11 pitanja roditelja blizanaca

11 pitanja roditelja blizanaca




Imati blizance znači dvostruki izazov, ali i dvostruku sreću. Roditelji u ovoj posebnoj situaciji imaju mnoga pitanja. Mi imamo odgovore koji bi vam barem malo mogli olakšati život.

1. Jedna soba za dvoje - može li to dobro završiti?

U pravilu je stvar ista kao i kod braće i sestara: Prije polaska u školu jedna je dječja soba za dvoje djece sasvim dovoljna. Nakon toga kod mnoge se djece budi želja za privatnošću i vlastitim carstvom. Dakle - ukoliko u jednu prostoriju stanu dva krevetića i još ostane prostora za skakanje: ne dvojite!

2. Mogu li istovremeno nositi oba blizanca?

Da - to može biti praktično osobito na kraće relacije. Primjerice, dvije bebe možete iz stana na trećem katu nositi do auta. Trik: pravilna raspodjela težine! Jednu bebu nosite na leđima, drugu sprijeda, na trbuhu. To ćete primjerice uspjeti pomoću marame za nošenje djece i nosiljke. Alternativa: dvije marame za nošenje. Prednost dvaju pomagala: Mama i tata djecu ponekad mogu nositi i pojedinačno. Najnovije i najpraktičnije rješenje je nošenje blizanaca u dvostrukoj nosilici u kojoj se mogu nositi blizanci od 1600 grama težine.

3. Kako mogu saznati jesu li moji blizanci jednojajčani?

Budući roditelji dječaka i djevojčice ne moraju brinuti: Oni mogu biti samo dvojajčani blizanci. No, što ako su blizanci istoga spola i vrlo slični? U tom je slučaju jednojajčanost vrlo vjerojatna. Sigurni možete biti samo ako napravite DNA test.

4. Trebam li blizance prijaviti u različite skupine u vrtiću?

O ovoj se temi vrlo žustro diskutira u krugovima roditelja blizanaca. Glavni argument za: djeca se osamostaljuju i nemaju mogućnost zatvaranja od druge djece, u idealnom slučaju sklapaju nova, vlastita poznanstva. Protuargument: neki su blizanci nesigurni i nerazdvojni i različite bi skupine za oboje bile traumatične. Otkrijte što vašim blizancima godi. Je li jedan od blizanaca često u sjeni drugoga? To bi mogao biti argument za različite skupine. Osjećaju li se ugodno samo kada su zajedno - nemojte ih razdvajati.

5. Kako mogu udovoljiti oboma?

Tako što ćete i vi i oni u njima gledati pojedinačne osobe umjesto jednog od blizanaca. Tri trika:

* dosljedno ih oslovljavajte imenom. Dakle ne: "možete li postaviti stol?", već: "Lana, ti postavi tanjure, a ti, Ivana, pribor za jelo!"
* podrazumijeva se uvijek možete samo jednog blizanca odijevati, češljati ili vezati u autosjedalicu, drugi mora čekati. Isto tako: vama je svejedno tko će doći prvi na red. No, vašoj djeci nije. Dok vi mislite: "Prvo jedan blizanac, zatim drugi", Maksim misli: "Zašto je Filip danas već triput bio prvi?" Zato: uvijek naizmjenično odredite dan u kojemu će jedno dijete u svemu doći prvo na red. Dakle, potpuno svjesno odredite da prvo dolazi Filip, a potom Maksim, ili obrnuto.
* potičite interese svakoga djeteta pojedinačno. Samo, koji su to? Znate, doduše, da je omiljena zajednička igra vaše dvojke igra s legićima. No, da se Ivana u vrtiću oduševljava ksilofonom, saznajete tek nakon što ste sami s njom otišli u šetnju. Dok je tata s Tomom bio u kupovini - i usput saznao da sada želi postati direktor cirkusa. Dakle: ponekad organizirajte odvojene aktivnosti djece. Drugi korak je da Ivanu upišete u glazbeni vrtić, a Toma u glumačku radionicu.

6. Gdje mogu pronaći učinkovitu podršku i kontakt s drugim roditeljima blizanaca?

Prvo bez grižnje savjesti prihvatite svaku ponuđenu pomoć. Ponosu ovdje nije mjesto i zaposlite bake i djedove, susjede, prijatelje, poznanike - sve koji se nude i najbolje da im date konkretne zadatke. Važno je i da ne štedite na krivim mjestima: za malo veći iznos može vam se dostaviti kupljena roba, a ni čistačica vas ne mora stajati mnogo.

7. Trebamo li - pravde radi - sve igračke kupovati duplo?

To nije potrebno. I druga braća i sestre moraju dijeliti igračke. Važno je jedino da odredite jasna pravila što je čije. Blizanci najčešće bez problema dijele svoje kocke, autiće i ostalo, ako je jasno određeno: moja lutka je samo moja, a tvoj autić je samo tvoj.

