Kako preboljeti....

Nina vec dugooo vremena hoce macu, iskreno razmisljala sam sta i kako, da ili ne?
Najednom jedna mala maca je usla u nas zivot, nasli smo je na livadi u povratku iz setnje... Mala zuta, preslatka... Nina je obozavala, svi mi, tata se na prvu ljutio sto sam je bez dogovora donijela kuci ali za dan dva vec je obozavao. Bila je divlja, grebala je i siktala na nas, a onda odjednom i kad bih joj se obratila je kretala sa predenjem i mazenjem.... isl smo i kod veterinara, zdrava maca ali divlja i ostavljena, treba vrijeme da se oporavi rece doktor.
Umazismo je jako brzo, kupih joj sve sto treba za novog clana porodice, hrana samo za macice, pijesak specijali sto sve upija, igracke... Nina kaze voli prvo macu pa onda sve ostale.
Spavala mi je jos jucer na krilu a danas je vec nema. Sto je najgore ja sam kriva. Trcala sam niz stepenice a maca mi se uplela u noge i ja sam je nagazila, pala sam i skoro se polomila, ali sam ok. Ona jadnica nije prezivjela. Na srecu Nina nije bila kod kuce, kad je dosla rekoh joj da je maca pobjegla, da sam ostavila otvorena vrata... prihvatila je pricu, par puta je zacvilila ali kad je vidjela kakva sam ja, rekla mi je da ce mi dati svoju plisanu macu da ne budem tuzna.
Ja sam totalno potonula, ne prestajem da placem, ne mogu da vjerujem da je nisam vidjela, ne mogu da vjerujem...
Znam da ce nekom mozda biti glupo, drama oko mace, ali ne znam sta da radim... ne znam sa kim da pricam, svekrva me gleda kao cudo, muz me tjesi, kaze ne sekiraj se...drugar koji je zvonio na vrata a ja trecala da otvorim, se izvinjava....
MM i drug rekose donijecemo ti novu ali ja nemogu, neznam, bojim se sta ako i nju povrijedim....

Joj Zoxa, znam kako ti je, ja sam dve macke izgubila jer su bili tako blentavi i padali kroz terasu sa II sprata i jednom ih samo vise nisam nasla

Kad mi je nestao prvi macor mislila sam da vise nikada necu imati macke, kad mi je posle nestao drugi plakala sam danima i zbog prvog i zbog drugog i opet obecala sebi da vise nikaa necu imati macku, sad trazimo stan da kupimo i mislim da cemo u njega prvo useliti macku pa namestaj pa nase stvari pa nas

Glupo mi da ti kazem da se ne sekiras, ali macke zaista ponekad znaju da budu blesave i da nastraaju. Nisi ti kriva i sva sreca je da si ti ostala nepovredjena. Neki ljudi tesko prebole takve stvari sa kucnim ljubimcima i vise ih nikad ne uzimaju, ja licno mislim da mi je lakse da opet imam ljubimca i da imam nekog ko mi pruza tu vrstu ljubavi i da mu je uzvracam. Kada prodje neko vreme Nina ce ti garant opet traziti ljubimca, mozda ce ti tada prijati da uzmete neku zivuljku. A sto se maca tice, one su zaista zahvalne za odrzavanje, ali ponekad stvarno znaju da budu lude i nesmotrene i da im se svasza dogodi.

Zoxa, desava se !!! Poenta je da nisi namerno to uradila !!!
Meni kada je uginula kuca, ceo svet mi se srusio. Mnogo sam je volela, i dan danas mi nedostaje, ali smo posle mesec dana uzeli novu kucu, koja je unela novu radost u sve. I nju obozavam, ne mogu bez nje ni dan, ali mi i dalje nedostaje ona sto je uginula. Ljubimci su kao clanovi porodice, kada odu, ostaje praznina koju nista ne moze da popuni i zameni. Vreme ce uciniti svoje...
Ja sam strasno patila, ali kada smo uzeli novog ljubimca, automatski je tuga nestala, i to malo cudo me je preokrenulo, uvuklo se pod kozu. Ona nije zamena, i jedna i druga su posebne, bitno je da ih volis i pazis najbolje sto mzes !!!

Zoxa, tvoja reakcija je prirodna i normalna, stvarno tragično... Ali nisi ti kriva, dešava se baksuz, i svakako nećeš nekoj novoj maci nauditi!

Naš, tj dedin, mačor Toša je bio istinski član porodice! Družio se sa Milicom iz komšiluka, hranili smo ih, zajedno su se igrali i jeli, kao deca! I jednog dana Milicu na putu do kuće zgazi auto, a ja sam je zadržavala ne bih li joj dala još hrane. Da sam lepo prestala da je mamim pola sata ranije, kad je htela da ide... Užas.

Drugarice hvala! Jasno mi je sve ali i dalje sam jako tuzna kad se sjetim...a sjecam se stalno stepenicama prodjem 100x dnevno....
Nina je toliko razumno dijete, ma super je sve proslo sa njene strane... par dana je pricala da hoce novu macu i to roze, sad ni to ne pominje.
Na djecijem igralistu u nasem komsiluku se pojavila maca, zuta isto ali vec odrasla, sad je svaki dan idemo hraniti i maziti, domaca ocigledno ali ostavljena. Ne usudim se je uzeti, mozda je neko ipak trazi.
Hvala jos jednom za svaku rijec koju ste napisale, znace mi mnogo!

Zoxa, tek videh, ne znam šta bih ti pametno rekla, valjda će vreme učiniti da ti bude lakkše, a potpuno mi je normalna tvoja reakcija i ja bih se pojela kao mesec, al ne vredi, nisi namerno, desilo se. LJubac

Uh, Zoxa, mogu da pretpostavim kako ti je...

ja sam se jako, jako vezala za moju mačka Mazu, baš, baš...i kad nam je došao Struzzolino, a ona sva u čudu ja sam joj kao starijem detetu ponavljala: ti si moja prva beba...MM kaže da sam tragikomična.

Slušaj...nemoj da osećaš toliku grižu savesti...mačke su zaista blentave...i uzmi novu macu, što da ne...