Re: Predrasude i kako se nosite sa njima

od Struzzo 20/2/2014, 13:54

Ja ponekad pomislim da li moja majka zaista misli to što izjavi i onda me to užasne....i tog utiska ne mogu da se oslobodim.

od Simona 20/2/2014, 14:10

Struzzo,
rekla sam ocu izmedju ostalog i to. Ali ostao je pri svom. To je čudo jedno koliko je sujeta ljudi velika, pa kad nešto izgovore drže se uporno toga bez obzira da li time povredjuju najbliže, da li je to naučno dokazano što govore itd... Još mi je strašnija ova varijanta koju ti pominješ - da im ja još tražim izgovore/opravdanja a da oni zaista zapravo misle to što govore. I kao što kažeš to me sasvim užasne...

od milkyway 20/2/2014, 14:34

majat ::Htela sam ovo da podelim sa vama, nisam sigurna gde da smestim... I da, kuckam sa moba, verovatno ce biti gresaka...
Cackajuci nesto po Rodi, naletim na pricu jedne usvojiteljke koja upozorava druge mame da postoji neka grupa na FB gde ljudi uglavnom traze davno izgubljene prijatelje... Ali da poneko trazi i vec usvojeno dete, pa su njih tako pronaslu i sad ih maltretiaju ... Bila sam sokirana skroz - a najvise predrasudama ljudi koji komentarisu njihove postove... Brzo sam se iznervirala, pa nisam dugo citala - ali uglavnom opsta podrska za bio roditelje, cak nude i pomoc da se dete (koje je usvojeno) pronadje...
Zaista me iznenadjuje nepoznavanje i procedure i zakona, kao da neko upada nekome u kucu i onako, bez razloga otima decu... Pa sad ajd da se udruzimo da im decu pronadjemo... Meni je to uzas! I zato je dobro sto je deo foruma ipak zasticen...

Pročitah ovo i baš sam se šokirala. Odmah sam otišla i na Rodu. E, vidite, to me uvek uznemiri. Već sam davno pisala o tome, u vreme kad sam se uključila u diskusije, i ubediste me donekle da je ok pisati ovako anonimno o opštim temama, a da za ličnije detalje postoji i onaj zaključani deo. I nisam se uključila u zaključani deo, delom zbog kriterijuma koje ne ispunjavam, a nisam sigurna da ću to učiniti ni ako ili kada ih ispunim. A pitam se i da li je pametno i ovde pisati... Ne razumem se preterano u tamne vilajete interneta, ali stalno slušam kako je sve što je jednom napisano negde pohranjeno i kako se uvek svemu može ući u trag. Jasno je da ovo nije nešto što interesuje neke hakere, ali puno ljudi čita, poznaje Peru ili Žiku i ume da poveže informacije. Meni je najvažnije od svega da zaštitim svoje dete i svoju porodicu i pitam se da li je fer prema njoj da otkrivam i ove mrvice. A stvarno se trudim, verujte mi, da pišem uopšteno i da ne dotaknem išta što bi ukazalo ko smo mi u realnom životu, da nama i njoj ne ukradem pravo na privatnost; a pride ne znam ni da li će joj se jednog dana dopasti što se vrtela po forumima.

Samo jedan primer. Često čitam i Rodu. Divne priče i, kao i ovde, mnooogo dragocenih informacija. I tako sam shvatila da Simona i tamo piše pod drugim nikom. Nadam se da mi nećeš zameriti ovo, Simona. Nije to sad tako neki detektivski podvig, ja i dalje nemam pojma ko je Simona u RL, niti je to MENI važno. Ali šta ako je nekom važno da sazna ko je Simona ili ko je Milkyway ili ko je XY ovde sa foruma, zato što što želi da sazna nešto o našoj deci? Očigledno je to moguće, sudeći po onome što se desilo članici Rode. Znam da ne treba provesti život u strahu, da smo mi zakonski roditelji, da postoje institucije koje bi nas zaštitile u najgorem slučaju itd. itd, ali treba li uopšte da dođe do toga? Našom zaslugom odn. našom krivicom? I kako gledate na to šta će eventualno naša deca misliti jednog dana o našem pisaniju i deljenju naše i NJIHOVE privatnosti ovako javno (makar donekle skriveno iza nika)? Jasno je da niko ne piše njihove priče o poreklu, ali navike, ponašanje, situacije iz svakodnevnog života, o tome pišemo, zar ne?

