Knjiga o usvajanju

Verovatno ste i na delu o usvajanju pročitale/i o planovima za novu knjigu ali da vam slučajno ne promakne da objavim i ovde... Evo nekih osnovnih uslova koje sam navela i na fb stranicama i samoj temi pa - uključite se

Drage/i,

forum Kutak prikuplja priče o usvajanju radi objavljivanja knjige. Pretpostavljam da ne treba da vam objašnjavam koliko bi objavljivanje jedne takve knjige bilo značajno za sve nas. Ovo je prilika da se raspišete i da napišete vašu priču, nešto što biste želeli da ljudi saznaju o vašem putu, kako bi bolje razumeli vas i druge iz usvojene zajednice.

Priča bi trebalo da je završena, zaokružena. To znači ili da ste usvojili dete ili da ste odustali od usvajanja nakon čekanja ili suočenja da roditeljstvo putem usvajanja ipak nije za vas. Ukoliko ste vratili dete iz nekog razloga i imate snage i želje da ispričate i takvo iskustvo možete takodje poslati priču. Sem usvojenih roditelja volele bismo da dobijemo priče odrasle usvojene dece i bioloških roditelja koji su dali decu na usvajanje. Namera nam je da obuhvatimo što više strana, uglova, lepih, ružnih, veselih i tragičnih... sve ono što usvajanje jeste za vas. Priče će biti objavljene pod nickovima a ukoliko želite svakako može i pod pravim imenom.

Možete ih slati na moju mail adresu msimona32@gmail.com. Ukoliko imate neke nedoumice takodje možete pisati tamo ili se uključiti na temu na forumu Kutak. Rok da pošaljete priče je do kraja ove godine. Svakako da bismo znale kako da koncipiramo sve možete nam javiti da nameravate da pišete priču. Takodje ukoliko su vaše priče već objavljivane na blogu "Usvajanje" molim vas da pošaljete dozvolu da budu objavljene i u knjizi.

Temu na forumu Kutak možete posetiti na sledećem linku https://kutak.forumotion.com/t3193-knjiga-o-usvajanju-poleae…

Da nam bude srećno.

Simona

Eto, polako ali sigurno pripremamo još jednu knjigu i mogu vam reći presrećna sam. Neka bude srećno i blagosloveno svima koji pišu a ponajviše onima kojima će ova knjiga doneti nadu, utehu, smernice, snage za dalje

Izdojila sam temu da bi se lakše uočila, obzirom da su moderatori trenutno na odmoru

Odlično. Hvala Happy

Bravo, svi se radujemo i željno iščekujemo štampanje i ove knjige!

Ja sa svoje strane i dalje kontaktiram prijatelje ili poznanike koji su usvojili decu i motivišem ih da i oni napišu svoje iskustvo u formi priče za knjigu.

Poljupci!

Da li treba da menjam pricu? Nasli su se komentari vezani za neke delove u njoj. Mislim da sto se tice nacionalnosti ,mozda nisam trebala da pisem. Ne zelim da uvredim nikoga. Svako ima pravo na svoje misljenje. Sto se tice licenja,pre usvajanja nismo znali da to gledaju. Moji prijatelji su pre mesec dana usvojili devojcicu od dve godine,isti tata. Znaci da iz svih centara to gledaju. Kad su iz centra odakle je Beban dolazili u obilazak,pitali smo ih direktno za to. Rekli su da to gledaju,logicno je. Da se dete ne oseca lose u raznim situacijama u buducnosti.

Viktory ja ne znam zašto bi bilo šta menjala. Tvoja priča je iskrena i napisana onako kako ti osećaš, zašto mora da bude "politički korektna" i da podilazi ljudima. Ja mislim da stvar i jeste u tome da pročitamo iskrene misli, osećanja i razmišljanja ,a ja mogu imati ovakve ili onakve statove to je već moja stvar. Koliko sam ja nešto čitala većina koja je usvojila dete usvojila je dete slično tvom detetu , samo kada neko to kaže otvoreno naiđe na kritike. Ne razumem , no dobro.

Takav smo narod. Nisam pogresila sto sam ovako odabrala svoj put, i na forumu dok smo sve ovo prozivljavali,svi su me savetovali da ne radim ono sto nisam u startu zelela. Zato i postoji u samom postupku za usvajanje to da se izraze zelje kakvo dete zele potencijalni usvojitelji.

Viktory meni su baš ti različiti stavovi na forumu pomogli da shvatim da nisam nakaza zato što imam neka svoja shvatanja i znam svoje mogućnosti šta mogu a šta ne da iznesem. Ali dobro naravno da ima mnogo ljudi kojima je odgajanje romske dece u njihovim sredinama potpuno prihvatljivo i to je ok , ali ne razumem da svi moraju da misle isto a oni koji ne misle moraju da se prave pred drugima da misle. Malo licemerno od većine ali to je to u principu nije ni bitno , mi svi u suštini imamo isti cilj što je i najbitnije.

