KOMETA-ceka malu Kometicu

ovaj život nekim ljudima baš natovari previše tereta.... 
takvim ljudima želim snagu i hrabrost da se izbore sa sudbinom, nađu način da nauče da žive sa svojom boli i, još jači, krenu naprijed u život...
kometa, draga, biće jednom lakše. prije ili kasnije. okrenuće se točak sudbine, zasjaće sunce....
 

Kometa divim ti se iskreno!!!Pravi si borac i svaka ti čast.Bićete nagrađeni je sam sigurna kako kažu:''Posle kiše uvek dođe sunce.''To što već planiraš NS znači puno.Uspećete.Ljubim te i grlim.Volela bih da je sve ovo samo ružan san.

Svi puno mislimo na tebe i trazimo nacin da ti olaksamo,ali reci sada ne pomazu.Volimo te,cuvaj se.

Opet placem.   Uzas  ... jako mi je zao draga Meta ... i ne mogu, kada citam tvoj post, da se ne setim svega. A setim se svaki dan, iako sam to prosla pre tri i po godine. Vremenom ce ta bol, koja ti sada kida dusu, postati tisa, mirnija, ali hronicana. Secam se da sam se tada toliko isplakala, da sam se (iako sam u medjuvremenu imala 2 negativne bete) prvi put zaplakala juce ujutru kad sam procitala tvoj post. Posle pocetnog soka, meni je bilo toliko tesko da sam osetila da moram da porazgovaram sa psihologom, da moram da nadjem pomoc da ne bih ciknula. Ubrzo smo mm i ja i otputovali negde gde nisam bila ranije. Nisam mogla da podnesem da se vratim u stan, jer me svaka sitnica podsecala na gubitak. Posto je to u sustini porodjaj, meni je trebalo oko 6 meseci da mi se hormoni dovedu u red, da se zadeblja endometrijum i sl. Posle sam se koncentrisala na doktorat i posao. Meni je to pomoglo da se osecam bolje i da manje patim zbog gubitka ... da popunim nekako vreme, dok se bol i tuga ne spuste na onaj nivo koji je podnosljiv, sa kojim se moze i mora ziveti.
Meta, nasa divna i hrabra drugarice, verujem da ce ti vreme pomoci da se lakse nosis sa ovim gubitkom i da ces uskoro biti mama.

Uh,uh,uh...     Naka vam bog podari snage da prebrodite ove teske dane pred vama,ne postoje reci koje bi pruzile utehu...Ja vam zelim da sto pre stanete na noge i ostvarite vasu zelju,da malom andjelu podarite batu ili seku. Grlim jako,najjace  

Kometa moja mila ..... sta reci ..........  
Citala sam i plakala al najvise me pogodi onaj deo oko tvoje mame ...sami Bog zna zasto je sve to moralo tako biti   
Isplaci se ...bice ti malkice lakse, pisi ,isprazni se mi smo uvek tu za tebe.   

I ja od sinoc mislim naa vas
na tebe na tvog muza na andjela,
Bas skamenjena i nema...
Hrabra zeno,

Kometa imace ti vi vasu kometicu !!! Bata ce je cuvati sa neba,


da li postoji nesto na ovom svetu sto bi iole tugu umanjilo ...
Mila tu smo mi za tebe
Pisi nam

BiKsi :) ::

I ti vasiono, Bože, ko god, i vas molim za isto, podarite im snagu za dalje, zdravlja, hrabrosti, ljubavi! Toliki teret im je stavljen na pleća... a toliko sreće zaslužuju!

Ovo je i moja danasnja molitva... Ne izlazis mi iz glave draga moja Meta... Suze mi same idu, molicu se za vas to je jedini sto mogu uciniti, molim se da vam duse spoznaju srecu jer ste je zasluzili... Pisi nam uvek cemo biti tu za tebe.

Milice draga, ne izbijas mi iz glave. Radim ja ali ti si mi nekako iza uveta desnog i stalno prisutna. Jesam procitala nocas kad si pisala ali nisam znala sta da kazem...ne znam ni sad. Vreme ce pomoci samo da se sve prihvati i spakuje na odredjeno mesto. Potpuno razumem kad kazes da nisi jos nikome javila. O da, meni dolazilo da svima napisem pismo i da ih zamolim da nista ne pitaju....da me samo puste.... Placi koliko god jer tako treba, ne zadrzavaj nista. Na kraju, morate biti oboje zdravi u svakom smislu da bi ste napravili sledeci korak. Ovnica si ti i izguraces sve kako treba. Ljubim te i grlim.

