Da li imati vise dece i razlozi?

Znam d asam Vam ostala duzna i detalje sa porodjaja i posle porodjaja,ali napisacu obecavam,to vam moram detaljno sve napisati,a za to sada nemam vremena.
A ovu temu postavljam jer su ljudi vec poceli da me salecu kao "kad ces drugo,oces vise od dva i sl."
Valjda misle da mi vreme curi agano,pa ko vele da ja nastancujem jos nekoliko dok mogu.
E sad moje misljenje je bilo,a i njima sam odgovarala uglavnom kako je Andrea ispunila moje srce i dusu,i da zelim njoj kvalitetno da se posvetim,a onda u razgovoru sa jednim svestenikom pomislih drugacije i verujem da sam se sa gore pomenutom izjavom ogresila.
MM zeli jos,kako on najozbiljnije misli i kaze bar jos dvoje a super bi bil troje
E,dace Bog da sve rodite decu,pa me zanima sta vi na tu temu mislite?
Ljubac

kad sam bila prvi put na VTO i cekali smo znam u bolnici i mome muzu jednom dogje nesto i pocne da prica ( on je po obicaju dosta zatvoren nas problem sa nikome ne komentira ako se neko osuditi nesto mene pitati pred njega on se tako iztraumira ma u zadnje vreme covek poceo sa visokom pritisku i bas me hvata panika ponekad covek se u sebe zatvorio i jedino sto samnom ili sam sa sbom kad razmislja)
i rece da znas nema zastoja dok ne budu 7 i mi rece da je bas ozbiljan

To je bilo tad i nikad i mislim da i dalje prizeljkuje vise bebice
baknezzz

E pa ovako ...i to ozbiljno...
Pre sam uvek govorila da nikda ne bi ostala na jednom detetu,
sad posle sveg slobodno mogu da kazem dovoljno je i jedno....u svemu ovom zivce moras imati kao konj.....sto ja vise definitivno nemam
Kažu da se u roditljestvu strpljenje uci a moj je utisak da sam postavsi roditelj sve strpljenje izgubila. Pre sam bila tolerantnija i flexibilnija, boljih zivaca, nije mogla svaka sitnica da me naljuti. A sad planem i dreknem u sekundi, udarim po guzi.(i to varjacom )...
Mislim da nisam jedina mama koja ima problem sa decom uzrasta od 1 do 4 godine
to je jedan jako naporan period...pogotovo ako jos nemate nikog da pripomogne
(mamu ,tetku,strinu,itd)...da malo oduvas i dodjes sebi...
istina da smo premorene ,uvek pod nekim stresom ,prvo od nespavanja ,tenzija na poslu,sto kod kuce treba
obaviti mali milion poslova..
neko ce reci dobra oraganizacija cini cuda , mozda ali je to samo mali pomak
ne mislim da resava sve probleme...

Ja se trudim da budem najbolja mama sto mogu ,nekad mi uspeva nekad ne ,lupim po dupet posle mi bude zao,a opet kazem mora red da se zna...
Moje dete je jeste lepo umiljato ali uzasno tvrdoglao i sa strasno zeznutim karakterom,zato i pucam,uvek jedno te isto ponavljam a niko ne razume,
nekad me uzasno sramota od komsiluka!!!

Neko davno rece kad postanes svestan svojih mana onda si na dobrom putu da ih resis...
te i ja guram dalje i trudim se da budem dobar roditelj...koliko -toliko!!!

Oduvek mi je bila zelja da imam troje dece, nikad jedno posto sam jedinica i mislim da su deca koja odrastu uz bracu, sestre drugacija. Ne samo zbog toga, jednostavno obozavam decu Nikad nisam bila razmazena ali mislim da bih skroz bila drugacija da sam imala drustvo. Trenutno mi je zelja makar jedno dete da dobijem, ali ko zna kako bih razmisljala kada bi se to ostvarilo, zavisilo bi od hiljadu faktora, to ne mogu da znam dok se ne ispuni ovaj prvi deo!

maja76 :: Trenutno mi je zelja makar jedno dete da dobijem, ali ko zna kako bih razmisljala kada bi se to ostvarilo, zavisilo bi od hiljadu faktora, to ne mogu da znam dok se ne ispuni ovaj prvi deo!

Majo svaka cast doro si ovo rekla...

Ako da Bog - rodicu ih bar dvoje - a volela bih troje.
Svesna sam da to sad govorim kao neko ko jos nema dece - trudna sam, Bogu hvala, ali jos nisam roditelj i znam da me tolika odgovornost jos nije ni dotakla.

