Price iz naseg Kutka i šire...

Bogami nekad se isplati nekad ne zavisi koliko mozes biti ISTRAJAN

hvala koko za pricu super je karikaturisti se isplatilo :aa12:

Priča je super baš sam se nasmejala, tj oduševila

Gala prica je prelepa! I tebe ce za koji dan posetiti roda ili postar...
Ovaj sam tekst prekopirala sa SC. Srbo, covek koji je napisao sledeci tekst me je totalno odusevio i moram reci i rasplakao. Pa, prica sledi..

Ušao sam u kuću potpuno slomljen od posla...
Prljavština od raznoraznih ulja mi je bila po licu, miris prerijskih polja pomješanih sa naftnim isparenjima mi je izbijao iz odjeće i svake pore kože, ruke nisam uspio oprati ni nakon ko zna koliko pranja da bi bile toliko čiste da bih mogao tebe dotaknuti...

Napor i težina posla mi je pomalo spustila ramena, noge otežale, jedva su vukle teret čovjeka kojeg održavaju, torba mi je bila teška, još uvijek mi je brujao u ušima zvuk teške mašinerije koju sam do maločas slušao...sve u svemu, do tog trenutka, trenutka prekoračivanja kućnog praga, osjećao sam se loše, umorno, iscrpljeno, nervozno...samom sebi čak pomalo gunđavo i dosadno...

A onda sam otvorio vrata našeg malog utočišta...hodajući polako da te ne bih probudio.
Tebe i to naše malo, najdraže stvorenje koje sam ikada vidio u životu...
Udarila mi je prijatna toplina u obraze, miris oaze mira se širio oko mene i opkruživao me čineći da se oni prethodni, možda neprijatni mirisi počnu gubiti i bez nekog mog napora...

Sjedila si poluzatvorenih očija na kauču sa našim malim čudom u naručju koje je bezbjedno spavalo u rukama majke, i čini mi se da si i ti pomalo drijemala...a ipak, jedna ti je ruka pridržavala njenu glavicu a druga flašicu iz koje je malo čudo vuklo mlijeko kojeg više nije u njoj bilo...i spavalo snom čiste, neiskvarene djece...

Sve je nestalo iz mene..i umor, i polja, i šefovi, i pritisci životni...kao da ih nikad nije bilo.
Svejedno što će svega toga opet biti sutradan, izgledalo mi je kilometrima daleko, kao neki nestvaran doživljaj, neki film koji mi se i nije baš naročito sviđao a nekako sam ipak pomalo glumio u njemu...
Obuzeo me takav osjećaj radosti i života kojeg sam mislio da poznajem, o kojem sam često sanjao prisjećajući se Krajine i nekadašnjeg života, zamišljao sam da bolje od toga ne može biti i stalno žalio što sam pretpostavljao da sam u pravu...

Sve dok nisam upoznao tebe.
I sve dok nisam upoznao naše čudo koje si mi ti darovala, koje si mi ti donijela na svijet i učinila da moje srce postane veće od svih planina, plavlje od Dinare, dublje od Atlantskog okeana, šire od Vasione, toplije od Sahare i nježnije nego u jagnjeta...

Dugo sam stajao i tako vas posmatrao, moj Raj na zemlji, kada si sanjivo otvorila oči i pogledala u mene...
- Od kada tu stojiš i kada si došao ? Izvini, nisam te čula...-
- Ma šta ti da mi se izvinjavaš, - pomislio sam, - radosti moja, ako iko treba da mi se izvinjava, to sigurno nisi ti...-
Ali joj to nisam rekao nego je samo gledao u oči i blago poljubio na usne...

- Idem da se okupam i sredim, pa da te mogu onda pošteno zagrliti, nedostajala si mi mnogo ovih dana dok sam bio na terenu...a i bebu da prigrlim i da je tata poljubi i na grudi privije...-
- Uf – uzdahnula si teško, kako si mi se samo umorio...kako da ti vratim sve ovo što činiš za nas - ? pitala si zabrinuto.
- Ti meni da vratiš ? – zastao sam u pokretu i okrenuo se prema njoj.
- Pitanje je kako ja tebi da vratim...sve ovo što mi pružaš, sve ovo što me opkružuje, sve ovo što mi daješ i što osjećam...kako da ti vratim što si mi dala najljepši poklon na svijetu ? Eh...ti meni da vratiš...a dala si mi toliko da mi četiri života ne bi bila dovoljna da se ja tebi odužim...ovo što ja radim je samo neki posao... a to što ti radiš za nas, te noći kada si sama u kući čuvajući, njegujući i odgajajući to naše malo, to je pravi život, prava odgovornost, i pored sve radosti koje osjećaš ti se umoriš, a ne ja...tebi nema predaha, meni ima...ja svoje pauze dobijem, pa čak i sada kada dođem kući paziš da bi meni bilo lakše poslije napornog posla...ti meni dužna i pitaš kako da mi nešto vratiš ? Eh, dobra moja radosti i dušo bezazlena...sjedi i odmaraj, sad ću ja...-

