Price iz naseg Kutka i šire...

Mogle bi smo ovde da pisemo nase price...Neke koje smo cule, koje smo izmislile, koje bismo volele da nam se dese...

Ovu pricu posvecujem Happy, nasoj neumornoj veselici...

NADO................................................................................... ........................................................................................................................... ............................................................................................................ .......................................................................................... ....................................................................... ................................................. ................................... ......................................................... ........................................................................................ ........................................................................................ .............................................. ....................................................................................................................................
........................................
.................................................................................... .................
........................................................................................................................................
...................
........................................................................
..........................................
................................................
.......................................
................................. ...................................................................
..................
...................................... ....................................................

......... ..................................................

HVALA, HVALA, HVALA, HVALA.. ...................... .................

Nado i ja ostadoh bez teksta...ti si jedna dusa od coveka

E, Nadalina i meni si rasplakala. Ovo je stvarno bozanstveno, predivno!

Ali zasto placete?!!!!
Pa nisam ja to htela...Happy, pa ti si me sama inspirisala onom bubamarom sto ti slece na dlan...
sve vas ovako grlim...Drago mi je ako vam se pricica svidja...

I da samo znate, iako je nocas bilo oblaka, bilo je i zvezda koje su titrale i smesile se!

Pa od radosti Priča je divna I ja zaista verujem da će se ispuniti u našim životima! Hvala nadalina! Uživanje je čitati ovaj topik Tako sam zahvalna Bogu što imam vas cure

Nado svaka čast

E pa Nado i ti si dusa od coveka...
zaista jako dirljivo....

ZA SVE IZUZETNE ZENE NA OVOM FORUMU

Lepe zene se pitaju u cemu lezi moja tajna.
Nisam ni lepuskasta, ni gradjena kao manekenka,ali kad pocnem da im objasnjavam
misle da lazem.
Kazem,
tajna je u tome kako sirim ruke,
u rasponu mojih kukova,
u nacinu na koji hodam,
u nacinu na koji pucim usne.
Ja sam zena
fenomen.
Izuzetna zena,to sam ja.

Ja udjem u sobu
sasvim "kul" i opustena,
a muskarci
ili ustanu ili
padnu na kolena.
Onda se sjate oko mene
zujeci kao pcele u kosnici.
Kazem,
stvar je u vatri u mojim ocima
i u tome kako mi zubi zablistaju.

Kako se zanjisem u struku,
i u mom veselom koraku.
ja sam zena
fenomen.
Izuzetna zena,
to sam ja.

I sami muskarci se cude
sta to vide u meni.
Toliko se trude,
ali ne mogu da dokuce
moju unutrasnju tajnu.
Kad pokusam da im pokazem
kazu da ne mogu da je vide.
Kazem,
ona je u konturi mojih ledja
u suncu mog osmeha
u tome kako mi se grudi nadimaju
u mom gracioznom stilu.
Ja sam zena
fenomen.
Izuzetna zena
to sam ja.

Sada razumete
zasto nisam pognute glave.
Ja ne vicem niti skacem naokolo,
niti moram glasno da govorim.
Kada vidite kako prolazim
treba da budete ponosne.
Kazem,
tajna je u lupkanju mojih potpetica,
u talasanju moje kose
u mom dlanu
u potrebi za mojom paznjom.
Zato sto sam ja zena
fenomen.
Izuzetna zena,
to sam ja.

NE KOSTA NISTA

Povremeno biti ljubazan-ha! Ne kosta nista.
Rekla sam svom muzu da ga volim. Ne kosta nista.
Kada sam sinu pakovala uzinu,stavila sam
ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban. Ne kosta nista
Pridrzala sam vrata u Volgrinsu gospodji
u invalidskim kolicima. Ne kosta nista.
Postaru sam dala kutiju keksa. Ne kosta nista.
Pustila sam nekoga preko reda
u samoposluzi. Ne kosta nista.
Pozvala sam brata da mu kazem
da mi nedostaje. I ja njemu nedostajem.
Poslala sam gradonacelniku pismo i
pohvalila ga da dobro obavlja posao. Ne kosta nista.
Odnela sam cvece u staracki dom. Ne kosta nista.
Skuvala sam pilecu corbu bolesnoj prijateljici. Ne kosta nista.
Igrala sam drustvenu igru sa svojom cerkom. Bilo je zabavno.
Zahvalila sam se coveku koji mi je u
samoposluzi spakovao kupljene stvari. Lice mu se ozarilo.
Dala sam svom pomocniku placen
slobodni dan. Kostalo je samo malo.
Igrala sam se loptom sa svojim psom. Bilo je prijatno.
Otisla sam na masazu. Bilo je divno.
Povremeno biti ljubazan-hmm,
mozda cu se cele godine tako ponasati. Ne kosta nista.

