Mala velika pitanja oko usvajanja

Hvala, Cufta!

Dakle, Nina, i vi isto prolazite. Znala sam. To je zato sto je usvajanje kod nas jos uvek "igra mecka", nesto nepoznato, neuobicajeno, nekima nenormalno i strasno. Ma, kad bi vam ispricala sta su me sve pitali, ne bi mi verovale!! Prvo me to nerviralo, a sad uzivam u posmatranju izraza lica kad nekom saopstim da je SB usvojen - neki pocnu da placu od srece a nekima treba prineti lavor za slucaj da im bude zlo, u svakom slucaju, reakcija ne izostaje

Sada vam to mozda zvuci zabrinjavajuce i obeshrabrujuce, ali verujte mi, kad vam dodje dete u kucu, necete imati vremena ni da se ocesljate, a kamoli da razmisljate o tome ko sta kaze i misli

Stoga drage moje, samo napred! Kad dodje vreme, imacete dete u rukama i prazno mesto na kome su se nalazile mnoge brige, pa i one koje vas muce u vezi usvojenja, popunice se ljubavlju, brigom, zadovoljstvom.

A carsija ce uvek imati povoda za pricu - ne zaboravite: posle vas, neko ce drugi usvojiti dete, pa ce biti interesantniji

E, sad ja imam pitanje za cure koje su usvojile dete i one koje planiraju
Recite mi koliko ste poziva dobile, tacnije na koliko ste razgovora isli...pre nego sto ste dosli do vaseg andjela. Ja mislim da cemo MM i ja sto se toga tice, imati razmimoilazenja zato sto on nije toliko sentimentalan i raspilavljen kao ja, hocu da kazem, emotivan je, ali to onako muski ne pokazuje i vrlo prakticno pristupa svemu. On bi recimo, isao kad god nas pozovu za neko dete, a ja vec znam da necu moci tako olako da prolazim kroz sve to. I drugo, bas smo sinoc pricali o tome i odmah smo se razisli u stavu...Elem, ja sam mu hipoteticki rekla sta ako nas pozovu iz nekog centra sad, skoro, a mi planiramo da idemo u MB na IVF u avgustu...On je iz cuga rekao "Super, to smo i hteli...vise dece, drugo, zasto da odbijemo poziv zbog MB, ko zna kad ce nas zvati ponovo"...Jeste, to smo hteli, to hocemo, ali bojim se da ja, licno ne bi mogla da se nosim sa tim da bude bas istovremeno...bila bih zatecena, iskreno...kazem ja to njemu i on se odmah ljutne, kao u fazonu, eto, kakva si ti, odustajes, ovo-ono...A nije istina...Prosto, zamislila sam da nam se stvarno tako desi i to realno vrlo uskoro, pa normalno je da ce prva reakcija posle ovoliko cekanja biti zbunjenost i uplasenost...A drugo, jeste li i vi ili vasi M bojali kao MM da ako recimo odbijete neki poziv onda ko zna kad ce vas zvati ponovo. Procitala sam da je Eni dugo cekala na poziv.
Izvinite, morala sam da vam otvorim dusu...Vi, pretpostavljam, znate o cemu pricam.

Hvala vam puno na odgovorima

Mene zanima kada ste predavale ovaj dokument o imovinskom stanju - da li je to imovina koja se vodi samo na vas i muza ili je i imovina koja se vodi na vase roditelje ciji ste vi buduci naslednici?

A i mene zanima ovo sto Struzzo pita mada ja s obzirom da jos nisam usla u postupak jos ne znam ni kako to ide tacno sa pozivima... Ali smo muz i ja ranije razmisljali o necemu slicnom, npr pozovu nas za neko dete i ja se prepoznam sa njim i odmah bih uzela to dete, a on misli da to dete nikako ne moze doziveti kao njegovo... i obratno... Naravno, mozda se to nece ni desiti, mozda cemo imati isto misljenje... Sad nismo pricali o toj situaciji... Ja sam citajuci na netu nasla da je vazno krenuti cistog srca u usvajanje i ne razmisljati o zamisljenom liku deteta, ni polu, ni uzrastu, ni nacionalnosti itd itd. To sam prenela njemu i mozda je takav put gledanja i razresenje tih razmisljanja...

