USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Naše dete ima 4 godine i ne bih je menjala ni za jednu bebu 😋

Naš sin je isto imao 4 g kad smo ga usvojili. Sad ima 8 ipo i još se nije 100 posto prilagodio. Jeste da nema pelena, učenja bebe da hoda i ostalog al zato ima drugih problema. Emotivnija su starija deca i više vezana za hranitelje pa im je u glavi haos i emocije su im na dve strane. Nisam ni zamišljala da će misliti do skoro da ima dva para roditelja i da može da ide kod hranitelja kad poželi. A tek grebanje, udaranje i samopovređivanje samog sebe je bilo za mene užas. Ali sve je prošlo i sad imamo normalno dete koje je najbolji đak u razredu, ima brdo diploma čak je re 10 dana osvojio srebrnu medalju na takmičenju u džudou, drugi u Srbiji!!!!! iI tako...
Samo hrabro i nek svako gleda prema svojim mogućnostima i karakteru dal usvaja bebu ili starije dete.

Drage moje,
Prvo sve da vas pozdravim, pratim forum otkako smo u postupku ali nikako nisam stizala da pišem. Meni je sve što sam ovde pročitala neizmerno značilo da me ohrabri, a sve znamo kako izgleda škola roditeljstva i postupak, posle svih vto postupaka i borbe, bar je nama bilo baš teško. Moram da podelim sa vama naše iskustvo, mi smo u decembru 2020. predali dokumenta, vrlo brzo su nas zvali, i mislim da to prvenstveno zavisi od centra, moram da kažem da je naš tim bio sjajan i brz iako je korona, dobili smo podobnost u septembru, i odmah su nas zvali za dete, mi smo doduše stavili do 5 godina i bili smo vrlo otvoreni, taj prvi poziv bio je onaj pravi i evo nas na prilagođavanju 😀ja još uvek ne mogu da verujem, kad smo već bili izabrani. Mislim da je to stvarno bilo sudbinski. Zvali su nas i za jednog malog decaka i jednu devojcicu, koji su mlađi od našeg deteta, ali taj prvi poziv je bio dobitni, mi smo želeli naše malo blago, prosto oboje smo imali taj neki osećaj i pre ali i posle prvog intervja, i to je stvarno bilo to.
Sto se tiče prilagođavanja starijeg deteta, mislim, sada iz našeg iskustva, da je to individualno, definitivno nema pravila. Većina želi što mlađe dete, ali kod starijeg deteta se već vidi da li je psihomotorni razvoj u redu, da li dete govori, što je meni na primer značajan plus. Ono što je meni zanimljivo jeste kad su nam rekli, a u školi roditeljstva kažu upravo suprotno da je bolje kada je dete kod hranitelja, a to ne mora da bude slučaj, svi znamo, zavisi koliko hranitelj radi sa detetom, u centru su nam rekli da je mana što dete njih doživljava kao mamu i tatu i teško se odvaja, što nije slučaj sa domskom decom koja jedva čekaju mamu i tatu i taj prelaz je lakši. A mana je sto nemaju nikakvo iskustvo porodičnog života i spoljnog sveta. Strah od svega novog, strah od ljuljaški, životinja, itd. Takođe rekli su nam da su domska deca stalno pod nadzorom lekara, psihologa, vaspitača, logopeda, i u tom slučaju možete dobiti mnogo detaljnije izveštaje o zdravstvanom stanju i svemu što vas zanima.
U našem slučaju prilagođavanje ide dobro, da, neće da jede ponekad, ima napade besa ponekad zbog umora, naročito popodne jer neće da spava, bilo je plakanja uveče pred spavanje ali svaki dan je sve bolje i bolje i opuštenije. I mislim da to isključivo ima veze sa karakterom deteta i koliko se sa njim radilo a to nikada ne možemo znati dok ne dođe kući. Svaki dan je drugačiji ali uhodavamo se. Inače, ja sam zvala centar s vremena na vreme, ne mislim da je u našem slučaju to nešto ubrzalo jer rade dobro, ali mislim da u nekim slučajevima treba zvati i biti uporan i da može da pomogne. Svima želim pravi poziv, onima koji se prilagođavaju, da sve prođe što laganije i da nastavimo da razmenjujemo iskustva jer nas čekaju razni izazovi ❤️❤️🍀💚🍀💚znam koliko je meni bilo teško, mogu slobodno da kažem užasno i koliko sam bila sluđena, trebalo mi je vremena da se otvorim i oslobodim svih strahova, a tu ste mi vi, članice pomogle najviše, da budem iskrena. Koliko znači prava reč utehe i podrška ❤️❤️ i mogu da kažem osećaj je neverovatan, inače taj dobitni poziv, kada sam spustila slušalicu, odjednom mi nista nije bilo vazno, nisam morala ništa da znam, naravno posle je proradio racio, a sta ako bude ovo, a sta ako bude ono, ali sam to prevazisla. Jedna terapeutkinja mi je lepo rekla, pustite sve, gledajte samo kakvo je dete, genetiku ako brinete, ni za sebe ne znate. sto mislite da znate, znate je do 2. kolena, ako i toliko jer se o mnogo cemu nije pričalo, a necete nista znati ni za biološko, takođe sredinski faktor mnogo utice na disfunkcionalnost porodica, to je bio najbolji savet koji sam dobila o usvajanju od nekoga ko ima bas iskustva iz prakse i to sa usvojenjem. Napisah ja roman 😊veliki ❤️svima i 🍀🍀💚

