Decembarska snezna bela jutra :)

Ovo su trenuci i kad i najveca pricalica ostaje bez teksta.
Cutacu i mirno pojesti Tininu kafu.
Bas je ovaj zivot nevidjena enigma!

Dobro jutro drugari, samo da avam mahnem jutros.
Tinche hvala na kafici.
Bixi pretpostavila sam da ces da se potreses kad procitas...cuvaj se.
Samo buljim u komp i nemam rijeci.
Cuftice tako je.

Volim.

i ja sam tako sva nikakva.... ne znam sta da napisem, a nemam ni zelju, bas bih samo cutala i blenula u ekran....
sto kaze tince, definitivno vreme je potrebno, i ceo kutak da se oporavi od ovakvog soka, a kamoli oni... sreca u nesreci je sto imaju jedno drugo kao podrsku i toliku ljubav.... i sto kometa zaista ima divne prijatelje ovde.... to je da te gane u srce....

Ja od juce samo lupetam. Barem uspem ponekog i da nasmejem.
Inace sam lupetaros teski.
Moja misija je da nasmejem ljude. Drago mi je sto i  ovim teskim danima tu uspevam, ali vise nesvesno...

Iskopiracu ovde ono sto sam napisala i u svom dnevniku, da ne kucam ponovo, to je ono sto zelim da vam kazem, u najkracem!

Drage moje, perdrage drugarice, hvala vam za svako slovo, za svaku rec, za svaku misao... beskarjno! Ja znam da ovaj forum ima svoju jacinu i svoju snagu, a to ste VI! Vi koje umete da bodrite kad treba, da savetujete, da podelite sa sima svoje najintimnije trenutke da biste nekom olaksale, da patite... Vi, cija se ljubav oseca iz svakog posta! Vi, koje covek ne moze a da ne voli! Ja vas sve OBOZAVAM i ZAHVALJUJEM vam se jos jednom na svakoj reci. Verujte mi, kao da te bile ovde sa nama, uz mene, tako sam se osecala u svakom trenutku. Vasi saveti, iskustva, iskustva drugih su ono sto vraca veru i nadu i daje snagu da se bori i ne odustaje! Mi cemo svakako krenuti dalje i necemo odustati! Imali smo planove i ranije sta ako ovaj poslednji postupak ne uspe, samo smo ih podgrejali. Moramo da sacekamo da prodje vreme, da se stvari slegnu i dodju na svoje mest, da se moj organizam oporavi, da se mi psihicki sredimo, ali okvirni plan imamo - eto nas u Novom Sadu ponovo juna-jula, jer ekipa koja dobija se ne menja! Svesni smo i mi da nase ocajavanje ne vodi nikuda, da sebi moramo dati vremena da se oporavimo, da se sredimo, ali da nesmemo da se valjamo u kalu u koji smo upali!

Ja sam danas izasla iz bolnice, zvucacu apsurdno, ali sa osmehom na usnama! Osecala sam se kao u zatvoru tamo, nisam mogla da spavam cele noci, imala kosmarne snove, budila se zbog placa drugih beba i pomisljala da li je moza moja. Jedno sam naucila u zivotu, kad god sam gubila moje bliske i drage ljude - stanje se ne moze promeniti, pa je onda najbolje ne razmisljati o tome, skloniti se, ostaviti ga po strani, uposliti se necim drugim dok ne prodje samo malo vremena da covek moze da zivi sa svojim bolom. To je ono sto smo se nas dvoje dogovorili danas! Obecali smo jedno drugom da se necemo ovde zaustaviti i da ce nas mali andjeo sa neba biti pomoc da prebrodimo i ovu krizu i postanemo roditelji, kako god i kad god! Toliko dugujemo bar njemu, da tamo negde gore, bude ponosan na nas i svoje bate/seke!