od Simona 20/2/2014, 15:11

Milkyway detektivka Very Happy

Nisam se ja mnogo trudila da ne pišem isto ovde/tamo a Nina me je davno pitala jesam li to ja pa sam znala da može da se zaključi.

Što se bezbednosti tiče ja sam već nekoliko puta pisala moje mišljenje... S jedne strane, da, ne bi trebalo da pišemo, svaki post je rizik da neko prepozna da smo to mi u realnom životu. Sa druge strane, nismo li sebe stavile u prinudnu izolaciju, nismo li same sebi rekle da smo različite od bioloških majki? Zašto se one ne plaše da pišu, povezivanja ko su one u realnom životu? Nismo mi nikog ubile niti počinile neko drugo kriminalno delo pa da živimo u ilegali. Naravno, tu je i činjenica da mnogi ljudi ne znaju da su deca usvojena ali pre ili kasnije će znati sa pisanjem ili bez njega... Takodje pisanjem pomažemo prvo sebi, onda drugima... To valjda ostaje na svakoj od nas da proceni koliko je (ne)bitno da piše i šta.

od Struzzo 20/2/2014, 15:41

Ja ne čitam Rodu, u stvari jednom sam svratila ali mi nešto nije "leglo". Drugo, ne bih da širim priču previše, i ovo je dovoljno. Pogotovo vremenski.
Delom se slažem sa Simonom. Ko hoće, saznaće sve. Uostalom i moja deca mogu da traže po netu, rekla bih da će se pre to desiti nego da neko od bioloških traži njih.
Ali se slažem i sa Milkyway. Ko sam ja da bilo šta nagađam? Možda se njima uopšte ne svidi moja pisanija o njima, o usvajanju. Ili jednom bude ok, drugom ne...
Ne znam.... Istina je da meni prija ova razmena iskustava.

od milkyway 20/2/2014, 20:27

Simona, Struzzo, hvala... I meni prija da pišem, lako se "navučeš" Very Happy

! Ali, svako malo se zapitam da li je to u redu. Mada, ja sam i inače takva... Volela bih da čujem još neko mišljenje, i drugih mama i naše Dace, ona nam je ovde jedino "dete" Very Happy

. Odoh sada na drugu temu, vidim da je tamo pisala.

od MAAKKI 20/2/2014, 21:01

Cure sto se mene tice, a verujem i ostalih cura koje se ne oglasavaju na ovim temama, a sigurna sam da ih citaju, vase pisanje i delenje iskustva veoma puno znaci. U svakom vasem postu se prvo oseti snaga i istrajnost, pa tek onda strahovi i neizvesnosti. Lepo ste rekle ko hoce saznace na ovaj ili onaj nacin, pozvace emisiju sve za ljubav i eto price, ali ziveti u stalnom strahu hoce li nekada doci do toga ili ne je samo narusavanje ionako tesko stecenog normalnog zivota. I mene je ova prica sa Rode bas iznenadila, ali mislim da ti roditelji imaju institucije i zakone koji mogu da ih zastite. U svojoj bliskoj okolini sam imala slican slucaj gde je majka trazila dete, nasla ga, ali je savet i sa moje strane i ostalih bio da ih ostavi na miru, dovoljno je saznanje da je u dobroj porodici, da je dete zivo i zdravo, tako je i postupila, kako je njoj to ona sama zna.

od Simona 20/2/2014, 21:30

MAAKKI ::... U svojoj bliskoj okolini sam imala slican slucaj gde je majka trazila dete, nasla ga, ali je savet i sa moje strane i ostalih bio da ih ostavi na miru, dovoljno je saznanje da je u dobroj porodici, da je dete zivo i zdravo, tako je i postupila, kako je njoj to ona sama zna.