Vikory, drago mi je da si napisala priču za knjigu o usvajanju i dala dozvolu da se objavi i na našem zajedničkom blogu. Srećna sam što je još jedno dete našlo svoje roditelje. Posebno mi je drago što se sve mlađi ljudi odlučuju da uđu u proces usvajanja deteta, što je u našoj zemlji do skoro bila retkost a sada je sve češći slučaj.

Što se tiče opisivanja vašeg puta na putu do Bebana, iskreno si navela koje su bile vaše granice i dileme na tom putu. Volela bih da niko od nas nema granice u pogledu karakteristika deteta koje bi usvojio i da sva deca bez roditeljskog staranja u našoj zemlji nađu put do svojih novih roditelja! Istovremeno sam svesna da je to nemoguće, svi smo odrasli ljudi koji sa sobom nose već oformljene stavove i prethodno iskustvo, kao i osećaj sa čim mogu da se nose, a sa čim ne mogu.

Razumela sam da naše priče treba da odražavaju i naše različitosti, a ne samo sličnosti. Upravo iz tog razloga sam uvek pisala i o teškoćama na našem putu prilikom usvajanja deteta, a ne samo o srećnim danima, tako da i moja priča sadrži deo koju situaciju nismo mogli da prihvatimo.

Ako bismo izbacili deo u svakoj priči koji se tiče pojedinačnog puta pre usvajanja, mislim da bi to osiromašilo priče i da čitaoci ne bi dobili pravu sliku, već bi sve priče manje- više u osnovi imale sliku idealnog puta ka usvajanju dece.

Moja sugestija je da se u svim pričama u kojima se spominje da je par odbio da usvoji dete "romske nacionalnosti" napiše da je dete bilo "druge nacionalnosti" ili "nacionalnosti različite od one o kojoj se par izjasnio prilikom dobijanja podobnosti za usvajanje".

Da, svakako reagujte i pomozite nam u odluci. Happy, Snedra i ja od juče razmišljamo oko toga.

Ja sam otpočetka imala gorak ukus u ustima u tom delu priče, malo sam popričala sa Happy ali je to ostalo tako jer je to slika ljudi koji su pisali pa da im mi ne namećemo. No kada sam videla reakcije na blogu to sam ponovo počela da promišljam to pitanje.

Knjiga je odraz svih nas ipak i ne bi trebalo da se niko oseća loše kada čita. Ja sam već izbacila iz jedne priče razlog za odbijanje bolest i autorka se složila. Zašto bismo uopšte to navodili u pričama? Drugo je kada smo mi na forumu pa to možemo da obrazložimo a ovako nekom ko čita priče samo ostaje gorak ukus i razdvojenost od drugih. Imajte na umu da su drugi ljudi prihvatili priče koje ste vi odbili i ta deca i ti ljudi treba da čitaju tu knjigu i da se osećaju prihvaćeno i kao deo zajednice. Zamislite da svako od nas navede šta je on odbio, svi bismo bili 'potkačeni'.

Prvo sam bila da se ti delovi obrišu makar ih ja brisala što mi je pored svega dodatan posao. Ali Snedra je predložila kao srednje rešenje da u tim pričama stavimo da je dete iste nacionalnosti, da je to paru bitno... Što sam više razmišljala čini mi se da je to možda najbolje rešenje. Time bi se očuvalo ono što ste pisale a ne bi se ugrožavala ni jedna grupa, uostalom čitaoci i ne znaju koje ste vi nacionalnosti... A i bilo bi lakše za ispravljanje. Jedina priča u kojoj bi ostao tok je Danarina jer je njena priča upravo afirmativna za usvajanje dece romskog porekla i to je jedan pozitivan cilj koji naša knjiga može da ima.

Evo da se ja uključim sa mišljenjem :) ako se važi.
Diskriminacije postoje na raznim nivoima. Od toga koga je uzraste dete do toga kog je pola. I sasvim razumem i one koji ne usvoje dete različite nacionalnosti. Na roditeljima i detetu je da li da kažu okolini i sredini da li je usvojeno i kada će i kako to saopštiti. A u ovom slučaju to bi bilo očigledno, što bi sigurno izazvalo reakcije, priče i verovatno etiketiranje dece. Što čak ni u većim sredinama a kamo li u manjim nije redak slučaj. Da li bi u tom slučaju neko majušno od 6-7 godinica ili manje moglo da se nosi sa time i sa ne retko podsmehom zlonamernih vršnjaka?
Nisam za izbacivanje tih delova. Snedra je dala odlično rešenje.