O Boze, draga Kometo te sam sad videla. Bas mi je zao,i ne znam sta da kazem. Tuga. . Draga moja bice jos beba, mora da ih bude.

Ja se javljam samo da kažćem da ti nisi nikakav baksuz. Da se ružne stvari različitih oblika događaju svima nama. Kada bi svako opisao šta mu se tokom života sve izdogađalo, možda bi ti bila sa najmanje loših stvari.
Molim te da to "ja sam baksuz" izbaciš iz glave.

Ovaj događaj je stravičan, i mi samo odavde možemo naslućivati tvoja osećanja.

Međutim, tvoje misli su mi divne! Sve....a ponovni INF najviše.

Idemo KOmetice, svi zajedno!

Hrabra, jaka i divna ženo, volim te!

I meni je odmah bilo u glavi, sto rece Biksi, da li si bila sama kada se sve to desavalo...kad je vec tako moralo biti, dobro je da je tvoj divni muz bio uz tebe...

I time sto si podelila sve s nama, moram da kazem, nekako mi znaci, jer samim tim verujem da i tebi znace nase reci. Sve ti ovo pisemo iz srca, oseca se to.

Divna, hrabra, jaka ženo, šaljem ti snagu i najjači zagrljaj  

Drage moje, perdrage drugarice, hvala vam za svako slovo, za svaku rec, za svaku misao... beskarjno! Ja znam da ovaj forum ima svoju jacinu i svoju snagu, a to ste VI! Vi koje umete da bodrite kad treba, da savetujete, da podelite sa sima svoje najintimnije trenutke da biste nekom olaksale, da patite... Vi, cija se ljubav oseca iz svakog posta! Vi, koje covek ne moze a da ne voli! Ja vas sve OBOZAVAM i ZAHVALJUJEM vam se jos jednom na svakoj reci. Verujte mi, kao da te bile ovde sa nama, uz mene, tako sam se osecala u svakom trenutku. Vasi saveti, iskustva, iskustva drugih su ono sto vraca veru i nadu i daje snagu da se bori i ne odustaje! Mi cemo svakako krenuti dalje i necemo odustati! Imali smo planove i ranije sta ako ovaj poslednji postupak ne uspe, samo smo ih podgrejali. Moramo da sacekamo da prodje vreme, da se stvari slegnu i dodju na svoje mest, da se moj organizam oporavi, da se mi psihicki sredimo, ali okvirni plan imamo - eto nas u Novom Sadu ponovo juna-jula, jer ekipa koja dobija se ne menja! Svesni smo i mi da nase ocajavanje ne vodi nikuda, da sebi moramo dati vremena da se oporavimo, da se sredimo, ali da nesmemo da se valjamo u kalu u koji smo upali!

Ja sam danas izasla iz bolnice, zvucacu apsurdno, ali sa osmehom na usnama! Osecala sam se kao u zatvoru tamo, nisam mogla da spavam cele noci, imala kosmarne snove, budila se zbog placa drugih beba i pomisljala da li je moza moja. Jedno sam naucila u zivotu, kad god sam gubila moje bliske i drage ljude - stanje se ne moze promeniti, pa je onda najbolje ne razmisljati o tome, skloniti se, ostaviti ga po strani, uposliti se necim drugim dok ne prodje samo malo vremena da covek moze da zivi sa svojim bolom. To je ono sto smo se nas dvoje dogovorili danas! Obecali smo jedno drugom da se necemo ovde zaustaviti i da ce nas mali andjeo sa neba biti pomoc da prebrodimo i ovu krizu i postanemo roditelji, kako god i kad god! Toliko dugujemo bar njemu, da tamo negde gore, bude ponosan na nas i svoje bate/seke!