Drago mi je da si ovaj primer napisala... Kad počne da se piše o ovim temama ja imam utisak da svi biološki roditelji kreću u potrage za usvojenom decom i onda nam stoje ispred kuća čekajući da nas vide, pridju i da otmu dete ili već nešto slično... A slika je zapravo kod ogromne većine sasvim drugačija, pa ti ljudi da su bili tako borbeni, ili da im je bilo toliko stalo, ili da su imali uslova i snalažljivosti ne bi uopšte došli do tačke da im deca budu oduzeta ili da se sami odreknu roditeljskih prava. U krajnjoj liniji kao što je bilo u tvom primeru i da sve to nije i da znaju gde živimo nikakvih zakonskih prava nemaju, stranci kao i svi drugi, pojavljivanjem samo mogu da upropaste i eventualni kontakt u starijim godinama koji bi sa detetom mogli da imaju.

od Struzzo 20/2/2014, 22:10

Ja nekako uopšte ne razmišljam o tom scenariju: da će neko da traži našu decu.... Verovatno to zavisi od samih priča i uopšte mislim da je to retko (ali dovoljna je jedna da se čovek uznemiri).
Meni je škakljivija ona potraga koja je realnija - da naša deca traže njih i šta to sve sa sobom nosi. Nemam problem sa samom potragom kao takvom ali ponavljam, bojim se u kom pravcu ona može ići, šta će se sa njom postići, o posledicama, o našem odnosu itd, itd.
Eto, čitam kako je Daca našla i biološku babu (posle roditelja) pa sam pod utiskom.

od MAAKKI 20/2/2014, 22:21

I sama sam misljenja da su te situacije gde bioloski roditelji traze decu veoma retke, vise ima onih gde deca traze roditelje, ali kako Struzo rece sta to sa sobom nosi.

od Simona 20/2/2014, 22:33

Ja se sada toga plašim manje nego pre samog usvajanja. Ranije sam mislila da neću reći ime biološke majke, prezime, kako dete ne bi krenulo u potragu pre vremena. Sada mislim da kada Vilenjak bude pitao reći ću kao i ostale podatke koje znam. Meni on deluje suviše sujetno da ih traži pre zrelog doba, možda grešim... Ali svako "zabranjeno voće" bi bilo sladje, ovako sve će mu biti dostupno... Ne razmišljam mnogo o tome, imam dosta aktuelnih problema a dok to bude i potencijalno aktuelno proći će niz godina. Mada i mene su Dacini postovi naveli na razmišljanje.

od milkyway 20/2/2014, 22:57

Struzzo ::Ja nekako uopšte ne razmišljam o tom scenariju: da će neko da traži našu decu.... Verovatno to zavisi od samih priča i uopšte mislim da je to retko (ali dovoljna je jedna da se čovek uznemiri).
Meni je škakljivija ona potraga koja je realnija - da naša deca traže njih i šta to sve sa sobom nosi. Nemam problem sa samom potragom kao takvom ali ponavljam, bojim se u kom pravcu ona može ići, šta će se sa njom postići, o posledicama, o našem odnosu itd, itd.
Eto, čitam kako je Daca našla i biološku babu (posle roditelja) pa sam pod utiskom.