Yvonne,
bas detaljan odgovor i rasvetljava dosta

Bas sam pricala posle sa muzem i dogovorili smo se da bude kao kod vas, informacije o poreklu cemo znati samo mi i oni iz centra. Nismo ni svakako ni mislili da idemo okolo pa da pricamo ali smo jasno definisali da to niko znaci bas niko tj ni njegovi ni moji roditelji. A sto se ljudi tice, ja cu znati da se izborim sa njima, mene je strah da ne kazu nesto detetu ili u detetovom prisustvu a da ja nisam tu, npr sa mojim je roditeljima ili tome slicno... Meni je palo na pamet kad smo pricali o nastavnicama i vaspitacicama da mi zamisljamo idealne likove, ono sto bi trebalo da budu a da u stvarnom zivotu ljudi ponekad nisu u skladu bas sa svojim pozivom pa su lekari sa manjkom humanosti ili psiholozi sa predrasudama... Ali posto sam jos u teoriji nisam se dalje bavila tim, a tvoj primer sa vaspitacicom pokazuje kako se ta teorija i praksa mogu razlikovati.

Cufto,
hvala :)Tesko je zamisliti to sta bi bilo kad bi bilo... Ali da sam ja bila usvojeno dete pretpostavljam da bih isto zelela da nadjem bioloske roditelje da bi ih upitala - zasto? S te strane razumem zasto ce usvojena deca verovatno zeleti da ih nadju, mada to nama kao usvojiteljima verovatno nece biti bas svejedno. Sve zavisi kakva osoba bude to dete, mozda nece to zeleti, ali ako mu to saznanje bude bitno za njegov zivot, onda ce i meni biti bitno zbog njega.

Interesantno je kako ja uvek imam licni primer za sve najgore situacije

Ali idemo step by step

Struzzita, mi smo dobili dosta poziva, mislim preko 10. Otisli smo na 4 razgovora, 3 puta smo rekli "da" a nisu nas izabrali, 4. put je bio fatalan
Mislim da treba ici na razgovore, jer nikad se ne zna sta sve moze da ispliva iza onog sturog objasnjenja koje ti daju telefonom. Mozda smo i mi mogli da uradimo tako, ali gde bi sad bio SB i...uf, ne mogu o tome da mislim, mnogo mi je komplikovano
Mi smo vec uveliko vidjali SB kad smo otilsi u MB. Kad smo saznali da sam trudna, pitali smo u centru da li bismo mogli da uzmemo SB bez obzira sto cemo imati bebu...nisu bili odusevljeni, ali nisu nas ni odbili. I ko zna sta bi sad bilo da nismo izgubili bebu, mozda bi nam bila puna kuca dece, ili bismo, mozda, ostali bez ijednog...ufff,jos komplikovanije
SB nam je dosao 10 dana posto smo izgubili bebu. Dosao je u kucu punu tuge i razbio je skroz - i tugu i kucu
Ovo sto se nama desilo, naravno, je kao u americkom filmu, od one vrste kad kazes "e jeeeeste,bas ce sad sve to odjednom da im se desi, kako da ne..." kad ono - opa!
Sustina je da ne mozes da se pripremis na svaku situaciju,nego da resavas stvari u hodu. Ako dodjete u takvu situaciju, vec cete videti kako da je resite, nemoj da to razmatras unapred...mnogo je komplikovano

Simona + Struzzo, nije nam bila frka da li ce nas ponovo zvati jer su nas razmazili, zvali su nas svako malo

Simona, kao sto rekoh malopre, nemoj unapred da razmisljas o tome kakvi ce vam biti stavovi oko deteta. Vi ste u braku i vec gomilu stvari resavate zajedno, zasto biste se bas ovde mimoisli u misljenjima? Sve je to sad teoretisanje, videces kad pocne nesto konkretno da se desava.
Potpuno si u pravu, vrlo je bitno uci cista srca ali i prazne glave - mislim, bez previse mastanja o tome kakvo ce biti dete - ali odmah da ti kazem i da je to vrlo tesko. Svako od nas jos od malena ima neku predstavu o tome kako bi to dete trebalo da izgleda i tesko je svesno se lisiti sanjarenja. Ali pretpostavljam da ni zene koje dobiju biolosko dete ne dobiju bas san svih svojih snova, pa bez obzira na to ne bi vise menjale dete koje su rodile ni za kakvu predstavu koje su stvorile na osnovu reklama! Tako ti je i ovde, veruj, nikakve razlike nema.
Uostalom, mnoge smo mastale i da cemo se udati za Mela Gibsona/Dzordza Klunija/Bred Pita, pa nismo.

