Mala velika pitanja oko usvajanja

Srecice,
I moj muz se pojede sto nema posao. Sve se nada nesto ce naci dok ne krenemo u usvajanje... Ali ja ne mogu da cekam da on nadje posao, nadam se da hoce u medjuvremenu... ali i ako ne nadje krecemo u proces. Citala sam ovde vise puta da finansije nisu problem.

Mi smo vec jednom bili kod psihologa pa smo tada odustali od usvajanja jer nam je on savetovao da ne idemo paralelno na vto i usvajanje nego da dodjemo kada odustanemo od vto (sto je sada). Ja sam odmah rekla da imam sestru koja ima paralizu. Do duse to nismo nas dvoje ali jeste sira porodica u koju dete dolazi. Nisam mislila da to moze biti problem niti je psiholog rekao da jeste. To mi je nekako logicno, jer ne mogu oni zahtevati idealne uslove, nijedna porodica nije idealna... Mi smo to naveli vise kao prednost cak jer neko ko je odrastao sa problemima kao ja vrlo dobro zna da se nosi sa predrasudama i teskim zivotnim okolnostima. Da li ce oni to gledati kao prednost ili manu ili ni jedno ni drugo - videcemo...

Hvala vam drage moje sad mi je lakse,mislila sam da ce mes prihod biti problem jer mi oboje radimo ali ja radim kod privatnika a nisam prijavljena i nemam nikakav dokaz o tome,kao i da neradim sto se tice papirologije.......

Srecice,
ja sam cula da se navedu i ti izvori prihoda za koje se nemaju papiri. Moj muz npr drzi casove, izdao knjigu, recenzuje ih drugima i jos tako ponesto slicno pa nameravamo da to navedemo iako nema papira za te prihode (knjigu mozemo da pokazemo )... E da li ti smes da navedes da si kod privatnika na crno... to ne znam...

Ja sam navela ovde kod nas u centru da radim na crno i kolika mi je plata i radno vreme ,sve su me to pitali,ali neznam kako ce to oni priloziti u Ministarstvo jer nemam nikakav dokaz za to,nemogu da dobijem papir od gazde jer nisam prijavljena,sta bude bice.........

Spomenula sam juce na drugom topicu da je majka rekla tetki za usvajanje i da ju je ova opteretila raznim predrasudama. Pa sam htela da pitam kad ste vi rekli prijateljima i rodbini da cete usvojiti dete i kako su reagovali?

Ja sam vec rekla prijateljima i prijateljicama i ili su bili odusevljeni ili ne toliko ali opet podrzavajuci, nisam cula nista lose. Ali ova jucerasnja reakcija je nesto novo, mada ocekivala sam da ce biti takvih ljudi. Sad posto ce tetka ispricati sigurno celoj rodbini mogu da zamislim propitivanje na sledecem rodbinskom okupljanju... Rekla sam muzu da bar njegovoj rodbini jos ne spominje dok ne prodje postupak usvajanja, i ovako cu biti u stresu oko toga, samo mi jos fali da nesto moram da objasnjavam i mojoj i njegovoj rodbini...

Simona,

Najbitnija je vasa sreca, rodbina ima svoj zivot a vi svoj. Nemoj se jos cimati sta ce ko da misli. Ljudi su razliciti, neki jednostavno ne mogu ni da zamisle kroz sta sve mi prolazimo u borbi za dete i porodicu. Mislim da je jasno da nema potrebe nikom nista objasnjavati, to je vasa odluka.
Podrzavam vas koliko god je to moguce i zelim da vam ovaj proces bude sto lagodniji.

Deni,
hvala na lepim zeljama :)

Mozda necu nista ni objasnjavati, videcu... Ja za sebe i ne bih, ali za dete razmisljam da mora da se ukljuci u drustvo, porodicu, rodbinu, susedske odnose, pa onda obdaniste, skolu...

