Korak po korak na putu do bete +

Idi na jogu, to je dobro, opušta. Možeš na bilo koje vežbe gde možeš da izbaciš negativnu energiju. Slušaj muziku, čitaj knjige, ne gledaj TV, mislim na informativu, već samo serije i filmove bez nasilja , idi u duge šetnje, druži se sa ljidima koji ti prijaju, koji ti ne oduzimaju energiju i td.

Hvala mamadabudem, joga bi mogla da bude dobra stvar za mene. Ovo ostalo pokusavam - ne ide mi, ali pokusavam... valjda sam bila depresivna posle svega pa mi je muzika, na primer, samo smetala. I posle svega, uvece kada legnem - imam osecaj kao da vristim u sebi od straha. Nikada mi se to nije desilo pre pa me to dodatno uplasi i onda, valjda, idem u spiralu negativnih emocija.

Mislila sam da krenem i na akupunkturu, ali ne znam koliko je to delotvorno. Da li neko ima iskustva sa tim?

PA ne može da škodi akupunktura. Ja bih lično izabrala jogu i brzo pešačenje cca 5km dnevno. Da bi funkcionisala moraš da izbaciš negativnu energiju koja stvara strahove i stres. A ta negativna eenrgija se izbacuje fizičkim naporom, vežbanjem itd. E sad, treba napraviti balans pa ni ne preterivati sa fizičkim naporom.

Dobro pitanje, ja imam isti strah, samo od vracanja zamrznutog embriona. Sve je super dok se prikupljaju i lede, ali sama pomisao na et i čekanje bete mi stvaraju panican strah...i draže mi je da znam da me tamo negde zaledjeni čekaju, neko činjenica da ako ne uspe et moram sve ispočetka...onda nikako da se nakanim da udjem u to...

Psihoterapija...

Hobbes, https://kutak.forumotion.com/f49-psiholoski-aspekti-lienosti-kod-steriliteta
Imamo citav niz tema na ovom delu foruma, iscitaj ako nisi, mozda ti nesto pomogne, mozemo i tamo nastaviti diskusiju.

https://kutak.forumotion.com/t523p525-kako-se-nosite-s-problemom-steriliteta#591467

Prekopirala sam ovde poruke, da ostanu i za druge clanice koje citaju. Mislim da mnogima moze biti korisno,jer svi smo mi imali neki od strahova u ovoj borbi.

Eve, akupunktura itekako moze da pomogne.
Ja nisam mogla da verujem koliko sam bila smirena od ET do bete, sto je bilo celih 15 dana. Mogle su sekire oko mene da padaju I smak sveta da bude, muz da me nervira doludila, ja nista. Samo od akupunkture koja mi je radjena u Pragu pre I posle ET za smirenje, na dan ET.

Hobbes, bila sam na savetovanju sa psihologom ali meni to nije previse pomoglo. Ovaj terapeut se koncentrisao prevashodno na otkrivanje uzrocnika straha, a meni je to prilicno jasno i nije mi bio potreban strucnjak da analiziram strah od neuspeha, strah od bola, strah od razocarenja sebe i partnera,... Ono sto mi nisu dali je neka konkretna mentalna vezba/metoda kojom bih taj strah mogla da prevazidjem iako sam pitala - uglavnom se sve svelo na ocekivanje da ce strahovi sami od sebe nestati kada im spoznam uzrocnik.

Biksi, hvala za linkove - pogledacu teme - da nastavim tamo ili je ok da pisemo i ovde?

Principessa - potpuno razumem, dok jos ne zapocnes proces - nada je negde ispred tebe... imas razloga da se nadas da ces imati cemu da se nadas, nada u potencijalu. Kada u to udjes, tu je onda ili-ili... nekako je sve konacno. Ili ce uspeti ili nece. Nema potencijala, nema nade u nadu. Licem u lice sa desavanjem i njegovim pozitivnim ili negativnim ishodom.

Babybear, hvala na preporuci. Definitivno cu pokusati sa akupunkturom. Ima jos par stvari za koje se nadam da ce mi pomoci da ih sredim, ali nek' mi samo pomogne da se smirim i da spavam mirno nocu, bice dobro za pocetak.