Simona, mi smo upravo to uradili, ama nikom, pa ni svojim roditeljima nismo rekli detalje o poreklu. I nisu nas ni pitali, za razliku od drugih
Odlican primer za lekare - oni me opasno nerviraju. Neki (gde ne znam medicinske podatke pa moram da kazem zasto) u nalazu napisu "usvojiteljka kaze"...alooo, pa jel' cujes da me dete zove "USVO" ili "MAMA"???

Eto i ja otvorih dusu...ne pucajte

Yvonne ::
Mi smo vec uveliko vidjali SB kad smo otilsi u MB. Kad smo saznali da sam trudna, pitali smo u centru da li bismo mogli da uzmemo SB bez obzira sto cemo imati bebu...nisu bili odusevljeni, ali nisu nas ni odbili. I ko zna sta bi sad bilo da nismo izgubili bebu, mozda bi nam bila puna kuca dece, ili bismo, mozda, ostali bez ijednog...ufff,jos komplikovanije
SB nam je dosao 10 dana posto smo izgubili bebu. Dosao je u kucu punu tuge i razbio je skroz - i tugu i kucu
Ovo sto se nama desilo, naravno, je kao u americkom filmu, od one vrste kad kazes "e jeeeeste,bas ce sad sve to odjednom da im se desi, kako da ne..." kad ono - opa!
Sustina je da ne mozes da se pripremis na svaku situaciju,nego da resavas stvari u hodu. Ako dodjete u takvu situaciju, vec cete videti kako da je resite, nemoj da to razmatras unapred...mnogo je komplikovano

Simona + Struzzo, nije nam bila frka da li ce nas ponovo zvati jer su nas razmazili, zvali su nas svako malo

Yvonne, kad si vec tu, pre nego sto te scepa SB...
Znaci, u 6 poziva, vi ste rekli "ne", tako..Je l' mogu da pitam zasto? Sta su to oni "nudili"?
Ja se bojim da kad god me budu zvali, ja cu zamisliti tamo neko dete i bice mi jako tesko da odbijem iako je realno da nije u redu da pristanem, a ne mislim tako. Drma me PMS, ocigledno...
Aha, imali ste upravo taj scenario "u isto vreme"...Kakav si imala osecaj dok si bila u MB na IVF i znala da tamo ima neki deckic koji ceka da bude sa vama? Ne znam kako da ti objasnim...sve imam osecaj da posle silnog ovog vremena cekanja ne bi bilo fer prema i bioloskom i usvojenom detetu da ne mogu da im se posvetim istovremeno 100%...Sve mislim bice mi lakse kad uhvatim ritam, jedno po jedno. A kad malo bolje razmislim, tako se isto osecala moja sestra kad je radjala drugo, pa posle trece dete...to da li ce moci dovoljno da im se posveti svima.

Joj devojke, šta ste sve ovde ispisala
Imate moje beskrajno divljenje i poštovanje
Nekako mislim kad pustimo da nas srce vodi ne možemo puno pogrešiti.
Divne ste, a postovi su uznemiravajuci za moje slabo srce

Tuli,
hvala, pozdravcic

Imam ja opet pitanja oko dokumenata ako znate... Da li muz i ja moramo da imamo prebivaliste na istoj adresi? Citala sam negde da je Struzzo imala neki slican problem pa mi je to pitanje palo na pamet... Kod nas sam ja prijavljena na nas stan a muz na adresu svog nekadasnjeg stana tj roditelja pa se nije ni prebacivao dosad... Drugo, da li ovaj lekarski pregled mora da se obavi u drzavnom domu zdravlja ili moze i u privatnoj ordinaciji?

Evo, odmah cu ti odgovoriti...Da, imali smo problem, ne mogu da se secam toga, samo se ...izgubili smo nazalost, totalno bespotrebno nekoliko meseci...Imas o tome na temi dole, o dobijanju podobnosti.
Lekarski pregled smo obavili u DZ...pretpostavljam da moze i privatno, ali zasto biste to placali, kad vec silne godine placate zdrastveno osiguranje.

