USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

MM i ja imamo iste stavove, sta vise ja sam rekla da bez obzira da li cemo imati bilosku decu imamo bar jedno usvojeno, nekako mi je vazno da usvojim dete, nadam se da cu jednog dana uspeti. Simona mislim da je sa psiholoske strane jako vazno da se tm dogovori sam sa sobom da li to zeli ili ne, jer moze sutra da bude teska situacija ako ti pokrenes celu proceduru u danima kada je on za, zagrejes se za pricu, udjes u proces i on se na pola predomisli ili odustane- to bi psiholoski moglo dosta lose da utice na tebe, zato mislim da je pametno da insistiras da formira svoj stav o tome, ma kakav on bio, kako bi ti mogla da usmeris svoje/odnosno vase dalje delovanje prema tome. To su stvari kod kojih mora da postoji porodicni konsenzus, bilo da se on prikloni tvom stavu-odnosno argumentima, bilo da zakljuci da jednostavno on nije za tu opciju, sto je posteno u svakom slucaju. Ali- mora da bude jasan i sto je jos bitnije- pravovremeno. Oprostite na "predavanj" nije mi to bila namera, nego sam se naslusala bolnih prica na ovu temu, pa se cini logicnim da napisem koji red.
Simona svakako navijam za te borce-eskimcice i zelim ti svu srecu

mm i ja smo jos na pocetku braka pricali o usvajanju i to je bilo kroz salu jer tad nismo opste znali da imamo problem sa sterilitetom.
kad smo odlucili da idemo mene je mm pito posle jedne slave gde smo bili jer je bilo jako puno dece i jedini mi bez dece sto je nemu izgleda palo tesko.samo kad je smogo snage a to je bilo cim sam usla u kucu reko je imam nesto da te pitam ali znam da se neces sloziti i prihvatiti moj predlog.tu me j malo zbunio jer nikad on nije diplomata u vezi razgovora.a pa pitaj vec jednom sta ti je palo na pamet.on sta kazes da idemo na usvajanje sto ja odma iz topa pa znas da sam ja za uvek bila na tu temo kad smo vodili.jedino mu je bilo tesko reci njegovima i kako reci pa smo tu cekali nedelju dana dok se mm smilovao da kaze jer ja nisam tela namerno da se mesam.odma sam rekla mojima i oni su bili za i kad je smogo snage i reko svojima odma su prihvatili jedino niko nije reko dedi od 87 g tad nego kad smo mi otisli mariju da donesemo kuci svekar je tad njemu reko.deda je uzivo sa marijom 3.5 meseca i cuvo je kad je bila u setalici dok sam ja nesto radila ali nazalost nije mogo dalje da uziva sa praunukom jer je umro u 88 g .dok je zadnje vreme lezo u krevetu a maki dodje pored kreveta i vuce mu jorgan da je uzme cak tih zadnjih nedelju dana kad nije davo znake zivota ( odnosno nije nista jeo i pio )bukvalno ga je mazila po obrazu a on tad vec nije nista znao sta se desava oko sebe jer se borio da izdahne ali ga je ona i tad izazivala.


danas nam je tacno godinu dana kako smo podneli zahtev u centru za usvajanje,sad cekamo svaki dan da idemo i na konacno usvajanje i da konacno kazemo da smo uspeli da postanemo roditelji jednog malog andjela koja je juce napunila 14 meseci

Nesto slicno je bilo i kod nas kao kod Nine, mm nije hteo da pominje ranije usvajanje da nebi povredio mene, misleci da nisam za to, a ja sa druge strane iz istih razloga nisam njemu htela nista da pominjem. Mozda je na moju odluku uticao i pritisak od strane njegove rodbine i oca jer su skoro svakodnevno postavljali ista pitanja. Ne moram ni da pomenem kako nam je to smetalo, ali smo uvek precutali ili se okrenuli i izasli. Cak i kada smo isli na lecenje nisu nas ostavljali na miru. Kasnije se situacija smirila, ali smo po pitanju usvajanja oboje cutali. Mogu reci da je zaista bilo pravo olaksanje kada smo konacno seli i ozbiljno popricali o toj opciji. Medjutim splet okolnosti i dogadjaja nas je omeo u ranijem pokusaju, pa smo zato tek pocetkom ove godine pokrenuli ceo postupak.

