Kako se nosite s problemom steriliteta

https://www.youtube.com/watch?v=H3GiqHm5rQA&feature=fvwrel

Divina pregledaj ovo, super je stvar...

Ej, ja sam isto na početku braka imala problema sa mm tj kad smo i otkrili da ja uopšte nemam svoje jć. Uh pa dugo nam se dešavalo da se prepiremo zbog gluposti, ja sam koje-kakve razloge kao da se razvedem ali vremenom se sve nekako izgladilo pa nekako verujem da će se i kod tebe i tm vremenom smiriti situacija.
Što se tiče i ja na sebe prevaljujem svu moguću krivicu zato što nemamo dece, ustvari to je činjenica, ali ja se borim za njega jer ga volim, sama sam obilazila silne doktore jer on radi pa da ga ne opterećujem, kišu suza isplakala zbog svoje sudbine. Krivila sebe što sam se udala a da nisam odmah proverila da li mogu imati dece... i tako svašta nešto. Ali veruj mi ima još ljubavi među nama i on pristaje na donaciju. I sada sama ganjam uputnice, nalaze, dopisujem se sa ovim u Pragu, taražim lekove sve samo da njega ne opterećujem, da što manje oseti našu borbu. Znam da pati i on i sam ne zna kako da mi pomogne ali sad kad se spremamo u Prag nekako smo srećni kao da je problem već rešen i verujem da ćemo uspeti. Mila mi smo 5 godina u braku borba traje odavno bez prekida a ja stalno na početku... Moraš da veruješ, da misliš pozitivno i širiš optimizam.
Ne znam koliko je pametno to "oko za oko zub za zub" nekako zvuči kao inat, mislim da treba malo mudrije postupiti, obnoviti onu ljubav zbog koje ste vi ustvari u braku, prihvati njega kakav jeste pa ti si ga izabrala a usput problem će mic po mic biti rešen. Ih pa i meni smeta milion stvari kod mm i priče i ponašanja i svašta nešto ali on je moj čovek ja ga izabrala i takvog ga prihvatam, naravno trebalo je malo vremena za to a verovatno ni ja nisam uvek cvećka .
Vidim imaš godina kao ja i nije nam zadnji voz, još nisi svesna koliko si jaka a vremena imaš.

Izvini ako sam te smorila svojim iskustvom i ovim nazovi savetima.
Srećno

Sad se slazem sa svim sto je rekla Lolipop. I ja sam pomislila na pismo ako drugacije ne ide, napises nesto slicno ovome sto si nama pisala...

Nego citajuci Divinin post pale su mi neke druge stvari na pamet - kakav je to posao koji traje 24h? Razumem da su ljudi ambiciozni i da neki poslovi traze vise vremena... ali ne zivi se na poslu nego se valjda radi da bi se zivelo. Ili je to beg u posao? I kako nema odmor, po zakonu svi radni ljudi moraju da imaju odmor pa i on... a ako toliko radi onda valjda ima novca za putovanja inace je toliki rad jos vise besmislen. Ako on ne moze bar ti uzmi taj novac pa uplati neku daleku destinaciju, taman da tamo razmislis o svemu i vratis se preporodjena Izvinjavam se Divina ako sam ovim zasla u neke licne stvari vise nego sto treba...

