Re: Kako se nosite s problemom steriliteta

od Vecka 11/9/2014, 22:27

CiliVili, mislim da mi je problem isti kao i tvojum drugaricama. Za prvom bebom osecala sam zelju, za drugu osecamo i duznost. I opterecenost je mnogo veca. Ali mnogo je bolje kontrolisemo jako cesto.

Tebi Sad

Laki

od ChillyVilly 11/9/2014, 22:43

Tebi,secam se tvoje price,stvarno je strasno to sto ti se desilo...ali verujem da su vas te teskoce jos vise zblizile.

od ChillyVilly 11/9/2014, 22:58

Ok Laki,postujem tvoje misljenje,iako bih ja radije imala dete sa mm,nego sa bilo kim.Ali,bitno je da znas sta zelis.Posto jasno iznosis svoj stav,sigurno ga i td zna,pa me zanima sta on misli o tome.Zao mi je sto su ti se desile lose stvari,zao mi je sto je tvoj tata bio tako grub prema tebi.Ti imas pravo da izaberes svoj put,bez obzira sta bilo ko misli o tome,pa i tvoji najblizi.
Srecom,postoji i mogucnost donacije,bilo da je zena bez partnera ili da jedno od partnera nema drugu mogucnost da se ostvari kao roditelj.Tako da ne moras da imas konkretnog muskarca da ti napravi dete,ako nisi sigurna u svoja osecanja ili u svog decka.A ako jesi,to je divan nacin da dobijete vase dete,koje cete voleti i odgajati zajedno.Ne verujem da bi ti volela da te td posmatra samo kao osobu koja ce roditi njegovo dete.Roditeljstvo i zajednistvo su mnogo vise od toga.Ali,to je moje misljenje,ti imas pravo na svoje.

od ChillyVilly 11/9/2014, 23:10

Vecka,u pocetku sam bila malo zbunjena da se njih dve zale predamnom,a znaju da ja nemam ni to jedno dete.Bile su u gorem stanju od mene,ja sam njih tesila.Jedna je imala 2 spontana pobacaja na pocetku trudnoce,tako da sam mogla vremenom da razumem koliko je strasno to sa cime se nosi.Jer ja bih to mnogo teze podnela nego to sto ja nikad nisam ni ostala u drugom stanju.A druga je pocela da panici kad je proslo 3 meseca da nisu napravili bebu,a ja mislim sta 3 meseca naspram godina koje su nama prosle.Svakom je svoj problem najveci,bitno je da su one sada mame po drugi put i imaju divnu decicu koju obozavam.I da su one meni velika podrska.

od Tebi 12/9/2014, 01:21

I moj je otac bio los prema meni,al sad kad ga nema,ja se kajem zbog svojih postupaka prema njemu,konacno sam se isplakala...
Nikad necu zaboraviti pogled i zagralja svoga supruga kad sam izasla sa aspiracije...Pogled pun straha,jer me nije bilo skoro 3 sata,a on nije znao sta je sa mnom,pogled pun ljubavi...Mislim da ga od toga trenutka volim jos vise...Sto duze traje nasa borba mi se sve vise i vise volimo Wink

Nevezano za problem koji svi mi ovde na forumu imamo,svaki par se ponekad posvadja,al to je normalno.Meni su deca bila smisao i svrha zivota,al pre sam spemna ostariti bez njih uz coveka koji isupnjava svaki deo moga bica,uz coveka kojeg volim od nokta do zadnjeg pramena kose,nego imati dete ili decu sa nekim, bilo kim...Dete je plod i kruna ljubavi,ako te ljubavi nema,svakako mi je humanije otici na donaciju a ne vezivati nekog za sebe ko tebe iskreno voli,a ti njega nisi siguran :)

od Ema78 12/9/2014, 09:39

ChillyVilly ::Vecka,u pocetku sam bila malo zbunjena da se njih dve zale predamnom,a znaju da ja nemam ni to jedno dete.Bile su u gorem stanju od mene,ja sam njih tesila.Jedna je imala 2 spontana pobacaja na pocetku trudnoce,tako da sam mogla vremenom da razumem koliko je strasno to sa cime se nosi.Jer ja bih to mnogo teze podnela nego to sto ja nikad nisam ni ostala u drugom stanju.A druga je pocela da panici kad je proslo 3 meseca da nisu napravili bebu,a ja mislim sta 3 meseca naspram godina koje su nama prosle.Svakom je svoj problem najveci,bitno je da su one sada mame po drugi put i imaju divnu decicu koju obozavam.I da su one meni velika podrska.