Imam tu srecu da je i mm nacisto sa tom odlukom i zaista nikad nije bio u dilemi, od prvog razgovora je odlucan i nemenja stav, cak mi se cini odkako smo podneli molbu da jos vise zeli da nam sto pre stigne mali andjelak

@ Simona iskreno se nadam i zelim Ti da uspes da razuveris supruga i da ce shvatit bez premisljanja da radite pravu stvar ...

Eni, Parizanko, Catherine, Alexandra,
hvala vam

Slazem se sa ovim sto je napisala Catherine, vec sad mi je stresno sto menja stav s vremena na vreme. Pisala sam vec da smo jednom otisli i na razgovor sa psihologom jer smo hteli paralelno da idemo i na usvajanje i na vto. Tada mi se cinilo da je prelomio, medjutim kasnije opet ispadne da nije. Tako da pre nego sto zaista krenemo u to morace da donese neki konacan stav, pa makar bio i negativan. Ali dobro sad jos nije to na dnevnom redu, samo povremeno pricamo a on sam kaze da je dvojan oko toga, da je nekad sasvim za, a onda opet nekad nije i tako...

E da, sad se setih da nam je i psiholog rekao da je pri razgovorima za usvajanje poseban naglasak na muskarcima. Zene su obicno sigurne, medjutim desavalo im se da muskarci odustanu u pola procesa, predomisle se i tome slicno...

Alexandra, dobrodošla...
Znam vrlo dobro o kakvim socijalnim radnicima pričaš...i mi smo imali problema na početku, samo zbog njihove nezainteresovanosti ili neažurnosti...i ja sam bila vrlo razočarana njihovim ponašanjem, verovatno što sam imala pre ulaska u ovu priču romantičarsku predstavu da ko se bavi njihovim poslom itekako poseduje osećaj empatije i iskonske potrebe da pomaže ljudima...možda su negde na početku to posedovale, pa ih je ova zemlja sa totalno pogrešnom sistematskom organizacijom vremenom "naučila" drugačijem ili su videle raznorazne probleme, pa su oguglale na sve ili su prosto pogrešile fakultet, profesiju...
Elem, mi smo već imali još pojedinačnih razgovora...Milion istih pitanja i podpitanja o nama pojedinačno i o nama kao paru, naravno o budućnosti, usvojenom detetu...Izdvojiću bitno...Npr. vrlo je važna priča o vama lično od detinjstva na ovamo...kakvo je bilo detinjstvo, školovanje (osnovna, srednja i fakultet), odnos sa mamom, sa tatom, sestrom, njihovi međusobni odnosi, neki najupečatljiviji pozitivni i negativni događaji iz tog perioda, da li je bilo kriza, kako sam ih prevazilazila...kasniji period, posao, neke druge ozbiljne veze, naše upoznavanje, zabavljenje, naša zajednica, oko čega se svađamo, kako rešavamo razmirice...kako mi vidimo sebe u ulozi roditelja, šta očekujemo, kako zamišljamo, ja MM, a on mene kao tatu, tj. mamu itd. Pričali smo ponovo o usvojenom detetu.Pitali su nam kakvo bismo dete usvojili.Oboje smo rekli pošto imamo po 34 godine da smatramo da možemo da se nadamo malom detetu, ali kad nas je pitala koliko malom, oboje smo bez dogovora odredili granicu: 3 godine.Naravno, oboje smo rekli da želimo zdravo dete...opet je usledilo pitanje, šta se sve pod tim podrazumevamo, rekla sam dete bez hendikepa, neuroloških, psihijatrijskih problema, kao i hroničnih bolesti...moram priznati da mi je to bio najneprijatniji deo razgovora, prosto mi je bilo bezveze da nabrajam "prihvatljive" i "neprihvatljive" bolesti, aman... I kao da sam znala šta će biti njeno sledeće pitanje, završila sam odgovor: sve ono što se u tom uzrastu može pretpostaviti, otkriti...a za sve drugo što se može eventualno kasnije tokom života desiti, to verovatno ne bih mogla da znam unapred i kod biološkog deteta. Usledila su pitanja: da li biste usvojili dete sa neurozama u familiji?dete narkomana?dete alkoholičara? Mi smo se za dete alkoholičara složili da bismo ga usvojili, jer to je nečiji porok, a ne konkretna bolest.Naravno, ako je majka bila alkoholičarka, pretpostavljamo i u toku trudnoće, proveriti sve moguće posledice kod deteta...
Poenta priče je da svi mi koji želimo da usvojimo dete moramo biti svesni da deca koja se usvajaju su mahom ona koja potiču iz kojekakvih problematičnih okruženja, pa i tragičnih...psih. je rekla da su oni "deca sa traumom, uostalom, za dete je dovoljna trauma to što je ostavljeno"...
To je to, otprilike...
Simona, nije Bokica preporučila nikakvu stručnu literaturu, već beletrističko štivo (u stilu Dnevnik Bridžet Džons) od Šinejd Morijarti, knjiga se zove "Vanredno stanje".Ali obavezno najpre pročitaj knjigu pre ove, "Prvo stanje" u kojoj opisuje njeno suočavanje sa problemom neplodnosti (postupne faze), postupak vantelesne, neuspeh i najava da će usvojiti dete, o čemu se bavi u pomenutoj "Vanredno stanje". Stil je vrcav, zanimljiv je taj drugačiji, (crno)humorni pristup ovim našim mukama...
P.S. Što se tiče odluke o usvajanju, MM i ja smo podjednako u tome.Ja sam bila ta kojoj je odluka o usvajanju trebalo da sazri...ali tu se otprilike nas dvoje razlikujemo, on prosto ima bolje odbrambene mehanizme od mene da i posle negativne bete brže se oporavi, bude optimističan...ili je to prosto razlika između muškarca i žene, jer oni nemaju taj fizički doživljaj vantelesne, kao što je hormonska terapija, aspiracija i situacija kao što je ET gde ti vraćaju embrione i prate te kući sa rečenicom da si sad mama...Zato smo u ovoj priči oko usvajanja jednaki...to je negde i MM bilo potrebno, zato što sam mu često zamerala kako "on ne zna kako je meni", a on je zbog tih mojih reči u sebi patio...

