Kako se nosite s problemom steriliteta

lilly13 Stres iz nas izvlači najgore ali to je samo znak da to najgore postoji i da će prije ili kasnije izaći.
Upravo tako, svako od nas ima svoje mane, ali ih manje- više usmerava i balansira, kako ne bi ugrožavao druge. I za to treba imati razumevanja, jer će kriza proći. Zato treba biti pažljiv i strpljiv u donošenju zaključaka i odluka. Verujem, kao i Simona i ostale devojke, da treba reći i pokazati da si povređena i obratiti se stučnjaku. Moje lično iskustvo je da dobar psiholog zlata vredi kada ti je teško! Osećaš se posle razgovora sa njima kao da ti je neko podigao tešku vreću koju nosiš na leđima, pa ti se vrati snaga da ideš dalje i lakše nosiš teret. Pomogne ti da razbistriš misli i trezveno razmišljaš i o SEBI i o drugom.

Republica ::Simona, neko ce reci partneri neko ljubavnici , neko mama& tata , neko roditelji....



Neko moj covek/zhena, neko moj muzh/supruga, neko moja dusha(kad smo ljuti) moj "dushman"...i tako u nedogled.



Znam da prolazish kroz proces usvajanja i da sada se "preskace"kod vas ona bioloshka forma i ide se odmah na "roditelje".

Ja mislim da dan danas ne kapiram da sam roditelj...a podigla sina.

Ti ces kad usvojish dete moci da se borish do kraja zhivota i govoriti da si roditelj.Ali pored toga shto nisi bioloshka majka tom detetu ti cesh se razviti u majku -prvo......veruj mi

Republika,
pa da, svako daje svoje nazive a i sadrzaje tim recima... sem toga neko odnose shvata konvencionalnije, neko nekonvencionalnije itd. Bas sam danas citala neke tvoje postove vezane za sina i neozbiljnost i slatko se smejala i bas su me bacili u razmisljanje kakva cu ja biti majka. Nadam se da cete imati prilike da uskoro citate. Kod mene se neka promena desila vec kad sam saznala da smo postali roditelji, vidjenjem slike naseg sina... ali naravno postajanje majkom ce se razvijati kada ga vidim i kroz odnos sa njim.

Ali mislim da bez obzira na razlicito dozivljavanje sveta, braka, roditeljstva postoje neke koliko toliko zajednicke stvari... Do tada su ljudi brinuli o sebi a od tada moraju i o deci... nekad su mogli da se razidju a sada preko dece ostaju na neki nacin vezani za citav zivot i tsl.

moram da razjasnim jednu stvar... da nisam u braku, vrlo rado bih potrosila svoj bes na trenera, ako razumete na sta mislim...naravno da ne dozvoljavam da me emocije slome pred drugima, i ne vredjam i ne maltretiram ljude koji to nisu zasluzili. u pitanju je bila sala. i ne, ja nemam ispade prema suprugu, jer kao sto sam vec napisala, nemam snage da postavim stvari na svoje mesto, ja se povlacim. ali svi ovi postovi mi daju snagu da nesto menjam, jer ovako nije dobro. i moje mišljenje je,da bez obzira da li je neko roditelj ili ne, primarno je seksualno bice i da takvo ostaje do kraja. deca su tu da ulepsaju odnos dvoje ljude, a ne da budu izvor frustracija. naravno da se odnos menja, ali zanemarivanje partnera u bilo kom smislu govori da nesto dublje nije u redu. mene u susstini nervira sto nemam snage da se izborim za svoje mesto i sto sam sama u mnogim stvarima. ali, sva vasa misljenja, ma koliko razlicita, su dobrodosla, i vise mi znace nego ne znam sta...

i mislim da se post izgubio... bila sam kod bracnog savetnika, mm nije hteo sa mnom... mislim da vise nista ne treba da azem, zar ne?

Sama nema potrebe da ideš kod bračnog savetnika, jer u braku nisi sama.
Nemoj shvatiti pogrešno, tebe niko ovde ne krivi ni za šta, samo sam postavljala pitanje druge strane.
Deca naravno da oplemenjuju,ali već zdrav odnos među partnerima , ne mogu problematičan brak izvesti na put-naprotiv!

Divina :: i mislim da se post izgubio... bila sam kod bracnog savetnika, mm nije hteo sa mnom... mislim da vise nista ne treba da azem, zar ne?