Evo ja se tek sada ubacujem u citavu diskusiju i problematiku, ali nikako kao psiholog i onako se ne bavim bracnim savetovanjem, nego kao neko ko je i sam u ovom izazovu zvanom: "Kako dobiti bebu".
Zaista ne znamo njegovu stranu price, ali meni sav taj njegov posao izgleda kao beg od realnosti. Obzirom da imamo samo tvoje vidjenje situacije i percepciju kako on reaguje, tesko je bilo sta reci, ali meni deluje da je i za njega pitanje roditeljstva bolno cim tako burno reaguje, maltene kao da je oparen kada se to pomene. Ja sad ne znam njegovu pozadinu price, ali imam utisak da je on od ranije naucio da potiskuje probleme pa sada to radi tako sto se toliko opterecuje poslom i na taj nacin izbacuje raznorazne frustracije iz sebe. Tesko je to gledati i pored takve osobe ziveti jer je zaista tesko pronaci naci prici joj. Taktika "oko zub za zub" ti nikako nece pomoci, moze samo da vas uvuce u jos vecu dubiozu. Sad cu ti reci sta ja mislim, ali uzmi me sa rezervom jer zaista malo podataka imamo ovde da bi se donosili neki veliki zakljucci. Ja imam utisak da je on jako nepoverljiva i nesigurna osoba i da je nacin da se otvori i pocne da prica o realnim problemima moguc jedino ako ti stvoris atmosferu u kojoj ce se osecati sigurno tj ako ga ubedis da pored tebe moze da se oseca sigurno i da tebi moze sve da kaze. E za to je potrebno jako puno razgovora, dva koraka napred jedan nazad i pomoc sa strane. S druge strane i ti si zatvorene i sama resavas svoje probleme i ni ti njemu ne ostavljas prostora da ti pomogne. I sad bi to jos neko vreme funkcionisalo tako da se nije pojavio zajednicki problem. Sterilitet je stvar koju je tesko sam resiti ako si u braku ili ako imas partnera (druga stvar je ako si sam i kao pojedinac zelis da resis tu zavrzlamu). treba jako puno strpljenja, snage, vere da ce uspeti. Taman pomislis da si malo odmako, a ti si vec bacen po ko zna koji put na istu obalu. Jako frustrirajuce i bez zajednickog razgovora i rada na tome tesko je izaci iz citave situacije.
Sem toga, policisticni jajnici (ako su zaista jedini problem) nisu u kamen uklesani kao nesto sto je neresivo i ne smes na to tako da gledas. Ako malo prosvrljas VTO dnevnicima, videces da to jos ispade i najlakse resivo.
Dakle, nikako "oko za oko..." i mnooogo price i razgovora. Pokusaj ti da se otvoris da bi on video da je na sigurnom i mozda ce se i on onda vise otvoriti. E onda krece lavina, ali barem mozete da zagrebete malo dublje po povrsini vasih osecanja kao svojih tako i one suprotne strane.
Eto i ja se raspisah, nadam se da nisam bila suvise konfuzna i izvini ako sam te bilo cime u ovo postu strecnula, zaista mi je jedina zelja bila da ti pomognem na neki nacin

Evo malo o lecenju PCOS-a:

http://www.dren-trogrlic.com/images/stories/neplodnost/policisticni_jajnici/lijecenje_policisticnih_jajnika.pdf

lilya ::Evo ja se tek sada ubacujem u citavu diskusiju i problematiku, ali nikako kao psiholog i onako se ne bavim bracnim savetovanjem, nego kao neko ko je i sam u ovom izazovu zvanom: "Kako dobiti bebu".

Lilika, kako ja tebe ovde na Kutku doživljavam, možeš slobodno kao psiholog da govoriš, nekako mi ulivaš poverenje.

Divina, dušo, ja sam odavno rekla da imam utisak da nisi dovoljno ili na pravi način ispoštovala sebe u emotivnoj vezi sa mužem- oprosti ako grešim, ali pre preduzimanja bilo kakvih koraka prema mužu raščisti sama sa sobom da li to zub za zub zaista želiš, nemoj da te to posle ražalosti još više Šta ti zaista želiš i očekuješ od partnera (muža, ljubavnika, ...), šta ne želiš, kakav kompromis možeš, a kakav ne možeš da tolerišeš (jer ništa nije idealno).
Najbolja je istina, a razgovor je važan za vas oboje. Spusti loptu, ali zaista, i pozovi ga da sednete i ispričate se. Samo vas dvoje možete rešiti problem koji imate.

Šta god odlučila, šta god bilo, jako si mlada, imaš vremena pred sobom. Nemoj da radiš protiv sebe i svojih osećanja, jer ti to ne može doneti sreću nikako, ni sa petoro dece. Ali probaj da sagledaš i svoje eventualne greške, - morate da razgovarate. Možda se raziđete, možda se ponovo pronađete, ali ne vidim kako ćete metodom zub za zub imati šanse da pronađete ono što vas je i vezalo i što ste negde trenutno zaturili.