Struzzo,
hvala, znaci beletristika, ja jesam pomislila da se radi o strucnoj literaturi. Svejedno, nisam jos videla te knjige u knjizarama a kad naidjem na njih pogledacu pa verovatno kupujem

Ja sam od skoro na forumu,ali imam isti problem kao i mnoge od vas.U braku sam pet godina,lečili smo sterilitet 2 god.išli na tri vantelesne kod dr.Ljubića,ali od trudnoće ni traga.Uzrok steriliteta nije pronađen,mi smo jedni od onih 10% parova koji imaju tkz.idiopatski sterilitet.Pošto nas i godine stižu,počinjemo ozbiljno da razmišljamo o usvojenju deteta,ili možda dece.Čitajući na forumu kroz šta ste mnoge od vas prošle,ili prolazite ne biste li usvojile dete,hvata me i strah i panika od toga.S druge strane,kad pomislim na neko divno malo stvorenje,koje bi moglo biti moje,preplave me najnežniji osećaji i dobijem snagu da se borim za to.E,sad tu ima još nekih problema,ni moja, ni muževa mama neće ni da čuju za to.Posle puno raspravki na tu temu,uvek izađem razočarana,uplakana i pokolebana iz te priče.Nervi su mi pri kraju,a da bih uopšte bilo šta probali,treba psihički da se sredim.Molim vas da mi pomognete i ispričate,da li ste imale problem sa okolinom i kako ste to rešile.Pozdrav svima vama koje ste uspele,a i vama koje pokušavate da dođete do svog čeda.Pozz od Goce iz BGD.

Jamajka,dobrodošla na Kutak!
Želim da vam poželim sreću u putu za dete,jer je podrška jako bitna stvar u svemu tome.Ako ste vas dvoje sigurni u tu odluku,vi je i sprovedite.
Žao mi je što vaše majke nisu za to,ali one su se ostvarile u svojoj ulozi majke,i nek vas puste na miru da sami odlučujete.
Sorry,ako sam bila gruba,ali kao neko ko uvek ima bezgraničnu podršku svojih roditelja u ovoj priči,malo mi je i teško da skopčam zašto ONE to izričito ne žele...

Jamajka,
dobro dosla na forum :)

Ja jos nisam u fazi usvajanja ali jednom smo bili na razgovoru kod psihologa kad smo mislili da krenemo u postupak. Kad smo bili kod njega on nam je rekao da je izmedju ostalog vazno kako dete prihvataju babe i dede. Ali nadam se da te sada jos nisam dodatno uplasila jer ne verujem da je to presudan faktor.