Navijam jako za tebe Eve.
Mozda ti I veca pauza treba. Uradi sta god da se oporavis jer ces u protivnom I fizicki razboleti organizam zbog neminovnog pada imuniteta, a to ti ni malo nije potrebno. Kiss

Eve draga znam kako se osecas,al pokusaj da verujes cvrsto i pobedi strah.Drugarica je imala 2 spontana u 4-om mesecu psihoterapija joj nije pomogla,pomogli joj razgovori sa kaludjerima u manastiru Remeta.Izasla iz svega i rodila devojcicu

Eve meni je dosta pomoglo slusanje Ane Bucevic motivaciski govornik i citanje raznih linkova o pozitivnim mislima o vjeri npr.Vesna Biorac.Srecno!

Bas tako kao sto si opisala draga Eve. Strah od tog ili-ili, i ukoliko bude negativan ishod, opet pocinjes od nule, sto zaista ubija iznova i iznova...
Ne kažem da je lako ni kad se ide na doniranu jc, ali bar nemaš celu odgovornost ti. Bar znaš da kvalitet jc ne zavisi od tebe i da od tebe zavisi samo et. A kad bar nemam ovu prvu brigu, to mi se nekako čini kao manji teret sveukupno. Šta znam...
Ja isto ne verujem u pomoć psihologa, psihijatara i bilo koje druge vrste psihoterapije. Svašta sam probala i za neke druge probleme u životu u kojima sam se zavezala sa sobom u cvor, pa nemam utisak da su mi pomogli dok se prosto prirodno sam problem nije rešio vremenom. Uvek kada mi je trebalo da mi pomognu tada, tog trenutka, da mi olakšaju moj trenutni teret, ništa mi nisu pomogli. Sto da ih plaćam onda kad znam i sama da će se to sve jednom rešiti i biti iza nas kad postanemo mame, ali to kad treba dočekati...

Drage moje i ja sam tu negde na ili-ili putu.Ne verujem ni ja u te terapije razgovorom,ako treba iskren razgovor pre sam za neku blisku osobu koja me dovoljno poznaje to mi pomaze.Iz krize da izadjem pomaze da se posteno isplacem i izbacim sve iz sebe.Za sebe kazem da sam jaka i drzi me vera u uspeh i nada da ce sledeci postupak biti uspesan,neverovatno al u to verujem beskrajno i to mi neda da padnem do dna.Strah u klasicnom smislu nemam jer sutradan od neuspeha ja kujem planove za dalje.Vise me strah koliko ce mm pasti i koliko ce mi trebati da ga vratim i krenemo dalje i ubedim da cemo uspeti nego sto ga ja sama imam,nekako verujem da cu biti majka.

Verovanje je pola izlečenja...ako bar malo veruješ da će ti psiholog pomoći- do rezultata će se stvarno i dolaziti. Nije psiholog tu da vam da rešenja problema, nego da vas navede na pravi put rešavanja istog.
Probajte ovako: na papiru napišite sve svoje strahove i strepnje i onda analizirajte svaki ponaosob: kako je nastao i šta mislite da može da vam pomogne da ga se rešite. Strah paralizuje i koči... sve dok se bojite neuspeha on će i imati vlast nad vama. Ja se npr sa svojim strahovima uporno borim. Npr panično se bojim visine(dubine) ali me to neće sprečiti da se popnem oronulim merdevinama na vrh zgrade da bih uživala u pogledu na grad, nebo, zvezde... Ili da se spustim merdevinama koje se klate do same ivice jezera da bih pokazala sebi da mogu... Parasailingom sam osvojila i nebo. I dalje se plašim visine ali ne dozvoljavam tom strahu da bude jači od mene same.
Razumem strah od neuspeha, imam ga i ja sama, jer ne volim da gubim (a ko pa voli), ali prihvatila sam da je sve ovo lutrija i da je na meni da uradim najbolje što mogu a priroda će sve dalje sama. I na kraj sveta da pobegnem, kad se vratim mene moj "problem" čeka gde sam ga i ostavila...

Mimi, lepo si to rekla i dopada mi se tvoja logika, ali ja pak nekako ne verujem bas skroz u to da je ovo bas tolika lutrija. Na kraju balade u vecini slučajeva, kada se otkriju svi problemi i razlozi prethodnih neuspeha (a u vecini slučajeva se otkriju pre ili kasnije šta god oni bili), dođje se do uspeha. E sad je samo pitanje kada će se to desiti...