8. Mogu li dojiti blizance?

Svakako. Strah od nedostatka mlijeka je neopravdan kao i kod majki s jednim djetetom: Potražnja regulira ponudu! Postoje čak majke koje su do kraja uspjele dojiti trojke... međutim kako to učiniti, a da bude praktično?

1. mogućnost: bebe dojiti po potrebi i pojedinačno. Prednost: dojenje je za početnice lako, a i majka se u potpunosti može posvetiti svome djetetu. Osim toga jača beba može sisanjem osigurati dovoljnu zalihu mlijeka za svoga brata ili sestricu. Nedostatak: kod naglog rasta dvaju dojenčadi možete očekivati trajno dojenje, a i što ako oboje istovrmeno ogladne?

2. mogućnost: sinkronizirati ritam koliko je to moguće - i onda istovremeno dojiti. Investicija koja se isplati je specijalan jastuk za dojenje blizanaca. Prednosti su ušteda vremena i mogućnost planiranja. Veliki nedostaci: ritam dojenja koji odgovara oboma je vrlo teško uhvatiti. Bebe koje se bude kako bi sisale jedu znatno lošije, gladne bebe koje moraju čekati postaju čangrizave. I: Upravo početnice imaju problema s pravilnim dojenjem.

9. Moji blizanci ne govore ni približno dobro kao susjedovo dijete iste dobi - zato se savršeno sporazumijevaju na svom "jeziku blizanaca". Je li to strašno?

Ne. Potpuno je normalno što blizanci malo sporije uče govoriti - u prosjeku u tome kaskaju za ostalom djecom za oko pola godine. Zašto? Prvo, zato što su blizanci često nedonoščad, tako da u početku mnogo toga moraju nadoknaditi. Drugo, istraživanja su pokazala da u obiteljima s blizancima često vlada nedostatak vremena tako da se s pojedinačnim djetetom manje razgovara. Savjet: u dnevni raspored uvrstite dječje stihove, igre s prstima i vrijeme za čitanje - čestim ponavljanjem ćete djeci olakšati učenje. Do polaska u školu se govorni razvoj najčešće izjednačava s razvojem ostale djece. A tajna jezika blizanaca? Nekoliko gesta, nekoliko promrmljanih riječi - i djeca se slijepo razumiju. Razlog: blizanci se toliko dobro poznaju da vrlo brzo "čitaju" i nauče govor tijela - tu su riječi suvišne. Jezik blizanaca najčešće nestaje sam od sebe najkasnije do treće godine života. Ako međutim primjetite da se Vaši blizanci tajnim govorom svoga svijeta izoliraju i ne napreduju u "normalnom" govornom razvoju: Za svaki se slučaj posavjetujte s pedijatrom o potrebi za logopedom.

10. Jedna teta čuvalica za mojih dvoje - tko je za to sposoban?

Ovim se poslom često bave učenice ili studentice bez vlastite djece. I onda blizanci? To vrlo brzo postaje preopterećenje! Moguća rješenja: zaposliti dvije prijateljice. Svaka uzima jedno dijete, dobivaju zajedničku (nešto velikodušniju) satnicu koju dijele - za to s druge strane imaju nekoga za brbljanje. Ili: pronaći iskusnu ženu za čuvanje. Tko se godinama brine o maksimalno petero djece, neće imati problema s blizancima.

11. Ista odjeća za oboje?

Prvo: ako vam se sviđa vidjeti svoje blizance u istim štramplicama - ne oklijevajte! Bebama je potpuno svejedno što imaju na sebi dokle se god u tome mogu nesmetano koprcati. U praksi to međutim najčešće izgleda ovako: planovi o partner-looku padaju u vodu već nakon doručka jer se jedno dijete zaprljalo, a vama se ne da presvlačiti i drugo. Neki su blizanci kasnije sretni što nose različitu odjeću, kao i njihove bake i djedovi, što ih po odjeći mogu razlikovati.

Piše:
Roditelji.hr

ПСИХОЛОГИЈА
Како одгајати емоционално здраве близанце

У књизи Џоун Фридман садржане су препоруке родитељима како да се опходе са својом децом од пелена до одраслог доба

Маме близанаца из Јоханесбурга, Мадрида и Истанбуласвакодневно пишу писма једном психотерапеуту из Лос Анђелеса и траже савете у вези са одгојем њихових малишана. А стручњак за проблеме близанаца и њихових родитеља Џоун Фридман приљежно одговара на свако питање, наоружана примерима из праксе, али и из сопствене куће. Она је мајка петоро деце, има два сина близанца и сестру близнакињу, и ауторка је књиге „Како одгајати емоционално здраве близанце”, коју је на српском недавно објавио „Мали врт”.

Џоун Фридман покушала је да овом књигом демистификује познати мит о близанцима и њиховим, како се обично мисли, телепатски повезаним и нераздвојним сродним душама које причају, само њима знани, тајни језик.

Из тог разлога већ у првом поглављу истакла је да близанце од почетка треба третирати као двоје деце рођене у исто време. Штавише, саветује да двојке уопште не треба називати близанцима и упоређивати их, јер поређење, како наводи, не воле ни обична браћа и сестре. Они су јединствене особе и важно је истаћи њихову индивидуалност и властита интересовања.