Naravno da nije hteo, tako to funkcioniše. Sve što pišeš zvuči mi manje- više poznato. Mislim da uz svo razumevanje postoje granice koje se ne prelaze kada nekog voliš. I tome koga voliš ne dozvoljavaš da prelazi te iste granice. Ali za to treba snage i obostrane volje.
mozda se neko pita kako onda mislim da sa njim imam decu, ali ja sam shvatila da ce ta beba biti nekako vise moja, jer moj mm cesto putuje, i ja sam na neki nacin samac u braku...
Draga Divina, ovu rečenicu sam mogla i ja da napišem (osim što mm ne putuje, ali je non-stop na poslu). Znači- znam o čemu pričaš! Ali sam iz svojih razloga odlučila da nastavim ovim putem, jer je ovaj cilj važniji, a iz moje sadašnje perspektive samo tako mogu sebi dati šansu da ga ostvarim. Međutim, da nema tih okolnosti, ne znam šta bi bilo sa našim brakom. Ili znam, a zamagljujem situaciju...
Važno je doneti bolne odluke pre nego što bude kasno. Ma kakve bile te odluke.

Divina & Gramatika....pogreshna vam je perspektiva gledanja na ostvarenje svojih planova.....



Kao shto rece Paris , deca oplemenjuju ali ne reshavaju bracne probleme.

Ja sam od rodjenja sina pa do mog Zhike imala 3 veze duzhe i jace i 2 posidbe a od trece sam "utekla"jer sam videla da se i on sprema za isto.

Oni su hteli da imamo zajedno porodicu a ja ....ne. ultimatumi,predlozi za savetovanje ...nije palilo ni kod mene.Jednostavno ih nisam ZAIsTA VOLELA. E sada sretnem Zhiku...zajubim se do ushiju evo me i dan-danas ko shiparica. E sad nas dvoje nismo ni pomishljali na decu ....kao zavrshili smo mi imamao ukupno troje ...milina.Na zezanje ljudi iz okoline ...oboje smo bez trunke zadrshke govorili..." Ma kakvi...beba"

I prC...izvinjavam se na izrazu ja u prvoj pauzi od pilule 9 dan ciklusa-poslednji prc-prc- zatrudnim!

Zbunjeni,srecni... ja vishe zbunjena on se bolje snasho...a ja tek onda , ja cu nositi bebu i roditi sa covekom koga volim i koji me voli .

totalno 10-ta percepija svega.Znaci nishta na "mishice".

E posle prvog pobacaja je ishlo na mishice...ja se nisam uplashila kao moj Zhika kome je tada strah ushao u kosti...kad se "probudio"iz romanticnog lebdenja. A kod mene se probudila "uspavana"zhelja za josh jednim detetom. Shto sam ja vishe zhelela on se vishe plashio.A tek nakon drugog...QuQu.

I evo mic-po -mic nekako smo izashli iz tih strahova i pustili da se desi ako se desi. E sad tacno je da mi imamo decu. Ali i ako sam imala i ranije nisam zhelela zato shto me je neko stavio pred svrshen cin za to.Kao shto sam ja morala da isposhtujem zhelju Zhike kad se "prepao"poshto je sve krenulo naopako ...da nam se ne da i da je bolje da vishe ne pokushavamo.

E kada je sad sve sleglo...kad nema grca...mi radimo shto smo i do sada radili...heheheh pa em uzhivamo a ko zna mozhda nas i iznenadi .

Republica, to je divno! Uživaj u svojoj harmoniji! I neka te iznenadi što pre!
Ali veruj, ne možeš ti da znaš da li je moja ili Divinina perspektiva pogrešna ili ispravna. Kao što ja ne mogu da znam ništa o tvojoj perspektivi, ili bilo čijoj! Naročito ne na osnovu nekoliko šturih postova.
A što se dece tiče, ona se ne rađaju da bi se rešili bračni problemi! Pa zar bi iko ko je u ovoj priči tako rešavao svoje bračne probleme!?Mi smo svi ovde uglavnom ljudi sa podužim bračnim stažom, imamo puno toga zajedničkog iza sebe sa supružnicima. Dosta ih dobro poznajemo, znamo šta smo imali, možemo da razumemo i loše trenutke i da pretpostavimo šta možemo da popravljamo. I možemo da uvidimo ima li dovoljno ljubavi sa obe strane. A ako je ima, onda vredi tražiti rešenja i sačuvati strpljenje!
Draga Divina, važno je da sagledaš situaciju trezveno i objektivno. Ako treba donositi teške odluke, vrlo je važno da to shvatiš dok ima još vremena za sve!

[quote="GramatikaZnači- znam o čemu pričaš! Ali sam iz svojih razloga odlučila da nastavim ovim putem, jer je ovaj cilj važniji, a iz moje sadašnje perspektive samo tako mogu sebi dati šansu da ga ostvarim. Međutim, da nema tih okolnosti, ne znam šta bi bilo sa našim brakom. Ili znam, a zamagljujem situaciju...
Važno je doneti bolne odluke pre nego što bude kasno. Ma kakve bile te odluke.
[/quote]



Izvinjavam se Gramatika , nisam zhelela da zvucim pretenciozno ali iz ovoga sam izvukal tajj osecaj "pogreshne perspektive".

Posebno ovaj deo: " ...da nema tih okolnosti...."