Na ovo moram da se nadovezem... posle nekog vremena provedenih u raznoraznim borbama za ovo ili ono, shvatila sam da, kada nam se ljudi zale na neke svoje probleme, to uglavnom cine jer nam veruju i nadaju se da cemo im nekako pomoci. Pogotovu ako su nam bliski. Pre su me tkve stvari nervirale, ali vremenom sam naucila da cenim kada mi se neko pozali...

Sto se tice Veckinog problema, ja je potpuno razumem... nismo bas u panici, i nismo bas optereceni, ali bih ja jako volela da Petar ima nekog svog, da ne bude sam. Radimo na tome, pa cemo videti kako ce ici.

Laki, moram da citiram : kad neko nesto zeli, cela vasiona se pokrene da se ta zelja ostvari. Ali, draga, oprosti prvo svom ocu, i sebi, pa onda napravi ratni plan. Da bi bilo sta dobila, prvo moras biti u miru sa sobom. Veruj mi, mnogo je tesko odgajati dete bez prisustva oca/partnera... emotivno iscrpljujuce i fizicki i tehnicki skoro nemoguce. Iako imam muza, on jednostavno nije tu... ni za mene ni za dete, i x puta mi je doslo da se raspadnem, jer su mi npr tusiranje, odlazak u wc, dorucak, kafa uglavnom bili nemoguca misija. Hvala bogu pa sam angazovala dadilju. Ali, i za to sam morala prvo neke stvari da rascistim sa sobom, sta ja to zapravo zelim.

Nego, devojke, samo napred, sve nas cekaju negde nase bebe !

od luckystar74 12/9/2014, 10:01

Od svoje tridesete slusam prijatelje kako mi vicu nadji nekoga da ti napravi dete....
Vecina mojih drugarica su samohrane majke...
kada sam upoznala md bilo mi je samo zelim nekoga sa kime cu da gledam TV... sada bih taj isti tv zapalila jer svako gleda svoj tv i bulji u svoj komp...
Vecini njih smeta sto imam nekoga i nece da mi dodju u posetu kada je on tu... Prvo pitanje je da li si solo i kada ces biti... kada kazem da ne znam kazu onda nista.. i to me boli... na kraju kada mi on kaze ajde zovi neku svoju drugaricu da idemo negde niko nece nadju izgovore,... a njegovi bilo da su solo ili u vezi izadju sa nama... kako da mu kazem a da ga ne uvredim... i onda se osecam usamljeno strasno jer nemam prijatelje vise...
Njegova sestra mi pravi haos u zivotu...
Ona sedi i sa rodbinom prica zasto je necu na donaciju...
I u fazonu je jbg uvalila sam brata i ne odgovara mi da se razidje od snaje ali snaja mi je katastrofa ali sta cu moram da je trpim jer bi mi se brat vratio kuci...
Sta dalje reci... sve me to boli...
Mome ocu sam oprostila... nema ga vise kao ni moje mame...
Baba i deda su mi bilo ceo svet... otisli su prolse godine odmah posle tate... sa tatom sam uvek imala lose odnose...

od Vecka 12/9/2014, 11:35

Laki stvarno mi je zao zbog svega kroz sta prolazis. Veruj mi da bi ti prijatelji ne bi bili prava podrska i da nemate problem sa sterilitetom, vec sa nekim drugim. Na zalost. Sad