Ова петострука мама посебну пажњу посветила је емотивној преоптерећености родитеља који по правилу имају утисак да се не посвећују довољно сваком детету понаособ. Џоун Фридман родитељима препоручује како да се поставе у предшколском, тинејџерском и одраслом добу своје деце. Указује да још од рођења малишани треба да имају сопствене фотографије, без свог близанца, да не морају да славе рођендан истог дана, да нема сврхе да их униформишу истоветном одећом, нити дају имена која се римују и почињу на исто слово (Тајлер и Тејлор, Метју и Мајкл). Џоун (чија је сестра Џејн!) наводи и да су најпопуларнија имена за близанце у 2006. години била Ема и Ела, и Џејкоб и Џошуа.

Међутим, америчка ауторка иде много даље од оваквих предлога, и улази у суштину близаначког односа, и њиховог односа са родитељима. Пише о томе како успоставити везу са сваком од беба, шта радити ако сте приврженији једној од њих, на који начин прећи пут од анксиозних родитеља који осећају кривицу до испуњених и захвалних мајки и очева, наводи шта се све на том путу открива о беби, а шта о себи, и предлаже како очеви могу „спасти” мајке од њихових анђелчића.

А кад одрасту, онда тек настају муке. Шта ако су превише везани једно за друго; и како да преживе прва заљубљивања, запитани да ли ће их неко волети колико и њихов близанац? Све се то може прочитати у овој „дуплој” књизи о дечјем свету.

Изражавајући захвалност људима који су јој помогли док је писала ово штиво, Џоун Фридман је на првом месту поменула своју сестру и нагласила да је уживање у животу из перспективе близанаца посебно задовољство и дар. Додала је да оне данас истински негују свој близаначки однос јер су предано радиле на томе да изразе и сачувају своју индивидуалност.

procitah! preporucujem!

Nisam htela da otvaram novu temu za pitanje kome je baš ovde mesto.
Da se razumemo, na ovo pitanje mogu odgovoriti i mame koje imaju decu približnog uzrasta, jer sam sigurna da neki vid ljubomore mora postojati-zapravo u prirodi čoveka je da se bori za sebe.
Stoga,ja imam problem te vrste sa svojom decom.
I bez čitanja pomenute knjige-prwtpostavljam da je ispravno da mi kednom u šetnji Ivona sedi napred,deugi put Dušan. Od pre neki dan ih kupamo zajedno u kadici-ali pre toga smo naozmenično. Gledam da ih hranim istovremeno,radi uštede vrwmena i njihovog takmičarskog duha-te i bpljeg jedenja,ali ako hranim jedno po jedno-ovo drugo divlja i ometa ono koje jede.
Ako sam sama sa njima-najčešće ujutru-tad me razbijaju sa tim da je trebalo prvo da uzmem baš ono drugo.
Pa-nju kad poklanjam,često ne mogu da se opustim i prepustim-ko moj muž,jer se bojom da ne pojačam ljubomoru prema drugom,pa ako samo poljubim jedno,obavezno posle i drugo poljubim.
Kad oni spoznaju na pravi način da postoji i ono drugo,i da jednostavno moraju da čekaju svoj red.
Kako se nosite sa tim i kako ih tome naučiti?
Kako sebe da naučim da se opustim i da ih time-što jedno obslužujem-ne mogu povrediti.
Hbala unapred na savetima i komentarima.

Eh moja Pari ja i dalje sve isto radim sto i ti,ako jednog ljubim ljubim i drugog,ako jednog kupam kupam i drugog,ako jednog grdim i drugog nagrdim,makar i ne bio kriv,samo zato da ono drugo ne povredim.
MM laganica ako mu jedan dodje pod usne poljubi ga ako ne nista,grdi onog o je kriv,seta ih iskljucivo odvojeno,on jednog ja drugog kad za to ima prilike,kad ne zajedno ih nikad bez mene ne seta jer Vuk ni ne cuje sta mu se govori a kamoli da poslusa.
Sto se igracaka tice uvek zele igracku onog drugog i nikad nisu zadovoljni svoojom,ali ih zato JA kaznim tako sto u narednih mesec ili dva nista nece dobiti i ispostujem to,kad prodjemo pored radnje s igrackama oni kukaju kako hoce to i to,ja samo odgovorim jos uvek ste pod kaznom i to zasad pali i kod neumoljivog Vuka,kod Viktora je sve onako mirno i tiho on sam odgovori uh kad istekne kazna i kad mama i tata zarade pare kupujemo igracku.
Opustiti se ne mogu nikako,jedino sam opustena dok spavaju,tad gledam da izmem malo vazduha mirne glave.
Inace ja sam dugo posleVukovog rodjenja nosila i jednog i drugog ili onako na krevetu jednog na jednom ramenu drugog na drugom.Sve to nekako mnogo brzo prodje i mnogo nedostaje.
Nista ti nisam pomogla ali sam ti mozda olaksala da nisi jedina.

