Predrasude i kako se nosite sa njima

Da li se susrecete sa njima i sta odgovarate, kako reagujete??

Suprug i ja smo juce dosli kod mojih da ih castimo zbog dobijanja podobnosti. Moja majka je rekla u jednom trenutku - eto toliko cekamo to dete a ne znamo cije je... Rekla sam joj da tako ne sme da govori, dete je svoje, a sto se roditeljstva tice ako tako moze da se kaze - moje. Izvlacila se da ona to nije mislila nego je mislila gde je sada dete i tome slicno. Ja sam joj rekla da ne znam sta je mislila, cula sam samo sta je rekla.

Takodje bila je tu jedna poznanica koja ima prijateljicu koja je usvojena. Rekla mi je da prijateljica je tek sa 11 god u skoli saznala da je usvojena i da je to bio sok. A onda je komentarisala kako bi to trebalo da se krije od svih da dete nikad ne sazna... E svasta... Ja sam rekla da bih sa sopstvenim detetom htela da imam iskren odnos i to uopste ne zavisi od toga da li bih ja to mogla da sakrijem ili ne. Mi cemo postati majka i dete na nas nacin i ne vidim sto bih ja izmisljala nesto drugo i sto bih detetu o tome pricala neistine.

A bila je i jedna poznanica koja je rekla da je najvazniji nas odnos i da nema tu predrasuda. Lep stav ali ja ne mislim ni da je zatvaranje ociju dobro. Mi mozda imamo spremne odgovore, izgradjene stavove ali dete ne. Naravno da je najvaznije sta ce poneti iz kuce ali i komentari drugih ljudi mogu da uzdrmaju dete, pa ce traziti od nas pomoc kako se postaviti...

Tako da je odlazak kod roditelja bio zanimljiv i pruzio mi materijal za pocetni post... A ne sumnjam da ce toga biti jos...

Mislim da je punoletna okolina najmanji problem, deca su uzasno surova. Ja se setim par ljudi koje poznajem, a usvojeni su, receno im je, gore im je bilo u osnovnoj nego da se od njih krilo.
A kada prodje taj najgori period osnovne skole, zaista ima vise smisla imati iskren odnos sa detetom.
Ne znam sta bih...

Ja imam par učenika koji su usvojeni. To su divna deca, dobra, vredna, negovana i uvek nasmejana! Da su usvojeni, saznala sam od razrednih starešina, kada sam im pomagala da unesu podatke u elektronski dnevnik. Bilo im je čudno da ne znam. Baš sam gledala posle neke njihove sastave o porodici, i videla da staratelje doživljavaju kao prave roditelje, a i da vole te iste roditelje. Ni počemu se ne razlikuju od drugih, niti ih ko zbog toga što su usvojeni uznemirava.

La Folie,
nas su u skoli roditeljstva ucili da je najispravnije da dete odrasta sa istinom o svom poreklu,samo se ta prica prilagodjava uzrastu u kome je dete. Ne postoji nikakva kontrola da li ce roditelji tako i uraditi ali ja ja hocu. Postoji vise razloga, pored toga sto tako misle psiholozi (a i taj nije zanemarljiv) ali da ne sirim temu... Samo bih rekla vezano samo bas za to sto ti kazes - drugu decu koja potencijalno mogu biti surova. Pored nase ljubavi, upravo to znanje i odgovori na pitanja koja ce nam postavljati bice njegova snaga. Znace verovatno mnogo vise od dece koja su ga eventualno napala pa ce znati i da odgovori ili da njihove uvrede ne dopru do njega... Ja nisam zato da krene sa strahom ka drugoj deci. Socijalizacija je vazna, nama su u skoli roditeljstva cak pod obavezno savetovali obdaniste (opet to nista nije obavezno,kad zvanicno postanemo roditelji mi smo izjednaceni sa bioloskim roditeljima i nemamo veze sa cszr, ali opet ne vidim nijedan razlog sto bi se ignorisali saveti strucnjaka). Dete mora da nauci da se snalazi sa vrsnjacima, da nema usvojenja mogli bi isto da ga prozivaju i zbog nosenja naocara ili debljine ili ko zna kog razloga... Odrasli mi se cine "opasni" jer dete sa njima nije na ravnoj nozi, pa ne moze da im odbrusi kao drugoj deci... Ali bar njihove kontakte sa detetom mogu da pratim. Sto se vaspitaca i nastavnika tice, tu se i u skolama roditeljstva dobijaju razliciti saveti. Ja sam citala da su neke zene na kutku dobile upustva da im saopste da je dete usvojeno. A nama su sasvim drugacije savetovali, da im uopste to ne govorimo. To zbog toga sto i oni nisu obucavani o tome na fakultetu pa mozemo opet naleteti na osobu sa predrasudama.

