Kakav ste roditelj?

cufta ::Koliko vidim, ovde se uglavnom ljudi dele na one koji citaju i one koji ne citaju literaturu o vaspitavanju dece.
ja sam sa Milijanom u grupi analfabeta

i ja padam u grupu koja nikakvu gnjigu nije procitala u vezi odgoja dece a pogotovo usvojene dece jer idem instiktom koji osecam.eto meni marija od nepune godinu ipo dana sama jede,oblaci se cipele odnosno obucu obuva bez greske a miki kad je doso ili je teo da privuce paznju ili stvarno nije nije znao ali svi mi tvrde da deca kad dodju kod svojih novih roditelja oni se ponasaju da nista neznaju .oboje su jako samostalni u svemu sto jih ja jos vise podrzavam u svemu ali sam rekla da necu da nista citam u vezi odrastanja jer i nas nisu nisu odgajali pomocu knjiga pa necu ni ja moju decu

nina :) ::... ali sam rekla da necu da nista citam u vezi odrastanja jer i nas nisu nisu odgajali pomocu knjiga pa necu ni ja moju decu

I to se pretpostavljam razlikuje od roditelja do roditelja. Moja majka je čitala knjige o roditeljstvu i prebacuje mi da ja dovoljno ne čitam.Ja sam primetila da vezano za usvajanje iako sam čitala onu oskudnu literaturu koje ima a i slušala savete psihologa/socijalnih radnika najviše mi znače iskustva drugih usvojenih majki. Psiholozi/socijalni radnici nisu imali lično iskustvo usvajanja i ne mogu da se stave na naše mesto čak i kada nastoje da to čine, bar ja sam to tako doživljavala...

simona ja se ne ponasam kao usvojena majka nego obicna majka jer ošste nepotencijam usvajanje to mi nista ne znaci nego da sam mama
i tako cu ecu da ucim da sam im mamam a ne usvojena mama ali ce oni znati sve u vezi usvajanja

Da, ali čim pričamo o usvajanju i imamo niz nekih situacija koje proističu iz toga to je različita situacija nego kod bioloških roditelja. Npr Struzzo je danas napisala jedan divan post u kome sam ja sasvim našla neka moja razmišljanja, mnogo puta se tako prepoznam u razmišljanjimaa usvojenih mama... Za razliku od toga od socijalnih radnika i psihologa sam samo čula lekcije kako nešto treba da se čini a to sve ostaje na nekoj površini i uopštenosti, bar to je neki moj utisak...

Cufta - postoji i ona treca grupa, ili ti ja koja cita, al tesko da ista uspe da primeni.

Mislim da je vazno da covek ne ode u krajnost nego da nadje dobar balans izmedju literature, saveta i svoje intuicije. Ja isto bas nisam preterano intuitivna, zato i posezem za literaturom. Sve je meni jasno dok citam...al mnogo toga skoro nemoguce da sprovedem u delo. To je moj najveci problem sa literaturom. Divim se majkama koje su opustene i koje intuitivno reaguju na pravi nacini i rade prave stvari ne razmisljajuci. Nema pravog recepta za dobro roditeljstvo...kakvo ce dete da ispadne zavisi od jako puno faktora...na neke na zalost ne moze bas uvek da se utice...

Slazem se sa Simonom da su neprocenjiva iskustva drugih iskusnijih majki...

Masha UK ::...
Mislim da je vazno da covek ne ode u krajnost nego da nadje dobar balans izmedju literature, saveta i svoje intuicije. Ja isto bas nisam preterano intuitivna, zato i posezem za literaturom. ...