Da,baš tako, Mare-olakšala jesi,ali ja sam i pretpostavila u svpm postu da ave mame imaju taj problem. Da-to za ihračke-identično,samo ja tu nemam meru kazne-a i zašta-nekad ih i pustim nek se bore za sebe-neću ubek biti tu da olakšam. Ali eto,ako mi veruješ…svakom dam poklopac od hippovog čaja-vole da ga glabaju,da mlate po nečemu njime-ama ni sekunda ne prođe da Dušan-najčešće on ne nasrne na nju-skočivši na nju,da otme njwn poklopac,iako isti drži u svojoj ruci. Uvek ima želju da pokazuje svoju nadmoć nad njom...

Mnogo zanimljiva tema

Mame blizanaca molim za vasa iskustva. Da li su vam bebe spavale ili spavaju u istom krevetu ili ste ih odmah odvojili? Ako su u pocetku spavali zajedno kada ste ih odvojili? Zanimaju me vasa iskustva.
Hvala na odgovoru,ljubac

Blanka, nase curice su spavale zajedno dok po sirini nisu prerasle jedan krevetac, dakle neka 25. meseca, i onda smo ih izdvojili u zasebne krevetice isve je proslo ok..kada smo ih izdvojili, od tada sm ih stavili u sopstvenu sobu, dakle prva 2.5 meseca su bile sa nama u sobi dok su spavale u istom krevecu, i to je u nasem slucaju lepo proteklo :) Pozdrav! :)

Sofija hvala puno sto si podijelila tvoje iskustvo Ljubac za tebe i princezice

Mi smo nase samo par dana stavljali u isti krevetac posle do 6.meseca svako u svoj i onda najveca "greska" iako smo mi zasluzni prebacili ih u nas krevet..devojka spava sa mnom u jednoj a momak s tatom u susednoj sobi..

Smrdice ista stvar kao kod nase Medolino isto mi je rekla. Izgleda vecina to radi, a mi cemo nastojati da odolimo tome. Hvala ti
Ljubac za vas

Sjajan tekst na jednom blogu, kopiram ga ovdje

Razdvajanje blizanaca, za i protiv

Onaj ko je postavio pitanje u društvu roditelja blizanaca o tome da li decu razdvajati ili ne naišao je vatrenu raspravu i čvrsta stanovišta. Prema ovome niko od roditelja njie ravnodušan, ili snažno zastupaju stav da blizance ili trojke ne treba nikako i ni pod kojim uslovima razdvajati ili snažno veruju da je to za njihovu decu dobro. Na ovu temu teško se nađu ravnodušni sagovornici.
Psiholozi savetuju povremena razdvajanja od najranijeg doba zbog razvoja individualnosti. To zvuči prilično nejasno i pomalo sebično. Izaziva reakciju tipa: “Moje dete se rodilo u paru i nema teorije da doprinesem ni na koji način da se odvoji od brata svoga ili sesetre svoje i postane neki sebičnjak.”

