Ko smo mi- u ocima onih koji nemaju problem

Tek danas videh ovu temu! Naravno, skocio mi pritisak momentalno !A zasto "gospoda" iz Crkve ne zabrane,recimo, transplantaciju organa-i to bi moglo da se tumaci kao "mesanje u bozje stvari"!Kakvi licemeri! Zalosno je kakav postaje ovaj svet.Egoizam postaje kulturni obrazac-vazno da je MENI dobro, briga me za druge,vazno je da JA imam decu briga me za druge,vazno da sam JA dobila vizu briga me za one s Kosova itd.itd.Ne radi se ovde o nepismenosti, neobavestenosti, siromastvu i sl.,ne moze to biti izgovor za nedostatak empatije prema drugim ljudima i njihovim problemima!

anibla ::Ne radi se ovde o nepismenosti, neobavestenosti, siromastvu i sl.,ne moze to biti izgovor za nedostatak empatije prema drugim ljudima i njihovim problemima!

Naravno da ne moze, Anibla!
Pitanje je otkud toliki nedostatak empatije? Je l' to nesto od skoro jer se kao drustvo menjamo na gore ili je oduvek tako bilo, samo sto smo nekad bili lazno familijarni, drzali se ideje " bratstva i jedinstva" kojeg, u stvari, nikada nije bilo (bar ne iskrenog)?

drugi grad je u pitanju
_________________

..š?

Evo ja cu vam ispricati moj primer...
Moj muz i ja bezuslovnu podrsku imamo jedino od moje kume koja mi je drugarica evo vec 10 godina.
Njoj mogu da kazem sve i da me ona utesi i da me podrzi da se raduje i da place zajedno sa mnom.
Dok recimo,imam velikih problema sa mojom mamom,jako velikih!!!
Prvi put kada smo radili vto,kada sam joj kao roditelju rekla,smatrala sam da treba da zna,ona je plakala ceo dan.
Ajde dobro reko mozda je zenu pogodilo.E onda je krenula vto ona je svima zivima i bliskima i ne ispricala kako smo radili vto...
svi su me zvali kada je uradjen emriotransfer da mi cestitaju....ja sam im govorila nista se jos ne zna,nemojte molim vas,ali ne to nije vredelo,
svi su me pritiskali sa svih strana.Jako sam se tada posvadjala sa mamom ona se drzala toga da to sto je svima rekla nije greska nego sam ja ogorcena zato sto nije uspelo
Tada sam joj rekla vise ti nista necu reci i neces znati za sledeci put.
Vec danima razmisljam o necemu sto mi je rekla pre neki dan i jako me povredila.
Ovako je bilo.
Ona: Znas jako sam ljuta,zato sto mi prija i prijatelj ili Sasa (moj muz),nisu rekli da on ima problem.Nisu me obavestili o njegovom zdravlju
kada ste se vencavali
Ja: Dobro mama ti mislis da su ljudi koji imaju problem da dobiju decu sugavi,i da ne treba da ulaze u brak i da zive normalno!Ja sam znala da MI imamo
problem,ali ti to ne treba da znas.Zbog cega bi mi tebe ili bilo koga obavestavali?
Ona: Pa ja kao roditelj imam pravo da znam.I imam pravo da komentarisem.
Ja: Da imas pravo,mozes da izneses svoje misljenje,kao i svako drugi,ali konacnu odluku donosimo nas dvoje,nikako neko drugi.
I samo da znas,i ja imam problem,nije Sasa taj koji koci sve!
Ona: Ti si za mene skroz zdrava i necu da prihvatim da tebi nesto fali.Ja znam sta sam rodila..
Ja: Boze , mama sta ti pricas? Ti neces da prihvatis cinjenice i sada vec pocinje sve ovo da me nervira molim te da prekinemo.
Ona: Sve te inekcije i hormoni ce te unistiti,razboleces se.Ti od kada si se udala,stalno neke analize i cuda.Pre toga si bila sasvim zdrava.
U tom trenutku ja sam ustala,izasla i otisla kuci!
A da jos mi je i rekla "da sam ja znala za taj njegov problem,pitala bih te da li si ti sigurna da hoces da se udas za njega"

Eto....sta da vam kazem,primitivizam!