Vidiš, ja se te potrage mog deteta za bio-roditeljima uopšte ne plašim u smislu da to može u velikoj meri da utiče na NAŠ odnos, ali razmišljam kako će to uticati na njeno poimanje sopstvenog identiteta... Šta će joj biti u glavi, da li će oni uopšte želeti da je upoznaju, da li će ona to hteti, kako će ih doživeti, na koji će način to zaokružiti njenu priču... Takve stvari. I mislim da bih, koliko god to suludo zvučalo, više volela da ona želi da ih upozna, ma koliko će mi to sigurno biti teško. To mi je prirodnije nego da joj "fali" taj deo, da ga potisne ili da nema želju - ne verujem da je to dobro.

od Simona 21/2/2014, 07:45

milkyway ::... I mislim da bih, koliko god to suludo zvučalo, više volela da ona želi da ih upozna, ma koliko će mi to sigurno biti teško. To mi je prirodnije nego da joj "fali" taj deo, da ga potisne ili da nema želju - ne verujem da je to dobro.

Baš sam na drugoj temi pisala nešto slično, koliko taj proces može da bude bolan i dugotrajan čak i kad je na ostalim planovima sve u redu. Mm često kaže da preterujem, da je Vilenjak imao težak put ali sad ima roditelje, dom... Takodje naglašava da smo i mi, zajedno i svako od nas dvoje, imali težinu na svom putu/putevima, nije samo težak Vilenjakov put, mnogi životni putevi su teški na neki način. Ono što ja mislim da je razlika kod usvojene dece i ostalih teškoća koje mi imamo tokom života i zbog čega se ne slažem sa mm je da je "problem" kod usvojene dece na nekom bazičnom nivou a onda se cela nadgradnja može klackati. Mi ostali imamo možda teške stvari na putu ali to je u toj nadgradnji. Stoga i ja mislim da slika može biti potpuna tek kad se susretnu biološki roditelji/majka ili bar otvori dosije. Put do mira tek može biti mnogo duži, to je prihvatanje cele priče, naše, njihove i opet spajanje u celinu i jedan put... Meni ovo što ti kažeš ne zvuči suludo, i ja razmišljam u tom pravcu. Možda i zavisi od priče. Teško mogu da se ja zamislim na mestu usvojenog deteta, možda bih uvek potražila biološku majku, možda ne baš uvek, a na Vilenjakovom mestu mislim da bih. Kad bude stariji i kad budemo razgovarali, kad me bude pitao za mišljenje da li da je potraži, ako me bude pitao, ili u nekom razgovoru čak i ako me ne bude ništa pitao ja ću mu to reći. Možda će mi to biti teško, mada smo mi sa usvojenjem prihvatili i taj deo, ali opet mislim da je to jedino ispravno da kažem i da je to čak neki moj "dug" prema Vilenjakovoj biološkoj majci zbog svog ovog života koji nam je radjanjem njega omogućila. Naravno, Vilenjak nije ja, i to što bih ja nekako postupila ne znači da će i on, videćemo...

od Simona 25/2/2014, 14:41

Simona ::
MAAKKI ::...

Sto se tice podrske mogu da prenesem samo moja iskustva dok sam bila u vto pricama, mnogo se kajem sto sam ikome osim stvarno meni bliskih ljudi rekla za tako nesto, jer ljudi su razni, oni koji su decu dobili na prirodan nacin ne mogu bas ni da razumeju borbu koja se vodi, a oni koji je nemaju te gledaju sa cudjenjem. Ukoliko krenemo u proces usvajanja sigurna sam da ce samo ludi koji bas bas moraju da znaju (zbog posla, kuce i ostalo) znati, a ostali ce saznati kada bude sve gotovo, pa neka se onda cude i iscudjavaju. Tako nemoj da te to bas puno nervira.

Ono što je mene začudilo je da sam ponekad nailazila na predrasude prema usvajanju kod onih koji nemaju uobičajene životne priče i od kojih ne bih očekivala predrasude. To zato što se i sami suočavaju sa predrasudama pa očekuješ da bolje razumeju slične situacije. Npr ona poznanica koja me je skoro izbacila iz fb prijatelja jer nisam htela da prihvatim da sam humanistkinja što odgajam sopstveno dete je razvedena, sama odgaja dete. I sama je imala probleme i nerazumevanje zbog svog života. Nekoliko puta sam je ja bodrila u tim njenim situacijama i nisam ja sada očekivala neku zahvalnost zbog toga ali nisam ni očekivala toliko nerazumevanje mog/našeg roditeljstva i izbacivanje iz fb prijatelja. Nije reč ipak o nekoj bliskoj osobi ali kao iskustvo sa ljudima - iznenadjujuće... I dokaz da učimo dok smo živi i valjda uvek mogu neprijatno da nas iznenade, mada nadam se da mogu i prijatno.