Gledala je za mnom dok sam zatvarao vrata kupatila za sobom dok mi je jedna mala suza radosnica klizila niz lice...

A beba je počela plakati tražeći novu hranu...

Ti meni da vratiš ?

E moja mila...

Hvala ti što postojiš...

I nemoj me to više nikada pitati...

Gala, Maus ovo je divno!
Maus ako mislimo na istog čiku, on je dobio ćerkicu a mala lepotica se zove kao ja E baš sam srećna

ZNaci najezih se sva,divno,divno,i potresno.

Hmmmmmmmm
dumal dumala a gdje etat posta pastavit pa resila zdijes,no bilo kako bilo ako mu nije ovdje mesto molila bi moderatora da premesti .....


Prica nije izmisljena nogo mi se danas bolje reci ovid dana desila...
Zato bi sve cure koje procitaju da daju svoje iskreneo mlisljnje sta bi one uradile da su se nasle u istoj situaciji ...

Naime druzim se sa jednom prijateljicom (sad vec bivsom) 8godina ,cura sa nasih prostora,ima devojcicu isto tolko staru i sad sina dva meseca maldjeg od mog Luke,
ona sedi kuci sa svojim detetom jer ona ne shvata majke koje daju decu tako rano u jaslice ,po njoj je to ne pojmljivo ...i po mnogu cemu je neraznuma ali da ne bude da je sad pljujem jer smo ipak bile dobre ,bar sam ja tako mislia i zato bo stala na tome

njeno dete se boze ne sme ni na kasljati a kamoli zapeti za nesto i pasti ,drzi ga bas kao pod staklenim zvonom,kad se malac prehladi trazi misljena od najmanje dva doktora i opet uradi onako kao joj mama kaze
al dobro

e sad svi znate da je moje dete uzasno nemirno ,al bukval ima tri motora u dupetu
iz tih razloga mi puno i ne idemo u goste jel je nemoguce 10minu posedeti na miru
jest nemiran ali nije agresivan
e sad smo mi jednom bili kod njih i njih dvijica se malo poguraju (decija posla )
meni tu nema nista nenormalnog ,al kkako to nekom drugom objasniti i dokazati

proslo je neko verme ja kda ih pozovem u goste uvek se nadje nieki razlo da nemogu da dodju ,
te neko je bolestan
te malecka mora citati knjgu
te oni su u gostima
te u parku su
sve do jednom dok nisam skontala da oni nas izbegavaju zbog Luke
valjda se boij da ce moje dete povrediti njeno

ja je jedan dan nazovem i pitam je sto to ona nas izbegava al iskreno da kaze
on nije nista odgovorila samo je cutala
rekoh nema drugog razloga nego je to zbog luke
rekoh da nije smesno bilo bi zalosno,
tebi se posrecilo jer ti je malecki super miran i napredan,ali reko mala ti je bila ziva isto bas kao i moje dete sad....al vas tad niko nije izbegavao

Na tu moju opasku ona se naljutila,ja je posle zvala dva puta on ase ne javlja ,ostavila joj poruku reko ja se niokad zbog dece ne bi naljutila ,malo mi sve ovo smesno sa tvoje strane i takoooooooooooo

Dansa sam imla slobodan dan pa sam otisla do nje da rascistimo
ona mrtva hladna;njoj bi smesno a meni pozlilo od takvog ponasanje
na kraju mi rece da kad sam videla da se ne javlja na telefon da je na tome trebalo i ostati ....
eto pa vi recite ko je ovdje lud
i gde ja pogeresi ako pogeresi...

Tužno!