Ja sam opet izrazito intuitivna i sigurna u svoju intuiciju. Mnoge stvari u životu sam samo intuitivno započela dok su na realnom planu izgledale skroz nemoguće pa su postale moguće. Koristim svoju intuiciju da "znam" šta je sa detetom. Pogledam ga i "znam" da je njegova tuga u tom času velika i ako mi je zatražio da zovemo hraniteljicu zovemo, "znam" da je bolestan iako je to jedva uočljivo po njegovom ponašanju i sl. Ali intuicija ne može da mi pomogne u tome koliko bi dete trebalo da zna u četvrtoj godini npr. Mi imamo onu razvojnu mapu, to je skroz tanka knjižica a izvučeno onako za sve, što se tiče intelektualnog razvoja,motornog, emotivnog itd. Moj Vilenjak voli da se takmiči pa ja to čitam i njemu da vidimo koliko je postigao. Onda je sav oduševljen što zna da broji do dvadeset a tamo pišu četiri broja u nizu. Ili ja iskoristim knjigu koja kaže da treba da zna igre sa jednostavnim pravilima. On zna naravno ali ljuti se kad ne pobedjuje, tu je odmah kraj igre. Pa ja iskoristim knjižicu da popričamo šta je igra i da može da traje i kad se pobedjuje i gubi...

Simona ::

Masha UK ::...
Mislim da je vazno da covek ne ode u krajnost nego da nadje dobar balans izmedju literature, saveta i svoje intuicije. Ja isto bas nisam preterano intuitivna, zato i posezem za literaturom. ...

Ali intuicija ne može da mi pomogne u tome koliko bi dete trebalo da zna u četvrtoj godini

upravo to!

A kad saznas koliko treba da zna i vidis da tvoje dete zna manje, onda krenes da ga forsiras da uci? Ili ako vidis da zna vise, ti onda krenes da se hvalis?
To sta dete u kom periodu treba da zna ili radi je prosek i ne moze se primeniti na svu decu. Moja Lenka ima dve godine i prilicno je naprednija od dece svog uzrasta. I izgledom i ponasanjem, ali nisam bas sigurna da zna vise od njih. Neke stvari koje u literaturi pisu, ona sigurno ne radi. To sam prestala da pratim kad je imala 3 meseca i nije hvatala igracke, a trebalo je... onda sam je vukla kod fizijatra i shvatila da je ona drugacija, hvatace ih kad sama bude htela... i tako i bi... Neko dete ce ranije nauciti neke stvari, neke kasnije, drugo opet drugim ritmom... ne mogu ja moje dete forsirati da uci u 2 godine. Pa to je skoro jos beba. Ucice ceo zivot.
Sto se tice osamostaljivanja, mi Lenki nismo pomagali nikad nista. Ni kad je puzala, pa se zaglavi, mi je nismo vadili, nego je pustali da se sama iskobelje. Bas kad zapne, mi pomognemo... jednostavno sam tako mislila da treba. To se posle nastavilo u igri, oblacenju i sl.... ALi i ona sama trazi da radi neke stvari.
A ovi plusevi i minusi, osecam se kao u skoli. Procitala si lektiru - evo ti plus, nisi - evo ti minus

Milijana,
ne znam da li pitaš Nenu ili mene... Tu knjigu sam uzela samo kao primer. Konkretno u njoj piše za šta se može koristiti - šta dete odredjenog uzrasta ne može da čini, šta mu je preteško, koja postignuća možemo očekivati u odredjenom uzrastu ako obezbedimo povoljne uslove, kako da organizujemo sredinu za odredjeni uzrast. Mi smo joj eto malo i proširili namenu... Ja se trudim da ne forsiram dete da uči ali i da ga podržim ako on želi da to čini i u onome što ga zanima. Ne mogu da kažem da mi nije drago ako je ambiciozan jer ja sam ambiciozna osoba. Ali dok smo čekali na dete suprug i ja smo dosta radili na eliminisanju onog što smo mi. Npr ugledamo grand paradu ili neku sličnu emisiju na tv i ja mu kažem - zamisli naše dete se ovde prijavi na takmičenje a mi dolazimo onako kao ponosni roditelji. Malo smo se šalili ali zašto da ne, sve može imati neki smisao za odredjene osobe. Ako bi dete bilo tako zadovoljno što da ne,i ja bih bila zadovoljna sa njim. Što se hvaljenja tiče, ja i hvalim i kudim, kako osećam u tom trenutku. Mada imam utisak da na forumu pišem češće kad sam zabrinuta pa si me podsetila da odem do mog dnevnika da malo hvalim Vilenjaka (pošto sam ga prilično "ocrnila" u poslednje vreme a ovih dana došlo je do naglog pozitivnog preokreta).