Ostavi takve prijatelje neka ih u lepim usponenama, dok gorcinom i te lepe uspomene ne pokvare.
Zao mi je zbog tvog oca. Verujem da je mislio iz najbolje namere, ali reci i iz najbolje namere izrecene umeju da bole. Meme je otac pitao zasto se udajem za mnogo starijeg coveka, on ne treba da mi glumi oca vec oca moje dece. Mene je to jako bolelo, ne znam kolikk bi me bolela tvoja situacija. Ali onda vremeno. Shvatis da neku bol ljudi besvesno nanose koliko god te voleli. Sad

Drzi se. Jedini nacin da dodjes do uspeha je da ides napred ne obaziruci se na ono sto je iza. :*

Mene je kriza malo prosla, oni snovi su me potresali mnogo, ali verujem da ce za par dana biti bolje.

od Vecka 12/9/2014, 11:40

A moj otac je bio protiv mog braka sa mm, jer je mm bio u braku pre mene i sa bivsom zenom nije imao dece 7god, posle mnogo pretraga. Ona je posle tog braka za 2god rodila dvoje dece drugom coveku i moj tata je verovao da mm ima problem sa sterilitetom. Posebno jer je toliko stariji od mene. Medjutim, kako se ispoatavilo da je sa mn sve u najboljem redu, a sa mnom ne, moj tata ga izrazito ceni jer me i dalje jednako voli i da mu ne rodim vise dece, i da ni ovo jedno nemamo. Moj tata, a sa toliko ogranicenim stavom. Mada ne zameram mu, niti bih imala snage da mu zameram.

od Ema78 13/9/2014, 01:21

Laki duso, tebi treba jedna lepa metla da sve negativno pocistis iz svog zivota. Da su ti to pravi prijatelji, bili bi tu , uz tebe, mada moram da priznam da i moja najbolja drugarica ima taj problem sa mm... a da stvarno ne znam zasto... i taj problem se vuce od kako smo nas dvoje zajedno, ne od kako smo vencani...

E sad, to sto svako gleda svoj tv moze da bude problem... koji nema veze sa sterilitetom...ljudi se ponekad umore malo od partnera... i kroz to sam prosla... ali kazem prosla, sto znaci da su stvari sada ok. Ali, u svim tim trenutcima sam morala da sednem i da sama sa sobom porazgovaram sta JA zelim.

A sto se tice sestre tvog mm... he he, meni moja otvoreno rekla da me nikad nije volela... nema potrebe da ide okolo i da prica... a i sveki mi je carica... do skoro sam se nervirala, a sad me bas boli ovo moje debeljuskasto dupence. Jer, sve odluke koje sam donosila su moje, ovde sam gde jesam jer sam ja tako htela. Psi laju a karavani prolaze...
Jedino sto jeste malo zeznuto to je sto kad dbijes dete u nekom trenutku zavisis od drugih i sto ti treba iskrena podrska...a ko imas takve ljude oko sebe, samo ce te nervirati...ato, metlu u ruke i sve one koji ti salju losu energiju lepo pocisti...

od mamadabudem 13/9/2014, 08:06

U pravu si Ema, metla je čudo! Ja sam pre nekoliko godina dohvatla istu i iz žovota "očistila prijatelje" koji su bili puni negativne energije i koji su baš loše uticali na moje raspoloženje i oduzimali mi energiju... Sad je mnog bolje, imam još jednu osobu koju ću isto tako da otpišem, pa ću ostati sa dve prave prijateljice! yes