A ne, ne, nisam bila precizna! se nikako ne svrstava pod okolnosti! "Okolnosti" su nešto drugo!
Sve ok, ne brini, svi imamo svoje perspektive

Nije lako kada dvoje pocnu da zive od vantelesne do vantelesne, od pregleda kod lekara do kontrole, mislim da je tu najveci problem. Nemaju muskarci bas tu neopisivu zelju da imaju decu, kao zene, vec oni zele svoju staru dragu nazad.
I grozota je kada im mame ispiraju mozak kako oni treba da imaju decu, pa oni frustracije na nama ispoljavaju - mene je hteo da ozeni lik kome je mama sistematski ispirala mozak o tome, samo da dobije decu, a nisam bas imala utisak da je hteo da crkne za mnom I za 2 meseca je druga sa njim bila trudna
Ali nije prijatno kada partner promeni ponasanje i krene da nas zanemaruje, breca se, kada imas osecaj da te vise ne voli, a onda shvatim da ni ja nisam bolja, kad samo mislim o VTO, lekarima, cudima... Kao da on ne postoji.
I srecni su oni ljudi, koji se vole i kada zaista ne ide, umeju da kazu stop i da se okrenu jedno drugom a ne da im se ceo zivot svede na lekare.

Zato je nekad jako osetljivo o svemu ovome "raspravljati"...toliko nas je iz različitih miljea (a pod tim mislim i na aspekte odrastanja koje smo imale, obrazovanja, društva, poslovnog okruženja i svega ostalog), i još teže je kroz ovaj šturi način komunikacije poistovećivati se sa nekim...
davati savete osobama koje ne poznajemo, na osnovu onoga što je samo napisano...ne znam, nekad mi deluje neozbiljno.
Jedno je sigurno, vreme ne treba trošiti kraj nekog ko to ne zaslužuje, nikako po svaku cenu. Nismo mačke, i jedan život koji nam je dat, uzmimo u svoje ruke. Rađanje deteta u nezdravoj atmosferi neće nikog oplemeniti...najpre da se neće ni desiti, ali nemojmo nekog savetovati da li da prekine ili ne svoju vezu, nekog ko je za nas fiktivan. To mi deluje neozbiljno.

dr mali pariz ::Zato je nekad jako osetljivo o svemu ovome "raspravljati"...toliko nas je iz različitih miljea (a pod tim mislim i na aspekte odrastanja koje smo imale, obrazovanja, društva, poslovnog okruženja i svega ostalog), i još teže je kroz ovaj šturi način komunikacije poistovećivati se sa nekim...
davati savete osobama koje ne poznajemo, na osnovu onoga što je samo napisano...ne znam, nekad mi deluje neozbiljno.
Jedno je sigurno, vreme ne treba trošiti kraj nekog ko to ne zaslužuje, nikako po svaku cenu. Nismo mačke, i jedan život koji nam je dat, uzmimo u svoje ruke. Rađanje deteta u nezdravoj atmosferi neće nikog oplemeniti...najpre da se neće ni desiti, ali nemojmo nekog savetovati da li da prekine ili ne svoju vezu, nekog ko je za nas fiktivan. To mi deluje neozbiljno.

Ja nisam shvatila da je iko savjetovao da se veza prekine/ne prekine.
O vezi i odnosima treba razmišljati iz više uglova i za sebe pronaći najbolju moguću varijantu. Svako od nas zna sa čim može ili ne može da živi.
Ako je izlazak iz tog odnosa za osobu najbolje rješenje onda treba to i da uradi.
A ako smatra da se u taj odnos treba i dalje ulagati i da je vrijedan toga onda treba naći najbolji način da se to uradi. Da li je to prihvatanje postojećih uloga, ili mjenjanje tih uloga na neki neagresivan način (jer se silom ništa ne može postići) to zavisi od osobe do osobe i njenih ličnih snaga i shvatanja.
Mi smo svi iznijeli svoja razmišljanja na osnovu činjenica koje smo imali, ali nismo davali konačna rješenja, jer ih mi i ne možemo dati.
Sve odluke o svom životu i za sebe donosimo sami.

Ja na ove stranice gledam kao na stranice podrške i mogućnost da svako iznese svoje viđenje, a ne na ispravljanje tuđih stavova o raznim pitanjima

U svakom slučaju, Divina nadam se da ćeš naći snagu u sebi koja ti je potrebna da radiš na odnosu sa svojim suprugom, kako bi se prvenstveno ti osjećala bolje, bez obzira u kom pravcu će se vaš odnos dalje razvijati.