Misice, ovo sam negde vec procitala, ali divno je podsetiti se ovako neceg...Hvala ti!

Pesma je predivna.Happy bas je za tebe.
Bravo Nadalina

Mišice, evo ti i i i i sve to ne košta ništa a zaista čini naše živote posebnim i vrednim

Mišice

Prenosim sam vam ovo pismo sa "Roditelj portala"...
Bisera, hvala ti na ovome!!!

Prvo pismo mojoj mami

Proslo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali. U stvari, kad bolje razmislim, nase upoznavanje pocelo je mnogo, mnogo ranije. Vec devet meseci nepogresivo osecamo jedno drugo: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, ljutnju, srecu, spokojstvo.
Sada kada smo se konacno sreli. Da li te je susret sa mnom pomalo razocarao? Priznajem, ja nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se vidja na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba i od sada zapocinjemo zivot zajedno.
Vreme je da pocnemo da se upoznajemo.Pred nama je dug period tokom koga cemo otkrivati jedno drugo. Oboje moramo biti strpljivi. Ponekad neces razumeti moj plac. Mozda ces se ljutiti. Ponekad ces se osecati i krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumes. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dve osobe srele i odgonetnule jedna drugu potrebni su dani, meseci, godine...........
Ja cu tebe upoznavati preko topline koja zraci iz tvojih ruku, narucja, glasa. Preko tebe cu upoznavati svet. Zato nemoj cutati dok mi prilazis. Tepaj mi, govori nezne, lepe reci. Pevusi. Sve to potrebno mi je isto toliko koliko i hrana koju mi budes davala, cista posteljina i provetrena soba.
Prvih meseci bices ceo moj svet. Ako me uzmes u narucje da bi me podojila, cini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugima mnogo, mnogo vise. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znaci mi isto koliko i mleko koje mi dajes. Ako me hranis na kasicicu, nemoj mi je davati kroz ogradu kreveta. Mozda je tako jednostavnije i brze, ali meni si potrebna bas ti-toplina koja zraci iz tvog narucja.
Kad podjemo kuci, tih prvih dana bice puno ljudi oko nas. Narocito zena koje oko beba znaju vise. Ali, bez obzira na to, dopusti muskarcu koji mi je otac da bude pored mene. Mozda je on nespretniji u povijanju od drugih, ali veruj mi, to mi nece smetati. Mnogo je vaznije da me i moj TATA upozna vec tih prvih dana i da svi sto pre postanemo porodica.
Ako me kod kuce ceka jos jedno malo bice, to naravno komplikuje stvari. Narocito tebi koja ces morati da se boris sa ljubomorom, nezadovoljstvom, besom. Ljubomora je tesko iskustvo i ne moze se razresiti preko noci. Potrudi se da brigu oko mene podelis sa tim malim bicem. Poslive oko mene radite zajedno. Bice to sporije, iscrpljujuce za tebe, ali to je jedini nacin da nas priblizis jedno drugom i omogucis da se prihvatimo i zavolimo.
Bice tu mnogo problema. Niko nikada nije ucio kako da bude dobar i uspesan roditelj. A to je nesto sto svako zeli. Prvi korak u tom ucenju je tvoja spremnost da me cujes, upoznas i prihvatis.

nadalina ::Misice, ovo sam negde vec procitala, ali divno je podsetiti se ovako neceg...Hvala ti!

Prepisano je iz knjige "Melem za zensku dusu"
A Biserina prica je fenomenalna.

KAMEN MUDRE ZENE

Neka mudra zena,putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi kamen. Sutradan sretne putnika koji bese gladan,te mudra zena otvori torbu da mu da da nesto pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi,ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini bez premisljanja.
Putnik podje dalje,sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.
Ali, posle nekoliko dana,vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje dade joj kamen i rece:" Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo,mnogo vrednije. Ako mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi sa takvom lakocom das ovaj skupoceni kamen"

Prelepo!

Misice, lepa prica alo za nase okruzenje, ne vazi.Na zalost

Misice ....