Joj grozno ajd da je svekrvapa dobro.Posto je moja humor zesci mislim sad mi je humor prije sam se nervirala,a sad mi je svedno.Isto ono tipa ti njega trujes cajevima,a kad idemo na vto ono pa jesi dobro sine itd.Posto je zena malo zaostala pa nekonta sta se tamo radi,a da joj objasnjavam nevrijedi brate.Uglavnom sin je zrtva i pati se na tim pretragama mislim stvarno.A i da zna kroz sta prolazim bilo bi joj svejedno jednostavno takav lik.Pa bila sa na dve operacije pa nista jos sam se morala dizati i kuvati joj kavu kad je dosla u posjet i samo gleda u svog sina i puse kao on se sikira puno pa ce obolit zbog mene . A tu je i jetrva pride isto lik mlada zena ali zaostala uf,sad oce drugo dijete i kaze meni tebi je lakse i prije ces ostat i trudna,a ja 2 neuspjele vto. Bar da nije medicinska sestra ,jao kakvog svijeta ima Mogla bi do sutra na ovu temu i raznim likovima,ali neda mi se brate.

Marija, sta reci, strasno.
Moja mama je cutala, imala sam njenu podrsku, ali znala sam da joj nije pravo sto se ja trujem hormonima a kod moga muza je problem.
A sada za FET- nije bila odusevljena sto idem na FET , upravo zbog tih hormona. Samo to je komentarisala i nista vise.
FET treba da bude sutra, ali eto ne idem jer sam navukla grip i temperaturu. Sledeci put kada budem isla nista joj necu pricati. Ni njoj ni sestri.

Ko smo mi u ocima onih koji nemaju problem?
U njihovim ocima mi smo (ovo pisem na osnovu licnog iskustva)
Mi smo oni sto nemaju dece, mi smo oni koji stalno nesto idu kod lekara, oni sto znaju sve o svakoj bolesti i kako se leci.... Mi smo oni koje ne treba zvati na decije rodjendane , jer bice dece... Oni koji u stvari ne znaju koliko su srecni, jer mogu da uzivaju dok se drugi pate. Oni koji brinu samo o sebi. Obicno smo uspesni, pa se moze cuti da nam se i moze jer imamo viska slobodnog vremena. Mi smo zene koje lepo izgledamo u svojim godinama iz razloga sto nismo radjale, bez obzira sto mozda redovno treniramo i zdravo se hranimo (iz nama poznatih razloga)....
Eto to, ali nema veze, bolje i tako nego da nas neko sazaljeva. MI SMO ONI KOJI CE SVOJE BORBE IZBORITI !!!

Deni :: MI SMO ONI KOJI CE SVOJE BORBE IZBORITI !!!

Slažem se!

Pozajmljen novac prijatelju je najbolje ulozen novac (i ako vrati, i ako ne vrati). Rekla bih da je isti slucaj i sa problemom steriliteta. Tu smo gde smo, na nama je da se borimo i izborimo (i sa sobom i sa okolinom), a na koji nacin...individualno je. Mojim roditeljima nista i ne pricam, oni to ionako ne razumeju. Vec u prvim danima suocavanja sa sterilitetom, mama mi je pred mm rekla da pokusam s drugim kad vec s njim ne ide, a tata mi govori kako ne treba na silu, ako ne mozemo da imamo decu - i ne trebaju nam. Ne zameram im, oni to ne razumeju, niti ce, zato im nista i ne govorim, niti oni pitaju.
Prijatelji mogu da mi kazu sta misle, slagala se ja s njima, ili ne...to mogu da razumem. Poznanici i slucajni prolaznici ne, ni ja njih ne pitam kolika im je plata. Nemam vremena za borbu sa drugim ljudima, treba prvo da se izborim sama sa sobom. :-)

Meni je majka opet juce drzala predavanja kako ne zna sto se nisam razvela ili sto sad to ne ucinim pa lepo imam svoje dete sa nekim drugim a ne da usvajam. Ne vidi zasto sam tri puta ugrozavala svoje zdravlje sa tim vto i tome slicno a sad opet prolazim kroz agoniju usvajanja, je li taj muz toliko toga vredan pa da ne mogu da nadjem nekog drugog. Ili mogu i sama da odgajam dete, to podrzavam pa sto i ja to ne ucinim. To je propratila izvinjenjem sto se mesa, nije bilo bas toliko direktno i uz ogradjivanje da je ona u pitanju ona bi tako razmisljala ali mozda to ne vazi za mene... ali sustina je bila to sto napisah