Kod mene je situacija ovakva - moj otac je najvise za usvajanje, on je bio i protiv prosle vto a i protiv eskimcica koji mi predstoje. Mislim da je kod njega presudno to sto ne voli da se ja mucim i unuce mu je vazno ali mnogo manje vazno od mene. I onda smatra da je usvajanje bolja varijanta. Muzevljev otac manje vise nista ne govori. Ali zato su nase majke obe protiv usvajanja. Na srecu nisu tako agresivno, ako to mi odlucimo, prihvatice. Ali da se one pitaju mi bismo isli na jos vto ili ko zna sta... Ipak ne pitaju se

Slazem se sa Parizankom, one su svoju decu dobile, prema tome treba da prihvataju vase odluke. Pokusaj jos da razgovarate, mozda zajedno ili mozda svako sa svojom majkom... Pa ako ne uspete onda krenite i bez podrske, ipak je to vas zivot i vasa sreca. A cula sam za neki slucaj da je otac tj deda koji se najvise protivio usvojenom detetu kasnije bio najvezaniji za njega i voleo ga vise od bioloskih unucica... tako da to sto majke odbijaju to u ovom trenutku mozda nece biti uvek tako, ko zna...

POzdravcic i zelim vam puno srece i uspeh na vasem putu

Jamajka tj. Goco -dobro dosla , nadam se da cete uspeti u vasoj borbi za potomstvo. Sto se tice neslaganja vasih majki- dozvoli mi da kazem da je ok da se one ne slazu posto ne treba one ni da usvoje dete -dakle ne treba ni da se sloze, posto to nije njihov zivot niti njihova odluka.
Verujem da vam nije lako da slusate sve to ali koliko vidim ti imas 42 godine, suprug sigurno tu negde, tako da verujem da vam ne treba nicije odobrenje, slaganje i podrska- pa bilo bi lepo da je tako ali posto nije- pa sta, morace pre ili kasnije da se pomire sa tim ili da ne ucestvuju u vasim zivotima- pa sta im je draze. Unapred se izvinjavam-ja sam uvek direktna, naravno iz najbolje namere a i jako mi je zao sto citam to sto pises, kao da vam nije dovoljno tesko sto se borite sa sterilitetom, neuspesnim vto, jos treba da razmisljate sta ko misli o vasim odlukama i naporima da dodjete do deteta !!
Nije lako, ali svi mi pre ili kasnije moramo da povucemo liniju i postavimo stvari na svoje mesto -a to je da donesemo odluke i da jasno stavimo do znanja, bilo blizoj ili daljoj okolini, da su nase odluke-samo nase.
Kada sam svojevremeno prikupljala papire za usvajanje (pre nego sam srecnom okolnoscu ostala u drugom stanju) nicije me misljenje nije zanimalo sem misljenje mog supruga, svi ostali ni ne treba da se pitaju -niti ce da zive sa nama, lepo ako im se svidja sta radim a ako ne to je njihov a ne moj problem.
Verujem da je i tebi jaca zelja za bebom nego za odobrenjem od mame da je to u redu...
Zelim vam puno, puno srece

Hvala vam,svima na podršci,hrabri me da istrajemo u svojoj nameri.Mame nas sigurno neće odvratiti od te namere,ali nas usporavaju i obeshrabruju.Moj tata je na našoj strani,tako da je trenutni rezultat 3:2.Upravo razgovaram sa suprugom da se aktiviramo posle praznika i počnemo da prikupljamo potrebna dokumenta za usvajanje deteta.Znam da je to dug i iscrpljujući proces,ali kad pomislim na "glavnu nagradu"ja se sva ozarim.Moram da skupim dovoljno snage i krenem u nove pobede.Držite mi fige.