Senka sunca ::Hvala vam. Ali neka mi neko objasni zasto je to tako..zasto ljudi reaguju tako na priče o usvojenju ? Radim u skoli i znam kako se komentarisu deca. Najveci vrag u skoli nam je devojcica i da ona je usvojena ali dete je jednostavno takvo, nema mira ni sekundu. Ali eto i njen učitelj koji je divan kaže
" znas ona je usvojena" A njenu mamu pedagog oslovljava sa " Ona žena koja ju je usvojila" a ne njena majka. Ja tek ulazim u proces, vi ste već sve to prošle..Ne znam šta bih da ne mogu bar vama da se požalim i da me stvarno razumete.
Moj muž je cool tako da ne shvata zašto se ja nerviram, njega bas briga ko će šta da kaže. Njemu smo najvažniji mi i da dobijemo još jednog člana

JocY ::Senka sunca, ja mislim da je to zato što je u našem društvu jako retko usvojenje. Mislim koliko parova poznajete lično da su usvojili dete a da nisu sa ovog foruma? Mislim da u tome leži problem. Svi mi mislimo da su domovi i hraniteljske porodice pune dece što i jeste ali jako malo te dece ide na usvojenje. Nekada je to bilo mnogo češće (u mojoj bližoj okolini znam 4-5 osoba koje su usvojene ali sve to su odrasli ljudi) i normalnije, a sad je to egzotika. Mm i ja samo u fazi razgovora da ako nam ne uspe još godinu dana VTO da predamo i mi papire za usvojenje ali to još nije definitivna odluka. Mog dragog užasavaju predrasude koje ljudi imaju kad je usvojenje u pitanju i to je razlog što još konačna odluka nije pala, jer će on lavovski braniti svoje stavove i posvađati se sa mnogima. A ja sam isto ko tm Senka meni je važno da mi dobijemo detence a ostale ko šiša, neka kroje svoje živote, a mi ćemo naš. Ovo je ipak za temu o predrasudama pa možemo tamo nastaviti razgovor...

od Struzzo 25/2/2014, 15:05

Jocy,
otkako smo mm i ja u priči u vezi sa usvajanjem čula sam za 6 parova koji su usvojili. Ne računam žene sa Kutka ni polaznike iste školice roditeljstva u našem czrs. To je ono kad počneš o nečemu da intenzivno razmišljaš pa samo to vidiš i čuješ kao kad sam poželela da budem trudna - samo sam trudnice videla na ulici.
No, istina je da je ipak retko. Dovoljan dokaz je da nas često u administrativnim stvarima "zaborave", npr. mi smo imali problem sa podacima naše curice u Jedinstvenom registru socijalnog i nama je tamo direktor rekao da se problem desio jer njihov informacioni sistem nije predvideo situaciju da se menjaju podaci korisnika zbog usvojenja. Znači da smo ipak šačica.
Ja sam poput TM, čuvam moju decu kao lavica. Još uvek nismo imali nikakvih ozbiljnih problema ali ako ih bude bilo, biću itekako borbena. Već mm je mnogo opušteniji i smatra da je to najbolji pristup. Možda i jeste, kad bih ja bila on. Mene štrecne pažnja plus prema mojoj deci, određene izjave, tonovi, mimikrija dok on to ništa ili ovlaš primeti.