Nikad nisam branila decu moga brata kad se pokače sa nekim detetom u parku. Nikad!Uopšte me nije interesovalo da to raspravljam. Samo ga pošaljem da se izvini, pruži ruku i nastavi igru. Jer znam da je to upravo ono što si ti rekla , dečja posla. Mi smo bili isti takvi, pobijemo se ili posvađamo a za dva minuta kao da ništa nije bilo. Igra se nastavlja. Mora da nauče da bude nesebični i da se ne tužakaju stalno, neka malo i istrpe...Ama baš im ništa neće faliti. Sem toga i oni nekad nekog prvi čačnu i nisu cvećke.
Apsolutno si ispravno postupila.Zvala si je, ostavljala poruke, iskrena skroz bila i na kraju otišla je na noge i lepo je sve rekla i objasnila. Nažalost reakcija je bila . Na kraju jedino se slažem sa tvojom drugaricom da sad treba da uradiš ono što je rekla, da ostane na onome gde sada jeste i da kad si sad shvatila da ne želi vaše druženje to i ispoštuješ.
Nažalost zbog takve majke će deca tek da snose posledice...
Šta bi ja dala da si mi u blizini pa da se tvoj Luka gura sa mojim Lukom a nas dve pijuckamo sokić i...
Mirno Što se tiče mene , ovaj test si prošla sa čistom desetkom.Bila si ponizna, puna ljubavi i želje da se sve reši i nastavi druženje...Ali odluka konačna je bila njena. Poštuj je! Jednog dana ako se osvesti i shvati šta je uradila, i kada te potraži radi ponovno druženje, pruži je ruku...jer ljubav pokriva mnoštvo greha.
Ljubim te i samo da znaš da sam ponosna na tebe!

Hmmm......tesko je reci ovako na daljinu,verujem da je bilo zaista tako,ali znam isto tako da su ljudi kvarljiva roba,postoji mogucnost da u pozadini svega stoji nesto drugo,ne bih da predpostavljam sta, ali nije iskljuceno da se odlicno sakrila iza razloga ne slaganja dece i prekinula prijateljstvo.
A ako je jedini razlog koskanje dece to iz ove perspektive ne mogu da razumem,ali ko zna kako cu gledati na to kad Andrea stasa za druzenje pa je neko bude "napadao".
Deca mojih kumova su nemoguca i to je zaista nepodnosljivo gledati,ali ne verujem da bih prestala da se druzim sa njima ako bi "maltretirali"Andreu,
iako verujem da mi ne bi bilo svejedno.
Kasnije i prijatelje biras po tome da li se vasa dece kada su zajedno slazu,to moramo priznati,svi smo mi slabi na svoju decu,pa ako se njima dopada necije drustvo i nama je prijatnije u istom.
A tvoj stav prema prijateljici je bio po mom mislkjenju dobar,ja se licno ne bih toliko cimala,shvatila bih brzo gde smo i prihvatila to,zivot me naucio da ako neko ne zna da ceni ono sto imamo zanci da ne vrednuje ono sto imamo koliko i ja,a to znaci cao drustvo.
Bilo bi mi krivo i tesko neko vreme,ali to je njen izbor.
ljubac

Happy tvoj me komentar malo smirio ,skroz sam iznervirana i ceo se dan pitam kako neko moze biti toliko nerazuman...
zato sam namerno postavila post cisto da vidim kako drugi razmisljaju ,pa da onda preispitam samu sebe ....

Jeco verujem kad kazes da su ljudi kvarljiva roba,mozda si ti i u pravu mozda nesto drugo stoi iza toga ,ali po njenoj dansnjo reakciji tislim da je to to ....

Nadam se da si ispravno razumela ovo "napadao" i "maltretirao" jer nisam mislila da je Luka to radio,ali takve majke kao sto si opisala bivsu prijateljicu to vide tim ocima, kao da to drugo dete dira njenog prezasticenog andjela.

Jeco naravo da smo se razumele,nego je meni skroz sve nelogicno isla sam sa namerom da iz njenih usta cujem da nije mozda nesto drugo po sredi,veruj mi da ovako nesto ni u snu nisam mogla da pomislim ....
lakse bi mi bilo da je nesto drugo u pitanju ,
po njenom kako sam ja shvatila ona je rodila andjela a ja djavola....
Uf Boze me oprosti tek me sad bes spopao ,juce mi bilo lose od sveg a sad bi ujedala ...

tek sad vide kako samt ekst lose iskucala,gresaka koliko hoces , ne zamerite bila sam kroz

Draga moja naravno da se tako osećaš, pa gubiš prijatelja i to kao što sama reče zbog nerazumnosti...