od KoMetaK 24/9/2014, 22:24

Decu treba cuvati sa onom osobom sa kojom osecamo da zelimo njegovo dete, tj. da zelimo da imamo malu kopiju tog coveka. Najvaznije je da imamo dobru vezu, brak, a deca su samo nadogradnja toga. U protivnom to sve moze da pukne. Koliko je zivaca potrebno da se bori sa sterilitetom, svaka veza je pred ogromnim iskusenjem, kad se bori za decu. Ona prava opstane i ojaca, one slabe ili iz koristi pucaju. Nikad ne bih stavila prijatelje na mesto ispred svog muza, jer on je meni najveci prijatelj, podrska, ljubav, sve... a oni, oni se menjaju kako vetar duva. Svaka cast pojedincima, ali iskustvo i raznorazni problemi i lepe stvari su me naucili da neki moji prijatleji nisu mogli da se pomire sa desavanjima u mom zivotu, zato su sad na distanci. Nemam boljeg prijatelja i sagovornika od mm. To nam je nasa borba za potomstvo donela, i ako je to jedino sto smo dobili, ja sam zahvalna, jer znam da imam stabilnu i sigurnu osobu na koju cu uvek u zivotu moci da se oslonim.
Prijatelje mogu da steknem kad god u zivotu, uvek ima vremena. A osobu koju volim i za koju bih dala sve u izvotu, sa kojom sam prosla mnogo toga, tesko. Ja sam u poslednje 2-3 godine stekla mnogo novih prijatelja, za ceo zivot. Sto kroz posao, ljudi sa kojima sam radila, sto parove sa kutka koje sam upoznala. Imati njih za priajtelje je neprocenjivo! Prijatelje iz Srbije sa kojima sam bila nerazdvojna sam stavila na mesto na koje su oni zeleli da budu, ne javljajuci se mesecima, godinama, pokazujuci ljubomoru, nezainteresovanost... svakome onoliko koliko zasluzuje! A mm najvise, jer je to sto on zalsuzuje!

od MalaSaJuga 24/9/2014, 22:37

Kometak, citam ovo sto si napisala i nista ne bih ni dodala, ni oduzela, slazem se...mladja sam i nemam mnogo iskustva ali sam videla da ti ljudi okrecu ledja bas iz ljubomore, a takvi nazovi prijatelji mi nisu potrebni...ruka koja mi brise suze i koja zna sta hocu i da nista ne kazem je mm i pravi prijatelj...cesto kad dodje s posla i zaspi onako umoran,pomislim kakav bi moj zivot bio bez njega...gledam ga i pozelim deo njega, bebu koja ce liciti na njega i koja ce biti tu kad njega nema...bebu, koja ce biti plod nase ljubavi...a imacemo bebu, verujem, jer je velika, ogromna ljubav...cesto i zaplacem jer ne mozemo dobiti bebu kao nase komsije, prijatelji, ali kad bolje razmislim, bice, verujem u to...

od nbeograd 3/10/2014, 14:54

Kako se nosim,vrlo tesko...imam 30 god,muz 40 god,u braku smo vec tri god...i nazalost imam osecaj kao da se samo ja kidam i nerviram sto ne ostajem trudna...on kao da se pomirio sa tim,niti zeli da ide kod lekara na ispitivanje(znamo da je on u pitanju),stalno odlaze...a ja svakog meseca nadam se mozda sam trudna...al kad dodje onaj ruzni dan,samo mi se place...evo i sad taj ruzni dan cekam al ipak se malo i nadam...nemam podrsku prijatelja,roditelja jer on ne zeli da o tome otvoreno razgovaramo sa drugima,jedva da hoce i sa mnom o tome da prica...samo obeca icice kod lekara i tako sve do sl.meseca...mnogo sam tuzna, osecam se nemocna...evo pre dva dana mladja 5 god sestra se porodila i dobila sina...nisam imala snage ni da im cestitam...Vi drugi parovi bar imate necemu da se nadate bori te se,idete dalje,verujete sve je bolje nego biti sam i ne pokusavati,mislim da je meni najgore...ja stojim u mestu...neznam mozda sam ja kriva... Crying or Very sad