Možemo sad pokušati da pojasnimo priču o individualnosti. Ona prvenstevno znači potpuni razvoj sopstvenih potencijala. Da bi ja postala dobar pevač ja moram da dođem u situaciju da otkrijem ovaj svoj potencijal, zatim da poželim da ga iskoristim i na kraju da puno pevam i vežbam da bi dostigla neki kvalitet, da bi sposobnost razvila do kraja. Međutim u moju individualnost ne spada samo ono za šta sam sposobna već moja emocionalnost, moj način na koji se lako rastužim na tuđu patnju ili brzo promenim raspoloženje nakon svađe. Ovo se delimično nasleđuje jer temperament ima jak oslonac u genima ali se u mnogome i uči u porodici i široj sredini. Ono što se još pakuje u takj kofer (sem sposobnosti i emocija) su lične osobine. Možda sam plašljiva i treba nekako da ojačam samopouzdanje da smanjim strahove i nesigurnosti, možda sam druželjubiva bez mere sve bi za drugove dala ili sam oštra, uvredljiva preko svake mere pa moram da uravnotežim te svoje reakcije. Većina nas kroz iskustva koja doprinose ličnom razvoju, menjaju nas na bolje (ili prave od nas lošiju osobu) prolazimo sami pa tako i sve lekcije neuspeha i sjaj uspeha nosimo sami, ne delimo nego ugrađujemo u svoju ličnost.
Kod bilazanaca ovaj proces individualnog razvoja je pomalo ugrožen jer ne postoji vreme, događaj, osoba koji imaju samo za sebe. Od postanka, preko rođenja i tokom života oni dele skoro sve. Moglo bi se reći da je slično i sa braćom i sestrama, a jeste slično ali ne baš isto. Kolika god da je razlika među decom ona postoji. Jedno se dete rodilo prvo, bilo samo sa roditeljima jedno vreme, bilo manje ili više svesno dolaska drugog deteta a ono drugo kada se rodilo bilo je u fazi koju je prvo dete odavno prošlo. Kod blizanaca sve, ama baš sve se dešava u isto vreme. Jedina razlika je taj individualni tempo razvoja, mala sloboda svakog blizanca u okviru koje može da varira, da se razlikuje od onog drugog. Međutim čak i ovo nekada može biti otežavajuća okolnost za blizanački par jer pritisak na onog koji je prohodao, progovorio ili ko zna šta kasnije (“možda nešto nije u redu?!”) je uvek prisutan. Jer poređenje je uvek u toku, neminovno iako ne i najbolji postupak.
Ono što sa sigurnošću možemo reći je da se kod blizanaca ili trojki, četvorki lični identitet formira u tesnoj vezi sa drugim iz para a u ekstremnim slučajevima jedan blizanac je sastavni deo samospoznaje drugog. Deo idetiteta blizanaca jeste činjenica da su blizanci. Svaki od njih. Ali ovo ne treba da bude dominantna odrednica njihove ličnosti već jedna od mnogih odrednica.
Obično se pitanje rastavljanja postavlja kada je u pitanju polazak u vrtić ili u školu. U svakom slučaju postoje situacje kada je bolje ne insistirati na razdvajanju blizanaca.
Kada postoji samo jedna grupa u vrtiću ili školi. Bez obzira zašto se preporučuje razdvajanje ako nema uslova za to ne treba ga siliti. Još jedan razlog za ostanak blizanaca u istoj grupi mogu biti neki trenutni porodični uslovi. Ukoliko čitava porodica prolazi kroz neku krizu prolaze i deca ma koliko mala bila. Ukoliko ste se nedavno selili, neko je bolestan ili je bilo smrtnih sučajeva u porodici najbolje je ostaviti ih zajedno jer bi dodatni stres bio razdvanje od sestre ili brata. Posmatrajte svoju decu. Ako su jedno drugom podrška, podstiču se na učenje, lepo sarađuju, ne ometaju jedno drugo, imaju prijatelje u grupi onda ih vi ostavite zajedno. Ako znate da će biti potrebe za skorašnjim razdvajanjem pripremite ih, razgovarajte o tome i probajte da ih povremeno kraće razdvajate pre no što se pravo razdvanje desi. Može da se desi da razdvojeni blizanci pokažu veliku nesigurnost i da budu u velikom stresu koji bi ih ometao da uče i upoznaju se sa drugom decom, sarađuju sa vaspitačima. Ako je tako, ne odvajajte ih, to je za njih onda preveliki korak. Nekada je roditeljima jednostavnije i efikasnije da sva deca blizanci ili trojke, četvorke budu u istoj grupi. Tada upoznajemo samo 2 vaspitača ili jednog učitelja umesto 2 ili 4, navikavamo se na jedan set pravila, deci je jednostavnije jer su u istoj ustanovi kod vaspitača sa istim metodom rada. Oni će pričati i uopređivati svoje vaspitače ili nastavnike, porediće rad u vrtiću i školi kao  i pravila ponašanja i svima je mnogo lakše kada je to manje informacija za obraditi. Dovoljno je imati dva različita domaća zadatka iz matematike, srpskog i prirpemati dva različita materijala za likovno pa da bude previše posla za jedne roditelje. Prednost zajedničkog boravka blizanaca i trojki je i ta što njih vaspitači, učitelji, nastavnici i škloski psiholozi uvek mogu bolje shvatiti ako znaju da su blizanci i ako znaju oba (ili sva tri) deteta. Mnogo blizanačka ponašanja mogu se razumeti samo u tom kontekstu ili uočiti samo u interakciji blizanaca. Zato je nekada osobama koje su u kontaktu sa blizancima lakše kada su oni u istoj grupi. Neka istraživanja, doduše inostrana, pokazuju da rana separacija blizanaca dovodi u velikom procentu do teškoća učenju čitanja, ponašanju i ukupnom napretku blizanaca. Na ovoj adresi možete naći istraživanje autora Tully, Moffitt, Caspi, Taylor, Kiernan, Andreou iz 2003. godine).