Mirjana,
super da nema problema u tvojoj skoli. Nama su u cszr i rekli da su predrasude prema usvojenoj deci nesto manje nego sto bi se ocekivalo (s obzirom na nisku toleranciju u drustvu inace). Ipak ako se iz podataka moze zakljuciti da su deca usvojena onda to nije usvajanje nego hraniteljstvo/starateljstvo. Kod usvajanja se ni na koji nacin ne moze videti da je dete usvojeno jer se podaci usvojitelja upisuju u izvod iz maticne knjige rodjenih, dok su imena bioloskih roditelja obrisana.

Ja jesam za istinu, to je zaista najispravnije.
A opet kada razmislim, Mirjana radi sa novijim generacijama, ja sam posla u prvi razred `91, odvratno vreme, ljudi su samo trazili razlog za mrznju i probleme, a deca sve iz kuce ponesu...
Proslo je dosta vremena

La Folie, slažem se-došla su neka druga vremena.
Simona, škola uvek zna da li je dete usvojeno.
Postoje stvari koje ti kažu pre nego uđeš u neko odeljenje, bez obzira da li si razredni starešina. Npr. Dragana ima problem sa srcem, pa je često na institutu. Pomoći joj da sve savlada. Peđi je umrla mama. Đorđu se ubio otac. Izbeći lekcije o porodici!.....

Mirjana ::
Simona, škola uvek zna da li je dete usvojeno.
.....

Da, ukoliko roditelj ili dete to odluce da podele sa nastavnicima ili ako zive u manjem mestu pa se to zna. Sto se samih dokumenata tice, kako sam vec pisala, iz njih se to ne moze videti. Nama su tako objasnjavali u cszr, a nemaju nikakvog razloga da nam daju netacne informacije.

Ja ne mogu da kazem da li cu saopstavati nastavnicima o usvajanju u ovom trenutku. Ali ako ne bude neke velike potrebe necu. Kako rekoh nama su tako i u cszr savetovali, tj da je bolje da vaspitace i kasnije nastavnike ne obavestavamo o usvajanju deteta.

Simona ::
Da, ukoliko roditelj ili dete to odluce da podele sa nastavnicima ili ako zive u manjem mestu pa se to zna. Sto se samih dokumenata tice, kako sam vec pisala, iz njih se to ne moze videti. Nama su tako objasnjavali u cszr, a nemaju nikakvog razloga da nam daju netacne informacije.

Da, upravo tako!

Simona ::Ja ne mogu da kazem da li cu saopstavati nastavnicima o usvajanju u ovom trenutku. Ali ako ne bude neke velike potrebe necu.

I ja bih isto postupila!

Kad sam radila u školi, jedna devojčica je od komšinice (pakosnice) u sedmom saznala da je usvojena. To je bilo prestrašno, to dete, sada mlada žena se nikada nije povratila od toga šoka.
Mislim da puno zavisi i od deteta. Imala sam i u razredu krasnog dečaka koji je bio u starateljskoj porodici koja je imala i biološkog sina, starijeg od njega. Ti ljudi nikada nisu pravili razliku između njih dvojice, a dečak je znao da su to njegovi staratelji, ali ih je poštovao i voleo.

