Kristina je trudnaaaaaaaaaaaaa

Izdrži!Proći će!

uzas,znam kako ti je,moja prva trudnoca je bila vanmatericna,strasno,bukvalno ti se svet srusi,a o hormonima koji ti dodju glave i jos sve pogorsaju nemam reci,molim tre izdrzi,ako nista,mozda ce zvucati grubo,ali to ce ti i dr reci,bar znas da mozes da zatrudnis.
ljubac i drzi se

Bice to jednom sve dobro. Mora!

Kristina

..ne znam da li je primereno, da danas, pustim neki sms Kristini....

Ja vec htedoh da pitam zna li neka nešto,pusti joj sms i kaži da devojke čekaju da čuju da li je dobro.samo to za početak,ostalo će ti sama reći,ako želi.

e, ovako..pustila Kristini sms...bilo mi neugodno, jer ne znam baš u kojoj je danas fazi....
Rekla sam da nas interesuje šta se događa i kako je...
Javila se odmah.Kaže da je još od subote u Frontu!Očekuje da je, možda, danas puste kući...
I, kaže da je dobro/verovatno misli na intervenciju/ali, da je jako tužna.............................

Ma, ne znam..ali, ta se njena tuga tako oseća ..baš , baš...
Prenela joj pozdrave svih nas...

Kako da ne bude tuzna.
Ali proci ce to vremenom

"cudni su putevi gospodnji"

Ko zna zašto je to moralo tako da se desi.....ne moramo u svemu što nam život donosi da pronađemo smisao.....on ide kako je zapisan,koliko možemo da promenimo njegov tok....da izbegnemo loše situacije i stvari.....ko zna,ali jedno sigurno možemo,da se sami potrudimo da život koji živimo bude što kvalitetniji,bolji,da uz pomoć prijatelja bude lepši,da uz partnera bude što uzbudljiviji,da budemo više voljeni,da dajemo više i nadamo se da će nam se uzvratiti bar malo od onoga koliko smo dali,da se više osmehujemo,družimo sa pozitivnim osobama.......jer koliko god da zvuči kao fraza,život čine sitnice i mi treba da se trudimo da nam bude što bogatiji upravo tim sitncama,a onda bude tu i poneka krupna stvar.....

Kris,

Kristince nasa, dodji kuci...Falis nam ovde

Sanjala sam Kris nocas...da nam je napisala da joj nista nisu radili vec da je sve samo otislo!

Uh, ljubimo te Krisić

Drage moje drugarice hvala vam puno na podrsci i recima utehe. Juce sam konacno izasla iz bolnice. Kakav uzas! Nabla nadam se da ces me u nekoj blizoj buducnosti sanjati u poodmakloj trudnoci. U subotu sam ceo dan imala bolove, kako je padalo vece bolovi su postajali sve jaci. Setala sam po kuci nervozno kao ludak jer nisam mogla ni da sedim, ni da lezim. Na kraju kad vise nisam znala sta cu oko 23:30 pozvala sam Gocu (probudila sam je, bas mi je bilo zao), rekla je da se hitno spremim i odem u Front da me za svaki slucaj pogledaju iako je ona sigurna da sa betom od 840 koliko je taj dan bila ne moze nista da se desi. U Frontu su me zadrzali iako nisu ni oni nista videli sem zadebljanog endometrijuma. U nedelju ujutro me je odmah zvala Goca da vidi kako sam i sve vreme dok sam bila tamo smo bile na vezi, bas je brinula o meni. Dala mi je svoj broj mobilnog i rekla da je zovem u bilo koje doba, ako mi bilo sta treba. Goca je dogovorila sa Anom Mitrovic da me ona vodi i da brine o meni, ali problem je bio sto sam ja bila na 3 spratu, a Ana na 2. Nisu imali mesta i nisam mogla da se prebacim. Nacelnik i dr. na mom spratu su bili jako besni sto sam ja insistirala da mi Ana bude dr., koja je to sujeta, uzas! U ponedeljak je beta pala na 325 pa su mi i Goca i Ana rekle da je verovatnije da bude spontani. U utorak je beta bila 308 i endo 18mm, trazila sam Ani da mi ipak odradi kiretazu jer vise nisam mogla da izdrzim ono izivljavanje doktora, sestrara, tetkica, slusanje tuznih prica i odvojenost od mm. Kiretaza je prosla ok, vec posle sat sam ustala. Dezurna dr. je htela vec uvece da me pusti kuci, ali me je Ana molila da ostanem da jos jednom proverimo betu i uzv. U sredu mi je beta bila 275 i rekli su mi da je to ok i da mogu kuci, uzv nisu hteli da mi urade. Otpustili su me juce i napisali kako je radjen uzv i ginekoloski pregled i da je sve ok. Sramota! Cula sam se odamah sa Gocom, rekla mi je sta od napisane terapije da uzimam, a sta ne i da u ponedeljak ponovim betu. Posle toga cu do nje na ultrazvuk, da budem sigurna da je sve ok. Ana je rekla da je ako beta polako pada verovatno bila vanmatericna koja je prestala da se razvija, a sta znaci polako? Ma vise mi nije ni bitno. Tuzna jesam i sigurno cu jos dugo biti, ali cim ponovo krenem po svoju bebicu, sve ce biti lakse. MM se jako uplasio i trenutno nece ni da cuje za bebu, ali valjda ce ga proci. Do septembra cu pokusati da se oporavim i psihicki i fizicki, a onda cemo polako prirodno... pa sve redom. Hvala vam jos jednom svima. Ljubim vas i grlim.