Zamolicu i sve trudnice sa foruma, koje citaju, da ne razmsiljaju o meni i mom gubitku, nego neka pomisle na svoju decicu u stomacima i neka ih pomaze od mene, neka uzivaju u svakom danu trudnoce i da se ne stresiraju zbog mene. Ne desava se ovo uvek i ne desava se svima. Ja nisam imala srece, ne ovog puta, ali verujem da cu vec sledeci imati! Cuvajte vasa ceda od stresa i nemojte ih ugrozavati. Izivnite jos jednom sto sam sve ovo iznela ovde, dugo sam se dvoumila, bas zbog vas, ali sam sa druge strane morala sebi da olaksam bar malo. Sad mi vi pomozite tako sto necete misliti na mene i moje iskustvo, molim vas! Ja cu se radovati vasim zdravim trudnocama i zdravim bebama kao da su moje! Toliko mi dugujete, da mi dozvolite da se radujem sa vama, kad vec nisam mogla da se radujem do kraja ovog puta! Hocu da mi obecate da ce biti tako!

Jedino sto se nadam je da cu dobiti rezultate sa patohistologije i da cu saznati uzrok, iako su mi lekari bili sumnjicavi jutros i rekli da je mala verovatnoca da se sazna. Rekli su da se jednostavno to desava i da ne krivim sebe. TO mi je donekle olaksalo. I olaksao mi je mm, koji je sve tako stoicki podneo i jos nasao snage da me hrabri! Nisam ni znala kakvog muza imam, i ovde se izvinjavam sto sam se zalila na njega pre par dana! On je moj heroj i juce i danas i uvek ce biti, iako neizmerno pati zbog onoga sto je video i sto smo doziveli! Heroj je, jer ume da kaze ono sto treba i kad treba, da voli, zagli, da poljubi i da cuti kad treba a da ga razumem!

Kako moj heroj rece jutros, ova nasa bol nas je jos vise zblizila i jos vise ljubavi nam dala, ako je uopste to i bilo moguce. Znam da ce nasa ljubav, nasa snaga i nasa vera, nada i upornost pobediti jednog dana! Ostaje nam samo da ga docekamo u zdravlju i koliko toliko hladne glave! Teska je ova nasa prica, ni najgorem neprijatelju je ne bih pozelela, nikada! Teska je jer se sve desava kad si tu, na korak do cilja, kad osecas pokrete, kad planiras, kad se radujes i ocekujes... ali da budemo iskreni, nije ni najteza! Ima i tezih prica i ruzno ili ne sa nase strane, tesimo se njima. Ako su ti ljudi uspeli da istarju i nadju snege i krenu dalje, mozemo i mi! Pravimo planeve i za nase zivote da nam vreme proleti do proleca, ja cu nastaviti sa svojim studijama, posvetiti se njima.. a mm ce me pratiti i biti uz mene do proleca, dok ne pocne da radi i da ga posao okupira.

Mozda zvucim i surovo posle oko 36h od najveceg gubitna ikada, ali sam zahvalna sto mi je ostala glava na ramenima, sto mi je ostalo zdravlja, sto mogu da planiram jos jedan postupak. Zahvalna sam i ekipi lekara i sestara koja je dala sve od sebe da se izbori za zivot nase bebe iako nije uspela. Kad sam im to rekla jutros, dr mi je rekao, ne teba da se zahvaljujes, samo smo radili nas posao... i to me je dirnulo, da negde postoje lekari, koji iako ne govore tvoj jezik ipak su lekari u pravom smislu te reci! Hvala im sto mi vracaju veru u ljude! Ne mogu a da se ne setim price o pravednom Jovu u ovom trenutku, koji je na svaki veliki gubitak govorio - Gospod dade, Gospod uzede, neka je blagosloveno ime njegovo! I bivao je visestruko nagradjen posle svih iskusenja, ostaje mi da verujem da je ovo nase poslednje iskusenje i da ce Gospod imati milosti prema nama gresnima i nedostojnima i podariti nam ono za cim od srca ceznemo i sto ga molimo svih ovih godina. Iako nam molitve upucene nejmu pre skoro 2 dana nisu bile uslisene. Ostaje nam i dalje vera i nada da zajedno sa nasom ljubavlju ucine jos jedno cudo i podare nam radost!