Simona,
koja je to knjiga? Bas bih da imam sazeto na jednom mestu ukratko...

Neno,
to je "Razvojna mapa", izdao ju je Kreativni centar. Podnaslov je da je to pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rodjenja do 6-7 godina. Pisali su je Ivan Ivić, Jadranka Novak,Nikola Atanacković i Mirjana Ašković. Ja sam je kupila u Platou.

Hvala, nasla na netu, narucila :)

Milijana ::
A ovi plusevi i minusi, osecam se kao u skoli. Procitala si lektiru - evo ti plus, nisi - evo ti minus

Nema više toga ni u školi

Kakav sam roditelj?
NEZNAM
Vreme ce pokazati...
Znam samo jedno svaki je roditelj najbolji svom detetu.

...ja sam ovih dana samo citala sta pisete..
jedno je ocito sve za nasu decu zelimo najbolje...a da li to uspevamo i na koji nacin,e to se VEOMA razlikuje..ja nisam procitala silne literature...ali posto sam bila apsolvent vise pedagoske procitala sam i dala dosta ispita da to i postanem...ali u medjuvremenu se svasta desilo...nije ni tema ni mesto da pisem o tome...
ali mi je u secanju ostala i sad ponekad citam neke delove knige "kako da najlakse upropastite rodjeno dete" knjiga koja na saljiv aili ISTINIT nacin opisuje svakodnevne situacije u kojima se sve nalazimo...
vezano za hranu,za oblacenje...ucenje..ponasanje u gostima i tome kako svi tezimo da nasa deca bude nesto "vece i vise " od nas...a niko ne razmislja o tome sta dete zapravo zeli...koje i kolike su njegove ambicije...svakako toplo preporucujem jer ako nista drugo knjiga je izuyetno zabavna
http://www.scribd.com/doc/86122305/Kako-Da-Najlakse-Upropastite-Rodjeno-Dete

I dobismo knjigu za Sv Nikolu
Hvala Buby

Bravo Buby!
Zapala mi svojevremeno za oko na sajmu, ali ne kupih... sad cu natenane... naci cu se u gomili situacija, garant :)

Milijana ::A kad saznas koliko treba da zna i vidis da tvoje dete zna manje, onda krenes da ga forsiras da uci? Ili ako vidis da zna vise, ti onda krenes da se hvalis?
To sta dete u kom periodu treba da zna ili radi je prosek i ne moze se primeniti na svu decu. Moja Lenka ima dve godine i prilicno je naprednija od dece svog uzrasta. I izgledom i ponasanjem, ali nisam bas sigurna da zna vise od njih. Neke stvari koje u literaturi pisu, ona sigurno ne radi. To sam prestala da pratim kad je imala 3 meseca i nije hvatala igracke, a trebalo je... onda sam je vukla kod fizijatra i shvatila da je ona drugacija, hvatace ih kad sama bude htela... i tako i bi... Neko dete ce ranije nauciti neke stvari, neke kasnije, drugo opet drugim ritmom... ne mogu ja moje dete forsirati da uci u 2 godine. Pa to je skoro jos beba. Ucice ceo zivot.
Sto se tice osamostaljivanja, mi Lenki nismo pomagali nikad nista. Ni kad je puzala, pa se zaglavi, mi je nismo vadili, nego je pustali da se sama iskobelje. Bas kad zapne, mi pomognemo... jednostavno sam tako mislila da treba. To se posle nastavilo u igri, oblacenju i sl.... ALi i ona sama trazi da radi neke stvari.
A ovi plusevi i minusi, osecam se kao u skoli. Procitala si lektiru - evo ti plus, nisi - evo ti minus