Slazem se sa vama da smo svi mi razlicite i da je tesko davati savete... Ali opet ako nas neko pita valjda i ocekuje da nesto savetujemo i ne ocekuje da je to samo ono sto ona zeli da cuje (a u ovom slucaju nas je Divina pitala). Drugo je ako neko ne trazi savete... Mada opet sve sto napisemo na forumu valjda neko moze da komentarise, da nismo htele da pricamo ne bismo valjda ni pisale... Ja se trudim da kad nesto pisem stavim - mozda, cini mi se, kako ja vidim... i time se ogradim da je to moje vidjenje i ne neka presuda nego da osoba moze da usvoji i ne mora... A isto mi ne smeta i da drugi komentarisu moje postove... a ako postavim pitanje ili trazim savet onda tek to i ocekujem.

Sad da naglasim opet - iz mog ugla - deca su vrlo povezana sa godinama jer je vreme za radjanje dece ograniceno. Tako da dok sam citala prepisku izmedju Divine i Gramatike iako su se pronalazile u slicnim situacijama meni je to vrlo razlicito jer stoje godine 28 i 38. U 28 jos ima prostora za nalazenje ljubavi i sjedinjenje i toga i roditeljstva. U 38 bolje da osoba ako nije roditelj okani se privremeno snova o idealnim ljudima i ostvari se kao majka, ima vremena za nalazenje ljubavi i kasnije a za decu nema. Ali opet to ja pisem na osnovu mog iskustva (pa i ne mogu iz necijeg drugog ). Ja sam uglavnom okruzena sa zenama koje su kasno pozelele da budu majke a takva sam i sama (valjda je ono - slican se slicnom raduje). I gledala sam kakvi su im/nam zivoti. Zene koje su u drugoj polovini tridesetih brzo reagovale, rodile decu bilo same bilo sa nekim muskarcima sa kojima su imale kakve takve zajednice, a sigurno ne onakve o kakvim su mastale kao tinejdzerke, mudrije su postupile. One koje su cekale prave ljubavi, idealne uslove za decu, dosle su do granice kad vise i ne mogu da budu majke. Nije ni to tragedija, svako pravi svoje izbore, verovatno je za te osobe to i bilo bolje... Samo kazem ima i tih objektivnih okolnosti u vidu godina i vremena kad je moguce radjati decu na koje mora da se misli.

hej devojke, nije smak sveta... a i ako jeste, valjda postoji nesto posle toga, inace smo u debelom problemu. nisam imala nameru da stvaram tenziju, vec samo da cujem razlicita misljenja, jer sam tip osobe koja voli da situaciju sagleda iz svih uglova. imala sam tu nesrecu da veoma mlada sazrim, i da shvatim da nekad u zivotu ne treba juriti snove po svaku cenu.ja ne znam koja je moja konacna dijagnoza , i koliko ce mi trebati da zatrudnim, mozda par meseci, mozda par godina...i zato me sterilitet jako brine. a deset godina proleti za cas... muz je promenljiva kategorija, biti majka nije. i zato mi je prioritet biti majka. moj dragi, kakav god da je, ima neke osobine koje bih volela da ima i moje dete, zajednica sa njim ima smisla iz vise razloga, a nema samo iz jednog-ako me ne voli. jer, ako se jos uvek volimo, sve je lako, ali ako je sa mnom iz navike, sve pada u vodu. a ja ne mogu da dokucim sta je od ta dva... jer ne mogu da razbijem oklop u koji se zatvara kad god je stres u pitanju. divno je biti u braku punom ljubavi, bez problema, sa dobrim poslom, gomilom dece i psom... ali, koliko je to zaista realno, makar u kontinuitetu? ja sad samo pokusavam da sa kartama koje imam odigram najbolje sto umem. to ne znaci da se za par godina, meseci, dana necu kajati zbog odluka, ili cu sama sebi cestitati kako sam bila pametna.
da se moja mama pita, ja bih odavno trebalo da budem razvedena, da se pita moja sestra, trebalo bi da ostanem u braku i da imam ljubavnika, a da se pita moja baka, trebalo bi da cutim i da trpim... da se ja pitam, ja bih volela da je ovo sve prolazno, da ponovo nadjemo onaj sjaj koji nas je spajao i da budemo srecni. ali, ako ne ide... pa, svaki problem ima resenje. sa jednom napomenom, on moze da ima dece kad god pozeli i sa kim god pozeli, a ja za sada imam dijagnozu steriliteta...
sa jedne starne drago mi je sto postoji rasprava, ali ne zelim da ona bude konstruktivna, i da sve sto ovde kazemo nekom pomogne, jer koliko ljudi toliko ćudi. sve vas ljubim i svima hvala do neba, jer ipak ste odvojile vreme za kuckaranje o mom problemu!!!

brzi prsti nego pamet... zelim da rasprava bude konstruktivna, ze zelim da je agresivna...

Izvini, a gde prepoznaješ agresiju?

Divina, dušo, prolaziš kroz baš težak period.