jamajka dobro nam dosla
sto se tice vasih mama nemojte obracati paznju na to jer ce njih to sigurno proci.jer znam dosta primera koji su tako bili protiv pa posle su odusevjeni sa detetom jer koliko znas da smo mi usvojili jednu slatku devojcicu.jer sam imala komentare od par ljudi sto to radimo pa mladi smo i kao bice nase dece ali mi se nismo obracala na njihove komentare i sad kad nas sretnu sve su odusevljeni sa njom i sve kako vas nema kod nas malo da se igramo sa princezom i vec sve budu komentari na svom mestu pozitivni
zato glavu gore i krenite.koliko sam se bojala da ce mm roditelji da budu protiv maki ali sam se zeznula jer bukvalno nemogu bez nje ni minut jer smo svi zajedno u zajednici svuda je vode sa sobom i sa ponosom je predstavjaju da im je unuka .svekar mi kaze pre neki dan je bio kod penzionera u klub i pitaju ga kako unuka dali slusa a on kaze necu vam ja nista reci evo tu je komsija pa pitajte njega sve sto vas interesuje jer ce biti da se ja hvalim sa njom.a taj komsija prica jednom dedi neznajuci da sam mu ja iza ledja na ulici kako je bilo u klubu i kako su svi pitali za mariju i tek kad je ovaj covek reko pa eto ti mame iz ledja on se okreno i nasmejo sto mu ja odma cula sam ja vez za to od svekra.
zato ti je moj savet da idete na usvajanje da se netrujes hormonima i da neludis posle negativnih beta .nego odma po jedno ili vise dece

Jamajka, dobro nam došla na Kutak i želim ti da se ostvariš u ulozi majke na bilo koji način.
Mm i ja smo imali sreće da su nas svi podržali kada smo krenuli u priču sa usvajanjem. Veliku podršku sam imala, osim od majke kao i uvek i za sve, i od svekrve što mi je puno značilo pogotovo jer se mm u početku kolebao oko usvajanja. Rekla je, koga god da dovedete i kažete ovo je tvoje unuče, prihvatiću ga kao svoje rodjeno. Tako je i bilo. I ne samo ona, našu ćerku su svi prihvatili kako se samo poželi može. Ona je jednostavno takva, neodoljiva i božanstvena!
Držim ti fige da usrećiš neko malo stvorenje, a ono će sigurno da usreći tebe, veruj mi!

Cao drustvo!!!Preko Nine vas pratim vec neko vreme pa sam odlucila da vam se pridruzim.U procesu usvajanja mm i ja se nalazimo na zalost vec skoro 2 godine.Kazem na zalost jer se sve suvise oteglo a da vam kao prvo kazem da smo dokumentaciju podneli 28.07.2008 a obuku imali tek prosle godine u decembru.Suprug je operisao varikokelu al nije uspelo tako da smo se slozili odmah da krecemo sa usvajanjem.Imamo podrsku roditelja, prijatelja i da i ne bas pogotovu od moje jako dobre drugarice koja me je napala zbog toga al verujte da sam odatle izasla samo jaca.bilo mi je veoma tesko da nisam imala njenu podrsku al sad mi ni ne treba.U celoj prici smo bitni samo mm i ja.
Kada smo podneli dokumentaciju islo je prilicno brzo i mi smo bili presrecni da ce nam se konacno desiti i to da postanemo roditelji.Prvo su nas pozvali na razgovor pa kucna poseta i obuka na koju smo cekali.Medjutim to nije islo tako, uvek se zbog necega otezalo dok nisam jednostavno stalno odlazila i pitala dal ce biti nesto od toga.Konacno smo prosli tu obuku u decembru i opet cekamo jer su navodno dokumenta poslata tek nedavno u ministarstvo.Jos nam se nisu javili i iscekujemo vesti za dobijanje podobnosti.Zaboravila sam da pomenem da je jedan od problema za odrzavanje obuke bio i taj sto smo navodno bili samo mi i jos jedan par a bilo je potrebno tri para.Al na kraju smo ipak na obuci bili samo mi i jos jedan par,u stvari od pocetka smo mi i bili samo u prici.
Toliko od mene za sada.Ukoliko bude novosti javljam.Zelim vam svima da sto pre postanete roditelji i da usrecite nekog a i neko vas!!!!!!!!!!

Jeco,
dobro dosla na forum

Ja sam se pripremila na dugo cekanje ako predamo za usvajanje... mada ovde bas na forumu ima pozitivnih primera pa me to cini optimisticnijom. Nadam se da ce i kod vas to da se ubrza i dete pristigne...

Sto se prijateljice tice - to me je bas zapanjilo. Roditelji nekako opravdano ili neopravdano imaju neka ocekivanja od nas, zamislili su neku sliku naseg zivota ili svog zivota sa unucetom tj unucicima. Ali prijatelji... e pa stvarno... ne znam kakvo oni imaju pravo i da se ne slazu sa nasim odlukama a kamoli da te napadne prijateljica. Ja sam nekim mojim prijateljima spominjala usvajanje a nekima nisam, isto i muz. Uglavnom imaju pozitivne reakcije sto se samog usvajanja tice, a svakako niko nije rekao - e nemojte. Uglavnom nas zatrpaju ovim ili onim primerima vezanim za to iz njihove okoline.