Slažem se sa svim devojkama, svaka od nas vidi stvari na svoj način i svaka ti želi najbolje, ali ti niko ne može pomoći osim tebe same, ma koliko mi to želele. Mi vas i ne poznajemo, ali smo tu da saslušamo i kažemo šta mislimo. I da te podržimo u tvojim odlukama. Mislim da je rešenje u vama dvoma, i nigde više, i da ga morate zajedno pronaći. Ljubim te

Biću off, ali pošto drugačije sa tom osobom ne kumuniciram, a ona zna koja je,ovim putem ću joj poručiti:
Draga, ako imaš što reći, slobodno iskaži posle mog posta...ne budi...ma znaš šta već jer od mene nisi dostojna ni minus dobiti.

Upravo što je Orline pisala...ne znamo drugu stranu i nije jednostavno davati savete tada...priča je prilično crno -bela, sa tog aspekta, i u tom komentaru nema agresije.
U svakom slučaju, Divine, zbog teške prošlosti, neophodno je da pronađeš snagu u sebi...kad osetiš da njom plaviš, onda će sve mnogo lakše biti. Bilo koji korak. Mnogo lakši. Šta god je za to potrebno, psiholog, najbolji prijatelj, muž, bilo ko, samo spoznaj tu snagu u sebi, vratiće se i samopouzdanje i rešenja će biti vidljivija, pa ma koja ona bila.
Nebulozno je ići sam kod bračnog savetnika, nebulozno je kidati se na duže staze, bez vidljivog izlaza...rešenja uvek ima!

Evo konstruktivnog mišlenja!

lilly13 ::Ja nisam shvatila da je iko savjetovao da se veza prekine/ne prekine.
O vezi i odnosima treba razmišljati iz više uglova i za sebe pronaći najbolju moguću varijantu. Svako od nas zna sa čim može ili ne može da živi.
Ako je izlazak iz tog odnosa za osobu najbolje rješenje onda treba to i da uradi.
A ako smatra da se u taj odnos treba i dalje ulagati i da je vrijedan toga onda treba naći najbolji način da se to uradi. Da li je to prihvatanje postojećih uloga, ili mjenjanje tih uloga na neki neagresivan način (jer se silom ništa ne može postići) to zavisi od osobe do osobe i njenih ličnih snaga i shvatanja.
Mi smo svi iznijeli svoja razmišljanja na osnovu činjenica koje smo imali, ali nismo davali konačna rješenja, jer ih mi i ne možemo dati.
Sve odluke o svom životu i za sebe donosimo sami.

Ja na ove stranice gledam kao na stranice podrške i mogućnost da svako iznese svoje viđenje, a ne na ispravljanje tuđih stavova o raznim pitanjima


U svakom slučaju, Divina nadam se da ćeš naći snagu u sebi koja ti je potrebna da radiš na odnosu sa svojim suprugom, kako bi se prvenstveno ti osjećala bolje, bez obzira u kom pravcu će se vaš odnos dalje razvijati.

Draga Divina, ako si sebe svesna i ako ti je jasno zbog čega si sa svojim mužem, onda vredi tražiti rešenje.
Potpuno mi je jasno kakav je to posao koji traje 24 sata i zašto se ne napušta, živim s takvim čovekom. I potpuno mi je jasno kako izgleda ta vrsta premora i zasićenosti kod njega. Dobro ga sagledaj, posmatraj da li je samo zamor i stres( ne smeš da zatvaraš oči ni pred jednom opcijom). Ako ima obostrane ljubavi, zaista možete mnogo da učinite da prevaziđete krizu. Svaki odnos ima uspone i padove, u svakom odnosu postoji konstantna dinamika i neizbežne su promene. Imaš pravo da budeš ljuta, NISI kriva, imaš pravo da radiš na popravljanju narušenog sklada. Vredi se potruditi, znam iz ličnog iskustva. Ali ti moraš da odrediš koje su tvoje granice.
Taktika "uvreda za uvredu" ne radi. Drži se svog stava i ne odstupaj, ali bez agresije. Tako možeš da pokreneš vaš odnos u novom pravcu i dobićete jedan novi kvalitet u njemu. Verujem da nema vraćanja na staro.