Zamolicu i sve trudnice sa foruma, koje citaju, da ne razmsiljaju o meni i mom gubitku, nego neka pomisle na svoju decicu u stomacima i neka ih pomaze od mene, neka uzivaju u svakom danu trudnoce i da se ne stresiraju zbog mene. Ne desava se ovo uvek i ne desava se svima. Ja nisam imala srece, ne ovog puta, ali verujem da cu vec sledeci imati! Cuvajte vasa ceda od stresa i nemojte ih ugrozavati. Izivnite jos jednom sto sam sve ovo iznela ovde, dugo sam se dvoumila, bas zbog vas, ali sam sa druge strane morala sebi da olaksam bar malo. Sad mi vi pomozite tako sto necete misliti na mene i moje iskustvo, molim vas! Ja cu se radovati vasim zdravim trudnocama i zdravim bebama kao da su moje! Toliko mi dugujete, da mi dozvolite da se radujem sa vama, kad vec nisam mogla da se radujem do kraja ovog puta! Hocu da mi obecate da ce biti tako!

Jedino sto se nadam je da cu dobiti rezultate sa patohistologije i da cu saznati uzrok, iako su mi lekari bili sumnjicavi jutros i rekli da je mala verovatnoca da se sazna. Rekli su da se jednostavno to desava i da ne krivim sebe. TO mi je donekle olaksalo. I olaksao mi je mm, koji je sve tako stoicki podneo i jos nasao snage da me hrabri! Nisam ni znala kakvog muza imam, i ovde se izvinjavam sto sam se zalila na njega pre par dana! On je moj heroj i juce i danas i uvek ce biti, iako neizmerno pati zbog onoga sto je video i sto smo doziveli! Heroj je, jer ume da kaze ono sto treba i kad treba, da voli, zagli, da poljubi i da cuti kad treba a da ga razumem!

Kako moj heroj rece jutros, ova nasa bol nas je jos vise zblizila i jos vise ljubavi nam dala, ako je uopste to i bilo moguce. Znam da ce nasa ljubav, nasa snaga i nasa vera, nada i upornost pobediti jednog dana! Ostaje nam samo da ga docekamo u zdravlju i koliko toliko hladne glave! Teska je ova nasa prica, ni najgorem neprijatelju je ne bih pozelela, nikada! Teska je jer se sve desava kad si tu, na korak do cilja, kad osecas pokrete, kad planiras, kad se radujes i ocekujes... ali da budemo iskreni, nije ni najteza! Ima i tezih prica i ruzno ili ne sa nase strane, tesimo se njima. Ako su ti ljudi uspeli da istarju i nadju snege i krenu dalje, mozemo i mi! Pravimo planeve i za nase zivote da nam vreme proleti do proleca, ja cu nastaviti sa svojim studijama, posvetiti se njima.. a mm ce me pratiti i biti uz mene do proleca, dok ne pocne da radi i da ga posao okupira.

Mozda zvucim i surovo posle oko 36h od najveceg gubitna ikada, ali sam zahvalna sto mi je ostala glava na ramenima, sto mi je ostalo zdravlja, sto mogu da planiram jos jedan postupak. Zahvalna sam i ekipi lekara i sestara koja je dala sve od sebe da se izbori za zivot nase bebe iako nije uspela. Kad sam im to rekla jutros, dr mi je rekao, ne teba da se zahvaljujes, samo smo radili nas posao... i to me je dirnulo, da negde postoje lekari, koji iako ne govore tvoj jezik ipak su lekari u pravom smislu te reci! Hvala im sto mi vracaju veru u ljude! Ne mogu a da se ne setim price o pravednom Jovu u ovom trenutku, koji je na svaki veliki gubitak govorio - Gospod dade, Gospod uzede, neka je blagosloveno ime njegovo! I bivao je visestruko nagradjen posle svih iskusenja, ostaje mi da verujem da je ovo nase poslednje iskusenje i da ce Gospod imati milosti prema nama gresnima i nedostojnima i podariti nam ono za cim od srca ceznemo i sto ga molimo svih ovih godina. Iako nam molitve upucene nejmu pre skoro 2 dana nisu bile uslisene. Ostaje nam i dalje vera i nada da zajedno sa nasom ljubavlju ucine jos jedno cudo i podare nam radost!