Hvala Struzzo :)

Pitam to cisto zbog vremena... prvo cemo morati da ga prebacimo pretpostavljam pa tu prodje neko vreme pa onda treba da se premesti i u ovdasnji dom zdravlja, a imamo jos brdo nekih papira da prikupimo, nadam se samo da ce sada otkako su lk sa cipovima izvodi iz knjige rodjenih i drzavljanstvo moci da se vade ovde. I onda gledam da vremenski ustedimo sto bude moglo, zato se raspitujem... Nego otici cemo u medjuvremenu na odmor da se lepo odmorimo i onda od jeseni krenemo redom po raznim ustanovama...

Simona,naoruzaj se strpljenjem i kreni.

Ja o ovim stvarim neznam bas puno i nemogu vam pomoci ali zato imate moju podrsku i zelimm punoooooooooo srece u ostvarenju vasih zelja

Simona,moj ti je savet da lekarski pregled radis u drzavnoj ambulanti jer nema razloga da placas privatno ko zna koliko.Mi smo radili u drzavnoj ambulanti....

probacu svakoj pojedinacno da odgovaram na pitanja.
struzzo mi smo imali 5 poziva ali smo isli na 4 jer nam je jedan bio jako daleko ali smo i tu bili odlucili da idemo.bilo je preko 450 km u jednom pravcali su nakraju oni imali problem jer se pojavio jos jedan brat od par dana starosti i nisu znali kako da postupe pogotovo sto smo tako daleko pa da nas ne odbiju.pa smo se dogovorile da se cujemo posle jer kad sve srede sa dokumentacijom tog drugog deteta ili za jednu devojcicu sto imaju.sad nemam poljma dali su ista uradili sa tom decicom jer smo mi brzo posle toga dobili poziv za nasu mariu pa su mozda culi iz naseg centra da smo vec usvojili dete ili su kad su dobili novi spisak iz ministarstva videli da nas nema na spisku.
sto se tice sobe za dete nama nisu trazili a i kad su dolazili u kucne posete posle kad je marija dosla socijalni radnik nije ni pitala dali spava kod nas ili ima svoju sobu.inace kodnas je kuca puna imam svekra,svekrvu u jednoj sobi,dever u drugoj i mi u trecoj,a slobodan dnevni boravak pa su svekar i svekrva rekli da ce se oni tamo preseliti a mariji dati njihovu sobu ili od devera a on u njuhovu a inace njihova je soba najveca u kuci oko 20 kvadrata a nasa je 16 a deverova je bas decija od oko 12 kvadrata ali on nece da je napusti i kaze kad se ozeni tu ce sa zenom a mariji daje tu veliku sobu.kad cemo joj srediti sobu nemam poljma jer je jos mala da bude sama u sobi tek sa 2-3 g kad poraste a i mi volimo da je gledamo dok spava dali na krevetu ili u kreveticu svejedno.
simona sto se tice papira o imovinskom stanju mi smo predali papir gde pise da je kuca na svekru a nama su rekli iz marijinog centa da posaljemo to ili ako smo podstanari oni ce to sami srediti i napisati dokument da smo podstanari.stose tice lekarskog mi smo radili u drzavno ali ne kod nas jer nas izlazi oko 4.500 po osobi nego smo isli u drugo mesto oko 30 km i placali po 1500 i morali plus od naseg psihologa prvi put je bilo 700 a kad smo prikupili ponovo dokumentaciju posle 7 meseci jer nam je sve isteklo pre mesec dana pa nam nisu dali da dovedemo mariju kuci dok neprikupimo opet celu dokumentaciju ali su bili fer i nisu cekali da nam opet isteknu dokumenti nego smo isli malo ranije da potpisemo konacno usvajanje.jer smo mi imali jako puno srece da od podnosenja zahteva do dobijanja deteta prodje 7,5 meseci a za to vreme je bilo cak 5 poziva prvi je usledio posle4 meseca od predaje papira a 2 meseca od dobijanja slaglasnosti da smo podobni usvojitelji.
inace nisam rekla da smo mi otisli na prvi razgovor i posle price sami rekli da odustajemo od deteta a ostale su nas oni odbili odnosno 2 puta i jednom konacno dobili mariju.a desavalo se da dobijemo odgovor da smo odbijeni i da nas vec sutra zovu za sledece dete.kad smo dobili poziv za mariju sutra dan sam bila dobila isto za jednog decaka isli smo prvo za njega pa tek za mariju posle nedelju dana.jer idese kad vama odgovara vreme jer oni imaju rok od mesec dana da razgovaraju sa potencionalnim usvojiteljima pa se zato moze dogovoriti kad vama odgovara a ne njima.makar smo mi tako prolazili a i soc radnik iz naseg centra nam je tako rekla da se ne opterecujemo sa tim sto nemozemo kad oni predloze nego kad nama odgovara.
a da budem iskrena mm se dvouio da ide za mariju na razgovor jer smo samo dan pre toga odbijeni bili za decaka isto od 9 meseci starosti.jer nije znao gde se tacno nalazi pa smo zahvajujuci nasim forumasicama nasle bez problema ali je hepi bila uporna dok nije nasla tacno kako da dodjemo dotle i hvala joj do nemba sto je bila uporna ko mi.
udavila sam vas sigurno ali sam gledala da odgovorim na sva vasa pitanja.slobodno pitajte sta vas interesuje ja cu pomoci koliko budem mogla svakoj ko sto su meni svi izlazili u susret i pomagali