Ja bih baš zato od početka govorila svojoj deci da su usvojena. I ovi koje ja znam, znaju da su usvojeni, ali obožavaju svoje roditelje, i rastu kao i sva druga deca. Uz to, niko ih ne može šokirati, jer oni sve znaju. Mislim, ne razumem čemu tajne. To bi bilo kao da meni sad uspe da zatrudnim, ali ja ne kažem svojoj deci da su nastala vantelesnom oplodnjom, nego to krijem od njih....ne znam...ja to tako gledam i shvatam.

Bila sam u frizerskom salonu pre neki dan i posto tu idem godinama a i moja majka frizerka zna za usvajanje... Naravno, nisam ja rekla nego moja majka, ali dobro nije da ja to inace krijem.... Samo nemam obicaj inace da o detaljima privatnog zivota pricam sem sa bliskim osobama (ili ovako na forumu). Tako da ja ne bih spomenula ali sta je tu je... E sad ono sto mi je zasmetalo je sto je to bila atrakcija u salonu i sto je osoblje pricalo o tome ko god je usao u salon Ljudi su uglavnom bili podrzavajuci, pozeleli mi sve najlepse, davali mi neke primere iz njihove okoline. Bila je naravno poneka uobicajena predrasuda ili prica, tipa price da je neko usvojeno dete ubilo majku (kao da neko biolosko dete nije ubilo majku) i tome slicno... Ali vise ta atmosfera mene kao cirkuske atrakcije je meni zasmetala. Mozda ne toliko u ovom trenutku ali zamislila sam onaj kad ja dodjem sa buducim detetom a svi ti ljudi se upilje u njega i pocnu da glasno komentarisu ili se sasaptavaju...

E da, posto znam cesto da kudim moju majku, da je malo i pohvalim... Odjednom je zablistala sa znanjem o usvajanju... Ja obicno imam osecaj kao da ona moje price ne slusa bas pazljivo i da hoce samo da nesto ona poentira... ali kad je pocela da odgovara na pitanja ljudi iz salona, vidim da je ipak slusala, isprica razne stvari, skoro kao da je ona prosla skolu roditeljstva

Verujem da si se nanervirala u frizerskom salonu, i ja bih. U nedostatku boljih tema, jednu tako vaznu stvar spustaju na nivo tracarenja i atrakcije.

Tako je meni bilo u toku i posle VTO. Nisam krila, naravno, kao sto ne krijem ni sada. Ali nisam mislila da ce ljude to toliko zanimati i maltene zabavljati. Onda su se "primila" 3 bebca i to se nekako proculo. U stvari, znam i od koga, ali sam stoprocentno sigurna da nisu bile lose namere te osobe u pitanju. Ta je zena bila jako srecna sto je meni uspelo i sama mi je rekla da je svima pricala jer nije mogla vise u sebi da drzi toliku kolicinu srece, da je mislila da ce da pukne. Posle kad sam razmislila, i meni samoj je bilo logicno. Bokte, pa lepa je stvar u pitanju, nije trac, nije mrcvarenje tudje nesrece, nije ogovaranje...
E onda, kad je meni ostala jedna beba, onda su krenule price od kojih mi se povracalo. Odjednom svi sve znaju, svi pitaju, svi prepricavaju. U par navrata sam se osecala kao cirkuska atrakcija.
Elem, sa gorepomenutom zenom i dalje pijem kafu bar 3 puta nedeljno. Ona ima jednog usvojenog decaka, samohrana je majka, i mozda najneobicnije stvorenje koje poznajem. Prijaju mi takvi ljudi. Ostale kuliram koliko mogu. Ali mislim da je vazno prepoznati namere koje ljudi imaju. Da li pricaju o tebi zato sto si im vazan i zato sto te vole, ili zato sto je tema "egzoticna" i nemaju sta pametnije?

Simona, kad tebi tvoja beba stigne verujem da ces uspeti da napravis razliku. I da ces se okruziti ljudim koji ti prijaju. A prica po frizerskim salonima ce uvek biti, na nama je samo da naucimo da ih ignorisemo.