Danas smo 2 istorsene krpe koje se upletene vuku po stanu, juce smo bili jos gori, ali znam da ce svako novo sutra biti lakse za nas, i da ce svako novo jutro doneti novi zracak sunca u nase zivote sve dotle dok nas zaista ne bude ogrejalo! Mozda stvarno zvucim surovo, ali nemojte da nam sudite sto ustajemo a da nismo ni bili na zemlju dugo, ali, nema nam druge, ni nama a ni vama koji se jos borite. Neka vam budemo pozitivni primer, da se mora dalje sta god nam se desavalo u izovtima! Neka vam budemo snaga kad padnete, neka budemo mi vasa uteha, da se i posle ovoga moze i mora dalje, kao sto mi koristimo druge price za utehu. Neka vam budemo jednog dana i uteha da se svaka upornost i istrajnost isplate, ali, pre toga, budite vi nasa uteha i podarite nam lepe vesti, lepe bete, lagane trudnoce i lepe bebice! Mi cemo znati da se to moze i krenucemo vasim putem!

Jos jednom vam se zahvaljujem na svemu, grlim vas jako i moram da kazem i da VAS VOLIM sve do jedne, bezgranicno! Sve ste vi veliki ljudi, hrabri i dostojni velike radosti i srece i ja se molim za sve vas i da sto pre dockeate ostvarenje vasih snova bez velikih trzavica i problema!

HVALA VAM za svaku rec, misao, molitvu! Znamo da nismo sami! Mnogo vas VOLIMO!

Mila moja Kometice, citam i placem. Al jedno znam u to verujem : Svakog svoja sreca ceka. Hrabra i odvazna zeno samo napred.

Draga Meta, ja ti se istinski divim!   Ti si jedna divna, hrabra i neverovatna osoba.

Pišem, pa brišem, pa opet pišem....pa ne znam ni kako da se izrazim...

Ta snaga, ljubav koju vas dvoje imate je neverovatna i ja sam sigurna da ćete pronaći mir, nastaviti dalje i uživati u godinama koje su pred vama...

I sama sam imala užasan gubitak ( sestra) i naslućujem tugu i bol koju nosite u sebi, ali isto tako znam da će i to proći, nikada potpuno, ali neke lepe stvari učiniće vaš život čarobnim!

VI STE HEROJI!!!

Meta tvoje reci ostavljaju bez teksta. Zaista si posebna, a ljubav koju imate ti i tm je neverovatna.

insomnia ::

Pišem, pa brišem, pa opet pišem....pa ne znam ni kako da se izrazim...

Takodje.       

Dobrodošli vi kući!

Kometo, tesko je ispraviti noge i ustati ali ti to i te kako mozes. Ustaces, zakoracices polako i krenuces dalje. A osmeh na lice dodje sam od sebe. Tvoja snaga volje i tvoja hrabrost su prosto fascinantni :))

Kometo, mnogo mi je drago sto si samo dirnula dno,i odmah se uzdigla... kao prava kometa, samo projurila pored ambisa. Mislim da bi se i feniks postideo... Svaka tebi cast na snazi...

ne prestajem da mislim na tebe...
i divim ti se koliko si jaka, za razliku od mene, trudnoca mi prolazi u paranoji....
i svaka cast tvom heroju! Ja ne znam kako bih se sa tako necim izborila

Diiivna,draga ženo...koliko samo snage,volje,želje,ljubavi imaš u sebi.Ne postoje reči,koje mogu da uteše u vom trenutku,ili ih ja ne znam.

Što reče Čufta,nisi ti nikakav poseban bakuz.Život je ponekad tako nemilosrdan i nepravedan.Nikad mi nije i neće biti jasno zašto često "stradaju"dobri,plemeniti ljudi.Evo ni sada mi nije jasno,zašto?

Drago mi je da ideš dalje...moraš da se boriš.Mnoge od nas su imale poraze,gubitke i neuspehe u borbi za potomstvo.Mnoge su uspele...i sada su majke.I ti ćeš.Želiš to,zaslužuješ..,moraš.Bićeš mama.Radovaćemo se zajedno,obećavam.

Jaka si i hrabra,izdržaćeš...Odmori se,predahni,pa idemo u novi krug...Puuuuno,puuuno te ljubimo,moji blizanci i ja.   

Budi uz svog divnog muža,veruj i uspećeš."Neko od gore vidi sve..."

Ne znam šta bih ti napisala ....tu sam kad god pozeliš da pričaš...pola noći...zora....uz tebe srcem i dušom .