USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Dragane, biće još poziva! držimo vas palčeve :). bili su dužni da vas obaveste, trebalo bi da ih pozovete da vidite šta je bilo sa tom decom

Ima i toga ("osim ako im ne treba neko da popuni taj broj") ali vasa granica je dosta visoka a nema toliko mladih parova koji bi usvojili devetogodisnje dete. Idi prosetaj do centra da te vide, da se sete da postojis, pa kroz salu provuci i pitaj da l' je moguce da se otimaju o stariju decu? Kazi da te zovu i za desetogodisnjake, ako ste vec stavili granicu devet, meni 10 i 11 dodje isto.

Granica od deset godina je jako dobra jer se dete tada saglašava sa usvajanjem. To je vrlo važna stavka. Sa decom ima tokom odrastanja mnogo sukoba. Kada je meni Viktor govorio da se on nije saglasio sa usvajanjem ili da mu je bilo bolje kod hranitelja ja bih ga podsetila da jeste. Iako je imao tri godine socijalna radnica ga je zvala telefonom i upitala da li želi da ide kod mame i tate i da smo mu kupili krevet kakvo nema nijedno drugo dete on je rekao da želi. U početku bi ga taj argument odmah izlečio od neposlušnosti i buntovnosti tog trenutka. No kasnije bi mi odgovorio da je hteo krevet ali ne i nas, socijalna radnica ga je namamila krevetom ili već nešto slično. Naravno, to su trenuci besa i ljutnje nije uvek tako a i to se već dugo ne dešava. Ali često pričamo i sa njim kako je lepo kad se deca od deset godina pitaju i kad su i ona saglasna sa usvajanjem.

Upravo zbog toga bih i ja podigla tu granicu za još jednu godinu. Ne mislim da je isto, svaki dan, mesec, godina znači nešto... No to je velika stvar kad se i druga strana saglasi, kad odmah i rečima dete vas usvoji takodje. Kad dodje do rasprava i svadja a sigurno će nekad doći biće vam puno lakše bar mislim, nisam bila u toj situaciji. Ali nadam se da ćete vi uskoro da nam pričate. Sigurno da nema mnogo ljudi koji bi usvojili toliko starije dece ali verovatno nema ni dece koja u to doba idu na usvajanje. No budite strpljivi... Naša deca dodju u ono vreme koje je iz nekog razloga bilo pravo i za njih i za nas.

E pa tuzno je sto za decu uvek daju prednost mladjim parovima. Na nasem razgovoru za sina bila su tri para jedan odustao zbog godina deteta a nas izabrali jer smo mladji. Supr po nas, ali tako ce ljudi od 44 45 g cekati godinama sto po mom misljenju nije fer. Jeste nase dete divno i pametno ali nije sve bajno. Poceo je od skoro da se seca malo vise hranitelja i da ih zeli videti pa pocne i cista mira da se baca po krevetu place i udara se po rukama. Niko nije imao pojma zasto a nece da kaze. Zvala sam hraniteljicu i kaze da je to i kod njih radio i rekla nam kad ocenimo da je vreme moze da ih vidi. Ona ce mu objasniti da ima mamu i tatu i zivi sa njima a da njih moze ponekad vidjati. To je najbolje za stariju decu da se ne prekida potpuno kontakt sa hraniteljima ali pod uslovom da su dobri i ok hranitelji kao nasi. jos koji mesec i vodimo ga kod cike i tete. Bice divno nadam se i mi jedva cekamo da ih vidimo. Dala sam mu telefon da prica sa tetom ali je nije prepoznao i postideo se

Mi nismo baš bili tako mladi... Ustvari suprug jeste ali se računaju godine starijeg. Ja sam imala 43 ako dobro računam... ja na godine nešto ne obraćam pažnju, sreća da nisu ni socijalni radnici... Nama su i u našem prvom centru govorili da se na godine ne gleda. No ima sigurno raznih socijalnih radnika pa se oni vode sopstvenim stavovima a oni nekad mogu biti bazirani i na predrasudama.