Crvena detelino, čestitam od srca. Biće tu i lepih i stresnih situacija, ali proces adaptacije je takav. Svi smo prošli kroz to, naš je prve dve nedelje bio strašan po sve nas. A sada posle 5 godina , evo je u školi đak prvak. Sada se natežemo oko domaćeg i hvalimo postignutim rezultatima.

Hvala mnogo! Istina, neverovatna sreća ali strepnja, kako će teći prilagođavanje. Značilo bi mi iskustvo članica kada i kako su, shodno uzrastu, počele da pričaju o usvojenju, znam da je rano ali vreme brzo leti, pa kad budete imale vremena 😊ako može neki savet, predlog, ideja, iskustvo 💚🍀veliki pozdrav svima ❤️❤️

Ja sam svojoj ćerki rekla da je usvojena nešto pre trećeg rođendana, tj.da je rodila druga žena, ali da smo joj mi mama i tata.

Moj sin zna da ga je rodila druga žena, hraniteljica je odradila lavovski posao. Spremamo se za četvrti rođendan a u februaru smo slavili prvi nađendan- dan našeg upoznavanja. Kao da je oduvek sa nama. Sjajan mali čovek ❤

Dobra noć borilice moje,evo i mene. Tu sam pratim iz prikrajka sta se desava,sta ima novo.Ko me nije ispratio od početka ukratko 2 op. Tumora na mozgu. Epilepsija prisutna. Inv.penzioner. Ne znam kako vi ali meni je takva trema u stomaku. Ja sam u takvom preispitivanju.Šta ako sam pogrešila? Šta ako se pokajem? A verujte kajanje me razara,tiho me jede.Ne znam da li vi koji čekate isto imate taj osećaj? Što je najgore ne znam ni sama da opišem kako se osećam.Možda strah... Verujte kada vidim poziv sa nepoznatog broja mene strah da se javim.Ali eto javim se uz strah koji mi je postao senka. I dočekasmo i mi poziv. Doduše drugi jer prvi je bio prosto neprihvatljiv. Četvoro dece ali dvoje bi dali na usvajanje jednoj porodici,a dvoje drugoj pod uslovom da se posećuju. Rekla sam odmah NE. Uz njihov predlog da popričam sa suprugom,na šta sam odgovorila da nema potrebe za tim jer znam da ni on nije za tu opciju. Ok,prošao taj poziv stigao drugi.Nakon skoro godinu dana. Baš na moj rođendan. Za dečaka od 3 god. I onda se ja uspaničim ne znam gde je levo gde desno. Da li hoću da li neću...šta ako neću hoću se pokajati? A ako prihvatim hoću li pogrešiti? Toliko preispitivanja....strašno. Pa onda me uspaniče sa informacijama o detetu. Pa da pitamo na intervjuu sve što me zanima. Toliko me uzbune i ovako pogubljenu da se još više pogubim. Mm je opušten skroz i samo govori opusti se, kako odlučiš tako ćemo.To ne volim uopšte,hajde zajedno da rešimo. A gledam ga sa sinom od brata koliko je srećan. Pa bude mi žao da uskratim njemu da se ostvari kao otac.Da li je neko bio ovoliko uplašen? Ovoliko se preispitivao?
Drugarski pozdrav