Hvala vam.

Nina,
naravno da nas nisi udavila, mene sve to zanima a verujem i ostale Kutanjke koje planiraju usvajanje... Tvoj odgovor mi je dao i optimizam jer je bilo toliko poziva, ja po netu citala neke odgovore da ljude nisu zvali i to se pretvorilo u cekanje i cekanje... Mada imam utisak da je puno bolje i organizovanije otkako postoji taj zajednicki registar usvojitelja, citala sam i neke podatke da je sad mnogo vise usvajanja nego ranije.A za tu dokumentaciju me bas nerviraju sto mora opet i opet da se vadi Ali dobro... zbog stvari koje ne mozemo da promenimo ne vredi se nervirati...

Čitam vas redovno, i podržavam naravski! Čitala sam sinoć dnevnike o usvojenim klincima, i sita se isplakala! Strpljenje se isplati, tako da Simona, i ostale, samo napred!

simona ima slucajeva gde su cekali po godinu ipo dana bez i jednog poziva .i da bude bas sudbonosan prvi poziv sto su dobili da su dobili preslatku cerkicu.zato nemojte da ocejavate opste i samo se naoruzajte strpljenjem jer nama svima treba koji cekamo usvajanje odnosno mi koji smo usvojili smo prosli sve to .koliko puta kazem da su nam zivci bili na granici izdrzljivosti.kad god mi mobilni zazvoni mene uhvati neka jeza i pomisao da je neki centar u pitanju a ne neko privatno da me zive.zato samo opusteno

Hvala opet

Ja zato hocu da malo odmorimo, oporavimo se od vto... pa onda da krenemo... Mada me vuce, ja bih vec od sutra... Ali kako Nina kaze, dug je to proces, treba zivaca i necu da odem na more pa da me zovu pa se grizem sto ne mogu da odem na razgovor i tsl. Nego kad se vratimo sa odmora, posvetimo se tome pa koliko traje... Stavicu ticker usvajanja od dana kad dobijemo podobnost pa cete moci da pratite koliko dana, meseci cekamo do poziva... To godinu i po je stvarno puno Ja sam citala da su nekad roditelji zvali centre za socijalni rad a da se sad ne zove jer su kompjuterizovani bla bla nego oni zovu... Ali ako nas ne bi zvali toliko dugo, ja bih ipak mozda zvala da vidim da nas nisu zaboravili...

Jeste li vi zvale ili samo cekale na pozive?