od MalaSaJuga 3/10/2014, 15:38

nbeograd, slusaj. ovde niko ni za sta nije kriva, nemoj tako...polako...ja sam jedan od tih primera...cekala sam, plakala a muz nije zeleo da ode...ali to svakako mora. ja sam mu jasno rekla ako imamo problem, trebamo ga resavati a ne cekati. nemamo sta izgubiti, gubitnici su oni sto nisu pokusali...i stavi svom muzu do znanja, pricajte...mi imamo cvenu azzospermiju, pa smo jos zivi, a i mnogi drugi parovi, mnogi imaju i decicu, a borili se sa sterilitetom...shvati ti si zena i instikt za postanes mama je jaci,ali znam kako je prosla sam sve to...ako je tm ta osoba sa kojom zelis dete, budi uporna, strpljiva i uspecete...a svakako da je podrska najbitnija...da ti ne pricam samo skrivanje dok je plakao i moj osecaj kad to cujem i vidim...hrabro draga i puno srece... osmeh srce

od nbeograd 8/10/2014, 12:52

markosanja hvala na odgovoru...razgovarali smo,obecao je da cemo ici sl.meseca kod lekara...ako to ne ispuni ja cu polako pakovati kofere...koliko god da ga volim ipak mi je stvaranje porodice na prvom mestu...on se plasi ne uspeha a ja da nikad necemo ni pokusavati

od BiKsi :) 8/10/2014, 23:36

Nbeograd, ti znas bolje tvog muza od nas, ako pali i ta strategija, ucene, zasto da ne, muski su cesto pipi, da se ne izrazim, pa od straha se ne pomaknu sa mrtve tacke. I mom muzu je trebalo sto godina da krenemo po lekarima. Nisi usamljena, budi strpljiva i nadji mu zicu da te saslusa i poslusa. I mm je imao azo, pa smo dosli do potomstva. Bilo je i uspona i padova, al upornost se isplatila. Mnogo sam pokidala zivaca, al takva mi karma ocito.

od BiKsi :) 8/10/2014, 23:36

I svu srecu ti zelim i da uspete u borbi!

od luckystar74 13/11/2014, 20:31

Jos malo i blizi se godina dana od dijagnoze zvane sterilitet... Čitam i svoje postove na istu temu od pre godinu dana...
Neke stavove sam promenila neke verovatno necu ali znam da me je ova borba naucila mnogim stvarima... Tek sada razumem zenice koje su tada pokusavale da mi objasne neke stvari ali ja sam bila u totalnom shocku... Mislila sam da mi se to ne dogadja... Evo posle godinu dana spremam se ponovo u borbu... Verovatno ću morati da se suočim sa svojim najgorim strahom i ponovo udjem na vrata tog ozloglašenog fronta... Ovaj put iskusnija nego prošli..

od Ica1171 14/11/2014, 17:11

Zelim ti puno srece!

Budi jaka, Luckystar74

od tatjanica 16/11/2014, 17:23

....svu srechu ti zhelim lucky! ...samo napred!!!! sunny

od mamadabudem 16/11/2014, 20:36

luckystar74 ::Jos malo i blizi se godina dana od dijagnoze zvane sterilitet... Čitam i svoje postove na istu temu od pre godinu dana...
Neke stavove sam promenila neke verovatno necu ali znam da me je ova borba naucila mnogim stvarima... Tek sada razumem zenice koje su tada pokusavale da mi objasne neke stvari ali ja sam bila u totalnom shocku... Mislila sam da mi se to ne dogadja... Evo posle godinu dana spremam se ponovo u borbu... Verovatno ću morati da se suočim sa svojim najgorim strahom i ponovo udjem na vrata tog ozloglašenog fronta... Ovaj put iskusnija nego prošli..

Samo ti to reši pa u nove pobede!!! osmeh srce

od fight&faith 19/11/2014, 19:16

Ko god kaže da je lako, ne verujem mu. Bitka duga i teška ... psihički, fizički i finansijski. Lepo je kad čovek ostvari cilj, tada zna da je svaki korak vredeo, ali ipak ... mislim da bi opet bilo bolje da nam se deca rađaju bez ovih muka, terapija, strahova, tripova. Da snagu sačuvamo za njihovo odrastanje, vaspitanje i borbu zvanu život. Filozofiram, ne zamerite. Razz

od BiKsi :) 19/11/2014, 22:53

I ja ne verujem onome ko kaze da je lako, sto kaze fajterka Very Happy

. Kako moze biti lako konstantno obijanje lekarskih ordinacija, laboratorija, hiljadu vadjenja krvi, hiljadu puta raskrecenih nogu na ginekoloskom stolu, borbe za razumevanje, a tek podrsku lekara, uh. Ko nema para, taj ga je naje pipi, da se ne lazemo.
Na znam da li bih bila ista mama da sam odmah ostala trudna nakon zbracivanja, ili sto sam postala mama nakon devet god braka. Mada znam da bih tom detetu svakako isto ljubavi pruzala kao sto to sada radim i da bih se isto kao sada zevzecila s njim.