Zaista ne bih želela da zvučim kao "draga Saveta"! Želela bih da se moj post shvati kao dobronamerna diskusija na temu u kojoj sam se prepoznala. Samo delim sa vama svoje mišljenje i iskustvo, koje možda može da ohrabri nekog.

Pozz svima... evo da se i ja prikljucim temi...Divina, sigurno ti nije lako, ali sta god da odlucis , odluka mora da bude samo tvoja. I moj mm radi po ceo dan, retko se vidjamo, ponekad i zaboravi da je u braku...al guramo nekako, jedan dan mi dodje da ga ubijem, drugi dan ga volim najvise nasvetu. Pa tako u krug.

A sto se tice mog steriliteta, ja sam zaista uplasena, samo sto se trudim da ne razmisljam o tome. Vodim se onim- sve u svoje vreme.Moj mm je manje vise uz mene, ni njemu bas nije svejedno, ali ni on ne komentarise previse. Njegovi vise ne pitaju, a ja sa mojima imam odlican odnos, pa se dogovoramo, s obzirom da su lekari. Ne slazu se bas sa svim mojm odlukama, ali ih postuju. Ja jdino sto nisam navikla na raznorazne pilule, pa mi je sad sve to cudno, ali ajd... sta se mora nije tesko. Nadam se da sem glkofaza i raznoraznih vitamina, mikroginona i klomifena vise ni aspirin necu progutati.

Ema, dobrodošla!

Kad ljudi rade, teško da će ne znam koliko vremena da provode zajedno. MM i ja smo zajedno uveče, i nedeljom, pomalo subotom (on ima privatnu firmu i sub mu je gadan dan), al zato svaki zajednički trenutak provedemo aktivno zajedno ili sedimo i razgovaramo o svemu i svačemu, i tv gledamo isključivo zajedno (prosto tako volimo, prilegnemo i u zagrljaju).

Većina devojaka ovde ima problem steriliteta, ali iz dana u dan svedoci smo kako jedna po jedna od nas uspeva da sterilitet i pobedi, i to je ono što uliva nadu i daje snagu, ma kako teško bilo.

Zvučaće čudno, verovatno, ali sada, posle 4 neuspela pokušaja, naš brak nikada nije bio bolji.
Više pričamo, zezamo se na sve moguće teme (ima i puno crnog humora, ali sam shvatila da je tako lakše neke stvari reći, a izgleda i on), i više smo zagrljeni, više poljubaca "usput", više lupkanja po dupetu i osmeha u prolazu. Tek sada je i on "nadošo" i 100% se uključio u problem. I....posle svega (čak i 2 godine molbi za usvajanje), ja nekako prihvatam da nam je i ovako lepo. I bez obzira na stvari koje mi smetaju, i njemu verovatno, znam da je on taj, i da je ovaj brak to. Sa ili bez dece. Za mene je moj muž kategorija koja ostaje.

anak ::Zvučaće čudno, verovatno, ali sada, posle 4 neuspela pokušaja, naš brak nikada nije bio bolji.
Više pričamo, zezamo se na sve moguće teme (ima i puno crnog humora, ali sam shvatila da je tako lakše neke stvari reći, a izgleda i on), i više smo zagrljeni, više poljubaca "usput", više lupkanja po dupetu i osmeha u prolazu. Tek sada je i on "nadošo" i 100% se uključio u problem. I....posle svega (čak i 2 godine molbi za usvajanje), ja nekako prihvatam da nam je i ovako lepo. I bez obzira na stvari koje mi smetaju, i njemu verovatno, znam da je on taj, i da je ovaj brak to. Sa ili bez dece. Za mene je moj muž kategorija koja ostaje.