Simona,najbitnije je sta ti osecas i zelis,nemoj da slusas druge a pogotovo njihova misljenja,na kraju ce svi biti odusevljeni nerazmisljajuci kroz sta ste sve prosli,meni je svekrva rekla da ona to nemoze ni da zamisli a kamol i prihvati i da nisam normalna,pa me je za dve nedelje nazvala kad joj je zaova objasnila neke stvari i sad je ona kao najsrecnija,sta da vam kazem,ljudi jednostavno nisu svesni svojih reci i postupaka......

Srecice,
super za svekrvu. :)

Posle nas mislim da i jesu najvazniji nasi roditelji i braca i sestre kao sira porodica koju ce dete verovatno nakon nas prvo susresti. Kod mene je otac vec posle prve vto bio za usvajanje, on to zbog mene i mog zdravlja a i nije mogao da podnese da se mucim. Te je on bio odusevljen kad smo prestali sa vto pokusajima. Majka i svekrva su drugi tip zena od mene te one mislim da su na mom mestu da bi jos pokusavale, s te strane one imaju malo neshvatanja. Medjutim moja majka je sad skroz prihvatila i branila se od tetke i nervirala. Svekar i svekrva nista ne govore, ali nemaju oni neke predrasude prema usvojenoj deci kao ni moji. Vise im treba mozda vremena da prezale biolosko unuce koje su zamislili no bice sve to u redu :)

Kod mene obrnuto !Cim smo saznali da ce biti problema ja imala 23 MM 25god ,svi i rodbina i prijatelji su predlagali da usvojimo pa da onda pokusavamo da dobijemo svoje biolosko.Kada bih mogla da vratim vreme tako bi i bilo.

Mislim da je mnogo vazno kakvi su socijalni radnici sa kojima se druzis u toku postupka dobijanja podobnosti kao usvojitelj. Kakve veze ima da odustanes od bioloskog deteta, da bi mogla da usvojis. Mi smo imali II neuspesan postupak ICSI u martu, u aprilu smo predali papire za usvajanje. 23.09.'10 dobili smo podobnost kao usvojitelji, a sledeceg meseca krecemo u novi postupak ICSI. Drago mi je sto vas ima u tolikom broju. Tek sam se nakacila na ove stranice, pa taman da vidim iskustva, koliko se ceka na poziv iz socijalnog...

Loki,
pa to je upravo ono sto kazes - zavisi kod kojih ljudi se dospe. Psiholog iz naseg csr je protiv paralelnog toka tako da smo posto zavisimo od njega mi tada odustali. Kako se ono kaze, kog je moliti nije ga jediti ili kako vec Mada mozda je nama tako rekao jer mi smo i planirali samo jos jedan pokusaj vto, mada je posle ispalo zbog smrzlica da je bilo i dva. Ali opet nije se radilo o nekom bas dugom vremenu, mada da smo tada dobili podobnost sada bismo mozda imali vec dete... no sta je tu je...

Vama zelim puno srece i sa usvajanjem i sa icsi :)

Nas su jedino pitali vezano sa paralelnim tokom stvari: Sta se dogadja u slucaju trudnoce? A nas dvoje ko' po dogovoru, u glas- NISTA! I na tome je ostalo. Licno bih volela da nas centar prvi obraduje detetom, ali i u slucaju trudnoce, nista se ne menja.

Loki srecno i sa ICSI i sa usvajanjem

[quote="Simona"]Spomenula sam juce na drugom topicu da je majka rekla tetki za usvajanje i da ju je ova opteretila raznim predrasudama. Pa sam htela da pitam kad ste vi rekli prijateljima i rodbini da cete usvojiti dete i kako su reagovali?