Ali, slusam sta mnogi roditelji pricaju. Svi pricaju o fazama. O fazi kad zelis mnogo dece, kad ti je dovoljno samo jedno, kad jedva izlazis na kraj sa dvoje, kad ti je od svih preko glave...
Uvek, ali uvek, kod svih sa kojima sam mogla o tome da pricam - u nekim godinama dodje faza kada, iako svesni svih "muka" roditeljstva , zale sto nisu rodili bar jos jedno. I uvek je isti pogled u njihovim ocima...
Jedini ljudi kod kojih tu fazu i taj pogled nisam primetila - su moji kumovi - oni imaju cetvoro dece (16, 14, 12, i 10 godina)!
Roditeljstvo nam je dato (kao ljudima) ,i po meni, treba se prema tome odnositi kao prema najvecem poklonu.

Eh da i meni je zelja da imam troje dece. Dace Bog bar jedno!

zalosna_sova ::Eh da i meni je zelja da imam troje dece. Dace Bog bar jedno!

Bice sovice, bice sigurno.

Nas je bilo troje.Na zalost, brata sam izgubila u 21g.Sada imam samo sestru.
Bilo bi divno da imam bar jedno.Dace Bog.

ja bih zelela bar troje, bar.... no videcemo.... msm, iskreno moja zelja je cetvoro i to zna i on, mislim da se vec pomerio sa mojom zeljom hehe, salim se....
ako sve bude ok sa nama dvoma, ako budemo imali uslove, novac.... sto da ne....

Ja za sada razmisljam samo o jednom malisanu, tj samo da ostanem trudna...Ali volela bih da imam barem dvoje, jer je lepo imati sestru ili brata... Ne znam koliko je to moguce,s obzirom na probleme koje imamo...
S druge strane, i sa moje i sa strane mm ima blizanaca, moja prabaka i njegova mama, tako da bih i ja volela da o istom trosku resim pitanje broja dece.
Mada, samo neka bude zdravo i pravo, sve ostalo i nije toliko bitno...

Bila bih presrecna i sa jednom bebom...
Volela bih, dvoje, troje, ali se nadam makar jednom....

Ja sam isto nekad mastala o dvoje, troje dece a sad mislim - dosta je jedno! Iako sam znala da zivot sa decom nije samo idilicna slika roditelja i dece, nisam znala da je ovako iscrpljujuce fizicki i psihicki imati dete... Po ceo dan neki rat, nece ovo, nece ono, ovo hoce obavezno kad smo planirali nesto drugo, skace, jurca, ne smiruje se... uh... E sad ne znam, mozda vremenom kad se mi usaglasimo, bolje organizujemo, dete krene u vrtic i promenim misljenje. Muz bi voleo da usvojimo jos jednu devojcicu... Ali sto se mene tice bar kako mi sad deluje - ne verujem...

nasa zelja je bila da imamo 2 cerke i sina ali kako nismo dosad posltali bioloski roditelji po nasoj zelji ipak smo uspeli da postanemo usvojenoj i to deci sto zasad ovde niko nema po 2 usvojene dece i kako kazem i dalje se nadamo da dobijemo i jednu malu bebu iz prirodnih radova jer jos nismo digli ruke i oko tog.ali smo prezadovojni nasom decom i nebi ih menala za nista a faze prolaze i dolaze nove a kod mene je to sve u duplikatu ali i to ce proci brzo.nesto u zadnje vreme uvek govorimo nas cetvoro a uvek smo deca i ja sami kad pricamo kako mm kaze ko da nesto slutimo nas troje.a inace nas je 4 dece a mm ima samo brata jos i oduvek smo bili za vecu porodicu,a sad ko nam je kriv sto mi vise nemamo zivaca za decije nestasluker kad smo ostarili( salim se)a deca su man mala pa nesvataju da mi nemamo toliko zivaca za svaku njihovu glupost

I ja sam mastala o troje, sada cu biti do neba srecna i zahvalna i ako bude jedno. Mada, imam neku potajnu fiks ideju u glavi o dvoje, bez obzira sto nije realna. nada umire poslednja

nina :) ::...,a sad ko nam je kriv sto mi vise nemamo zivaca za decije nestasluker kad smo ostarili( salim se)a deca su man mala pa nesvataju da mi nemamo toliko zivaca za svaku njihovu glupost