Mislim da smo mi na severu malo drugačiji...malo više! To znam jer sam ja rođena na jugu, a odrasla u centralnoj Srbiji. Tek kada pročitam ovakve priče, ja se setim. Ili kad odem kod mojih. Prosto ne mogu da verujem da se ljudi sa takvom lakoćom intimiziraju, postavljaju gomilu pitanja, od toga su neka zaista drska, lična, intimna... Ma strašno! I nekako se očekuje od tebe da moraš da odgovoriš. Potpuna zamena teza-mesto da njih bude sramota što pitaju-tebe treba da bude sramota što ne želiš da odgovoriš!
Ja sa svojom mamom decenijama vodim bitku zbog toga. Trebalo joj je hiljadu godina da shvati da ne znam ko je " Bilja iz komšiluka" i šta ona kaže o temi koja se samo mene tiče. I sad' me nervira kad' negde pođem sa njom, sve vreme se svađamo. Da je na ulici neko pita ko je, odakle je....ona bi stala i pričala bi sa tom osobom. A kad' si okružen takvima, nije lako!!!

Tema je mnogo dobra, ali predrasuda na ovim prostorima ne manjka, tako da mislim da se jednostavno naucimo i ziveti sa tim.
Naime ljudima je lakse da pricaju o onome sto se nekom drugom desava, da ne kazem osudjuju ili potvrdjuju, nego da se bave svojim problemima, koje naravo guraju pod tepih.
U potpunosti se slazem da dete treba da zna da je usvojeno da se ne bi nasao neki "gradski dobrobriznik" koji ce to da mu saopsti na najgori moguci nacin, ali isto tako nisam da se takva deca "obelezavaju" na svakom koraku i da im se uz ime i prezime dodaje i usvojeno, jer ne vidim sta to menja u njegovom vaspitanju, obrazovanju ili bilo cemu drugom. Postoji i onaj faktor dece sa kojima je u vrticima, skolama kojima mozda i nije u potpunosti jasna ta definicija usvojenog deteta, pa ga mahom gledaju kao da je bolesno.
Evo kako sam ja prosla moje postupke, naravno znali su samo meni bliski ljudi, ali i od tih bliskih mi ljudi se nasla jedna kojoj je zivot uzasno monoton i voli inace da se bavi tudjim zivotima (jer u njenom nema nista posebno), pa da bi imala o cemu da prica kako ja to kazem "rastrubila" na sva zvona, e tu pocinje moja muka, ja sam rekla ljudima za koje sam znala da ce da me razumeju, ne postavljaju suvisna pitanja i podrze me do maksimuma, ali se posle pojavljuju ljudi koje to ne interesuje, nego ajd da pitaju nesto, pa me sve zagledaju u facu (u jednom momentu sam pomislila da ne znaju kako se deca prave i da nece da mi izdaje iz nosa ili usta), i ja lepo odlucim da se ne nerviram, te se sa takvim ne upustam u nikakve razgovore vezane za moj zivot, a iako pitaju nesto samo odgovorim da imaju sve na netu vezano za postupak, pa ako ih interesuje neka procitaju.
Jesam se malo raspisala, ali ovo je moje misljenje.

Da li vam se desava da ljudi "ne cuju" da ste odustali od vto pokusaja i opredelili se "samo" za usvajanje? Da li mislite da je to zbog tezine dolaska do deteta putem usvajanja? Ili mislite da je u takvom stavu sadrzana predrasuda o bioloskom roditeljstvu kao vrednijem u odnosu na roditeljstvo putem usvajanja?

mislim da misle na bioloske roditelje, u strahu da nisu dovoljno dobri.
Juce sam gledala u delti male klince kako klopaju sa roditeljima i toliko su mi lepi da bih ih odvela kuci da budu moji.

Simona, ja zaista mislim da ljudi najvise gledaju sebe i da nije da ne cuju vec svi vole da dodaju neki komentar, eto tek tako.