Pokušala sam da iščitam ponovo tvoje postove da bih dala svoje mišljenje.
Vi ste u stvari tek na početku borbe sa sterilitetom, jer ste tek od skoro krenuli u planove. Kažem skoro iz moje perspektive. I nisi ti ta koja ima problem samo, kažeš da je njegov spermogram graničan, Što znači da je mogao biti i gori nego kad ste ga radili taj, verovatno jedini put.
PCOS nije ništa strašno. Verovatno se tu udružilo više stvari, pa niste došli do trudnoće.

Mi ovde nstvarno ne znamo njegov deo priče, i jedino što možemo jeste da komentarišemo tvoja osećanja u vezi toga. Za svaki odnos je potrebno dvoje. Tako i za bračnu slogu ili neslogu.
Šta meni bode oči- On jako želi dete, čini mi se. To je prvo, a drugo je da si ti pomalo mazohistički preuzela krivicu na sebe u potpunosti, a opet, sa druge strane, jednom si pomenula kako on zna da ćeš da ga ostaviš i sa trbuhom do zuba ako ne ide. I to je OK; većina žena bi to uradila, ali nije lako drugoj strani slušati takve pretnje, posebno ako se ponavljaju.

Mi smo imali krizu nakon mog drugog spontanog. I baš je potrajalo. On nije čovek koji vredja, kao što je tvoj muž tebe povredio, ali sam zato ja rekla neke stvari u afektu, ranjene i bolne duše, zbog kojih se i dan danas snuždim kad ih se setim.
Težia i ozbiljnost situacije zavisi i od toga kakav ste par inače, mislim kako rešavate probleme. Ako ste po "italijanskom" fazonu- grdnje, svadje, grinjanje i gundjanje, (bez letećih tanjira) a na kraju slatko pomirenje, onda nogo manju težinu imaju neke reči nego ako ste po "engleskom" ako znaš na šta mislim. Onda se dugo promišljalo i na kraju rekla konačna odluka. I tada rečenica koja zvuči kao ucena- ako ne ostneš trudna za šest meseci da on ide- ima mnogo veću težinu. U prvom slučaju, važi do popodne, a u drugom je trajna.

Ti (za njega ne znam) treba da pišeš ovde što više, da odeš i kod psihologa ponovo...Mislim da se jako teško nosiš sa neuspehom u ostvarivanju trudnpće ( do sada, jer kod PCOS dodje kad se najmanje nadaš, i prirodno često) To sam pomislila i kad sam pročitala tvoje burne reakcije. I na ženu na Adi ( koja bi i mene iznervirala) ali i na školske drugarice. Tu je bila baš jaka. Imala sam slične faze, pa ti zato kažem.
Mene su dugo lečili "obični " ginekolozi, i jedina terapija je bila opuštanje Najgore sam se tada osećala. Mnogo vremena mi je trebalo da shvatim da moj muž nije "inseminator" kako je sam sebe prozvao u jednom momentu jer mi je bilo do seksa samo u plodnim danima, već čovek koga sam izabrala da provedem život sa njim. I prepala sam se u jednom momentu koliko sam ga "pustila da ode" iako je bio tu. Bila sam samo sebi bitna, i moj problem je bio jedini. On je u tom momentu imao teških profesionalnih problema na koje ne da nisam obraćala pažnju, nego mu nisam bila nikakva podrška ćuteći u sobi za kompom.

I dalje se ogradjujem, ne branim tvog supruga, samo ne znamo celu situaciju. Takve rečenice i situacije su teške, ali se ne dešavaju preko noći! Mora da predstoji jedan period hladnoće i zanemarivanja pre toga.

Možda se i ljubav naprosto gasi. Ne biste bili ni prvi ni poslednji par koji se razišao zbog steriliteta. Jaka si, mnogo jača nego što misliš.
Psiholog i priča ovde će ti pomoći da ojačaš još više. To što je bilo (ako sam dobro izračunala u tvojoj 13 godini) je strašno. Veoma, ne može da ne ostavi ožiljak na duši. Ali sa tvojom jačinom ćeš prevazići problem i učiniti ga malim, malešnim. I beba će doći da zaleči i rane za koje nisi ni bila svesna da postoje.

Nadam se da nisam preterala u ovom postu sa iznošenjem svoga mišljenja. ali ja kad postavim pitanje, želim da čujem što više različitih odgovora, pa sama izvučem šta mi najviše odgovara. Makar bilo i pogrešno

Divina :: hej devojke, nije smak sveta... a i ako jeste, valjda postoji nesto posle toga, inace smo u debelom problemu

Divina ::da se moja mama pita, ja bih odavno trebalo da budem razvedena, da se pita moja sestra, trebalo bi da ostanem u braku i da imam ljubavnika, a da se pita moja baka, trebalo bi da cutim i da trpim...