Kod nas je dete najzivcanije Zacas mu pukne film, ja bas kazem muzu malocas sta ce biti kad bude stariji ako je sad takav... Do duse mozda nadje neke metode kojima ce sebe izgraditi, smiriti... i kod mene je mislim to islo da sam ranije bila mnogo nemirnija nego sad... Tako da mislim kod nas nije da nemamo zivaca, mada sa Vilenjakom koliko je nemiran mislim da su celicni potrebni Ali ima nekih drugih stvari koje zaista idu sa godinama, i nasi roditelji su sve stariji pa moramo i o njima da brinemo, u stvari ne moramo ali bar ja brinem. Da sam dobila dete sa 23 sad bi imalo dvadeset ovako Vilenjak je tek na pocetku puta... A sem toga sad se ja osecam dobro ali kad on bude imao deset ja cu imati pedeset, on dvadeset ja sezdeset a kad bude u mojim godinama tesko da mogu da budem i ziva. To su isto razlozi protiv drugog deteta mada mogu biti i za, cisto da ima nekog najblizeg kad muza i mene ne bude... I ja sam imala neke snove sa decakom i devojcicom, uvek je bilo dvoje dece... No videcemo...

Uvek sam mastala o kuci punoj dece , troje ili cetvoro najmanje. E , pa sad , sudbina nam nije bila naklonjena , pa smo ostali na jednom detetu , i to posle 14 godina braka , putem usvajanja . Kako vreme prolazi , sve mi teze pada da ona nikad nece imati brata ili sestru , jer znam koliko znaci imati ih. Ja obozavam mog mladjeg brata , da nije bilo njega ja danas ne bi bila takva kakva jesam . Iskreno , meni je moja malena ceo svet , i da moram zivot ponoviti opet bih ovako ako bi znala da cu dobiti nju , ispunila mi srce i dusu . Ali imamo mi jos ljubavi za dvoje , troje dece. Nadamo se jos , mozda se desi neko malo cudo ...

Ja razmisljam otprilike kao Simona..... Kad sam bila mlada (i u nekim drugim vodama, daleko od pomisli i na brak i na decu itd.) i kad je sve bilo u domenu zelja i teorije, bilo mi je nezamislivo da imam samo jedno dete a kamoli problem oko ostajanja u drugom stanju....

Sad, Bogu hvala na ovom nasem sinku, neka nam je ziv i zdrav, rodila sam ga sa nepunom 41 godinicom i mislim da ne bih mogla sve ispocetka............. A zao mi je sto ce ostati jedinac.......

ja imam dva sina zeljamije još cjedno ali sudbina je htjela da ostanemo na dvoje

Ja sam oduvek maštala o više dece...i nadam se i trudiću se, kao i do sada da ih bude dvoje...

Mastala o dvoje, a presrecna sto mi je Bog dao da budem usvojena mama nasem sinu. Jedno vreme smo hteli da udjemo u proces usvajanja jos jednog deteta ali smo odustali, jer nas sin nije spreman da ima "konkurenciju'. Onog trenutka kad smo njega dobili, nasla sam onaj deo sebe sto mi je nedostajao

Hmmm... ja nisam htela ni jedno dete. Bas sebe nisam mogla da zamislim kao majku, kao nekog kome drugi diktira tempo zivota, nekog ko je emotivno zarobljen do kraja zivota... a onda sam se udala i dosla u zituaciju da mi preti kriza u braku jer mm hoce dete... onda sam pristala, ali nikako da dodje do trudnoce... onda sam se nervirala sto mi ne ide vise nego on... onda je dosla nasa Lenka i odmah sam pozelela jos...posle 14 meseci je dosla nasa Milena.... one su moj svet, 24 sata, ne idem u WC kad mi se ide, ne spavam kad mi se spava... gde god krenem vucem dvoja kolica, dva autosedista, dve torbe, kupujem dve vrste pampersa... i zivim za njih, srecnija nego sto sam ikada bila... neverovatno, ali ja stvarno uzivam, a to mi je bilo nezamislivo... lako sam prosla kroz trudnocu, lako sam prosla kroz CR, lako sam prosla kroz bebece dane... ALI ostacu na njih dve iz nekih sitnih, ali licnh razloga.

....ja zelim troje dece...pol mi nije bitan, nije nikada ni bio...
mm zeli dve devojcice...kaze vise mu ne treba...

da je bilo srece sada bi svo troje bilo i rodjeno, ovako sam malko zakasnila ali se nadam da cu sve da ispostizavam

Ja sve mogu reci kao Lena..... i cini mi se da pored nje ne bih mogla jos nekog toliko da volim.

Kada sam mislila da je lako dobiti decu planirala sam dvoje ... sad molim Boga za bar jedno - samo da je živo i zdravo.