Koji su razlozi, koje su to situacije kada bi ih trebalo razdvojiti? Pričali smo o individualnosti. Razvoj individulanosti je jedan od najčešćih razloga za razdvajanje. Ako blizanci ne ostvaruju prijateljstva i nikako uklapaju se u grupu dece ili odeljenje u školi dobro je razdvojiti ih. Nije dobro za njih da nemaju drugih prijatelja ili poznanika i da se samo druže međusobno. Preterano takmičenje među blizancima  može biti veliki problem za njihov napredak. Blizance često porede. U izgledu, sposobnostima, osobinama ličnosti. Mnogi ljudi sa čuđenjem uzvikuju: “Pa oni su totalno različiti iako su blizanci!” Zašto su začuđeni? Zato što očekuju da su potpuno isti u svemu. Ovo posebno prati jednojajčane blizance koji su i po izgledu jako slični. Trojke i blizanci zaista imaju sličnosti, imaju specifičan odnos i pomalo su specifične ličnosti ali su istovremeno i ličnosti za sebe. Nisu klonovi, kako ljudi očekuju ali nisu ni obični braća i sestre. Ipak očekivanja ljudi navode okolinu blizanaca da ih stalno poredi. Ako se i blizanci porede puno ali sa izraženim takmičarskim duhom to može voditi stalnim sukobima i nadmudrivanjima među njima. Ponekad pomaže odvojiti ih u različita odeljenja. I tada može da se nastavi kometicija pa treba pokušati nešto drugo ali ako odvajanje “upali” to je za sve dobro. Blizanci mogu da ometaju drugu decu. Neki parovi blizanaca ne prave razliku između ponašanja u školi i kod kuće pa kućne navike ponašanja ispoljavaju u školi. Ovo može da ometa i njih u učenju i drugim aktivnostima ali i drugu decu pa je tada dobro razdvojiti ih. Pitanje različitih sposobnosti je verovatno najvažnije i najitrigantnije u ovoj grupi pitanja za razmišljanje. Ukoliko su deca različitih sposobnosti i zato se predlaže razdvajanje, bolje je to i učiniti. Ni jednom roditelju nije cilj da mu se neko od dece slabije razvija nego što može i treba jer na taj način zapravo nikome ne pomaže već odmaže sebi a bratu ili sestri. Kod blicanca sa manje razvijenom sposobnošću može se javiti osećaj krivice što ometa i koči ili osećaj ljubomore što je onaj drugi konstantno bolji. Tako se može pokvariti odnos između dece. Ipak treba biti obazriv i svoju decu uvek iznova procenjivati: ukoliko bi razdvajanje bilo suviše stresno za oba deteta ne treba ga siliti. Isto tako ne treba siliti ni zajednički boravak. Na primer ako jedan blizanac slabije čuje a drugi ne, ne treba taj koji čuje dobro da sedi u razredu gde se komunicira jezikom znakova samo da bi bio sa bratom. Na ovu priču se nadovezuje i ona o dominantnosti jednog blizanca. Nisu svi parovi takvi da je jedan blizanac dominantan na svim ili nekim poljima, obično svako ima neku svoju “specijalnost”, svako negde dominira ali ako je jedan blizanac dominantan na svim poljima, ako samo jedan umerava ponašanje i diktira odnose u tom paru te to ometa razvoj drugog onda je bolje razdvojiti ih, omogućiti drugom da razvije svoju ličnost i sposobnosti a ne da bude večito u senci brata.


Imajte na umu da če deca odrasti pa će neke od osobina koje su sad simpatične postati neprihvatljive ili neprijatne za praktikovanje. Mali blizanci obučeni isto su slatki ali tako obučeni srednjoškolci izazivaju podsmeh vršnjaka. Preterano emocionalno (za)vezani dečaci trojkice su slatki u zagrljaju ali kada jednog dana ona prava za jednog od njih shvati da će uvek biti na trećem mestu može da odustane od takve neobične veze. Blizanački par devojčica u kom brigu o jednoj uvek vodi njena u svemu bolja sestra kada su male izgleda simpatično, dok takve sestre u dvadesetim godinama izgledaju tužno. Vodite računa da gajite one osobine i navike koje će vašoj deci pomoći u životu a ne izdvojiti ih, zbuniti ili sputavati.

Nekada zbog stalnog poređenja, senke brata ili sestre, konstantnog zajedničkog doživljavanja i iskustava blizanci žele da se razdvoje i kažu to jasno. Ispunite im želju jer ima je očigledano potreban prostor. Kada čitate ispovesti starijih bilazanaca često ćete naići da su se rado razdvajali jer su voleli da imaju nešto svoje. To “imati nešto svoje” je za blizance retko iskustvo jer sve dele od majčinog stomaka, roditeljske pažnje i ljubavi, posuđa, odela, kreveta kade pa  do drugova i igračaka. Kada pitate odrasle blizance oni često kažu da im je nedostajao taj individualni tretman. Autorki ovih redova jedne prilike u šetnji gradom prišao je blizanac, sada već odrastao i rekao da ima brata i da vidi da sam majka blizanaca i da želi nešto da mi kaže. Nakon što sam ga ohrabrila u tome rekao je: “Nemojte ih oblačiti isto, nemojte ih terati da upišu istu školu i molim vas, uvek, uvek im kupite svakom po jednu čokoladu. Nemojte da uvek tu jednu moraju da dele. Evo ja ovako odrastao, dan danas umem da kupim čokoladu i sam je pojedem”.