Trkosoca,
držite se. I nama je težak periiod nastao tek nakon konačnog usvajanja. Nekad se šalimo sa našim sinom da je zeznuo mamu i tatu, prvo bio divno dete a onda nakon konačnog usvajanja pokazao pravo lice Ali negde je to logično. Naša deca su prošla teške puteve, ono što je kod svih neupitno, roditeljska ljubav za njih je bilo upitno. I hoće da nas iskušaju, mnogo puta, da samo tu za njih, da ih volimo, da su našli siguran dom kako većini bude otpočetka. Tako da samo hrabro. Nama je taj period teških trenutaka trajao i trajao, prodje pa opet... Ali sada što se toga tiče nemamo problema, kao da smo oduvek zajedno... Ali ispit po ispit, proći će meseci, pa godine, sve će to proći...

To mi je bilo strasno.Iz cista mira pocne plakati i udara se po rukama i glavi a nece reci zasto. Ali da nisam cula hraniteljicu mislila bih da smo pogresili u vaspitanju. Njima je govorio da ce ih ostaviti da ih pojedu vukovi i da ce ga cuvati neko drugi. Pola sata traje plac i vika i posle kao da se nista nije desilo. A ja nisam znala kako da reagujem u toj situaciji

Mi nismo imali takvih situacija ali bilo je nekih drugih. Bol se izražava na različite načine. I iz ovoga što pišeš se vidi ono što je meni uvek bilo jasno, ne pate oni za hraniteljima (sem ono baš u početku) nego postoje tu tragovi koje malo dete ne može drugačije da izraze nego eto, nedostaju im oni. Mi prvo kad smo se navikavali on bi onako mali uzeo prstiće i stavlja ih u fioke jer ga ostavljamo kod hranitelja. Ja užasnuta a hraniteljica se ne uzbudjuje kao ni socijalni radnici. Onda ima udaranje glave o nešto je karakteristično za domsku decu a ponekad je to i Viktor radio još više kad ja reagujem. I danas ponekad kad ga uspavljujem uhvati i odjednom tresss glavom o ivicu kreveta. Onda za neku sitnicu se rasplače i raskuka kao da su svi po kući pomrli. Tu su i hranitelji radili dobro jer su ga ostavljali. I ja ga ostavim, on tako kuka, kuka, ispolji sve što mu je došlo sa tom sitnicom i što je probudila i onda me zove. Baš je juče bila jedna takva situacija i jedva sam se suzdržala jer je bio sav znojav i treba da se obriše i tušira a zbog sitnice se posvadjao sa mužem i nastao smak sveta. Morala sam par minuta da ga ostavim iako sam se nervirala da se ne nahladi. Ali na sreću nije to dugo trajalo. Sve su to izrazi bola i tuge i samo će se izražavati na različite načine. Treba ih puštati da to ispolje, da ne nose u sebi. Ja sam odpočetka mnogo grlila Viktora, držala ga u naručju. Zagrljaji leče sve ono što reči ne mogu. Onda muzika mnogo znači, i ona dospeva i tu gde reči ne mogu. Takodje uzmite da bacate jastuke kada je besan, to je metoda koju i psiholozi preporučuju.... Prvo bude neobično a onda bude sjajna igra a i pomaže. Mi vrištimo i bacamo i udaramo, Viktor i ja, suprug samo udje i izadje ahahah. Ali posle bude puno bolje.

A ja mislila da mozda nema neku bolest . USRALA SE KO GRLICA BRE.On ne baca jastuke vec hoce da cepa jorgan i prekrivac. Ne tuce glavom u krevet vec se grebe i rukama tuce po glavi.Ima i ogrebotinice po vratu. Hvala na savetima sad znam da je to normalno a i 6 meseci ne ide u vrtic. U novembru krece odmah posle usvajanja a dokumenta ce mo naknadno dostaviti.