od JocY 25/2/2014, 15:32

Struzzo drugo je čuti a drugo je lično poznavati, i mislim da je koren problema u tome. Usvajanje je retko (svega 100-tinak godišnje u Srbiji ako se ne varam) i zato se na dečicu gleda kao da su beli medvedi. Ja ovim da se razumemo ne opravdavam predrasude da se razumemo nego samo opažam uzroke. Ja nikad nisam mislila o usvojenoj deci da su jadna, napuštena jer sam odrasla sa usvojenom decom i videla sam odnos i ljubav koja ih je vezivala sa svojim roditeljima, tako da je meni to bilo i prirodno. Ta devojcica je bila starija od mene i usvojena je kao velika (6-7 god) a ja sam u nju gledala kao u mis sveta jer je zračila lepotom, bila prelepo obučena mažena od svoje majke... Šta hoću da kažem, drugo je to kad odrasteš sa usvojenjem i to ti dodje kao neka potpuno normalna stvar, a drugo je kad prvi put dođeš u kontakt sa usvojenjem kad neko od tvojih prijatelja usvaja. Još kad dodamo i činjenicu da je u ovoj zemlji sve naopako i nakaradno eto rezultata u predrasudama...

od Struzzo 25/2/2014, 19:47

U pravu si. Od tih 6 parova znam i neke lično. Ali ima i da usvojitelji nisu voljni da puno pričaju o usvajanju čak i sa drugim usvojiteljima (i ovde se to lepo vidi od koliko nas samo par je aktivno i piše).
Istina, usvoji se stotinak dece godišnje ali meni se čini da se sad više priča o usvajanju (kao o svim temama uostalom) pa ima toliko holivudskih glumaca usvojitelja, ima i naših par estradnih ličnosti, pa i folklerke "iskoče" sa izjavama kako bi usvojile dete.
Ali nažalost i pored toga, svest u nas nije podignuta jer mi se generalno bavimo formom a ne suštinom, pričamo prazne reči... npr. toliko priče o seksu, seksualno prenosivim bolestima, maloletnoj neželjenoj trudnoći i opet toliko abortusa, ginekoloških problema....

od MAAKKI 25/2/2014, 20:06

Evo jednog decijeg bisera, malopre sam procitala i htela da podelim sa vama

"Usvajanje je bolja mogucnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje djete i ne moraju da prihvate bas ono koje su dobili."

od Struzzo 25/2/2014, 20:18

Hehe, Makki, dečija logika....

Isto ćerkica moje dobre drugarice (ima 9 god) je oduševljena našim usvajanjem, klincima. I rekla je mami da će ona sigurno usvojiti...isto nešto slično je rekla, tipa "neću da rodim dete sa klempavim ušima kao što ima moj brat" i "ta deca nemaju mamu, ja ću da budem njihova mama".

od Simona 26/2/2014, 00:03

Predrasuda ima čim ova tema ima trideset stranica... Wink

No to je ipak nešto spoljašnje i čini mi se da nikako ne bi trebalo da bude neki presudni faktor koji razmatramo vezano za to da li ćemo biti (usvojeni) roditelj ili ne. Sigurno je prijatniji život tamo gde nas veći broj ljudi razume i ne strahujemo za decu i kako će njima biti u školi, sa čim će se susresti itd. No opet usvajanjem postajemo ono što smo želeli da budemo - roditelji. Iz tog ugla mnoge te osobe sa predrasudama su nevažne. Mene može da neprijatno iznenadi poznanica koja me je izbacila iz fb prijatelja, ali ako ona ne razume moje roditeljstvo - pa neka ide samo. Ostaju oni koji su nam zaista bitni i čije nas nerazumevanje boli, poput naših roditelja. I ono što može zaboleti naše dete... Ali to je život u netolerantnoj sredini pa se boriš a valjda postoji i neka zaštita i zakon od netolerantnih nastavnika, ako ništa promena škole. No i da ste biološki roditelj niko vam ne garantuje da ćete se spasti npr od vršnjačkog nasilja. Ja sam čitala priče o deci koja su se i ubijala zbog toga a uopšte nije bilo reč o usvojenoj deci. Možda smo mi kao usvojeni roditelji i spremniji na takve situacije, očekujemo ih, pripremamo i decu pa su i ona spremnija...