Sto se tice snage, sto si stariji sve je fizicki teze, a psiha se mnogo brze oporavi, ajd tako grubo da kazem, jer se vise ne razmislja o postupcima, da li ce uspeti ili nece, da li ce se skupiti pare ili nece, da li ce se imati snage ili nece, vec se samo razmislja o detetu i obezbedjivanju onoga sto njemu treba. Jer sad konacno imam to malo bice, a pre sam imala samo neizvesnot, pri svakom postupku. I da, fizicka kondicija je jako bitna u odgoju dece, pravo da vam kazem. lol!

I naravno da bi bilo bolje da se nijedna od nas nije namucila oko dobijanja potomstva.

od BiKsi :) 4/12/2017, 17:11

Eve ::Drage zene, moze li savet?

Ako se secate, mi smo isli na nasu prvu VTO u junu i desilo se sta se desilo (imate u potpisu). Nekako sam prezivela ono 5-nedeljno cekanje pobacaja i sam pobacaj i prethodna dva meseca nisam mislila ni o cemu... Po savetu lekara pijem samo Siofor (2x1000) i Inofolic (sada ce puna dva meseca) medjutim, ono sto mislim da ce kod nas biti dodatni problem je moja nemogucnost da se opustim. Imam uzasan, paralisuci strah od toga da ce se sve ponoviti. Kako ste se vi borile sa takvim strahom? Da li postoje neke tehnike opustanja, bilo sta sto mogu da uradim da pomognem sebi i smanjim adrenalin koji me slupa kako pomislim na novu VTO i trudnocu?

mamadabudem ::Idi na jogu, to je dobro, opušta. Možeš na bilo koje vežbe gde možeš da izbaciš negativnu energiju. Slušaj muziku, čitaj knjige, ne gledaj TV, mislim na informativu, već samo serije i filmove bez nasilja , idi u duge šetnje, druži se sa ljidima koji ti prijaju, koji ti ne oduzimaju energiju i td.

Eve ::Hvala mamadabudem, joga bi mogla da bude dobra stvar za mene. Ovo ostalo pokusavam - ne ide mi, ali pokusavam... valjda sam bila depresivna posle svega pa mi je muzika, na primer, samo smetala. I posle svega, uvece kada legnem - imam osecaj kao da vristim u sebi od straha. Nikada mi se to nije desilo pre pa me to dodatno uplasi i onda, valjda, idem u spiralu negativnih emocija.

Mislila sam da krenem i na akupunkturu, ali ne znam koliko je to delotvorno. Da li neko ima iskustva sa tim?

mamadabudem ::PA ne može da škodi akupunktura. Ja bih lično izabrala jogu i brzo pešačenje cca 5km dnevno. Da bi funkcionisala moraš da izbaciš negativnu energiju koja stvara strahove i stres. A ta negativna eenrgija se izbacuje fizičkim naporom, vežbanjem itd. E sad, treba napraviti balans pa ni ne preterivati sa fizičkim naporom.

Principessa ::Dobro pitanje, ja imam isti strah, samo od vracanja zamrznutog embriona. Sve je super dok se prikupljaju i lede, ali sama pomisao na et i čekanje bete mi stvaraju panican strah...i draže mi je da znam da me tamo negde zaledjeni čekaju, neko činjenica da ako ne uspe et moram sve ispočetka...onda nikako da se nakanim da udjem u to...

Hobbes ::Psihoterapija...

od Sponsored content