Svaka cast Anak,meni ovo sto si rekla ne zvuci nimalo cudno,sta vise,drago mi je kad cujem ovako nesto.Isti je slucaj samnom i mm,nekako,s godinama borbe sa sterilitetom i prolazenja kroz jako tezak period za nas,vezali smo se jos vise,i postali jos prisniji

hej devojke , secate se mene ? nije me bilo neko vreme, ali sam pomno iscitavla vase postove i ipak dosla do nekih zakljucaka... u svakom slucaju, ja sam ipak terala po svome ovih par nedelja, tipa ljubav za ljubav, a ruzno za ruzno... i imalo je efekta !!! i to pozitivnog, u smislu da je mm shvatio da se zaista negde ruzno ponasao, i da smo zajedno u ovom problemu. malo je u pocetku pitao sta mi je, sto sam takva, pa kad sam mu lepo objasnila da se ponasam onako kako se on ponasa u tom trenutku, dobrooo se zamislio. sad je manje vise sve u redu, ali, provodimo malo vise zajedno, hoce da mi ucini ponesto, i mnogo je nezniji... u toj meri da sam i sama iznenadjena. zaista nisam ocekivala pozitivnu promenu, vise sam bila spremna na razvod, ali eto ispade sasvim drugacije. nadam se da je promena trajna, ne znam da li bih ponovo izdrzala samocu i usamljenost... i mislila sam da ce mi trebati vise meseci, kad ono, nekoliko nedelja. sve u svemu, nadam se da su ruzni dani iza nas.

Divina, problem sa potomstvom nas ili ujedini ili ovoji, zavisi koliko ljubavi tu ima i sa jedne i sa druge strane. Imali smo i mi krize i krizice, i ono sto nam je pomoglo je otvoren razgovor kao sa najboljim prijateljem. Ono sto je sigurno, da smo mnogo bliskiji, mnogo vise vezani i spremni da se borimo za nasu ljubav do kraja.
Sve ovo su jako velika iskusenja, i ako ih prebrodite, a cini mi se da jeste, uzivacete jedno u drugom i vasoj ljubavi, sve dok ne dodju deca. Ali, pre svakog razgovora, treba spustiti loptu, jer se nekad muskarci mnogo drugacije ponasaju od nas i mnogo drugacije razmisljaju. Meni su svojevremeno pomogle neke knjige o odnosima zena i muskaraca i nacinu razmisljanja, da shvatim kako treba prici muskarcu i kako mu saopstiti nesto. Probaj i ti da ih nadjes i procitas, mozda uspes jos vise da mu se priblizis.

Divina,
drago mi je zbog pozitivnih tokova kod vas...

Divina, baš mi je drago da je stanje mnogo bolje

Bravo divina!

Bravo, Divina!
Ti svog muža najbolje znaš, pa si i osetila koji je "protivotrov" najbolji

Uh....sta da kazem tj.napisem....Moram priznati da je meni jako,jako lose.Sve je pocelo sa saznanjem da je suprugov sterilitet neizleciv.Sve je nekako bilo lakse i bezbolnije dok nismo dosli do tog saznanja pre 1,5 god.Od tog trenutka ja nisam ja....Totalno sam upala u depresiju,imam strasne glavobolje,raspolozenje mi je uglavnom negativno,misli takodje.....posetila dr,sve je to kazu na nervnoj bazi,tenzijska glavobolja i anksiozna depresija.
Zivim kao biljka,dani prolaze.....ne znam sta da kazem sem da sam jako lose,da vise ne mogu da podnesem ovo stanje,ovu glavobolju,pokusavam da se pomirim sa istinom ali tesko ide,skoro nikako!Moj suprug je malo drugaciji,on to toliko ne ispoljava,mada u trenucima kada pukne onda zna da kaze i po koju glupost koja je za mene ne prihvatljiva.....
Ako ima neko neki savet-dobrodosao je jer ja stvarno ne znam sta bi vise sa sobom

Bebironcic ne znam šta da ti kažem a da bude uteha... Ali ne kloni duhom... Ja poznajem jedan par gde je muž bio operisan i tako izvadili spermiće i u tom momentu uradili VTO, to su uradili u Jevremovoj. Ne znam da li je kod vas to moguće pokušati... možda je moguće, jeste se raspitali? A ima još jedno rešenje, ja tako nemam svoje jajne ćelije i odlučila sam se za donaciju u Pragu a tamo ima i donacija sperme. Mico nemoj odmah odustajati, na kraju krajeva može se i usvojiti dete. Znam da je teško, ja kad sam saznala da nemam jć isto tako oko 2 godine nisam bila baš sva svoja. Razumem te na neki način.