Kristina dobro nam dosla.
Bice sve ok, a o lekarskoj sujeti nemam reci. Dobro poznata stvar.

Kris dobro došla !
Znam da je ovaj događaj sada,trenutno jako,jako bolan i stresan...ali i to osećanje će proći vremenom.Meni je dr rekao,a imala sam laparoskopsku operaciju jajovoda,da vec za tri meseca mogu da pokušam ponovo i ja sam sve svoje misli usmerila ka tom novom pokušaju i novoj nadi.
Od tada je prošlo dve godine,ja i dalje mislim samo o novom pokušaju i vremenu kada će uspeti,ne mogu da kažem da se nekad ne setim te svoje nesrećne trudnoće i tada sam baš,baš u bedaku,ali se nekako brzo podignem jer je to razmišljanje rušilačko,a nama ono ne treba.
NE NIKAKO.
Daće Bog i nama!!!

Ah jedva dočekah da se javiš!

Kristina, dobrodošla kući!!!

Žao mi je zbog svega što ti se dogodilo...ma, pusti sada sve...do daljnjeg....mi komentarišemo malo na chatu sve ovo oko tebe....ti pola uzmi-pola baci u vodu....pa kada se odmoriš....sabereš....polako....
Najvažnije da si kod kuće sa tm!
I, zvučiš mi hrabro, sigurno, tako jako...i pored svega...
Odmori se.

Evo danas sam jos malo bolje. Povremeno se zaplacem, ali brzo oteram suze. Svi oko mene jako pate, a to mi bas tesko pada, moram i zbog njih i zbog sebe preboleti i ici dalje. Vidim da imate jako negativne komentare na Gocu, ne smeta mi, ali se i ne slazem sa svime. Znam da ste sve pisale iz najbolje namere. Ja nisam ni prva ni poslednja koja je kroz ovo prosla. Na otpusnoj listi mi pise mised ab, pa to se desava cesce nego sto mislimo, samo sto je kod mene bilo propraceno jakim bolovima. Da li je bila matericna ili vanmatericna to ne moze ni jedan doktor znati jer je beta bila suvise mala da se bilo sta vidi na UZV, (nista se nije videlo ni na kolor dopleru) to su mi rekli svi dr. sa kojima sam se srela u Frontu. Beta mora biti bar 1200 da bi se nesto videlo. Sto se tice diklofena u trudnoci nije preporucljiv, ali ne dovodi do pobacaja i anomalija, kao ni mnogi drugi lekovi koji se u trudnoci ne preporucuju. Moja sestra ga je par dana pila na pocetku trudnoce 6-7 nedelja jer je imala uzasne bolove pa je posle 7-8 meseci rodila zivu, zdravu i jaku devojcicu. Jednostavno nema pravila. Mislim da mi ovog puta nije bilo sudjeno. Nije jos uvek dosao moj red. Osecala sam da ce beta biti pozitivna, ali sam isto tako i osecala da dalje nece biti ok, iako sam pokusavala da taj osecaj oteram, on se obistinio. Mozda ce vam se moja odluka ciniti cudnom, ali ja definitivno i dalje ostajem kod Goce i sigurna sam da cu sledeci put uspeti i da ce sve biti u redu. Sada sam jos uvek slaba, pa ne znam da li ce to biti na jesen ili u prolece, ali ce sigurno biti, i to jako brzo. Mozda je sve ovo trebalo da se desi da bih otisla u bolnicu i videla kako sve to izgleda, da prevazidjem strah od bolnice, pa da mi porodjaj bude pesma. Ljubim vas i grlim sve redom.

Kristina, divim se tvojoj hrabrosti i nacinu razmisljanja .

Kris, dobrodosla kuci! Drago mi je da se osecas bolje, ti si hrabra zena i ostani takva. Proci ce te brzo, znas da moras u nove pobede pa ce ti sve to oterati tugu. Mislim da ces ti nama na jesen vec biti trudnica. Evo, ja za pocetak vucem jako za nos.....pozdrav

Kristina, dobro nam dosla. I ja mislim da uz takvu hrabrost i nacin razmisljanja ne moze biti ubuduce drugacije nego - dobro... Polako, daj sebi vremena, i onda kreni ponovo.
Kao sto bi rekao Ivo Andric: Nista živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo vratiti. Ja sam sigurna da jedno novo proleće i tebe čeka. Važno je samo ostati zdravog duha i pameti, pa moći uživati u njemu!