Deni ::Ko smo mi u ocima onih koji nemaju problem?
U njihovim ocima mi smo (ovo pisem na osnovu licnog iskustva)
Mi smo oni sto nemaju dece, mi smo oni koji stalno nesto idu kod lekara, oni sto znaju sve o svakoj bolesti i kako se leci.... Mi smo oni koje ne treba zvati na decije rodjendane , jer bice dece... Oni koji u stvari ne znaju koliko su srecni, jer mogu da uzivaju dok se drugi pate. Oni koji brinu samo o sebi. Obicno smo uspesni, pa se moze cuti da nam se i moze jer imamo viska slobodnog vremena. Mi smo zene koje lepo izgledamo u svojim godinama iz razloga sto nismo radjale, bez obzira sto mozda redovno treniramo i zdravo se hranimo (iz nama poznatih razloga)....
Eto to, ali nema veze, bolje i tako nego da nas neko sazaljeva. MI SMO ONI KOJI CE SVOJE BORBE IZBORITI !!!

kakav metak ispali,ostadoh bez reči i daha.
Baš tako,Deni,baš tako!
p.s. Simona,sećam se "problema" sa majkom...ne znam zašto ti staje na muku...MAJKA je! Ko da te razume,ako ne ona?

Simona ::Meni je majka opet juce drzala predavanja kako ne zna sto se nisam razvela ili sto sad to ne ucinim pa lepo imam svoje dete sa nekim drugim a ne da usvajam. Ne vidi zasto sam tri puta ugrozavala svoje zdravlje sa tim vto i tome slicno a sad opet prolazim kroz agoniju usvajanja, je li taj muz toliko toga vredan pa da ne mogu da nadjem nekog drugog. Ili mogu i sama da odgajam dete, to podrzavam pa sto i ja to ne ucinim. To je propratila izvinjenjem sto se mesa, nije bilo bas toliko direktno i uz ogradjivanje da je ona u pitanju ona bi tako razmisljala ali mozda to ne vazi za mene... ali sustina je bila to sto napisah

Ja te potpuno razumem.....i moja prica iste za mog muza...
ja onda pobesnim i posvadjamo se najstrasnije...mora da me postuje kao sto ja postujem nju,nema izuzetaka

Mislim da sam negde spomenula da sam svakako okarakterisana u očima drugih....majka kaze da sam sebicna jer bi trebalo da prodam kucu,okucnicu i imanje ,kola radnju i sve sto imam i da se borim dok ne crknem.....
Ok to je njeno misljenje ja imam svoje !
Vrlo dobro znam ko sam i šta sam i svakog ko pokusa da me etiketira odmah postavljam na svoje mesto ko god to bio
U početku je bilo situacija kad sam se osećala povredjeno ali vrlo brzo sam raščistila sama sa sobom i prihvatila cinjenicu da sam drugačija od drugih i da to sto nisam mama ne znaci da nisam ostvarena kao zena!

Ja mislim da nije toliko bitno ko smo u ocima drugih, bitnije je kakvi smo u nasim ocima. Drugi nas gledaju kroz prizmu njihovih hendikepa. Oni koji su normalni nece nas gledati kao neke koje smo manje vredne.
Ja nikada nisam mislila da sam manje zena ili manje vredna jer nisam imala dete.
Na poslu i moje drustvo su na to gledali sasvim OK,tipa: pa dobro pokusajte ako ne uspete ima i drugih stvari u zivotu zbog kojih vredi ziveti.
Ali verovali ili ne u mom komsiluku ima dokonih baba koje smatraju da sam jadna jer imam samo jedno dete. (a ceo komsiluk ima po dvoje, troje, sestoro) Ali, zaista, uvek me bolelo doope za to njihovo misljenje. Po meni jadnije su one sa takvim niskim nivoom svesti, i ogranicenim umom.

Parizanko,
tako bi trebalo... ali eto ispada da nije. Moja majka i ja smo dosta razlicite mozda zato dolazi do nerazumevanja. Ne sumnjam da zeli najbolje, ali znas kako se ono kaze - put do pakla posut je dobrim namerama

Marija,
citala sam tvoj post, bas sam htela da ti napisem da je i moja majka imala takve momente kad... eto svezeg primera

No danas je majka bila bas srecna, bar mislim kad sam joj javila da su nas zvali za usvajanje, hrabrila me kao pa eto nismo dugo cekali i tako... valjda to ona kako kog dana joj dodje

Gala,
slazem se... mada ja imam prilicno ljudi u okruzenju koji nemaju decu a nisu ni na putu da ih imaju, tako je i u rodbini, i na poslu, i medju prijateljima, cak i u komsiluku... Tako da ne srecem bas cesto ljude koji imaju neke predrasude vezane za nemanje dece, mada kad god ih sretnem bude mi dovoljno i mnogo