Draga moja, setih se kad sam jednom uplakana došla kući jer nisam mogla da prihvatim ono što sam čula. Moja nesuđena svekrva mi je rekla da kada dođu deca, sva ljubav između supružnika se prenese na decu, a njih dvoje postaju kao drugari.
I kod njih je tako i bilo, bar s njene strane. U sina je bila zaljubljena i patološki vezana za njega, a muž joj je bio nešto poput kućnog inventara. Ta žena nije bila nestrećna, kao što bi neko pomislio. Naprotiv, nju je ljubav prema detetu toliko ispunjavala da joj je muž bio samo sredstvo da do deteta dođe.
S druge strane, gledam kako moja ujna, posle 15 meseci od ujakove smrti, još uvek ne nalazi mir. Kopni, vene, plače i priča o njemu non-stop. Dok je bio živ, prebacivala mu je kad više pažnje posveti deci nego njoj, jer je smatrala da na kraju njih dvoje opet ostaju sami i da u tu vezu treba ulagati više.

Navela sam ti dve krajnosti. Mogla bih da dam još primera različitih veza/odnosa, ali ova dva su dovoljna za ono što želim da kažem, a to je da ja dete ne doživljavam kao nešto što može da popravi nečiju vezu, ali ni kao nešto što može da produbi probleme koji u nekoj vezi postoje.
Nekako mi ta dva i ne moraju imati veze.
Naravno, najbolja opcija je dete stvoreno kao krajnji čin nečije ljubavi! Ja sam o tome maštala čitavog života, i da to nisam uspela da ostvarim, ne bih sebe kaznila "nemanjem deteta". Izabrala bih opciju da rodim, pa bi verovatno sva moja ljubav bila usmerena na dete kao u prvom primeru koji sam navela.
Ovo ti pišem kao podršku, jer ja nisam shvatila da ti želiš dete kako bi popravila odnos u braku, pa je izlišno govoriti o tome da li bi beba poboljšala ili pogoršala odnose.
Što se muža tiče, ja svojoj mami ne dam da komenariše ni moj ni sestrin brak. Nisam baš ni za bakinu opciju, ali ima istine u tome da mnogo možemo učiniti kada ne reagujemo burno, već prećutimo i sačekamo pravo vreme za razgovor.
Kad budeš osetila da je pravo vreme, u smislu da je tm smiren i raspoložen za razgovor, recu mu iskreno koliko te povređuje njegovo ponašanje i da želiš da rešite problem jer ti je stalo do njega i vašeg braka.

orline :: sa druge strane, jednom si pomenula kako on zna da ćeš da ga ostaviš i sa trbuhom do zuba ako ne ide. I to je OK; većina žena bi to uradila, ali nije lako drugoj strani slušati takve pretnje, posebno ako se ponavljaju.

Potpuno se slažem sa Orli za ovo

orline ::
To što je bilo (ako sam dobro izračunala u tvojoj 13 godini) je strašno. Veoma, ne može da ne ostavi ožiljak na duši.

Nedavno sam čitala neku Jerotićevu knjigu o kojoj govori o psihološkim aspektima steriliteta, gde pominje i ovakve primere. U nama nekada ostaju strahovi koji nas blokiraju, bili mi toga svesni ili ne. Ali ja sam sigurna da će bebac izbrisati sva gorka sećanja

orline ::Nadam se da nisam preterala u ovom postu sa iznošenjem svoga mišljenja. ali ja kad postavim pitanje, želim da čujem što više različitih odgovora, pa sama izvučem šta mi najviše odgovara. Makar bilo i pogrešno

E Njegošu svaka ti je zlatna! Eto da ne kucam, citirah.
Nadam se da ćete izgladiti odnos, a za sada daj tm-u da pije magnezijum i B6 vitamin, da ga ne pokosi taj stres na poslu. A naravno, puno znači i žena koja ga dočekuje s osmehom na vratima. Nek oseti kako je lepo doći kući posle svog tog stresa na poslu

