KOMETA-ceka malu Kometicu

Meta, jako mi je drago što ste uspeli da se uzdignete iznad tragedije koja vas je snašla. Ne mislim da si surova što ideš dalje, naprotiv, jako mi se sviđa tvoj post, svaka tvoja reč. Imam u bližoj familiji primer žene, koja je hrabra i velika poput tebe, koja je i sebe i svog muža podigla kad su pali, bukvalno u ambis, izgubivši dvoje dece u jednom danu. Nastavili su da žive i sad imaju sina i ćerkicu, stvaraju za njih, bore se za njih. Tako ćete i vas dvoje jednog dana, sa vašom snagom, sa vašim vrlinama, kojih imate bezbroj. Divni ste ljudi!
Moram da ti kažem da si mi okupirala misli poslednja dva dana, ali mi je u glavi stalno tvoj osmeh koji sam videla na nekoj fotografiji. Tako ja tebe doživljavam i želim da te ponovo vidim takvu, makar samo na fotografijama. Grlim te jako, jako, jako....

Samo cu reci da sam sretna sto te znam, makar i ovako!          

Draga Meta i mene je sokirala vest i mnogo mi je zao.
Znam da ne postoje reci utehe za to sto ti se dogodilo!
Mnogo si hrabra zena!
Neka ti Boga da snage da nastavis dalje!
Grlim te jako!

"Tko sam ja da ti sudim".... Meni je stvarno super sto ste nasli vas nacin da krenete dalje. Mozda bi neko cekao jos duze nego vi, ali opet svako poznaje sebe i sta mu kad i koliko treba a On zna najbolje. Sto kaze Cufta DOBRO VI DOSLI KUCI! Mozda zidovi nisu vasi ali oni ne cine dom. Vi ste dom, zidovi koji se naslanjaju jedan na drugi koji ne mogu pasti. Zaboravih prosli put da napisem: Jeste grozno sve sto se desilo i sreca je velika sto nisi bila sama, sto je tvoj hrabricina bio pored tebe, jednostavno tako je neko uredio. Samo napred, onako kako ste zamislili do cilja. Ljubim te i grlim. Da mogu, donela bih ti cvetic  

Draga moja Kometice, prosto ne znam šta da ti kažem, život je surov Mnogo mi je žao što ste morali kroz to proći, nakon svega... Ali ste makar prošli kroz to zajedno, imate jedno drugo, hrabri ste i divni ljudi i doći ćete do svog cilja. Kao što piše u mom potpisu, nije bitno koliko puta padnemo, bitno je da ustanemo i idemo dalje. Odtugujte koliko treba, dajte sebi vremena, ja sam tu za tebe, kad god, ako mogu nekako da pomognem i olakšam. Ljubim te puno

Meta verujem da znas koliko te volim  Bicemo mi zajedno trudne, do kraja  

Neprestajem da mislim na vas ...
Fenixu moj      

Kometa zao mi je najiskrenije,to je strasan gubitak...Nemam reci koje bi te barem malo utesile....

Draga Kometa. Saljem vam bezbroj zagrljaja i poljubaca. Samo lad si izasla iz bolnice, odmah je lakse. Kao i drugim curama na forumu, stalno si mi u mislima i ovolika ljubav i energija koju ti saljemo, mora makar malo da olaksa, jer misli ne poznaju daljinu. Pisem sa tel., pa ne mogu da ti napisem sve sto zelim, ali cim se dokopam kompa...Vi i vasa ljubav ste iznad svega i to je dar koji retko ko dobija, samo veliki ljudi kakvi vi i jeste. Zato nisi baksuz, vec zena koja je odabrana da voli i bude voljena. Placi, jecaj, tuguj...nije vreme za hrabrost, jer sada je momenat da izbacis tu silinu tuge i bola. Ako to ne uradis sada, stizace te suze kad im vreme nije. Govorim ti iz licnog iskustva, a vise cu ti pisati kad budem za racunarom. Divna, plenemenita i hrabra zeno, tebe Bog mora da nagradi!

Da zagrlim moju hrabricu, borilicu, divnu drugaricu! Snago, mene si danas smirila kad smo pričale, a vidim onda i ostale cure ovde! Svaka ti čast, SVAKA TI ČAST! Imaš moj duboki naklon, izdići se iz ovakve situacije, i ovako zvučati, to mogu samo veliki! A to si ti, predobra i jaka žena, drago mi je da imaš uz sebe i takvog čoveka! Hrabro koračajte napred, ja sam tu za vas, ako bilo šta treba! Volim te!

Kometa    

drago mi je sto si bolje i sto mislis jako pozitivno i kako sama kazez da si se digla kad si dotakla dno kako neko kaze gore da si prava kometa samo si izasla jos snaznija i jaca
drago m ije sad kad je biksi napisala da ste se cule i da si jako ti si stvarno nasa vodilja velika
ceo dan mislim na tebe

O Bože... pa ja tek sada videla....
 
Ne razumem ovaj život...    

Nemam reči.... o kako mi je žao... ne mogu da verujem...    
Kometo... čitam postove i ne verujem pa čitam ponovo... moja Kometa... o kako mi je teško...