Mi smo takodje culi uglavnom pozitivne komentare, ali uzmi u obzir da ljudi i nece da ti kazu sta zaista misle. Uglavnom vidis po facama, obrati paznju na izraz lica, jel' "kiselo" sa facijalnim grcem, ili iskreno kad kazu "suuupeeer"
Jedino mogu da garantujem za nase roditelje koji su (posebno moja svekrva!!) bili za usvajanje pre nego za ivf, gadno im bilo da gledaju kako se mucimo, pre svega kako to meni tesko pada.
Uglavnom smo javno mnjenje ispitivali pre nego sto smo dobili Sundjer Boba i to medju prijateljima.Dobra drugarica mi je rekla "jao neeemoj da usvajas, nije to isto kao kad rodis bebu...", bilo mi bas krivo...a evo sad, ona najvise i stalno pita za SB i nabacuje kako bi da se "oprijateljimo"
Ostaloj familiji nismo nesto najavljivali, samo smo im javili kad je SB stigao i to je to. Posle toga vise niko nije ni smeo ista da nam kaze, hehehe
U pogledu toga sta drugi misle o usvajanju i sa kojim pravom kritikuju neciji izbor, ima jedan odgovor Nenada Canka nekom politicaru, koji pocinje sa: "Uostalom,..." a dalje ne bih da citiram, seticete se i shvaticete sta sam htela time da kazem

[quote="loki11"]Mislim da je mnogo vazno kakvi su socijalni radnici sa kojima se druzis u toku postupka dobijanja podobnosti kao usvojitelj. Kakve veze ima da odustanes od bioloskog deteta, da bi mogla da usvojis.

Nema nikakve. Ali recimo i od nas su trazili da kazemo da li smo odustali od bioloskog deteta. Normalno, slagali smo da jesmo, jer smo videli sta zele da cuju, a namera nam je bila da teramo na obe strane, pa gde uspe

Mislim da im je to bitno jer hoce da budu nacisto da daju dete u ruke ljudima koji su sigurni da zele da usvoje, da im se ne desi da taj par nije nacisto, da ne mogu da se pomire sa nemanjem bioloskog potomstva pa da zbog toga usvojeno dete pati ili se ne daj Boze vraca u dom, kao sto se desavalo, secate se skandala od pre par godina...dakle zele da imaju cistu situaciju, odnosno makar da imaju pokrice za svoju odluku da daju podobnost. Jer niti odgovor "da necete vise ici u ivf" garantuje da je to stvarno tako (kao sto je sa nama bio slucaj, hehehe) niti "nastavljamo i sa ivf" odgovor znaci da svi takvi parovi nisu rascistili sa sobom u pogledu usvojenja (sto je takodje bio slucaj sa nama - mi smo zaista hteli i jedno i drugo).

Kad sam ja tokom upoznavanja sa SB javila da sam trudna i da bismo uzeli i SB nezavisno od toga, videla sam da im nije pravo. I bila sam u pravu jer su mi posle rekli da su vec razmatrali da SB daju nekom drugom paru (kukuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!!!! ne mogu to ni da zamislim!!!!!!! uffff hvala ti Bozeeee sto nisu to uradile!!!!) jer su smatrali da bi bilo vrlo tesko angazovati se i sa bebom i sa usvojenim detetom koji stizu u isto vreme.

Svim "podobnim" devojkama (i onima koje ce to uskoro postati): SRECNO, I BRZO POSTALE MAME!

Yvonne ::
Mi smo takodje culi uglavnom pozitivne komentare, ali uzmi u obzir da ljudi i nece da ti kazu sta zaista misle. Uglavnom vidis po facama, obrati paznju na izraz lica, jel' "kiselo" sa facijalnim grcem, ili iskreno kad kazu "suuupeeer"
Jedino mogu da garantujem za nase roditelje koji su (posebno moja svekrva!!) bili za usvajanje pre nego za ivf, gadno im bilo da gledaju kako se mucimo, pre svega kako to meni tesko pada.
Uglavnom smo javno mnjenje ispitivali pre nego sto smo dobili Sundjer Boba i to medju prijateljima.Dobra drugarica mi je rekla "jao neeemoj da usvajas, nije to isto kao kad rodis bebu...", bilo mi bas krivo...a evo sad, ona najvise i stalno pita za SB i nabacuje kako bi da se "oprijateljimo"
Ostaloj familiji nismo nesto najavljivali, samo smo im javili kad je SB stigao i to je to. Posle toga vise niko nije ni smeo ista da nam kaze, hehehe
U pogledu toga sta drugi misle o usvajanju i sa kojim pravom kritikuju neciji izbor, ima jedan odgovor Nenada Canka nekom politicaru, koji pocinje sa: "Uostalom,..." a dalje ne bih da citiram, seticete se i shvaticete sta sam htela time da kazem