Profesor neplivač

Postoji jedno afričko plemena čiji su pripadnici tako primitivni da nemaju stalno mesto boravka ili selo, ali znaju da prate životinju dan noć, dok ne postane tako iscrpljena da je mogu ubiti kratkim kopljem. Cela porodica prati životinju kroz besputnu pustinju. Kad dostignu plen, oni grade grubo skrovište da ih štiti od sunca i ostaju tu dok ne pojedu svoj ulov. Kad ponovo osete glad postupak se nastavija. Ipak, ovi ljudi ostavljaju predivne slike po zidovima stena od peščara, koristeći boje iz različiti izvora. Ove slike verno prikazuju životinje dok mirno stoje, hrane se ili skaču. A nijedan od ovih slikara nikada nije imao ni čas slikanja!
Mnogi ljudi možda mogu nadmašiti ove nomade kad je reč o umetnosti , ali nije sigurno da li bi i oni isto tako mogli pratiti životinju preko peščane pustinje , ubiti je kratkim kopljem ili bar pronaći vodu u pustinji. Ovaj princip sprečava ljude da se ponose. Nikada čovek ne bi trebao s visine da gleda na drugog čoveka, bez obzira na njegov položaj u životu. Uvek bi trebao biti svestan kako svako ljudsko biće ima naročite sposobnosti i da je svako stvoren po obličju Božjem. Postoji priča o profesoru koji je unajmio jednog starog škotlanđanina da ga preveze preko jezera. Dok su prelazili jezero, profesor je upitao ribara da li je ikada izučavao nauke. On je prizno da nije.
„Zaista«, vajkao se profesor tužno kumajući glavom, ”izgubili ste četvrtinu svog života.«
»Jeste li proučavali književnost, čitali klasike?
„Ne.”
„Izgubili ste još jednu četvrtinu života.”
„A šta je s muzikom? - nastavljao je profesor – ”Jeste li slušali poznata velika dela ovog sveta?„
”Ne.„
”Shvaćate li„ – rekao je profesor,”sada ste izgubili tri četvrtine svog života?«

Jedini zvuci koji su se mogli čuti bili su škripa i pucketanje čamca dok je stari ribar ujednačeno veslao. Upravo tada slab vetrić počeo je da valja površinu vode. Podignuvši pogled, starac je ugledo tamni oblak kako se brzo približava. Iz iskustva je znao kako jezero može biti opasno kad naiđe oluja. Savio se zato prema veslima. Vetar je postajao sve jači. Talasi su počeli da zapljuskuju gornji rub čamca. Pokušavajući da sakrije uznemirenost u glasu, upitao je profesora:
Da li ste Vi naučili da plivate?
„Ne, nisam. Zašto pitate?«
”Zato,„ - odgovono je škotlanđnin odmahujući glavom, - što sam ja po vašem mišljenju izgubio tri četvrtine života, ali vi ćete možda izgubiti ceo ”
Mnogi su mislili da dobijaju sve što je svet imao da ponudi. U stvari, izgubili su sve što je večnost mogla da im ponudi. Razum sam po sebi nije štetan, ali on ne može da objasni sve o čemu mozemo imati maglovite pretpostavke.

Prava veličina

Pre mnogo godina jedna učiteljica zamolila je svoj razred da napiše sastav sa temom prava veličina.Među učenicima nalazila se jedna devojčica iz siromašne i neobrazovane porodice. Učiteljica nije očekivala od nje neki izuzetan sastav. Međutim, ono što je devojčica napisala tako je duboko uticalo na nju da je odlučila da ovaj napis pošalje novinama. Predmet je izazvao neuobičajeno zanimanje. Novine iz cele zemlje prenele su sve što je devojčica napisala. Njeno ime ljudi su već zaboravili, niko ga se više ne seća, ali ono što je napisala još uvek zvuči istinito. Evo jednog izvoda:

"Čovek ne može dostići pravu veličinu ako se muči za nju.Možete je steći kada je ne tražite. Lepo je imati dobru odeću. Ona vam umnogome olakšava da pristojno delujete, ali znak prave veličine ostvarene u vašem životu pokazaće se onda kada tako delujete iako odeća nije tako dobra kako bi to trebalo da bude. Roditelji moje mame dok je još bila deviojčica, imali su jednu ptičicu koju su zvali Bil. Jednog dana ptičica je slomila nogu. Mislili su da je treba ubiti, ali sledećeg jutra našli su je kako peva oslonjena na svoju nepovređenu nogu.To je prava veličina. Jedna žena oprala je rublje u kome je bilo mnogo velikih komada i obesila ga na uže. Uže se prekinulo i rublje je palo u prašinu, ali ona nije izgovorila nijednu reč. Ponovo je sve oprala ali ovoga puta rublje je prostrla po čitavoj travi tako da nije moglo da padne.Te noći neki pas prljavim nogama pretrčao je preko njega. Kada je videla šta se dogodilo, ona je sela i kazala: "Zar nije smešno što ništa nije obišao" To je prava veličina, ali samo oni koji su prali ovako veliko rublje mogu da je prepoznaju."

Price su neverovatno poucne. Super su i hvala Happy!