Kutanjke moje ,lomljava u glavi. 🤪 Milion pitanja a odgovora nema. Zanima me svasta. Kako se odvija taj razgovor? Gde? Sa kim? Jel prisutno dete? O cemu se prica,sta pitaju? Joj verujem da ubijam u pojam i da sigurno neko od prisutnih koji su procitali moj post misle koja sam budala. Ali samo sam prenela bukvalno kako se osecam. Bez ustezanja i uvijanja. Veliki pozdrav

Okice,nisam iz price usvajanja ,al rodila sam devojcicu iz VTO price u svojoj 49.godini pa te razumem u potpunosti.Nemogu ti pomoci u delu o proceduri i kako teku ti razgovori.Ti strahovi i preispitivanja su normalni.I ja sam se lomila i pitala da li u ovim godinama ici dalje i roditi dete koliko cu mu pruziti,da li cu moci ispratiti njeno odrastanje,da li ce me zdravlje posluziti da je izvedemo na put i milion toga haosa u glavi.Al zelja za detetom je pobedila i sebi sam rekla uspecemo.
Moje misljenje je da se na tom razgovoru ponasas prirodno i odgovaras kako iskreno mislis iz duse.Iskrenost uvek pobedi.Ljudski je biti i uplasen i razmisljati o svemu jer nije to mali korak u zivotu,al veruj prvi osmeh kad dobijes od deteta i ljubav u ocima zaboravi se na sve,Budi samo svoja,hrabra kao sto si do sad i uspeh je tu,i naravno uvek odlucujete vi da li ste za to ili neko drugo dete,al i ovo veruj kad se poklope sve kockice univerzuma docice i bas vase dete koje je vama sudjeno i vi njemu i uzivacete ostatak zivota.Bice tu jos briga ,al bice lakse nego sad.
Veliki pozdrav nadam se da sam bar malo pomogla.Samo hrabro napred.