Eeee kamo srece da se otkriju SVI problemi I razlozi prethodnih neuspeha, a pogotovu u vecini slucajeva! Pa onda bi sve uveliko imale decu I ne bi se mucile toliko

Ne, nego odeš pomoliš se u crkvu pa ti se onaj odozgo smiluje...tvrdim da za svaki neuspeh postoji razlog i objasnjenje, ovaj ili onaj, samo sto mi ne znamo često koji je razlog. A doktorima je najlakše onda da kažu “to je Božija volja”, samo vi probajte. Time fino speru odgovornost sa sebe...

Meni tek sad ništa nije jasno. I eto zašto ne volim državne ustanove....poslednja tri pregleda, tri različita doktora.
Bila sam sad 14dc na uz da vidimo da li su pukli, primio me neki skroz levi doktor, ali hajde.
I evo....kaže endometrijum 9.5mm (9dc bio 8.5mm). Prvo pitanje, da li in mora da bude deblji da bi trudnoća bila moguća?
Na levom jajniku je bio samo jedan folikul od 18mm a sad ima jedan kolabirani od 10mm i dva manja od 9mm i 6.5mm. WTF? I sta znaci kolabirani??? Prvi put čujem taj izraz.
Na desnom jajniku je bio jedan od 17 i jedan od 15mm a sad ima žuto telo od 18mm i jedan folikul od 15mm.
Nemam pojma da protumačim šta se dešava....deluje mi kao žurka folikula u meni. Please help :*

Kolabirani koliko ja znam znaci da je postojao, ali da nije pukao, već da je kolabirao- smanjio se i polako vene. To se dešava. Taj koji se pretvorio u žuto telo je valjda bio taj koji je pukao. Nek’ me neko ispravi ako grešim...

Principijesa, potpisujem.

Makija tako je kao sto kaze Principessa,ovi sto imas sad raznih velicina verovatno su bili mali pa nisu ih registrovali(cesto dr i ne govore da ih ima i kad ih vide zato sto su mali samo govore za vodece) i nisu sigurni verovatno ce popucati sami i nenose u sebi jajnu celiju(prazni su).Endometrijum od 8mm-14mm je dovoljan za oplodnju,cak nekad i od 7mm i 16mm bude.
sto se tice "lutrije" i uspesnosti do nas je da uradimo sve sto umemo i znamo a za ostalo ne bi trebale da se opterecujemo previse jer smatram(moje misljenje) onda smo u jos vecem problemu i putu ka neuspehu.Sto se tice srece treba verujem,a znam da i svaki ciklus nemoze biti dobitni.Zdrave zene koje imaju decu i mogu da radjaju nikad ne ostaju svaki mesec trudne znaci nije sve do problema,priroda je i tu nesto regulisala.E sad sto mi nismo uspele a htele bi da svaki postupak bude dobitni to je vec druga stvar.Treba sesti i sa sobom popricati ozbiljno,mada je tesko u svakom smislu.Niko ti nemoze pomoci dok sam sebi ne pomognes i dok ne fokusiras misli i zelje na pravo mesto i realno sagledas stvari.Smatram da cvrsto stojim na zemlji i verujem da cu uspeti i trudim se da dam maximum koji je potreban za uspeh,ali ne opterecujem se previse jer to me vodi u suprotnu krajnost shvatila sam to i opet kazem to je moj stav,nemora biti neke od vas.
Da boli,boli jako svaki neuspeh,svaki put pomislim u prvom momentu ovo necu nikad uspeti,al otrgnem se brzo i cinimi se izadjem jos jaca i spremnija za borbu.Medicina napreduje tako i pomoc nama.Verujem i to je moj motiv.

E pa hvala vam na odgovorima, meni je bitno da je sve to normalno jer tek ulazim u tu terminologiju i desavanja oko folikula i sl. Do sad nisu mogli nikako da ih ulove, ili ne puknu pa verujem da je to bilo zbog IR. Sad od kad sam na Glukofazu prvi put ih ima kad treba da ih ima i ima zuto telo.
Mislila sam da endo treba da bude deblji, ali ako vi kazete da je ok, ja vam verujem

Mogle ste pisati tamo gde sam prenela poruke, ovo bi bilo super da ostane i drugim zenicama koje se bore sa strahovima, ali stvarno ne mogu da stignem jer sam u guzvi da ponovo kopiram. Ako ima devojaka koje su slobodne, molim vas iskopirajte ovu diskusiju ne temi psiholoski aspekti licnosti u sterilitetu. Hvala.

Ja to ne umem da radim, a izvinjavam se sto nisam tamo pisala, ne znam gde ste prebacili. Molim bas ostavite nam ovde link do te teme. Hvala 😘