Nadam se da ces se uskoro javiti sa lepim novostima

Draga Nina,hvala ti na podršci.Čitala sam tvoju"životnu priču"nekoliko puta i svaki put se rasplakala na kraju.Od radosti.Drago mi je da ste ti i tm uspeli u toj,ni malo lakoj borbi i dobili tu malu žabicu,koja vas je usrećila.Nadam se da ću i ja jednog dana napisati svoju priču,koja bi imala isti kraj.Pozvala sam danas moju mamu,da dođe i daću joj da pročita tvoju i druge priče,možda će smekšati posle toga.Sinoć sam dugo razgovarala sa mm i rešili smo da otputujemo za praznike,odmorimo se,napunimo baterije i posle toga krenemo u slatku borbu,sa nadam se srećnim ishodom,tj. .Mi smo oboje jedinci,nemamo čak ni decu od braće i sestara,pa da se njima tešimo.Imamo dobar brak,stan,posao,solidna primanja,puno prijatelja,lepo se slažemo.Neko bi rekao"šta još hoćete?"Nemamo ono što najviše želimo,jedno malo napušteno biće,koje bi usrećili i pružili mu ljubav,zaštitu i sve što imamo.Ali,borićemo se za to i verujem da ćemo i mi dobiti jednu kako reče Eni "božanstvenu"gospođicu,ili neki drugi slatkiš.Držite nam fige.Pozzz i Jeci i dobro nam došla.

Jecob, dobro nam dosla i ti na ovaj srecan Kutak!
Bas mi je drago sto ima sve vise zena koje zele da sa nama podele svoje price. Ako vam treba savet i pomoc, samo recite.

Hvala lepo na ovako divnoj dobrodoslici!Isto tako ako mogu nekom pomoci sa savetima nek mi se slobodno obrati.

jeco bas mi je drago sto si nam se pridruzila jer znam tvoju pricu od pocetka a koliko vidos da ovde ima jos forumasica sa problemom ko i ti.
jamajka dali ti je mama procitala nase dnevnike.bas bi volela da ti oni pomognu zbog njihovih misljenja mislim da su sad pozitivna i da budu na vasoj strani.ako ti nekako mogu jos pomoci slobodno me kontaktiraj preko pp pa cu ti pomoci

Nina,bila mi je mama i prvo se protivila,nije htela da čita tvoj dnevnik, ali uspela sam da je nagovorim.Vidno se potresla,čak sam joj i suze videla u očima,mada ona tvrdi da je u pitanju neka infekcija oka.Ne predaje se lako..Čitanje tvog dnevnika je bio pun pogodak.Na kraju me je pitala da li ja imam dovoljno snage da prođem kroz proces usvajanja,jer se uverila da to nije ni malo jednostavno.Rekla sam joj da bih uz njenu podršku sigurno bila spremna na sve.Time sam je kupila i konačno "dobila blagoslov" od nje.Sada smo .Čim se odmorimo i prođu praznici počećemo sa prikupljanjem papira za usvajanje,naoružati se strpljenjem i čekati... .Jeci savetujem da ne gubi nadu,čekanje će se sigurno isplatiti.Volela bih da jednog dana razmenjujemo iskustva oko odgajanja dece.Pozdrav svima.

Bravo za mamu kojoj je smeksalo srce!

Jamajka,
bas mi je drago! Bravo sa mamu koja je promenila misljenje a tebi ce sigurno sad biti lakse uz njenu podrsku

Cao drugarke...vec duye citam i ove strane...iyakljucih da je dosl vrijeme da se i ja ukljuim. Mi smo definitivno odlucili da idemo na usvajanje......razmisljali o tome i prije vantjelenih...i da smo i uspjeli na taj nacin svakako bi i usvojili.... Jucer sam saznala da VTO nije usjela a jutros sam zvala, moje roditelje, brata, i roditelje od MM i svi suse sloyili, cak mislim da im je i laknulo. Samo sam pitala moju majku i brata, koji ima dvije preslatk curice, da li ce voliti moju buducu bebu, yaplakali su i rekli da sam luda, voli se kuce, mace ne dijete, a pogotovo ono koje ce mene i MM usreciti.... Tako da sam rasterecena...imam njihovu podrsku

Jovana bravo