Draga Okice,
Naravno da si luda od pitanja, ja nisam znala gde sam, nema sta mi nije prošlo kroz glavu, od genetike, svih užasnih prica kojima su nam punili glavu, da li mogu, strahovi, panika. A šta ako...
Evo šta je meni pomoglo :
1. Da li mogu da zamislim život bez deteta jer dođe trenutak kada je naš izbor konačan, neke žene uspeju a neke ne, da li možeš da prihvatiš tu opciju i da li možeš da prihvatiš tu opciju ako znaš da je bila tvoja odnosno vaša odluka a ne prosto splet okolnosti da nije ni bilo šanse pa eto, sve ste uradili a nije se dalo, nisu vas zvali itd.
2. Možeš li da prihvatiš da dete ima mamu koja ga je rodila i svoju priču, ti ga nisi rodila ali ti ćeš mu, vi ćete mu biti sve, ceo svet i ljubav i podrška i vaša veza će biti neverovatna i snažna.
3. Nijedno dete koje usvajamo nije savršeno, svako ima ružnu i tužnu priču, nema lake, samo na izgled.
4. Koliko ljudi poznaješ u svom okruženju da imaju nekog problematicnog u porodici, zavisnika, alkoholičara, kockara, narkomana, nasilnika, sa nekim psihičkim tegobama? Ja dosta, u stvari ne znam porodicu a da nema "crne ovce" ili neki problem, ali se to krije. Kada sam se savetovala, jedna odlična psihijatrica mi je rekla, gledaj dete, ne možeš da znaš da li će se nešto ispoljiti, i kada, i za sebe znaš do 3 kolena, a ko zna šta ne znaš. Nema pravila, nema garancije ni da će tvoje biološko dete biti zdravo.
4. Da, užasno zvuči kada ti kažu znate, njena majka je hapšena zbog prosjačenja, njegov otac je bio nasilan, testirali su ga na hepatitis i sidu ali to je tako, doživiš šok, ali ti sama moraš da vidiš šta možeš da svaris, moj muz je bio rekao, uvek ce biti nesto, zamisli da je dete zlostavljano seksualno ili da ima traume zbog nasilja. I kada tako pogledaš, uvek je nešto. Bitno je da je dete zdravo. Njihovi roditelji su nekada bili obični, kao mi, ali desilo se da su napravili neke izbore ili im se život desio. Imali su i talente i pamet i nadu i želje sigurno, ali tako je kako je. Bila majka maloletnica, narkomanka ili žena u 40 im koja je zatrudnela van braka.
5. Ja imam 43, mogu da živim udoban život bez briga ili da budem kao i svi roditelji, pa šta mi Bog da.
6. Ako usvojim, imacu preko 60 godina kad dete bude imalo 20ak, ko zna koliko ću živeti, daću mu šansu da ima život, da bude voljeno, srećno, brinuću o njemu i boriću se za njega, volecu ga najvise na svetu i ako i ne ispadne sve kako bih želela, ova ljubav vredi svega. Sreća je neopisiva kada te pogleda i kaže ti si mama.
7. Ako si dovde došla i pitaš se sve to znači da je sve kako treba, jedino što treba jeste da slušaš sebe, šta možeš, šta ne možeš i da se ne plašiš. Nemoj iz straha da prihvatiš dete ako osećaš da to nije to. Svako dete ima roditelje koji su mu suđeni.
Ja sam se raspisala, ali znam kako ti je, i znaj da kad ga zavoliš, tvoje je kakvo god da je, neće ti biti ništa važno, sve ce ići svojim tokom, nećeš imati vremena ni da razmišljaš o tome. Bićeš srećna i ispunjena iako sada misliš da to nije moguće. 🍀🍀💚💚Ja toliko volim mog sina, da nisam nikada mogla da zamislim da je takva ljubav moguća.

Crvena detelino kada bi samo znala koliko mi znači svaka reč podrške. Nekako se osećam jača,odlučnija na našem putu ka usvajanju. Ne znam koja pitanja postaviti,ne znam šta me zanima,a svašta me zanima. Blokirana sam u glavi 😱🙃🤪 Znam rećete šta me zanima da pitam 🥺U svakom slučaju hvala na razumevanju,na svakoj reči.