I opet sve isto mislim!!!!!! Nasa slobodumna skola ce se zvati "milifta" (od Milijana i Cufta koje imaju P O T P U N O ista razmisljanja).
U nasoj "milifta skoli", kada se popnete deci na glavu, posaljite ih kod nas.

cufta ::
U nasoj "milifta skoli", kada se popnete deci na glavu, posaljite ih kod nas.

Ja ću da balansiram, al ako preteram pa ga smorim, šaljem ga brzom poštom ka vama

cufta ::

Milijana ::A kad saznas koliko treba da zna i vidis da tvoje dete zna manje, onda krenes da ga forsiras da uci? Ili ako vidis da zna vise, ti onda krenes da se hvalis?
To sta dete u kom periodu treba da zna ili radi je prosek i ne moze se primeniti na svu decu. Moja Lenka ima dve godine i prilicno je naprednija od dece svog uzrasta. I izgledom i ponasanjem, ali nisam bas sigurna da zna vise od njih. Neke stvari koje u literaturi pisu, ona sigurno ne radi. To sam prestala da pratim kad je imala 3 meseca i nije hvatala igracke, a trebalo je... onda sam je vukla kod fizijatra i shvatila da je ona drugacija, hvatace ih kad sama bude htela... i tako i bi... Neko dete ce ranije nauciti neke stvari, neke kasnije, drugo opet drugim ritmom... ne mogu ja moje dete forsirati da uci u 2 godine. Pa to je skoro jos beba. Ucice ceo zivot.
Sto se tice osamostaljivanja, mi Lenki nismo pomagali nikad nista. Ni kad je puzala, pa se zaglavi, mi je nismo vadili, nego je pustali da se sama iskobelje. Bas kad zapne, mi pomognemo... jednostavno sam tako mislila da treba. To se posle nastavilo u igri, oblacenju i sl.... ALi i ona sama trazi da radi neke stvari.
A ovi plusevi i minusi, osecam se kao u skoli. Procitala si lektiru - evo ti plus, nisi - evo ti minus

I opet sve isto mislim!!!!!! Nasa slobodumna skola ce se zvati "milifta" (od Milijana i Cufta koje imaju P O T P U N O ista razmisljanja).
U nasoj "milifta skoli", kada se popnete deci na glavu, posaljite ih kod nas.

Cufta, tri bambija za tebe

Moram da opisem situaciju od veceras. vec spomenuh svoju jetrvu i devera koji imaju sina od 4 godine. Mali ne bi bio toliko komplikovan da ga roditelji ne dave. A dave ga konstantnim ucenjem, treniranjem, biranjem hrane, knjiga i sl.... On ima plan spavanja, odredjeni jelovnik, ako se igra, obavezno neko od njih uskoci sa podpitanjima kojima podsticu ucenje necega kroz tu igru, ako bi on da skace, a ne, ne moze, mozes da se povredis, daj da slazemo, crtamo, citamo.... prosto, vidi se kako guse dete. Moja Lenka pored njega, ide, skace, vitla neki stap, jede cokolade koje su doneli i za njega jer njemu njegove ne daju, on sve vreme nesto kmeci, moja jetrva mu je non stop za petama, na kraju ga salju u 21 u kreveta, on place, Lenka je vecerala granclu, grilijas i cokoladnog Deda Mraza i ne zna sta se ovom malom desilo, sva zbunjena.... On konstantno njima onda tera neku kontru, nece da jede kad ga teraju, nece da ide kad treba, nece da spava kad treba... dete jednostavno iskazuje svoj revolt prema njima. Ako ga pozovu da mu nameste pantalone, on ih ne poslusa, do 3 godine je koristio pampers i sad se po nekad upiski, do 4 cuclu.... Kad uporedis njega i Lenku, vidis razliku, vidis dete koje raste normalno, koje se samo igra, samo trazi da jede kad je gladno, samo jede, zna da se nasali i dete koje ne zna gde ce i sta ce sa sobom. To ne kazem ja, to kazu moji svekar i svekrva, koja ih vole jednako. A moji dever i jetrva, sve po knjigama, sve teorijski, kad krenu da me ispituju, kao da sam na nekom ispitu, pa ne znam da li tacno odogvaram....