od Senka sunca 28/2/2014, 09:15

Pogledajte ovaj link. Izgleda da se svuda na svetu suocavamo sa istim pitanjima i predrasudama
boredpanda.org/things-said-to-my-adopted-daughters-kim-kelley-wagner/

od milkyway 28/2/2014, 10:00

Senka sunca ::Pogledajte ovaj link. Izgleda da se svuda na svetu suocavamo sa istim pitanjima i predrasudama
boredpanda.org/things-said-to-my-adopted-daughters-kim-kelley-wagner/

Ljudska glupost je nemerljiva. Ali ovo je i više od gluposti i neznanja. Ovo je bezobrazno, drsko i odvratno. U meni izazivaju potrebu da im nalupam šamare. Ove naše lokalne predrasude mi sad dođu skoro pa benigne...

od Senka sunca 28/2/2014, 10:37

Isto se osecam kao ti milkyway. Ali ako mislimo da se samo ovde u maloj Srbiji ljudi sa cudjenjem gledaju na usvojitelje, nije tako. Ali naravno, to nam ni malo ne pomaze

od Struzzo 28/2/2014, 12:48

Senka,
ja nikad nisam polazila od drugih, pogotovo takvih drugih ljudi...Uvek su moji životni izbori bili samo moji i nije me se ticalo šta će drugi da kažu.
A takođe ne ostajem dužna kad meni lično neko komentariše nešto bezobrazno, bezobzirno, maliciozno ili glupo i prosto.
Npr. kad sam bila na početku kao ti, jedna ljubopitljiva koleginica me je već po ko zna koji put pitala "ima li šta novo na planu bebe" (pritom je ona neudata, bez stalnog partnera i sa očajničkom željom da je neko oženi, svi primete njeno promenjeno navalentno ponašanje kad se pojavi neki novi mlađi muškarac, još ako je neoženjen, što je naravno prva stavka koju mora da sazna)....I ja joj onako ovlaš kažem "možda i bude uskoro ako usvojimo". I na to je ona krenula da prosipa predrasude o takvoj deci da mi se smučila u jednom trenutku i odgovorila sam joj: zašto tako olako etiketiraš nekog? Je l bi volela da tebe neko zove baba-devojka? Da ti se podsmeva koliko očajnički želiš nekog muškarca u životu? Razmisli malo pre nego što kreneš da sipaš otrov iz usta... Ućutala je, promenila par boja usput I vise mi se nije obratila. Najverovatnije je nešto komentarisala meni iza leđa jer ima njih par koje bez ogovaranja najverovatnije ne bi mogle disati...no, njihova stvar.
Tako da sam čula komentare te tvoje pedagoškinje sigurno bih reagovala.
Znam vrlo dobro da krive Drine ne mogu ispraviti ali neću da im ćutim...

od Simona 28/2/2014, 15:35

Senka sunca ::Isto se osecam kao ti milkyway. Ali ako mislimo da se samo ovde u maloj Srbiji ljudi sa cudjenjem gledaju na usvojitelje, nije tako. Ali naravno, to nam ni malo ne pomaze

Ima predrasuda svuda. Razlika je samo u tome koliki broj ljudi ih ima i koliko je dece sa usvojenim roditeljima, je li to egzotika ili uobičajeno...

I pitanje je ko i iz koje pozicije piše... Ja sam na jednoj stranoj fb stranici o usvajanju nailazila na ženu koja je pisala jako uvredljive komentare za usvojene roditelje, pa su obrisali njene komentare. Ali mi ne znamo ko je ta žena i šta je njena motivacija za to, možda je biološka majka kojoj su oduzeta deca i otuda njen toliki bes.

od Sponsored content