Okice,
Bićeš sluđena i trebaće vremena da uđeš u štos, ja sam bila sba stegnuta, ni tamo ni vamo, muž opušteniji, gledaju nas sa detetom kao u zoološkom vrtu, svi sede a on ćuti sve vreme, samo da, ne ( inače priča), teško njemu, teško nama, o tantrumima i besu da ne govorim, 3 godina, ne faza, pa se boji tuša, pa se boji spavaće sobe, neće danju u sobu, plače, pa panika od psa, pa se boji goluba, mačke, jakih zvukova, nije hteo u parku da priđe ničemu, pa neće ništa da jede, sludeli me psiholozi, srećom pa je naša socijalna radnica stvarno žena zmaj koja je puna podrške i ohrabrenja, za neke druge mogu da kažem da su bili vrlo onako... ne mogu da nađem izraz, eto mogu da kažem da se osetiš i jadno i nesposobno i kao drugorazredni roditelj, i baš u tom trenutku pričam sa ženom koju ne poznajem dobro, ali zna da smo u procesu i ona mi kaže, ja sam usvojena i da znate ja svoju majku volim više nego što će mene moja deca ikada voleti, a mnogo me vole i ona je najvažnija osoba u mom životu. Znala sam da sam usvojena, upoznala sam biološku porodicu i ja to što sam usvojena vidim kao šansu koju sam dobila u životu da uradim mnogo više i budem srećna.
I kad dođe detekod vas, dan po dan, dete je dete, toliko su željni ljubavi i mame, nežnosti, adaptacija neće biti laka ali to tvoje preispitivanje je normalno. 😊Slobodno piši ovde sve što ti padne na pamet, sve smo mi prošle kroz vatru i svaki dan je drugačiji, stalno je neki izazov, kao i kod bioloskih porodica. I sve smo bile, bar ja, a verujem i ostale članice, mnogo uplašene i imale tremu. Mi smo išli na vikend kad su nam javili da smo izabrani, da se odmorimo, ne da se nismo odmorili, nismo spavali 3 noći, kao dva zombija smo bili 😂trema nas je ubila, hiljadu pitanja i dilema, da li ćemo uspeti, a dete samo treba voleti, razumeti i biti iskren sa njim. A sve ostalo je kao i kod bioloskih roditelja, sigurno će biti kriza i problema, to je roditeljstvo.

Okice, mi smo usvojili devojčicu od 2 godine pre 5, 5 godina. Bilo nam je bitno da je dete psihofizički zdravo. Mi smo je strasno želeli. Ali, kad je došla muka, velika muka. Prilagođavanje je bilo mučno. Spremite se na to, pa ako bude bilo lako, veliki plus za vas . Deca su uglavnom u hraniteljskim porodicama i njih doživljavaju kao roditelje. Mi usvojitelji smo stranci. Što se tiče razgovora, na razgovor se ide samo u centar za socijalni rad. Dete ne možete videti sve dok se ne odluči da ste vi izabrani za usvojitelje. Eventualno mogu vam pokazati fotografiju deteta. Nama nisu čak ni to. Razgovor je na temu što ste se odlučili za usvojenje, da li ste za to da kažete detetu da je usvojeno, da ispričate vašu svakodnevicu itd. Sve što vas zanima o detetu možete pitati. Ako odustanete od tog deteta, niko vam neće zameriti. Nama su sve iskreno ispričali o njoj. Sve što su znali. Onda ide čekanje jedno nedelju, dve, možda čak i duže. Ako te još nešto zanima pitaj slobodno.

Hvala Danara i tebi i svakom ko i pročita bar. Malo se opustim pa se opet uspaničim. Baš mi je onako čudan osećaj. Mi nažalost na VTO nismo mogli zbog mog zdr. stanja, a prirodno evo već godinama ništa. Sad čitajući volela bih da imamo prilagođavanje kao @mimi85 🥰 verujem da ih je bilo više samo sad njeno navodim jer je 'sveže'. Da sve teče kao po loju,što bi rekli. Ali verovatnoća za to nam je mala iako verujem da će baš lepo proteći. Pitanja? Šta pitati ? Hvala mnogo svima. 🥰🌸

Najlakša je adaptacija dece oko godinu dana, što je dete veće teže ide. Što se tiče dileme "stari smo već imamo po 40 i nešto godina", jesmo ali u duhu vremena u kom živimo i nismo. Ja sam imala 41 godinu, a suprug 39 godina kad smo usvojili devojčicu. Znam neke koji su bili i stariji. Nemoj da vas to obeshrabri. Što se tiče genetike, ni kad ga rodiš ne znaš kakva je kombinacija gena ispala. Tako da samo napred..

Drugari moji samo da javim da smo konacno dobili poziv da idemo da se upoznamo.Sreca sreca radost 🥰 Znate onaj osecaj 'To je to'🥰 Sigurno sam pitala jer milion pitanja sam imala. 🤪Naravno imam ih i sad. 😱 Sta pitati vezano za dete? A pri tom ne biti neumesan,previse radoznao i zalaziti u neke detalje a da njima,Soc. Radnicima ne bude previse ispitivanja. Jooooj jako sam uzbudjena. Mama,ravna linija. Brat i muz odusevljeni 🥰 a ja kao sto vidite po postovima 🤪 jedan trenutak extra to je to,drugi haos u glavi 😬

Okice samo napred podrska od mene,samo pozitivno.Bice u pocetku mozda tesko al sve ce to doci na svoje.