Uputno je razdvajanje i ako su jednojajčani i toliko liče da ih drugi ne mogu razlikovati. Tada je otvoren niz mogućnosti da razviju neke negativne osobine kao što je sklonost da se lažno predstavljaju ili šale sa ljudima na neprimeren način, opet zamenjujući identitet. Osim toga to može štetiti njihovoj slici o sebi kao jedinstvenoj osobi a drugima onemogućiti da razviju pojedinačno dobar odnos sa njima pa je moguće da ih vršanjci zato izbegavaju, što bi dovelo do manjka socijalne interakcije a onda i lošeg socijalnog učenja. Profesinalni predlog za razdvajanjem je uvek potrebno razmotriti. Dakle, ako vam je doktor preporučio da zbog nečeg treba da se razdvoje, možda psiholog ili neki drugi profesionalac moguće je da zna i vidi nešto što vi kao roditelj ne možete. Uzmite taj predlog barem u razmatranje i pokušajte da sagledate situaciju realno. Možda je zaista tako bolje.

Vodite računa da ni jedna odluka ne može da se donese na brzinu pa ni ova. Potrebno je razmotriti odnos vaših trojki ili blizanaca, njihove karaktere, situaciju u kojoj se nalazite vi i vaša porodica, koristi i štetu koju verujete da bi vam takav postupak doneo. Pričajte sa suprugom, rođacima koji ih znaju, ljudima koji ih čuvaju. Pitajte kako se ponašaju kad su zajedno kako kad su odvojeno. Evo iskustvo jedne mame blizanaca:
“Mi idemo kod logopedice privatno u njen stan. Posebno, jedan pa drugi sam bez mene. Ona je oduševljena kako oni sede mirno, sarađuju, ništa ne diraju po stanu. Kaže da nikad nije imala tako disciplinovanu djecu. Čak je i drugim mamama pričala. I jednom nije imala termin za obojicu, pa zajedno došli na tretman, i to bez mene. Kaže ništa nije uspela uraditi, samo se svađaju, odvlače pažnju jedan drugom. Nisu mi znali ni reći šta su radili, jer nisu pratili. Eto, kako se ponasaju zajedno a kako odvojeno.” Ovde je prisutno međusobno ometanje blizanaca i indikovano je odvajanje. Sada su mali ali kada bi se ovo dešavalo na škloskom času u nižim razredima na primer, oni bi ometali i drugu decu pa bi bilo opet uputno razdvajanje.
Nekada blizanci imaju brata ili sestru, starijeg ili mlađeg. Dinamika se tada komplikuje jer treće dete će takođe imati svoj uticaj na blizance ali i ono će menjati svoje ponašanje u zavisnosti od toga da li je u društvu sa njima ili bez njih. Može pokazivati neverovatnu privrženost, čuvati ih i brinuti se o njima – tada zauzima ulogu sličnu roditeljskoj ali reakcija može biti takva da dete pokazuje ljubomoru i zapodevati svađe, provocirati blizance – tada zauzima ulogu koja je uobičajena za stariju braću ili sestre u odnosu na mlađe. I u jednom i u drugom slučaju drugo dete ima jak uticaj na blzance ili trojke.  Ovo takođe treba uzeti u obzir prilikom odluke o razdvajanju.
Čak i kada procenite da je razdvajanje loš potez ili dobra ideja ne ostajte pritom kao da je zapis u kamenu. Stalno procenjute svoju decu, slušajte kako se ponašaju kad vas nema (jer se ponašaju drugačije) i kada progovore pričajte sa njima o toj temi. Tako revidiratje svoju odluku stalno jer deca vam se menjaju a menjaju se i okolnosti u kojima rastu. Vodite računa o tome da je svaki pritisak loš, i onaj da deca po svaku cenu budu stalno zajedno i onaj da se razdvoje po svaku cenu.

Za kraj kao ilustraciju kako blizanačke veze mogu biti jake i neobične, pomenućemo zanimljiv pojam blizanačke telepatije. To je sposobnost blizanaca da osete ono što drugi oseća ili da znaju o čemu misli. Evo jednog odogovora na pitanje da li blizanačka telepatija postoji:

“Da postoji. I ja sam živi dokaz toga. Imam sestru, identičnu bliznakinju i naša veza ne može biti dublja. Kada smo bila male igrale smo igu pogađanja tako da je jedna pogađala šta druga misli. Nikada nismo pogrešile i to je plašilo naše roditelje. Bilo je dosta stvari koje su ih kod nas zbunjivale. Obe smo rođene nadarene.
I dan danas imam osećaj njenog prisustva iako živi u drugoj zemlji. Moja deca još nemaju taj dar. Da imam blizance bilo bi drugačije verovatno jer oni dele drugačiju vezu od braće i sestara jer su stvoreni i rođeni na ovaj svet zajedno. Postoji neka energija između dva čoveka čije je stvaranje bilo jednovremeno. Ovo možda ne važi za sve blizance ali za nas važi.” (Preuzeto sa: answers.yahoo.com).