Divina, ja sam još jutros pročitala tvoje postove, i čitav dan razmišljam o njima, i nisam mogla reći dok i ja ne švrljnem koju.
Prvo moram da ti kažem da smo mi skoro svi sa ovog kutka od saznanja dijagnoze steriliteta bili dugo u šoku (ja i mm smo bili otprilike oko 2 godine), a koliko sam uspjela shvatiti ti si dobila svoju dijagnozu u februaru ove godine. Svježe je to još po mom mišljenju da bi se ti toliko osuđivala, mada moram priznati mnogo boli. Još si po mom mišljenju u šoku od saznanja ove nemilog problema, koji ćeš ti sigurno riješiti. Znam da ćeš učiniti sve što je u tvojoj moći da ga riješiš, jel tako? I to bi bilo sasvim dovoljno od tebe, sve ostalo je viša sila, ili Božiji dar, ne znam kako ti više odgovara.
E sada što se tiče tog stresa na poslu. Iskreno mrzim kada se spominje stres na poslu kao razlog svađa između ljudi uopšte, a ne samo između bračnih parova. Ja kad pođem na posao ubujem par cipela za posao, i u njima živim život na poslu, poživljavam i ja stresove, jednostavno zarađujem novac za egzistenciju. A ako nisam sposobna taj stres proživljavati više na tom mjestu gdje radim, e onda tražim novi posao! (doduše moram priznati da je sada mnogo loša situacija što se tiče novih poslova, teško je zadržati i ove trenutne koje imamo, ali proći će i kriza, valjda . Poslije posla trčim svojoj kući, izuvam te radne cipele i obuvam svoje mekane kućne papuče, i u njima živim drugi život, mnogo opušteniji. Onog trenutka kada izujem radne cipele moj poslovni život ostaje napolju, i o njemu više uopšte ne mislim. E tako očekujem i od mm! I to sam mu jasno i glasno objasnila još na početku našeg braka, to je kao takvo prihvatio i poštuje, čak šta više mnogo mu se sviđa. Jer gdje ću pobjeći da nađem utjehu, spas, smiraj ako ne kod mm, i on kod mene! Naravno, ponekad pričamo i o poslu ako je situacija ozbiljna, a ponekad kad padnemo od umora samo zagrljeni ćutimo i gledamo tv. Ali odavno smo odlučili da nam se u brak neće umješati ni posao, ni roditelji, ni rodbina ni prijatelji. E zato mrzim kad se ljudi nakon svađe izvlače stresom na poslu, umjesto da od stresa bježe kući, svom domu, svom gnijezdu!
E sada, mnogo mi je zapala u oči tvoja rečenica muž je promjenjiva kategorija, biti majka nije! Pa bih ti rekla sa ove tačke gledišta da prvo rasčistiš sama sa sobom jeli tm zaista neko u tvom životu za koga se tebi vrijedi boriti? Izvini možda zvuči surovo sa moje strane, ali ja bih i o tome razmislila. Da li si pomislila da li si i ti sa njim samo iz navike? Da li i ti želiš dijete pod svaku cijenu sa bilo kim, ili baš želiš dijete sa tm? E onda ćeš znati pravi odgovor. E onda ćeš znati i kako da ga riješiš, jer ti svog mužića sigurno poprilično dobro poznaješ.
A ako on kategorično tebe uslovljava djetetom za opstanak braka, i ostane pri toj odluci, bez da imalo porazmisli o tome da rodi dijete sa bilo kim, ili ženom koju voli, ja ne bih mnogo razmišljala rezala bih po kratkom postupku, odmah i sad. Pa neka, onako kako ti kažeš možda bih nekad se kajala zbog takve odluke, a možda bih i sama sebi okitila orden za takvu odluku.
Još bih da te pitam jedno pitanjce, s obzirom na tvoju rečenicu "sa jednom napomenom, on može da ima dece koliko poželi i sa kim god poželi, a ja za sada imam dijagnozu steriliteta...." jel ti to misliš da ukoliko ne bi nastavila život sa svojim mužem, da bi teško mogla naći nekog ko bi prihvatio tebe sa tvojom dijagnozom? Ako se plašiš, reći ću ti samo da mi na kutku imamo ženicu koja ima divne blizance sa svojim drugim mužićem!
Nadam se da i moje mišljenje nije pretjerano, i da bar nešto možeš iskoristiti iz njega. I da slažem se sa Orline, beba će doći da zaleči rane za koje nisi ni bila svesna da postoje!

lolipop ::...
E sada, mnogo mi je zapala u oči tvoja rečenica muž je promjenjiva kategorija, biti majka nije! Pa bih ti rekla sa ove tačke gledišta da prvo rasčistiš sama sa sobom jeli tm zaista neko u tvom životu za koga se tebi vrijedi boriti? Izvini možda zvuči surovo sa moje strane, ali ja bih i o tome razmislila. Da li si pomislila da li si i ti sa njim samo iz navike? Da li i ti želiš dijete pod svaku cijenu sa bilo kim, ili baš želiš dijete sa tm? E onda ćeš znati pravi odgovor. E onda ćeš znati i kako da ga riješiš, jer ti svog mužića sigurno poprilično dobro poznaješ.
A ako on kategorično tebe uslovljava djetetom za opstanak braka, i ostane pri toj odluci, bez da imalo porazmisli o tome da rodi dijete sa bilo kim, ili ženom koju voli, ja ne bih mnogo razmišljala rezala bih po kratkom postupku, odmah i sad. Pa neka, onako kako ti kažeš možda bih nekad se kajala zbog takve odluke, a možda bih i sama sebi okitila orden za takvu odluku.
... [/i][/b]