I nesto lepo se ovih dana desilo.Uciteljica iz muzicke skolice kaze da je on najboli da se oslobodio i da divno peva. Za vikend bili na svadi od 450 ljudi i on bio miran ko bubica, pevao i igrao sa trubacima.Pokazivali mu trubu i tubu i ovaj se odusevio vristao od srece. Kad vidi trubace ne dise ne jede mu se ne piski .....ja se salim ponekad unovcicemo ga ha ha ha

Trkosoca,
nema na čemu. Hvala i tebi što pišeš. I ja sam pisala i o lepšim i težim stvarima našeg roditeljstva ali mislim da se ljudi ustručavaju kod nas da pišu ovo drugo. A to je baš ono što može da pomogne drugim roditeljima. Za jastuke sam ja naučila Viktora. On je imao običaj da kad se razbesni baci nešto caaaangrrrr i hajde što razbije nego što i sebe može da povredi. Nakon nekoliko puta ponovljenog da kad smo besni bacamo jastuke navikao je da ako hoće da nešto baca njih baca... Mada sad kad ima klavir ako je nervozan svira. Takodje ima metod koji je on otkrio one ljigavce, pametne mase ili kako ih sve zove... E to se gnjavi i onda se tako smiruju živci, nekad da i meni da imam svoju igračku Obično se nervira kad vežba matematiku pa mu ne ide nešto, onda izgnjavi to čudo i vrati se da vežba. No lakše je kad malo odrastu... Moraš da ga učiš da voli sebe, da nadje u sebi najboljeg prijatelja i da se ne povredjuje. I Viktor je kao baš mali imao takve sklonosti, plašile su me isto, pazila sam strogo na sve oštre predmete, makaze, noževe, takodje bilo kakve kaiševe nisam ostavljala kod njega i slično, za svaki slučaj. Ali vremenom je prestao sasvim pa slobodno rukuje i oštrim predmetima i svime. Evo jedne epizode iz tog vremena. Viktor: "Mama, vidi kako je super kad se zubićima izgrize obraz." (pokazuje kako grize sluzokožu zubićima do krvi) Ja: "Viktore, šta ti je, nemoj to da radiš!" Viktor:"Ali mama sva deca u vrtiću to rade." Ja: "Nemoj da si povodljiv i da slušaš svaku budalu, sigurno je neko imao prvo tu ideju a vi ste ostali to prihvatili." Viktor: "O ali mama ja sam ta budala, ja sam ih naučio da grizu obraze pa sad svi to rade."

Moja mala kad joj se spava tad je toza nervoza i onda tako krene sa pričom hoću da ogrebem nogu. Hoću da se udarim. Ponekad se plašimo da nije sklona samopovredjivanju. Mislim da je to fora da privuče pažnju i moguće da je to radila i kod hranitelja. Oni su pričali kako je puno vole, kako te bebe-decu vole i pazi više nego što su pazili svoju decu. Mala je kod njih imala dva iscasenja ruke za dve godine. Priča je bila dete zaglavilo ruku na tarabi ograde. Mislim da je priča drugačija i da je posledica cimanja pri oblačenju i svlacenju. Jednom sam bila svedok, kada se hraniteljica sva preznojila da je obuče . E pa kod mene nema toga ako ne sluša ja joj brate podviknem pa i udarim preko guze i da vidiš kako mora da sluša. Tako da je roditeljstvo i hraniteljstvo potpuno drugačije, deci ipak treba prava roditeljska ljubav u svim oblicima. Mi roditelji hoćemo i radimo na tome da dete postane čovek, a oni za platu i za nadoknadu za potrebe deteta.

Danara a da li bi to stvarno uradila (ogrebala nogu ili udarila se) ili "preti" u prazno?

Pa krene da se grebucka, ali onda plače ogrebala sam se .... Nije se do sada povredila na takav način. Valjda je to način traženja pažnje

Ali zašto pažnju traži baš na takav način? Mislim da je pažnja našoj deci potrebna... Svoj deci naravno, ali onoj koja su prošla težim putevima pogotovo. Ja kažem da sam vaspitavala i vaspitavam Viktora sa mnogo nežnosti, zagrljaja, naravno mora se nekad biti i strog i postaviti se granice... ali sa ljubavlju se ne greši.