Kako se sve ispoljava telepatija među blizancima i trojkama (ili zajedno rođenom decom uopšte)? Nekada jedan oseća fizičke senzacije koji drugi ima i tako zna da ga nešto boli i gde ili recimo, da doživljava srčani udar. Nekada se (kao u ovom primeru) čini da jedno drugom čitaju misli, dovršavaju rečenice – znaju šta će onaj drugi reći. Nekada su uključeni u iste aktivnosti iako su razdvojeni, na primer jedu u isto vreme, kupuju istu stvar čak u istoj boji ili uzimaju telefon da zovu nekog u isto vreme.
Ovaj fenomen nema naučnu potporu iako pojedini blizanci izveštavaju da imaju takve doživljaje. Ipak fenomen nije još naučno ispitan ali veruje se da je zastupljeniji kod monozigotnih blizanaca nego kod dizigotnih.
Koga zanimaju priče o ovakvim slučajevima naćiće ih  na ovom mestu. Mi ćemo ovde preneti samo jednu jednu:
“ Imam brata blizanca i kada samo bili deca bio je kod svog drugara a ja kući. Pas ga je jako ujeo za ruku i ja sam trpeo užasne bolove sedeći kod kuće i govorio sam da me ruka jako boli. Malo zatim brat je došao sa velikom ranom na ruci i mi smo požurili u hitnu. Ovo je jedno od mnogih naših takvih iskustava”

 


Autor teksta: Nikoleta Njegovan

Dobar tekst!

Moji su dva razlicita sveta.Ne spavaju u isto vreme,ne jedu u isto vreme,ne da spavaju zajedno jer decak voli tisinu a devojcica galamu.Skroz su razliciti

Nasi decaci su spavali zajedno do neka 2.5 meseca, posle vise nisu imali mesta pa smo ih odvojili i spavaju svako u svom :)
Ali ja sam ih rano navikla na to da svako grli svoj "jastucic" pa im to odvajanje nije tesko palo jer im je taj jastuk bio bitan..evo sad ce godinu dana i cim ugrabe jastuk zaspe :)

Inace, u istoj smo sobi ali ne spavaju sa nama u krevetu niti su ikad. Dok su spavali u jednom krevetcu sam ih dojila i da bi mi bilo lakse, jedna stranica krevetca je bila skinuta i krevetac je bio "zalepljen" za nas krevet tako da su mi oni uvek bili tu ali u svom krevetu :)

V82 hvala na podijeljenom iskustvu. Mi nemamo bas mjesta ali cemo se ukombinovati sa dva kreveca definitivno. Ljubi bebane

Nema na cemu :) Mazi stomak i cuvjate se :)

Da li krevetac treba podeliti na pola,nekom pregradom ili ih samo spustite unutra?

Mi smo kupili dva fiksna pozicionera, savrsena su nam bila prvih 5 meseci, dok su fiksirano spavale, kako ih ostavis tako ih docekas. Prva 2,5 meseca su po sirini spavale zajedno u krevecu, posle su pocele da ga prerastaju pa smo ih stavili u zasebne krevece, ali smo pozicioner i dalje koristili. Mi smo ih kupili u Aksi, no vidim vise ih nemaju na lageru... http://shop.aksa.rs/sandra-fiksni-pozicionerbela.html

Da,dobra je stvar ovo,nema mrdanja. Koliko vidim neophodna su dva kreveca. Taman se odlucimo da komp desktop izbacimo u korist kreveca, kad smo saznali da nam trebaju dva.
Imam poznanike koji su odvojili blizance u dve sobe da ne bi budili jedno drugo. Sta misle mame blizanaca o tome?

Ja licno nisam za to, bebe se neverovatno adaptiraju na sve, pa i na plac druge bebe. Nama kada je jedna beba vristala na sav glas nocu druga se u 90-95% slucajeva nije budila, ili se probudi na tren pa nastavi da spava...a upocetku (prvih par meseci) obe placu u sav glas zajedno u svakom slucaju, bile u istoj sobi ili ne

Mi cemo ih izdvojiti da ima svaka svoju sobu kada budu starije, i svaka bude zelela da ima svoj kutak, ne znam tacno kada, mozda kada budu krenule u skolu, ali ima do tada jos dosta...

Hvala sofija veks,cudno je da jako malo ima tema o blizancima na kutku a mene sve zanima pa ne zameri sto cu te ispitivati sta i kako ☺

odvajanje blizanaca u zasebne sobe?
Čovek ne samo da je biće svesno, već i biće društveno. Nasilno razdvajanje duša koje su svoj prvi i najznačajniji period proveli zajedno, mreškajući se u stomaku, je meni nakaradan. izvinjavam se na iskrenosti. azdvajanje je neizbežno, ako uslovi, naravno dozvoljavaju, u pubertetu. Ne pre.
Moji su iz krevetaca prešli u razvučeni trosed, zajedno, a za par meseci, u krevete na sprat. uživaju da su zajedno, iako se ona još uvek noću budi, najčešće iz sna, uz plač.
Nekad se buni, ali nekad ne.

Da,kazu da su non stop budili jedno drugo. Meni je to ipak nekako tuzno ali ako bi imali bolji san i mir...

Ne bude non-stop, veruj mi da im više smeta kad ih odvajam, tipa jednu subotui jedno kod babe spava, jedno u svojoj sobi....Njima zajedništvo ne smeta , koliko to odvajanje.