Meni se ta recenica koju je Divina napisala najvise dopala Ja isto volim povremeno nesto slicno da kazem a ako ne kazem mislim - trajne kategorije su roditelji, sestra i dete a muz, prijatelji i ostali ljudi promenljive. Ali to ne znaci da mislim da su samo prvi znacajni a drugi nisu vec samo da ti odnosi imaju razlicitu prirodu. Trajne kategorije su jedinstvene, i ako su i podrska i lepi odnosi sa tim bliskim ljudima onda je to pravo bogatstvo. To su odnosi koji su nam dati, nismo ih birali (do duse mi koji smo roditelji usvojitelji donekle smo birali dete ali nismo ga videli u tom trenutku pa posle kakvo je takvo je nase je ). Ali npr i ako su roditelji zlostavljaci ne mozemo da pobegnemo od njih, i ako odemo fizicki nosimo to secanje i "ugradjeni" su u nas. Drugi odnosi su oni koje sami biramo i u tom smislu trebalo bi da su uvek za nase dobro, podrska, nesto sto nam obogacuje zivot... Onda kad to nije tako prekidaju se i nalaze se nove osobe za te "uloge". Nesto sto si i ti rekla u drugom odeljku. U tome je njihova promenljivost a mislim da za ljude cesto svest o tome nije losa kako bi razvijali te odnose. Ta promenljivost trajnim odnosima cak nekad i nedostaje, pa se cesto moze cuti da ljudi zale sto nisu rekli ovo ili ono roditeljima, sto nisu bili pazljiviji prema njima i sl. Toliko se cini da ce oni uvek biti tu da se zaboravi da su i ti odnosi u nekom smislu promenljivi bar u onom fizickom prisustvu...

Dr mali paris, ucinilo mi se da su devojke krenule da se prepiru medjusobno, zato sam rekla da diskusija treba da bude konstruktivna, a ne agresivna ili destruktivna.
Devojke, sve ste u pravu, za svadju je potrebno dvoje, samo sto ja ne znam sta je uzrok svadje- samo problemi na poslu ili nedostatak ljubavi... ja znam sta zelim, i znam koliko mm vredi, i dzaba meni svi psiholozi, kada ne mogu sa sagledam situaciju iz njegovg ugla, jer sve pravda stresom. Volim ja njega, uvek sam mislila da je on taj, i dalje to mislim, ali mnogo mi je tesko da sam u svemu sama... mi nista ne mozemo da isplaniramo, nigde da odemo, zbog njegovog posla... dve godine nismo bili na odmoru, ni na vikend.zbog posla. mesecima nismo izasli, zbog posla. zivi pored mene, ne sa mnom. kaze-posao, ali me voli...hladan, dalek, nikad nije dobar trenutak za razgovor...ja ne znam sta znaci izaci sa svojim muzem, onako, u setnju, a da mi ne prica samo o poslu. ne znam sta znaci otici kod nekog, prijatelja, mojih njegovih svejedno... da makar prica sa njima da ne telefonira...e, ako me jos uvek voli, onda je vredno, jer ja i dalje volim njega, ali ako je samo navika, cemu...a ja ne mogu da dobrem do toga, jeste li posao ili nije. ovo sa sterilitetom je samo pokrenulo neke stvari, i ako ovko treba da zivimo,sa ili bez deteta... ja to ne zelim. radim i ja, imam probleme i ja, pa ga ne opterecujem time. ja radim da bih zivela i platila racune, ne zivim da bih radila.
i znam da sto pre moram da donesem odluku, ne zelim da gubim vreme, ali ne zelim da odluka bude donesena iz pogresnih razloga.
jedino sto sam odlucila, citajuci ove postove, da probam da promenim model ponasanja, u smislu da mu vracam istom merom- ljubav za ljubav, osmeh za osmeh, ali i uvreda za uvredu. a ne da cutim i da se pitam sta sa mnom nije u redu.

a neko je pomenuo psihologa,oni koji se bave bracnim savetovanjem, dok ne cuju njega, nista, a on ne zeli da ide. oni kod kojih sam isla zbog same sebe su odradili lavovski posao, sve sam ja to nekako spakovala i svarila, ali mi je najvise pomoglo kad sam pocela da pricam o tome sta se desilo, kad sam izbacila iz sebe barem deo te tuzne price. tako da, stavljam tacku i krecem dalje, jer ovde vise ne mogu da ostanem ( mislim na trenutni status braka), ili cemo zajedno, ili svako svojim putem. Svima vam hvala, dajem sebi tri meseca da vidim hoce li taktika ja tebi-ti meni dati neki rezultat, i naravno odmah ga javljam.

Divina, izvini, opet se moram uključiti. Mislim da vračanje istom mjerom, pod tim mislim vraćanje uvredom na uvredu, zaista nije nikakvo rješenje, naprotiv izauvaće još veći jaz među vama.
Vraćanjem uvrede na uvredu prelazi u svađu,a to nije dobro.
Ja bih mu ipak rekla, pa makar i pismo napisala, ili poslala sms, o onome što ti smeta, što te vrijeđa. Mislim da bi tako mnogo lakše riješila problem.
A ako m je do tebe stalo, mislim da je nemoguće da se ogluši na tvoj vapaj.