Gala,lepo si rekla da je najbitnije kakvi smo u svojim,a ne tuđim očima.Ja sam se naslušala"dobronamernih"saveta od strane rodbine,prijatelja i komšiluka,ali kako vreme prolazi i oni polako "dižu ruke od nas." I u mom okruženju je puno meni bliskih ljudi bez dece ,pa najčešće sa njima podelim"svoju priču."
Naravno,tu su i naše mame,moja-koja je odahnula kad smo joj rekli da smo odlučili da više ne idemo na vto,jer brine za moje zdravlje(kao i svaka mama)i koja ne prestaje da se nada da će jednog dana dobiti unuče.Koja ne zna da se nosi sa tim da njena ćerka, jedinica(za nju najbolja i u svemu uspešna)ne može da rodi dete.Mislim da neće to sebi da prizna i da negde ,duboko u sebi oseća neku svoju krivicu za to.Pokušavala sam da joj objasnim,kroz razne primere da "niko nije kriv."Bezuspešno.Žestoko se protivila usvajanju deteta,ali je vremenom promenila mišljenje.Podržala nas je,ali znam da je to učinila samo zbog toga da se ja ne bih više nervirala i plakala.
S druge strane je svekrva-totalno nezainteresovana,puna sebe i svojih problema(da li je penzija kasnila,šta je sve poskupelo,šta se dešava u komšiliku i sl.problemi),koja nikad ništa ne pita,kao da problem ne postoji.E,onda je nastao kad smo joj rekli za usvajanje,vikala je ,protivila se,ja sam se povukla,povredila me je.MM joj je jasno stavio do znanja da smo mi tako odlučili,složila se ona sa tim ili ne.Komentar je bio: "Radite šta hoćete."I dalje ništa ne pita,vrti neku svoju priču,prebacuje mm da će zaboraviti na majku.Mislim da se plaši da će njen sin "neko tamo tuđe dete "voleti više od nje-majke.
Strašno me boli sve to,kad sam sama isplačem se,znam da i mm jako pati i često pričamo o tome.Srećna sam što pored sebe imam njega,koji mi je podrška i koji me razume.I kao što reče Deni-"MI SMO ONO KOJI ĆE SVOJE BORBE IZBORITI:"

Ja sam se na nekom nivou iznenadila kako su i moji i muzevljevi roditelji primili vest o usvajanju. Mislila sam da imaju vise predrasuda ili ih ipak imaju pa ne izlazu U svakom slucaju, ako vidim da se nesto na tu temu daje na tv obavestim ih da se malo edukuju i sazivljavaju. Juce je na zone reality bila jedna istinita prica koju sam vec gledala. Radi se o zeni koja je bila takodje u domu pa beskucnica i ostavila je dete u domu. Posle sedam godina kad je sredila zivot nazvala je i ispostavilo se da dete niko nije usvojio te je dosla da ga poseti i kasnije usvojila svoje biolosko dete. Ja sam se potresla bas kad sam prvi put gledala a vidim i moja majka... Cak je imala puno saosecanja za tu zenu jer je sasvim drugi utisak kad se gleda. Da sam joj pricala mozda bi drugacije reagovala - beskucnica koja je ostavila dete u domu ne zvuci bas dobro. Ono sto ja mislim je da ipak nikad ne podelimo bilo sa mojima ili sa njegovima informaciju o poreklu deteta. To su i Kutanjke koje vec usvojile savetovale. Ponekad se plasim za muza, on je jako blizak sa majkom i kad mu ja ponovljam da tu informaciju necu da nikada ni njoj kaze, ljuti se. Kaze sta ja mislim o njegovoj majci, pa ne bi ona nikad ni rekla dalje a ni diskriminisala dete. Ne mislim ja da bi ni moji ni njegovi cinili to namerno ali predrasude su ponekad vrlo jake i mogu da se ispolje na bilo koji nacin, mozda i nesvestan za tu osobu a bolan za mene ili dete. Sem toga ako mi ne umemo da cuvamo tajne sto bi oni umeli? Tako da mislim da je bolje da ih ne opteretimo tom informacijom A nadam se da ce i nama to savetovati u skoli da ne bi ispalo kako sad ispada da ja nesto sumnjam u karakter svekrve, nego da to psiholozi savetuju kao najbolje...

O ženice moje drage, ja se nekako uvek složim sa svima vama.
Ljubim vas puno
A što se drugih tiče, vidim da i od nas svi nekako dižu ruke i sumnjaju. Tek sad posle ovoga 3. pokušaja (2 i prirodnog sa 1 biohemijskom i ovaj grozni u Jevremovoj). Ali mogu vam reći da se sad u meni budi neki inat i sama sebi govorim (O Bože, kad bi sad bilo............nemojte se smejati, ali ....."prirodno" ).