simona ja sam skroz izgubila iz vida dali si ti podnela zahtev i usla u listu.ali po tvojim pitanjima shvatam da nisi.zato slobodno mozete podneti zahtev i na miru otici na more jer prvo treba da prodjete skolicu pa tek onda da udjete na listu.
sto se tice poziva ti nemas nista sa tim jedino mozes svoj centar zvati da vidis dali imas sta novo.jer je sad procedura potpuno drugacija jer te oni zovu a ne ko nekad da si mogla otici u dom i sama izabrati dete ( tako su moji kumovi uradili 74 g kad su isli da usvoje sina ) a neki su slali u svim centrima svoje biografije i zahteve kavo oces dete,sto soc iz mog mesta kaze da je to bilo jako odvratno kad dobijes pismo i traze dete naprimer do 3 g da ima kovrdzavu kosu da je plavo da ima plave oci beo ten i sve ostale gluposti i da ima danas jos takvih ali da oni jako tesko dolaze do dece jer imaju jako velik kriterijum.a ne ko mi sto smo naveli da ocemo dete do 3 g svejedno kog pola ali da je zdravo a i da nije ciste romske nacije nego da moze romsko dete ali bele puti jer ima i tqakve dece puno i da nikad nebi reko da su romske nacije.to nam je bas predlozila soc radnica jer je ona imala par takve dece i da nije znala ko im je majka nebi nikad rekla da imaju ista romsko)
mi smo lepo cekali pozive ko sto mozes procitati u mom dnevniku

Nina,
hvala na odgovoru :)

U pravu si, nismo jos podneli zahtev. Mislili smo kad dodjemo sa odmora ali sad se dogodilo da muza izbace sa biroa za nezaposlene, pisala sam bas u mom dnevniku i jos sam besna Nisam ni znala da je to uopste moguce, valjda je covek ili zaposlen ili nezaposlen i ne mogu tek tako da ga izbace... Ali izgleda da sve moze... Vratice ga polovinom oktobra i onda cemo tada da krenemo jer sta nam vredi pre kad na spisku dokumenata stoji da moramo da imamo potvrdu za nezaposlene. Mozda se i zaposli do tada, to bi bilo najlepse... No nemam bas mnogo snage da verujem u tako pozitivne tokove, a bilo bi dobro i da smirim to nerviranje jer ko zna kakve nas sve prepreke cekaju na ovom putu...

Joj Simona nemoj jos da se nerviras jer te ceka period kroz postupak usvajanja gde ces i nokte grickati(pogotovu ako naidjes na soc.radnice kao sto su bile nase)..........
Mi smo podneli zahtev 28.jula2008 godine i sve je krenulo jako brzo(u oktobru smo imali kucnu posetu).Zakocilo je sa zakazivanjem obuke koja se oduzila do decembra prosle godine (tad je i odrzana).Da ti ne pricam koliko sam se ziva pojela i nervirala zbog njihove neazurnosti.
Tako da ne sekiraj se jos nego otidi lepo na odmor i nauzivaj se a posle ces se sekirati.Mi smo u iscekivanju poziva jos od februara i veruj da vise ne mogu ni da se nerviram nego smo i mi isplanirali more u avgustu pa ko zna mozda nam se i desi poziv..................
Uvek kazu da se desi kad se najmanje nadas!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Jeco kod vas se bas oduzilo... ali nadam se da ce vam se uskoro javiti i da cete bas vi biti odabrani te stize i

Smirila sam se u medjuvremenu. Malo pomeranje, a kako si i ti napisala, ko zna koliko ce ih jos biti pa moramo da budemo strpljivi i istrajni.

Tako i treba,samo glavu gore i nadajmo se najboljem.................

mene zanima da li ce predstavljati problem to sto je moj muz dijabeticar?nisam se uopste raspitivala o tome,ali mislim da ne bi trebalo da bude nekih problema,kada su vam dolazili u kucnu posetu da li su vam sve prostorije pregledali i da li postoje neki posebni uslovi u vezi kuce?a sto se tice mesecnih prihoda da li i tu postoji neki uslov?slabo sam upucena u sve pa se nadam da mi necete zameriti na pitanjima,pozdrav!

Ne, zasto bi biti dijabeticar predstavljao problem...
Da, prosvrljaju po stanu ali ne da ti zagledaju u svaki cosak, otvaraju fioke i slicno...vise da utvrde koliki je stan, sta imate od prostorija, ti im objasnis gde bi bilo dete i tako...nista strasno, zena, soc. radnik iz mog tima rekla je da ne treba da stan glancam posebno za njihovu posetu...naravno da sam usisala i obrisala prasinu kao sto inace radim i to je to.
Za mesecne prihode...isto, nema problema, pretpostavljam, oni ih samo konstatuju.
Ne brini, Srecice, sad kad krene skolica, razgovori, poseta, sve ce ti biti jasnije.