Bebironcic dobro dosla
Ne vidim zasto si toliko depresivna, 1,5 god kako ste saznali? Mi smo se borili mnogo duze i mnogi ovde. Procitala sam negde da si pisala Azzospermia, a toliko je slucajeva gde su uspeli posle nekog vremena. Nemoj tako crno da razmisljas. Ja sam na azzo rekla mm "pa sta sad ako moze moze a ako ne usvojicemo, vrlo vazno" i ja stvarno tako mislim. Ali eto posle nekog vremena mi smo uspeli da popravimo spermogram. Ima nacina, samo budite jaki i strpljivi.

Bebironcic, dobro dosla !!! Pretpostavljam da vam je oboma jako tesko, ali moram da pitam, jeste li konsultovali neko drugog urologa? Ima razlicitih mogucnosti, samo je pitanje sta od toga moze da se radi kod nas, a sta u inostranstvu. Jedna od mogucnosti je donacija,kao sto su vec devojke napisale, a druga mogucnost je da se spermatozoidi potraze tamo gde nastaju, tj da se na neki nacin uradi biopsija testisa. Treca, usvajanje... Ovde ima raznih prica, raznih iskustava, pa ako nista drugo, znaj da nisi sama.
Mnogo je tesko dati bilo kakav savet, sve mi se na ovaj ili onaj nacin suocavamo sa sterilitetom... Ja na primer ne znam sta je nas problem, navodno je sve u redu, a bebe nema pa nema. Setaju me od dijagnoze do dijagnoze, od lekara do lekara, i svi mi kazu da se opustim... a kako tacno to da uradim? Dve godine se suocavam sa jednom crtom na testu, a ovaj mesec cak ni test za ovulaciju nije pozitivan...Taman se naviknem na ideju ad idem na iui, mm mora da otputuje...
Jos mi se danas pozali muz najbolje drugarice kako im je dete nemirno i kako ne znaju sta ce sa njim...kako je ovakvo, kako je onakvo... kako puno rade...kako babe ne znaju da cuvaju unuce... a ja bih sve ostavila i cuvala dete, samo da mogu da ga imam...
Tako da, pokusaj iskreno da pricas sa muzem, sigurno je da se oboje kidate u sebi...pronadjite neku zajednicku snagu, pa razmotrite opcije. Ako je njegova dijagnoza ipak konacna, nemoj sebe lisavati materinstva vec se posavetuj sa devojkama koje su radile donacije...Jeste da beba nece biti njegova, ali, bice tvoja, ti ces je roditi i nema sanse da je tvoj muz ne zavoli. Kuce se zavoli, a ne dete... Zato hrabro u nove pobede !
I da, kad malo bolje procitas nase price, videces da ima jako puno pozitivne energije i ljubavi, a to mora na neki nacin da urodi plodom...

Bebirončiću, nemoj bre tako depresivno, od takvog reagovanja NEMA ŠANSE da ti bude bolje! A i nisi u pravu, jer nije beznadežno, uz pomoć savremene medicine sasvim je moguće da imate potomstvo. prošetaj po temama, imaš devojke ovde sa raznim iskustvima ili sličnim.

Dobrodošla

i
skini suzu sa avatara!

Hvala vam devojke
Posto smo za 4 godine prosli sve opcije i nista nije urodilo plodom,punkcije,biopsije,lekovi,injekcije,cajevi....resili smo jednu jako bitnu stvar-usvojicemo dete !Ja sam danas bila do CZRS i krecemo u akciju!