Danas smo 2 istorsene krpe koje se upletene vuku po stanu, juce smo bili jos gori, ali znam da ce svako novo sutra biti lakse za nas, i da ce svako novo jutro doneti novi zracak sunca u nase zivote sve dotle dok nas zaista ne bude ogrejalo! Mozda stvarno zvucim surovo, ali nemojte da nam sudite sto ustajemo a da nismo ni bili na zemlju dugo, ali, nema nam druge, ni nama a ni vama koji se jos borite. Neka vam budemo pozitivni primer, da se mora dalje sta god nam se desavalo u izovtima! Neka vam budemo snaga kad padnete, neka budemo mi vasa uteha, da se i posle ovoga moze i mora dalje, kao sto mi koristimo druge price za utehu. Neka vam budemo jednog dana i uteha da se svaka upornost i istrajnost isplate, ali, pre toga, budite vi nasa uteha i podarite nam lepe vesti, lepe bete, lagane trudnoce i lepe bebice! Mi cemo znati da se to moze i krenucemo vasim putem!

Jos jednom vam se zahvaljujem na svemu, grlim vas jako i moram da kazem i da VAS VOLIM sve do jedne, bezgranicno! Sve ste vi veliki ljudi, hrabri i dostojni velike radosti i srece i ja se molim za sve vas i da sto pre dockeate ostvarenje vasih snova bez velikih trzavica i problema!

HVALA VAM za svaku rec, misao, molitvu! Znamo da nismo sami! Mnogo vas VOLIMO!

Meta

       

    

 

Meta, ti si zaista posebna zena, citam i divim se tvom stavu, tvom duhu, energiji.... za postovanje je
u zivotu ima mnogo padova a retki uspeju da se podignu, vi cete svoju srecu ostvariti jednog dana, u to ne sumnjam....

Slazhem se sa Botox. Stvarno si inspiracija, zvijezda vodilja, i ti i tvoj hrabri muzh.
   

Shizika ::Slazhem se sa Botox. Stvarno si inspiracija, zvijezda vodilja, i ti i tvoj hrabri muzh.
   

   

Dobro jutro...

Dobro jutro.Ema, slika je divna. Vraca me u detinjstvo.
radujem se predtojecim praznicima, toplini doma, mirisima kolaca...
Otkako zivim sa mm , praznici u nasem domu deluju kao da je kuca puna dece. Od ukrasa, trpeze, atmosfere i divne energije...Svake zime ponavljam da smo jos samo tu zimu sami, da ce sledece biti bolje. Ponavljam iz godine u godinu, a glas mi ne slabi. Verujem u to, bez obzira koja ce mi zima doneti najlepsi poklon.
Jos malo, pa raspust. Jako ce mi prijati.

Ema
 Obožavam praznike, prazničnu atmosferu i specifičnu toplinu doma u te dane. Jelka je zakićena već 3 dana   plišane igračke su ispod nje i počinjem polako sa pripremama za poklone i paketiće za dečicu. Ja sam Slovakinja, te u kući slavimo 2 Božića i 2 Nove godine, siti se nauživamo i izgostimo

dobar dan i od nas
kometice  
ema, divan vam polu rodjendan....
lepa slicica, blizi se nova godina....
nista  pametno ne radim, momci prilegli, tj mali klasika, spava pre podne, a tata mu se pridruzio, ja sedim i jedem cvarke i cveklu

Dobar dan cure koje me znate i koje ne. Sinoc kad sam se vratila kuci ugledala sam jednu pesmu na zidu FB nashe drage Mete.Srce mi je stalo u trenutku.Doshla sam ovde i vidim da je zakljucan dnevnik.Procitala sam jutros deshavanja i pisanja u njenom dnevniku.Drage moje vi koje me znate znate isto da iz mene izviru reci podrshke i utehe.Medjutim sad sam totalno u paralizi.Ja sam zatvorila stanicu kod mene za bilo kakvu nadu shto se tice bebe. I sada kad sam procitala Metina pisanja, vratila su mi se dosta proshlih deshavanja nas cura ovde.Ishcekivanja,borbe,radosti tuge..... Od dosta vas pratim sa neizmernom radoshcu rast vashe decice. Ali sad za metu mi srce krvari . Nasha Meta>>>  

Pred novu godinu svi listovi poklanjaju čitaocima kalendare.
                     Tiraži su visoki.
                     Teško je objasniti šta je kalendar, da li razlog za život ili dokaz da čete  
                      živeti

    a to zavisi da li ste sve stigli da poželite do dolaska Deda Mraza. Ono što niste poželeli on ne može ni da vam ispuni.