A što se ličenja tiče, moj brat ima troje dece i ko da ih je sve troje pokupio random na ulici e toliko liče. Najstarija crnka najmljadja plavušica. Dok na primer buraz i ja ličimo bruka, ne možeš da omaneš. Rekla bi da sam ja žensko izdanje njega nego je on mlađi pa ne ide

O ličenju nećemo ništa izbacivati... Nego je na taj deo reagovala Sunflower, usvojena devojka koja piše na blogu. Usvojenima to jeste jedan od problema. I nama kao roditeljima je dobro da toga budemo svesni, kako bismo našu decu bolje razumeli i pomogli im da se što bolje nose sa tim problemom. Ni ja toga nisam toliko bila svesna dok se Daca nije pojavila ovde na forumu a kasnije sam pročitala dosta članaka na tu temu. Na žalost su na engleskom pa ako neko dobro ne barata tim jezikom nisu dostupni. Bio je jedan članak koji je pisala Daca o tome na našem blogu ali na žalost ga više nema. No ja nagovaram Sunflower da napiše članak o tome. Ona je to delimično spominjala u njenoj priči koja će isto biti u knjizi pa možete da vidite. Ali mogla bi da napiše članak za blog detaljnije i više.

i ja sam lao Viktori imala predrasude i dugo se dvoumila sta i kako da uradimo da sto pre usvojimo dete . Posle drugog odbijanja na razgovorima odlucili smo se za starije dete pre nego za ono tamnije puti. Nase pravo i niko nije mogao da utice na nas . Nas sin je isti tata kad je bio mali ali svi razlicite oci. Sin plave, muz zelene , ja braon, ha, ha...

Da ne dužimo više, posle nekoliko dana razmišljanja snedrino rešenje smo usvojili!

Ja sam predložila da ja uradim te izmene. Ukoliko vam ne odgovara javljajte. Svakako možete i vi da ispravljate, ne bunim se. Ako ja ispravljam mogu da vam pošaljem priče da pogledate pre nego što ih opet pošaljem Happy.

Hvala Happy i Simona.

Nešto ste opet zastale u slanju priča... Pa da ponovim moj post koji sam stavila i na fb na profil Usvajanje Srbija pre neki dan...

Za našu knjigu o usvajanju pristiglo je ukupno dvadeset dve priče. Od toga su 14 priča napisale usvojene majke, 2 priče usvojeni očevi, jednu priču usvojena baka, četiri priče odrasli usvojeni i jednu priču biološka majka.

Priče možete slati sve do kraja marta. Pošto je već ovaj broj priča dovoljan neće biti produžavanja roka.

Posebno bih vas pozvala zbog ove nesrazmere da napišete vašu priču ako ste usvojena osoba. Takođe muški ugao je malo zastupljen. Sve četiri priče usvojenih su napisale usvojene devojke. A i usvojeni očevi slabo pišu, zato sam razdvojila priče i roditelja da vidite taj odnos. Ako želite da se vaš glas čuje napišite nam i pošaljite vašu priču.

Ja sam danas dobila 'Antologiju priča o neplodnosti', prvu knjigu koju je forum Kutak izdao gde je pet priča o usvajanju od ukupno četrdeset tri priče. Pored jakog utiska zbog situacija koje su žene prolazile a to su uglavnom Kutanjke koje poznajem bila sam ponosna na svog supruga jer je jedina priča koja se tu našla od svih očeva - njegova priča, priča usvojenog tate.

To me je podstaklo na ovaj post.. Lepo je kad ugledate ono što pišete u knjizi, kad ne znate do koga će sve doći ali njom ste sigurno nešto promenili, neko će bolje razumeti usvajanje, neko će krenuti tim putem...

Mail na koji se šalju priče je msimona32@gmail.com

Simona

Simona, priča za knjigu o usvajanju ima dovoljno. Možemo da prekinemo skupljanje priča ali nećemo Da im damo šansu do kraja roka jer biće im posle žao Evo i sad kad s edrži knjiga Antologija u ruci tek onda vidiš kolikoje taj projekat bitan, važan i potreban.I nekima je žao što nisu napisali ali imaju popravni :)

Cure, samo da vas obavestim da smo skoro na kraju, kockice se slažu. U poslednjem trenutku smo rešili da promenimo korice tako da biće još lepše :)

zna li se kad ce knjiga izaci.stalno virim ovde da vidim novosti

Ne znamo još. Desilo se da smo knjigu radili ponovo celu iako je sve bilo gotovo i spremno za štampu. Pre štampe dali smo na čitanje profesionalnom lektoru da je pročit i ona je predložila da ona lektoriše opet, pristali smo ali smo morali da čekamo da završi do pre neki dan jer je ona lektorisanje radila besplatno. A kad neko radi besplatno moraš da čekaš. Čekali smo tri meseca. U svakom slučaju knjiga je sad na prelomu i upravo je prelomljeno pola teksta...Ide mnogo sporije nego smo se nadali ali s obzirom na okolnosti biće neverovatan uspeh ako ovo izguramo

Draga Happy, hvala na obaveštenju!

Važno je da napreduje i da će biti kvalitetnije!

Mnogo hvala!

sta se desava sa knjigom,nemogu docekati da je drzim u ruci i citam

Čast nam je da vas obavestimo da ćemo uskoro biti na vašim policama :)