Sve što sam do sada pročitala da ste napisale shvatam da mi je već poznato iz ličnog iskustva.
Nadljudski je napor da čovek složi sve kockice u glavi i trudi se da ne pomisli ništa što ne bi trebalo svom okruženju tj porodicama koje imaju tu sreću da nikada nisu ni čule za pola stvari koje MORAJU da znaju parovi koji se bore sa sterilitetom.
Pa kako onda da razmišljaš kada nekom izneseš samo jedan delić svog problema a on te bledo posmatra i kaže nešto u kontekstu:''Mnogo ti svemu pridaješ važnosti'...a mi odlično znamo da moramo svemu da pridajemo važnosti,da se suočavamo sa stvarima onakvim kakve jesu jer smo prošli fazu- dogodiće se,sada će,pa sada će.....Znači, nešto ne štima i treba se uključiti, boriti a ako Bog da izboriti se!
Od kada pokušavam da dobijem dete već 2 put nalazim i gubim posao zbog mog problema,jednostavno u poslovnom svetu nema mesta za nas i naše izostajanje, ne dao Bog nervozu i neispunjenje zadatih ciljeva....Ne moram da pišem koliko je strašnije sve kada si po ceo dan kuči..ali ne dam se ja!Skoncentrisana sam na svoj cilj i boricu se do kraja, ne želim da konkurišem ni na jedan posao jer neću da mi postavljaju pitanje:'Da li planirate porodicu'?
Sve u svemu, u ovom društvu si odbačen ako imaš problem! Ili se ja barem tako sada osećam!
A tek ako nekom pomeneš finansije, pa tada većina prokomentariše:Ali vi nemate decu, pa znate li koliko ona koštaju?
Pa šta! Koštaju! Sve košta na ovaj ili onaj način! A pitam se: Da li oni znaju koliko košta što nemaš decu? I kako je ružan taj osećaj kada svako mora da zna kolki je njegov buđet po planu lečenja steriliteta i potencijalnih VTO?Pa sad vidite šta je lakše rešavati.

Ja sam bila sokirana ponasanjem moje najbolje drugarice...nisam ocekivala od nje da razume bilo sta od mojih problema, ali njeni stavovi su me pomerali iz temelja.I po pitanju moje veze, kasnije braka , i po pitanju insulinske rezistencije, i po pitanju trudnoce...a onda sam sagledala stvari malo drugacije i uvidela da nisam ja ta koja je nesrecna, vec ona... ja barem imam cilj, znam zasto se borim dok ona luta od zauzetog muskarca do zauzetog muskarca i na tudjoj nesereci pokusava da sagradi svoju srecu...

Posto su u mojoj oklini manje vise svi lekari, nisam nikada cula negativan komentar o VTO, ili IUI, ali radeci sa ljudima susrela sam se sa mnogo predrasuda za koje ne znam odakle su. Intelektualne, verske, politicke...uzas...

Ali, ok... svako ima pravo na svoje misljenje..

Mene je jako povredila moja prijateljica.
Ne verujem da je svesna svojih reci.
Treba razumeti i one koje su single i nemaju zelju sa nekim da podele sve, bas sve.
Ipak me je povredilo kaada je za jednu nasu drugaricu prokomentarisala da nije normalna sto je isla na vto, iymucila organizam i ugojila se, a taman je sredila liniju.
E nisam joj duzna ostala. Pecnula sam je tamo gde je najranjivija, jer su me njene reci ubole kao u oko.
Zaboravih reci da nije ni znala, a ni razmisljala da i mene to najverovatnije ceka.

moj cale se uvek zeza kako se smejao celavim ljudima pa je i on ocelavio

Leptirko, sveze je sve ovo kod tebe, kako vreme bude prolazilo, sve ce te vise boleti uvo ko sta misli i kaze
Vecina ni ne razmislja o onome sto govori, nego pricaju, eto, cisto da bi nesto pricali. Takav smo, nebeski narod

LaFolie, u pravu si skroz.
Sad sam malo izbacila iz sebe neke pritajene misli.
Necu da pomisle zene da sam neki crnjak

te pritajene misli su normalne. I crne misli.
Znas kako, kod nas su kriza, besparica i nezaposlenost doveli do velikog nezadovoljstva, pa se samo gledaju veliki brat, farma i tracara se ko koga vara i ko ne moze da ima decu