Pa verovatno zato sto se u proslosti ogrebala i svi su skocili da vide sta je. Onda je ona o cas posla povezala da na taj nacin dobija paznju i sad kad hoce da je privuce "preti" da ce da se izgrebe. Da je htela stvarno da se povredi ona bi se povredila, uradila bi to odjednom ko tvoj Viktor, glavu o krevet i gotovo.
Moja Ana kad se posece, udari, padne mora odmah da se stavlja krema (ili octenisept)... jednom smo to uradili i sad moramo svaki put i po 5 dana za redom. Tako ja stavljam neku kremu od nocurka koja je za nju carobna krema, sve resava i sve prestaje da boli.

Ambra, verovatno si u pravu da je na taj način dobijala pažnju. Verovatno je bilo najvažnije da deci fizički ništa ne fali. Moje sestricine kad padnu samo kažemo ajde nije ništa i prestanu sa plakanjem jer se nisu ni povredile. Moja mala kad padne pa to je dranje za medalju. Pokušavam da je usmerim da se drugačije ponaša. Što se tiče samopovredjivanja nije ih stvarno činila. U početku je imala običaj da bije glavu obema rukama. Više to ne čini. Naravno da je mazimo, ljubimo, kupujemo joj sitnice, vodimo svuda sa sobom ali red mora da postoji , granice mora da se postave. Isto bi se ponašali prema njoj i da smo je rodili.

Moja Ana je bacala sve oko sebe uglavnom iz besa sto nije mogla da dobije ono sto je htela. Onda je tukla bebe, lutke, jednom i zid pa je zabolelo i tako redom. Onda je i na mene dosao red. Svi bi bili krivi kad bi njoj nesto bilo uskraceno. Ja sam to resavala po kratkom postupku i iskorenila takvo ponasanje. Jednostavno njoj je kod hranitelja sve bilo dozvoljeno, kod mene ne. Danas nema tracka takvom ponasanju. Vrhunac je dranje na sav glas kad nesto ne moze da dobije a i za to dranje je posaljem u sobu pa se tamo izdere, smiri i vrati.
Ponasanje tvog deteta nije samopovredjivanje, samo privlacenje paznje.

Konacno na Svetu Petku zavrsili smo usvajanje. Bilo je predivno svi ali svi iz centra su nam cestitali. Dosla moja mama, zaova, moja svekrva nas troje . Pravnica nam urucila resenje a nas sin sve vreme skakutao nista nije slusao sto je super. Najbitnije mu bilo da jede posle na proslavi. A mi donesli i predjelo i rostilj , kolace pice ... Odusevili se svi sa detetom. Meni su osecanja pomesana mozda tek sutra budem svesna svega.Ali me plasi jedno pitanje.Kaze moja zaova da nismo trebali pominjati detetu od cetiri g biolosku majku ni pod tackom razno.S tim se slozila i moja svekrva.Mi mu pre petnaestak dana pricali ali on nije kontao nista. Prekljuce mi kaze Mama Tijana skonntao sam nesto.Moja prava mama- on ne razume to bioloska jos- koja me rodila ostavila me u porodilistu . Onda dosli cika i teta uzeli me i cuvali za pare. Posle dosli vi i sad ste vi moji mama i tata. Puno vas volim iako me nisi rodila. Nisam verovala sta cujem od deteta od 4 g i bila sam u soku. Sad sam u soku sto nas svi grde sto smo mu to govorili i place mi se....Umesto da sam na danasnji dan srecna ja sam tuzna...

Nemoj da si tuzna Trkosoca. Nece se on toga uskoro ni setiti, ali je pametnica jedna kad je sve tako lepo povezao I budite srecni I ponosni na njega.