Milijana,
za svaki primer verovatno ima neki kontraprimer (ne)uspešnosti nekog modela vaspitanja. Ja sam isto pominjala moje kumčiće koje dok nisam imala decu bili su mi ideal, svaki put kad ih vidim sam vikala - hoću ovakvu decu. A oni su vrlo strogo vaspitani. Devojčica ima devet godina i ona i dalje leže u pola deset uvek, za mladjeg dečka da ne pričam... Ja sam se pokopavala kad kuma dodje jer se nama za tada trogodišnjeg Vilenjaka dešavalo da ostane mnogo kasnije nego devetogodišnja kumica, tek sa polaskom u vrtić uspeli smo da se uredimo. Ali to su deca jako vesela, jako socijalna, idu stalno na dečije rodjendane, nemirna, sjajno se slažu sa mojim Vilenjakom iako su veći... Stvar je samo u tome da kad se igraju oni se igraju, kad je vreme za spavanje onda se spava. Što se bunta tiče on ne postoji jer kod moje kume nema razgovora, ona odredjuje vreme za spavanje i tu je svaki razgovor završen. Zato kažem da je strogo vaspitanje, mi Vilenjaka puštamo da pokazuje bunt, razgovaramo o našim odlukama i zašto su one takve... Ali ono što bih volela da postignem a da je isto kao kod vaspitanja moje kume je - da postoji vreme za sve, kada se igra onda se skače, trči, vrišti, vreme pred spavanje nije vreme za to... E sad ono što je meni palo na pamet iz očiglednog neslaganja na ovoj temi je da možda mi imamo same različite stavove o važnosti stvari pa to isto prenosimo i deci. Ja i sama mislim da je to da "ima vreme za sve" vrlo važno, nije to neka fraza koju ja ponavljam Vilenjaku a da ja to ne primenjujem na sebi. Možda je to razlog što se roditelji i deca ponekad ne razumeju, ako roditelj hoće da nauči dete nešto što on sam nije i ne pokazuje primerom. Naš Vilenjak pruža otpor, ali ja smatram da je to normalno, ne bi valjalo da je to stalno i kad mi se činilo da prelazi granicu to me je plašilo. Ali sve više vidim da se kapiramo, da on shvata naše odluke a da se mi trudimo da shvatimo njega. Pisala sam u mom dnevniku da on sam neće da prekrši kaznu koju je dobio zbog histerisanja kod doktora. To čak prevazilazi i moja očekivanja, razumem da dete shvati što je dobilo kaznu, to je i cilj, ali da se brine da je ne prekrši, tome se nisam nadala

[img][/img]

Za sve ambiciozne roditelje

Milifta, dal mogu Anu da posaljem odmah, njoj su izgleda svi dosadili, ponasa se kao da je dovoljna sama sebi, a kad joj se neko obrati i eventualno zeli da se prikljuci igri vristi.

Cufto,
na faksu je najniza ocena 5. i to znaci pad! nema dalje... posle nje se sedne, uzme knjiga i zagreje stolica...

Milijana :: Moja Lenka pored njega, ... vitla neki stap,

Milijana,
zar te ne brine da moze da povredi sebe i druge? Od tog stapa nema ama bas nikakve koristi... ni za sinapse cak