Hitron često sam sretala roditelje koji su sentimentalnost smatrali za ljubav, što naravno ne može biti,ali...Izgleda je tvoja drugarica malo pobrkala lončiće... ali polako, vreme će učiniti svoje i pokazati mnoge stvari koje se sada nerazzumeju, ne vide ili ne shvataju.
Opet ti kažem, apsolutno si po mom mišljenju ispravno postupila. Ljubim te i samo da znaš, Bog te je blagoslovio i rodila si Luku predivnog anđela

Znas Hitron jednom u mladosti sam na slican nacin izgubila prijateljicu iz samo njoj znanih razloga,moram ti reci da sam jedva,ali jedva prebolela.....ne ponovilo se.
toliko sam bila vezana za nju i druzile smo se jako puno godina,spavale u istom krevetu,isle u istu skolu i osnovnu i srednju,ma samo da covek pozeli i na kraju samo Bog zna i ona, nasem prijateljstvu je dosao kraj.
Bez svadje,bez vidljivog razloga,jednostavno prekid,nema sta nisam pokusala,ali ne....
Ja sam bila bolesna mesecima bas sam patila i plakala,a onda je u moj zivot usao moj husband i posle dugo razgovora sa njim na tu temu shvatila sam da je ona izgubila mene,a ne ja nju,jer ja imam jos pravih prijatelja,i moja druga prijateljstva su se nastavila,a ona ocigledno nije zasluzila da ima prijatelja poput mene i zbog svoje lude glave,ili prosto Bozije promisli se sve tako zavrsilo.
Kada bih je sada srela bilo bi za mene isto kao da sam srela potpunog neznanca,sto smo ocigledno i bile,cesto ljudi koje mislimo da poznajemo,na zalost ne poznajemo.
Idi dalje ne muci se vise
ljubac za Luleta i tebe

ISTINITA PRIČA

Covek je sedeo na stanici metroa u Vasingtonu D.C. i poceo da svira violinu. Bilo je hladno decembarsko jutro. Svirao je sest Bahovih komada oko 45 minuta. Za to vreme, posto je bilo radno jutro, izracunato je da je bar hiljadu ljudi proslo kroz stanicu, najveci broj njih odlazeci na posao.
Nakon tri minuta sredovecni covek je primetio muzicara koji svira.
Usporio je, zastao na par sekundi a onda pozurio da stigne na vreme.Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: zena mu je bacila dolar u kutiju bez zastajanja, i nastavila da hoda. Nakon par minuta neko se naslonio na zid da ga slusa, ali je onda covek pogledao na sat i ponovo poceo da hoda. Ocito je kasnio na posao.
Najvise paznje je pokazao trogodisnji decak. Majka ga je pozurivala ali je dete zastalo da cuje violinistu. Majka ga je povukla i dete je nastavilo da hoda neprestano se osvrcuci. Takvu reakciju pokazalo je jos nekoliko dece, ali svi roditelji bez izuzetka, primorali su ih da nastave dalje.

Za 45 minuta sviranja, samo sest ljudi se zaustavilo i kratko slusalo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju normalnom brzinom. Sakupio je 32$. Kada je prestao da svira, nastala je tisina ali to niko nije primetio. Niko nije zatapsao niti je pokazao bilo kakvu reakciju.

Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih muzicara sveta. On je svirao neka od najintrigantnijih dela ikada napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara. Dva dana pre sviranja u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozoristu gde je karta kostala 100$.

Ovo je stvarna prica. Joshua Bell je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list Vasington Post, o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju.

Osnovno pitanje za eksperiment je bilo:
Na javnom mestu u neadekvatno vreme:
Da li primecujemo lepotu?
Da li zastajemo da bismo u njoj uzivali?
Da li prepoznajemo talenat u neocekivanom kontekstu?

Jedan od mogucih zakljucaka ovog iskustva mogao bi biti:
Ako nemamo minut da zastanemo i slusamo jednog od najboljih muzicara sveta koji svira najbolju ikad napisanu muziku, koliko drugih stvari onda tako propustamo?

Evo i da dopunim ovu priču klipom kako to JB svira. Nadam se da ćete uživati. Izvodi "Leto" od A. Vivaldija iz opusa Četiri godišnja doba.



Evo i mini intervju sa njim i malo o njegovom pedagoškom radu u Harlemu