Videla sam malog crnca u komsiluku, nema ni 4 godine, odusevila sam se, svima je zapusio usta :)
I super im je :)

La folie,
super za decaka

I ja mislim da delimicno ne razmisljaju. Ali da ima i toga da neki ljudi smatraju da je biolosko roditeljstvo vrednije od roditeljstva putem usvajanja. Meni su usvajanje i biolosko roditeljstvo bili dva nezavisna sna, mastala sam o usvajanju deteta i kada nisam znala da ce biti ikakvih problema sa bioloskim roditeljstvom. Mozda zbog takvog nacina gledanja meni je takvo razmisljanje jos vise strano nego kod nekog kome usvajanje nije bilo san. Ali dobro, najvaznije je kako mi osecamo i mislimo...

Uvek ce biti oko nas mnogo PAMETNIH LJUDI I DOBRONAMERNIH koji ce se usuditi da daju svoje savete.Ja sam na zalost imala jako lose iskustvo sa najboljom drugaricom kada sam joj sva srecna saopstila kako smo mi resili da usvojimo dete.Svaka njena rec osude me je gadjala pravo u srce i verujte da mi je bilo jako tesko.Oporavljala sam se 3 meseca posle toga.Ali isto tako me je to naucilo da nemaju svi ljudi isto misljenje i da je to normalno, a na nama je da takve ljude stavimo sa strane.
Ja znam da smo mi sada jedna presrecna porodica a sta drugi misle nije nas briga!!!!!!!!!!

Imam jedno pitanje za usvojene mame - da li vas pitaju ko su bioloski roditelji deteta i kako izlazite na kraj sa tim pitanjem?

Mene su vec poceli da pitaju Cini mi se i da nisam prosla skolu roditeljstva ne bi mi palo na pamet da pitam takva pitanja ali sta bih ja radila ili ne bih bolje da ostavim po strani i pripremim se... Posto sam inace u stresu oko prvog razgovora i dugog cekanja nisam imala snage da se drugacije borim nego da kazem da ne znam, to ce nam reci kad usvojimo dete... To je naravno laz i lose se osecam zbog toga ali jos se losije osecam zbog ljudi koji postavljaju takva pitanja. Nisam sebi mogla da priredim dodatni stres u ovom trenutku objasnjavajuci i trpeci ljutnju osobe sto necu da joj kazem nesto sto je se ne tice... Ali samo sam odlozila muku, ne sumnjam da ce se setiti tog pitanja ako usvojimo ovo ili neko drugo dete...

kazes im VANZEMALJCI :))))) SVEMIRCI :)))
da im bude neprijatno :)

Simona moje misljenje je da ako je neka bas bliska osoba (npr tvoja setra ili brat tm), ukoliko imate veliko poverenje u njih da im kazete onako kako jeste. Sve ostale bi ja zadovoljila recima: Da znate ko su roditelji ali da u interesu vaseg deteta necete komentarisati, o tome dok god vase dete to ne pozeli. Ovo ti je samo predlog, ti sama znas kakvi su ljudi oko tebe i da li bi ih ovakav odgovor zadovoljio.

La Folie,


Jocy,
nas su u skoli roditeljstva ucili da su to informacije koje pripadaju detetu a nama su poverene kao cuvarima jer je dete suvise malo da se kazu njemu, kada dete odraste i mi mu ih prenesemo svoje informacije moze da deli sa kime zeli. Dotle mi ne bismo smeli to da cinimo. Ne znam da li se ostali usvojeni roditelji toga pridrzavaju ali moj muz i ja smo se jos tokom skole roditeljstva dogovorili da te informacije ostaju samo medju nama. E sad za bliznje mi nekako nije problem, njima sam upravo objasnila na nacin na koji su nam u skoli roditeljstva rekli... ali ovi udaljeniji ljudi su mi problem ili mi je mozda trenutno bio problem, nisam bila pripremljena, sledeci put cu se bolje snaci...

U svakom slucaju, hvala vam na brzim odgovorima :)

Meni se svidelo ono VANZEMALJCI...malo sala, a malo i kritika za tog ko pita. Valjda nece ponoviti pitanje .

Slazem se da ne treba pricati o poreklu deteta, zbog mogucih komplikacija.

Nisam htela ovog placljivka vec

moje licno misljenje je da takve informaije ne treba deliti bas sa svima..narod smo koji je sklon predrasudima i osudama,a pritom jako znatizeljni i informacije uvek nekako procure...