Hvala Yvonne :)

Pre neki dan se desilo i meni da mi prijateljica kaze nesto slicno kao tvoja. Mada je ona sestra mog najboljeg prijatelja, nije direktno moja bas prijateljica vec vise preko njega se druzimo... Ali posto me je stalno ispitivala kad cemo na sledecu ivf ja joj kazem tj napisem da ne idemo vise i da cemo sada da krenemo u proces usvajanja. Nisam videla izraz lica posto smo se dopisivale (zivi u drugom gradu) ali je pocela da me nagovara da idemo jos na ivf a posto sam ja odgovorila da nemam nameru prokomentarisala je nesto kao da eto ona ne zna ni koliko je srecna sto ima svoje dete (prethodno mi se zalila na neke probleme). Nije bilo dalje ali iz toga pretpostavljam sledi da usvojeno dete nije moje i da nije izvor srece bar ne takve kao biolosko Ja sam ipak zahvalnija ljudima kad ne daju takve komentare, bez obzira sto si u pravu da mozda oni tako nesto pomisle, primetila sam i ja neke kisele izraze lica mada se ne udubljujem. Ali tolerancija je po meni neki prvi stupanj korektnog odnosa medju ljudima. Verovatno mi ne bi smetalo da osoba kaze da nije o usvajanju razmisljala ili me nesto pita oko toga ali da unapred daje "presude" o sreci i tome slicno cini mi se bas nepazljivo, pogotovo sto je u ovom mom slucaju bila pisana forma pa je osoba mogla i da razmisli pre nego sto nesto napise...

S moje strane su pljustali samo pozitivni komentari. Cak i moja baba, koja ima 90 godina me podrzala. Vec sa muzevljeve strane nije bilo tako. Brat u soku, pa komentar nije ni dao. Sad nas podrzava. Ja sam bila za to, da odmah razglasimo bliznjima, cim smo predali papire u socijalnom. Mislim na familiju i ljude koji nam dolaze u kucu i kod kojih mi idemo. Svako ce imati vremena da odreaguje i kad bebca dovedemo kuci - zurka! Jedino me svekrvin komentar zaboleo gore od samara. Kaze ona: Sta, odustajete od bioloskog deteta? Ja cu ga voleti i cuvati, ali nikad kao rodjeno. !!!??? Svasta sam joj sasula u brk... ma znas kad ce da ga pricuva.

Dobrodošla Loki!
Ja se uopšte ne uzbuđujem šta će neko da kaže i da li im se sviđa ili ne to što mi usvajamo dete...Moji najbliži me podržavaju i to mi je dovoljno.
Potpuno sam svesna da usvajanje nije nešto svakodnevno, uobičajeno i razumem da ljudi iz neznanja umeju imati predrasude o nečemu, ali odakle im pravo da nekoga etiketiraju, osuđuju?!?!Pa, i ti komentari...razumela bih da mi nešto kaže neko ko je usvojio dete i upozna me i sa nekim mogućim problemima o kojima ja sad ne znam...ali da se nađe neko ko nema veze sa tim niti sa svim ovim što sam ja prošla i nema predstavu kako mi je...izvini, molim te...


Ja ne komentarišem i ne osuđujem ni nekoga ko ima decu i loš brak, ni onoga ko ima decu i malo im se posvećuje i još manje ih vaspitava, ni onoga ko ne može da zatrudni i pored očiglednog problema ne ide kod doktora nego su mu draže sve moguće alternativne metode, ni onoga ko se toliko optereti borbom protiv neplodnosti da neprestano iznalazi nove pretrage koje nije uradio do sad i nijednom lekaru i rezultatu ne veruje, ni onome ko silno želi dete, ali samo biološko, ni onoga ko odustane i pomiri se sa nemanjem dece.....Svi smo mi različiti kao i naši izbori....