Od srca vam cestitam na konacno zavrsenom usvajanju I svu srecu zelim tvojoj porodici. Uzivajte sad

Trkosoca, ne ramisljaj o tome. Vidiš da mali dobro reaguje na celu priču. Biće još pitanja, ponavljanja priče. Dobro je da ste mu ispričali priču, bolje da zna istinu o sebi, nego da to sazna mnogo kasnije! Čestitke od srca!

Trkosoca,
čeeestiiitaaaam

Nažalost ni najbliži ljudi oko nas ne čitaju ništa o usvajanju i ne razumeju a uzimaju za pravo da nam sole pamet. Žao mi je što te je to iznerviralo ali i meni se dešavalo. Sad sam prestala da se uzbudjujem a nekako kad sam ja prestala i ne govore više ili ja ne primećujem. Naravno da si ispravno postupila što si detetu pričala istinu o njegovom životu. Pa neće valjda da raste sa lažima? Sjajno je to sve shvatio i prihvatio koliko vidim i gradite vaš odnos koji je iskren i pun ljubavi. Samo tako nastavite...

Draga Trkosoca,

Cestitam ti od sveg srca i zelim vam da budete uvek srecni i ponosni jedni na druge!


Slazem se sa Danarom i Simonom, ispravno si postupila i to ce vam svima olaksati zivot u buducnosti. I mi smo nasoj deci (Simona i ja) na slicnom uzrastu poceli da objasnjavamo osnovne cinjenice o njihovom zivotnom putu. Nas Lepotan je reagovao negodovanjem ("Nisi mi ti mama") pa kasnijim postepenim prihvatanjem svoje zivotne price, neko dete reaguje cutanjem, a neko dete preradi i odreaguje dobro, kao sto je to ucinilo vase dete. Tvoj i nasi sinovi su bili vec dovoljno veliki (izmedju 3 i 5 godina) da traze da razumeju sta im se desava i da imaju potrebu da to prerade u svom srcu i dusi.

A to sto ponekad ni nasi najblizi ne razumeju usvajanje, to je tuzno, ali nije nepromenljivo. Mozemo ih edukovati, ili bar pokusati. Vremenom ce i oni razumeti zasto je bolje da se od dece ne skrivaju osnovne cinjenice o njihovom zivotnom putu...  

Počela je priprema za knjigu pa o svemu možete da se informišete na sledećoj temi. Volele bismo da dobijemo što više vaših priča tako da javite da li planirate da pišete. Postoji i posebna tema sa spiskom. Rok je mart sledeće godine ali poželjno bi bilo što pre da imamo priče da ne bi sve išlo u poslednjem trenutku...

https://kutak.forumotion.com/t3091-priee-o-usvajanju

Vec mesec dana kuburimo sa dokumentima za upis u vrtic. Vezu imamo al traze papire sve. U opstini nam rekli ide elektronski sve za izvod iz knjige rodjenih. Posle 15 dana muz je morao licno da ide u opstinu u kojoj se dete vodi da sredi izvod. Jutros odemo u sup da ga prijavimo i opet problem. U izvodu stavili mesto rodjenja ok ali idioti dodali pored ulicu i broj a ne treba. Resenje o usvojenju takodje sa greskom. Mat. Br na pocetku resenja ok ali u delu gde stoji obrazlozenje je maticni nekog drugog deteta. Sutra muz ide u czsr i opstinu gde se nas sin vodio da to srede. Sva sreca da je to blizu jako i da radi u tom mestu pa kad krene na posao sredice. A zdravstveni karton jos veci problem. Isla hraniteljica da potpise da se posalje u nas dom zdravlja i kazu mora centar za soc rad gde se vodilo dete da trazi sluzbeno. U tom cebtru kazu treba centar nas da trazi i danas kazu da sve to nije tacno da roditelji moraju da idu licno da potpisu zahtev. Blizu jeste ali sta da smo usvojili dete iz Vranja ili negde daleko da idemo 300 km po izvode i karton. Ma uzas sve. A dete od maja ne ide u vrtic👿