    Nova godina moj naaaajomiljeniji praznik! Uvek nedelju dana pre nego što Koka Kola počne sa svojim novogodišnjim reklamama, mene uhvati predpraznična groznica. Kada vidim prvu reklamu, ne jenjava do kraja.
   
  mm me nervira što nikada neće već polovinom novembra da okitimo jelku.

  Mi sa posla 28. uveče idemo da ispratimo staru godinu. Moram da pripremim šta ću reći. Uvek odvojimo minut-dva za svakoga da nam nešto kaže negde kada se već dovoljno razgalimo

Republica ::Dobar dan cure koje me znate i koje ne. Sinoc kad sam se vratila kuci ugledala sam jednu pesmu na zidu FB nashe drage Mete.Srce mi je stalo u trenutku.Doshla sam ovde i vidim da je zakljucan dnevnik.Procitala sam jutros deshavanja i pisanja u njenom dnevniku.Drage moje vi koje me znate znate isto da iz mene izviru reci podrshke i utehe.Medjutim sad sam totalno u paralizi.Ja sam  zatvorila stanicu kod mene za bilo kakvu nadu shto se tice bebe. I sada kad sam procitala Metina pisanja, vratila su mi se dosta proshlih deshavanja nas cura ovde.Ishcekivanja,borbe,radosti tuge..... Od dosta vas pratim sa neizmernom radoshcu rast vashe decice. Ali sad za metu mi srce krvari . Nasha  Meta>>>  

Rep!  

Vratila si nam se !

Evo me Cuftice.   Idem i vracam se. Tako na mnogim poljima. Bila sam ti blizu isto do pre par dana.Vratila se u Amsterdam. Idi , vracaj se.... 

[img][/img]

Cufta  , ovo mi ne prilichi uz tvoju zhivotnu filozofiju, valjda unuk Djeda Mraza dolazi samo nevaljalicama!?!
Republica, pretpostavljam da tebe, kao i mnoge na Kutku, zabole i stare rane kad se ovako neshto tuzhno desi.  
Mi smo bili prisiljeni okititi jelku jer smo obecali, ovde svi kite prvog weekenda u decembru, kich je svuda oko nas.  

Dobar dan!

Unuk Deda Mraza?Ćuftice,nevaljice:lol:   
Mi sinoć bili kod prijatelja,popila sam 2 čaše nekog,dobrog portug.vina i sad me boli glava.
Evo me još u pižami i bade mantilu,rastežem se po stanu. Ostala kod kuće,mm izveo klince u šetnju.Mažem nokte,stavljam masku na lice(nisam 100 god)...

Evo stižu moji,odoh...Ljubim vas sve,a Mettu najviše.

Ciao Shizo moja :) Razbuca me nacisto.
Nego ja se poshteno izvlacim od kako imam patologa buduceg u kuci.Mi i ne znam da li cemo kititi jelku.Godinama imamo uvek neku zamenu.Te palma, te neki kaktusi, neke suve grane ..:) Jedino shto sam kupila i cuci i ceka neko vreme da se instalira su one led lampe.E tu igru svetlosti volim pa cekam Zhiku uskoro da to on i Miki urade onako , mislim stvarno>>>poshteno. Znash one led flex-strip lampice? :)

Draga moja Kometice,ja pisem i citam s telefona danas,ugledah pesmicu ne delam u potpunosti,svratih u tvoj dnevnik,procitala ga ceo u jednom dahu dok me tvoj post nije srozao,razocarao,plakala sam kao malo dete....totalno isti slucaj kao i kod moje drugarice jednog divnog bica koje je pre te trudnoce zavrsila doktorat na medicinskom.Sve joj je u tom pravcu bilo jasno al joj nikad nije bilo jasno da moze izgubiti bebu u 35-oj nedelji,iako ce postati majka na pragu 40-oj. Kod nje prvo pokreti utihnuli,i odmah se sutradan javi u bolnici,otkucaji prisutni,bolove nema nesto posebno,pogleda dr i porodjaj krenuo,nema nazad samo napred,dali su sve od sebe ali nista nisu uspelu,bebu su izgubili,a ona,ona je bila sva skrhana nigde nije izlazila dok posle 3 meseca nije saznala da je ponovo trudna. Najvise ju je boleo prazan krevetic,prazn