Dobro dosla nam Loki! Mi smo razne situacije a jedna od njih je i ta da me je NAJBOLJA DRUGARICA izuzetno napala i osudila sto smo se odlucili da usvojimo TUDJE DETE a da smo se odrekli ideje da imamo svoje To me je toliko povredilo da ja ni dan danas (posle 2 godine) ne mogu da verujem da je ona to meni rekla.Ali,meni je to bila izuzetna skola da se suocim sa tim da nisu svi za usvajanje deteta.Mi smo iz svega toga izasli jaci i odlucniji a nju i dan danas grize savest posto je shvatila da je pogresila.To je SAMA NASA TJ VASA ODLUKA i nema pravo niko da se mesa u to..Moja i muzevljeva familija su uz nas i to nam je dovoljno.DECA SU NASE ZLATO...............

Loki i moja svekrva je burno reagovala svasta mi je rekla a najvise me je zabolelo to sto je rekla da ona to nikad nece prihvatiti i da nismo normalni,tim recima,zamisli kako mi je bilo...manje vise meni nego nije razmisljala kako ce se njen sin osecati u tom trenutku,ali to je nasa odluka i neodustajemo od toga,ali vremenom ces videti da ce svi prihvatiti neko ovako neko onako ali ipak boli jer te uvek povredi onaj od koga se najmanje nadas.....

Mene je majka malocas pocela da nagovara da razmislim da buducem detetu mozda ne kazem da je usvojeno Nisam saslusala razloge zasto ne bih rekla jer to uopste ne dolazi u obzir. Majka je pocela da me kritikuje sto sam ja tako sigurna da sve znam i necu ni da saslusam ali ja sam stvarno u nekim stvarima sasvim sigurna... Imam dileme mozda u nekim drugim stvarima, sta znam eto to kome kad reci i slicno... ali za govorenje detetu, ma hajde, ne bih volela da imam tako lazan odnos sa detetom i da izmisljam da sam ga rodila ako nisam. Planiram da odrasta sa tim saznanjem, naravno dilema ce biti nacin saopstavanja i to mogu da smisljam da bude ovako ili onako, ali cim pocne nesto da pita sto istinitiji odgovori prilagodjeni samo uzrastu - to bolje. Kako vi razmisljate o tome?

Simona, jesi li skupila dokumentaciju? Kad krećete?
Da, upravo to. Saopštenje i odgovori shodno uzrastu i naravno da moraš reći detetu da je usvojeno...zamisli da ono kad napuni 18 godina i pre toga sam sazna da je usvojeno!!!!!
Ne znam kako bih ja reagovala da mi majka kaže nešto tako. Budi spremna da ćeš na razgovorima i u školici u Centru pričati o svojim roditeljima, najbližoj porodici, familiji, prijateljima i njihovom odnosu prema vašoj odluci da usvojite dete. Mi smo na jednom razgovoru dva sata posvetili priči o našim roditeljima, svakom ponaosob, njihovom braku, njihovom i našom odnosu i njihovom stavu prema budućem usvojenom unuku (unuci) i odnosu prema tome.

Ja se slažem sa Struzom i tobom Simona, da detetu treba reći da je usvojeno. Zamisli koliki bi bio šok da dete to sazna, odmah bi mu se stvorio revolt prema vama jer ste bili neiskreni, samim tim bi mu se, verujem, i pola života učinilo lažnim, počnimo samo od ljubavi i drugih stvari, kako bi vam onda verovalo da ga volite, ako ste ga lagali za tako veliku stvar! Moje mišljenje, možda se neko ne slaže, ali bolje je detetu reći i predstaviti mu to na način da ste vi samo njega želeli i nikoga drugog i da mu vi poklanjate najveću pažnju i ljubav. Ne sad u smislu da ono treba da vam bude zahvalno, nego da oseti vašu iskrenost i pravu želju za ljubavlju! I pravu želju za decom i porodicom, što ne sumnjam da ćete vi uraditi na pravi način! Poz

Zvali su nas!!!!!
Naš prvi poziv!!!!Jeeeeee.....


P.S. Rekoh ja vama...retko mene moja intuicija prevari...