091108211131091109510801074107211141077-1091-1087108810861075108810721084-104210581054

Nasla sam nesto pa me zanima da li se ovde misli na kariotipizaciju ili je nesto drugo u pitanju

PCR metoda
Institut za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu jedina je ustanova u Srbiji gde se mogu uraditi genetska ispitivanja - da li je gen odgovoran za neplodnost muškaraca. Kod muškaraca kod kojih se to ustanovi, svaki pokušaj vantelesne oplodnje je bezuspešan.

Heart, ja probah da nadjem nesto na netu o tome, ali ne uspeh, a zvuci ovo tvoje

Ono sto sam nasla, a sto je mozda od koristi, i kako ja shvatih tom metodom se radi samo delecije Y hromozoma. Evo i teksta:

"Uvod/Cilj.

Poremećena plodnost muškog partnera je glavni uzrok infertiliteta kod polovine neplodnih parova.
Na genetskom nivou infertilitet kod muškaraca mogu uzrokovati hromozomske aberacije ili genske mutacije.
U ovoj studiji analizirano je prisustvo i tip mikrodelecija Y hromozoma i mutacija u genu za regulator transmembranske provodljivosti u cističnoj fibrozi (CFTR) kao genetska osnova infertiliteta kod muškaraca u Srbiji.

Cilj studije je bio da se analiziraju mutacije u CFTR genu i mikrodelecije Y hromozoma, kao potencijalni uzroci infertiliteta kod muškaraca u Srbiji, kao i da se testira hipoteza da su CFTR mutacije kod infertilnih muškaraca predominantno locirane u nekoliko poslednjih egzona. Metode. Studija je obuhvatila 33 muškarca sa oligo ili azospermijom. Detekcija mikrodelecija Y hromozoma u regionu faktora azospermije (AZF) vršena je pomoću multipleks PCR metode. Pretraživanje CFTR gena vršeno je metodom elektroforeze u gelu sa gradijentom denaturišućeg agensa (DGGE). Rezultati. Delecije Y hromozoma su detektovane kod četiri bolesnika, predominantno u AZFc regionu (četiri od ukupno šest). Mutacije u CFTR genu su detektovane na osam od 66 analizovanih hromozoma infertilnih muškaraca. Najčešće detektovana CFTR mutacija je F508del (šest od osam).



Zaključak.

Ova studija je potvrdila da mikrodelecije Y hromozoma i mutacije u CFTR genu igraju važnu ulogu u etiologiji infertiliteta kod muškaraca u Srbiji. Genetsko testiranje koje obuhvata detekciju mikrodelecija Y hromozoma i mutacija u CFTR genu uvedeno je u rutinsku dijagnostičku praksu i ponuđeno je parovima koji pristupaju asistiranoj reprodukciji. S obzirom da tip mikrodelecija Y hromozoma i tip mutacija u CFTR genu imaju prognostički značaj, preporuka je da se genotipizacija AZF regiona i CFTR gena ne vrši samo kod bolesnika sa umanjenim kvalitetom sperme pre pristupanja asistiranoj reprodukciji, već i u svrhe preimplantacione i prenatalne dijagnostike kod parova kod kojih je uspešno izvršena in vitro fertilizacija."

Da bas zvuci jezivo Moj dragi i ja smo isli u Visegradsku 26 koliko se secam Institut za humanu genetiku i radili kariotipizaciju oba partnera, ja mislim da je to, to ustvari, ako gresim neka me neko ispravi