Hvala micam. 😊 Sigurno ce biti teskih momenata.😬Ali i sa sopstvenom decom bude teskih perioda.U mojoj glavi nas decak je sa nama. Nisam ga ni videla ali eto tako osecam. Polako pripremamo sobu. Doduse svakako je bio plan da se namesti bez obzira. Samo eto sada se poklopilo.

Kutanjke ,sutra je taj dan,idemo da se upoznamo sa našim dečakom. Uzbudjena sam. Imam osećaj kao da idem na porođaj 🥰 Za sada bez nervoze. Podršku svojih najbližih imam,što mi je najbitnije. Niko sem mojih ne zna ali nekako nisu ni pitali pa nismo ni rekli. Mozda i bolje. Samo cemo se pojaviti sa njim 😆 Ok. Sad. Idemo da se upoznamo. Vidimo se upoznamo. Ok znam opuštena samo,ali kako sa njim? Ja sam imenom da kazemo? Da mu se obracam kao jedna teta ili kao buduća mama? Pretpostavljam necemo sve vreme biti sa njim ,bice malo sa nama valjda? I onda bombardovanje pitanjima. Mm opusten,totalno. Msm i ja sam,za nepoverovati. Kazem ajde da vidimo koja pitanja da postavimo. Kaze ma daj kakva pitanja,trazili smo zdravo psihofizicko dete. Opusti se. Reko opustena ja 🥰 i tako. Eto želela sam da podelim svoje uzbudjenje i postavim par pitanja. Uzivajte ,pozdravcic 🥰

Okice, najbolje da vas u početku zove imenima, a vremenom vi među sobom počnite da se obraćate mamom i tatom. Nama je trebalo jedno dva meseca da počne tako da nas oslovljava. Koliko je star dečko? Mi smo bili smešteni kod hranitelja, tako da smo svih tih 5 dana bili zajedno sa devojčicom.
Vama želim sreću u adaptaciji ❤️

Danara decak ce 3 godinice. Pa i mislila sam tako jer prvi put idemo da se vidimo. Drugi poziv,prvo upoznavanje. Nekako mi nema smisla da nas oslovljava sa mama ,tata. Pa dete bi se skroz zbunilo da mu stalno dolaze mama i tata drugi. Bas cekam da ga vidim 🥰 Jel ste vi odlucili za prvo dete ili ne?

Okice, mi smo bili na tri razgovora. Prva dva puta su izabrali neke druge ljude. Inače, imali smo jedno 5-6 poziva, tako da neke nismo prihvatili, jednostavno nismo bili spremni za takvu priču. Naša devojčica nije htela ni da nam priđe, sakrila se iza hraniteljice. Prvi susret je bio u centru za socijalni rad. Meni su savetovali da kliknem i raširim ruke i da joj kažem dođi kod mame. Naravno da nisam tako postupila. Dete oseća da se nešto dešava, oseća nemir hranitelja i zato se plaši. Nije ni hraniteljima sve jedno da se odvoje od deteta. Tako da je sve to stresno za sve učesnike.

Aha,vama je isto bila predocena prica o detetu pre upoznavanja?

Okica84 ::Aha,vama je isto bila predocena prica o detetu pre upoznavanja?

Naša mala je od rođenja bila u hraniteljskoj porodici, majka je bila poznata a otac nepoznat. Sve što su znali o biološkoj porodici bilo nam je rečeno. Sve o detetu vezano za zdravlje, razvoj i intelekt je isto rečeno. Dete je u potpunosti bilo psihofizički zdravo i napredno, inteligentno ali tvrdoglavo do bola i nepoverljivo.