Čovek nije ni svestan koliko je jak dok ga nešto ne snađe...
               

Evo grlim te ljubim te saosećam sa tobom... polako život ide dalje...

Kometo, hrabra ženo, svaka ti čast za korak napred.
Grlim vas oboje

Draga, nevjerovatno si hrabra! Divim ti se, ovaj tvoj post uokviriti, pa kad ne ide podsjetiti se.
Ne prestajajem misliti na vas ovih dana. Drzite se!

zoxa ::Draga, nevjerovatno si hrabra! Divim ti se, ovaj tvoj post uokviriti, pa kad ne ide podsjetiti se.
Ne prestajajem misliti na vas ovih dana. Drzite se!

    

bak ::Meta  Bicemo mi zajedno trudne, do kraja  

 
    

O hrabra hrabra zeno, citam tvoje postove zanemela, suze same teku. Samo da te jako zagrlim!

Svanuo je novi dan. Šaljem ti pozitivnu energiju, nadam se da će delovati da budeš bar mrvicu bolje...

Dopada mi se tvoj post. I treba da se dignete odmah ako možete. Iako se mi znamo uživo nismo tada nešto pričale baš o svojim životima ali iz postova na Kutku sam stekla utisak da tvoj dosadašnji život nije baš bio lak. Stoga mi je još više shvatljivo da si brzo uspela da se pridigneš i da gledaš dalje.

To ne znači da bol neće naići baš kad se najmanje nadaš, bar kod mene je tako... Ali mislim da si u pravu što ćeš se baciti na učenje. Tako sam ja radila nakon spontanog pobačaja, uhvatila sam da učim i položila ispit sa vrlo visokom ocenom... Verovatno će tako biti i kod tebe, pokušaj da sve svoje misli usmeriš tamo i uspeh neće izostati... A kasnije kad se malo oporaviš i psihički i fizički biće lakše planirati odlazak u Novi Sad i sve dalje...

 

Jeste, svanuo je novi dan, i još jedan dan smo bliže cilju!

Draga i hrabra Kometice, mislim stalno na tebe i saljem ti svoju pozitivnu energiju i zagrljaje.
Iako te ne poznajem, vidim iz tvojih postova da si plemenita i draga osoba, koja cak i u ovim teskim trenucima brine o drugim ljudima i zenama na forumu. Zaista ti se divim i zelim ti puno snage uz koju cete ti i tvoj muz proci kroz ovu uzasnu stvarnost!

prva misao si mi ti ...sanjala sam i deo dogadjaja ... ovo je vrlo vrlo teska lekcija za sve nas ... ogrezli smo u glupostima i budalastinama i sada nas moras nauciti ...

Jos jednom vam hvala za svaku vasu rec, kao melem je na ranu. Nekako je sve lakse kad znas da nisi sam, kad znas da ima ljudi koji su prosli isto i uspeli da se ostvare kao roditelji, kad znas da ni u sreci ni u bolu nisi sam. Nas dvoje smo pricali i resili da juce obavestimo sve nase prijatelje i sve ljude koji znaju sta smo do sada prosli i koji znaju za trudnocu o nasem bolnom trenutku, kako bi smo sada preziveli sva pitanja, pa da za nedelju - dve ili kasnije nemamo neumesna pitanja kako smo i kako napreduje trudnoca. Hocemo da nastavimo normalan zivot, kolik ose to moze, bez da nas neko stvarno vraca na ono sto smo prosli i podseca. Ali, niko nas vise od vas i nasih najblizih (na zalost imamo samo njegove roditelje) ne moze razumeti u nasem bolu, niko kao vi, koje ste prosle svasta i prolazite. Dobila sam brdo mejlova od prijatelja, oni koji imaju decu, razumeju nasu patnju, na srecu nemam onih koji su prosli isto kao mi. Oni koji jos nemaju dece ili ih ne planiraju, ne mogu ni priblizno da osete nasu bol, ali im ne zameram. vi ste ogromna podrska i meni ali i mm. Procitala sam mu i prevela svaki vas post, jer vidim koliko mu znaci vasa podrska. On je poslao mejlove svojim prijateljima i kolegama, i tek se dvoje-troje njih odvazilo da mu odgovori. Cita te mejlove vise puta, i i vidm da mu znace, iako se podrska u njima razlikuje. Zeli da bude jak zbog mene, a srce mu se kida, vidim. Zato su mu jos draze vase reci i daju mu snagu.
Ne, nismo mi prestali da placemo i da sputavamo emocije. Kao sto neko rece, pustamo da nas preplave i da ih izbacimo iz sebe sto pre. Ja sam tek na psihodrami videla koliko je pogresno sto sam glumila jacinu kada sam izgubila mamu i isplakala vise suza nego pre 17 godina. Necu sebi da dozvolim to isto i ovog puta. Placemo, ridamo, ali i ustajemo... svaki put sve jaci i hrabriji da nastavimo dalje. Vreme i obaveze ce uciniti da se osecamo lakse, a bol ce uvek biti tu, sa nama, samo mozda manjeg intenziteta.
Necu da se preispitujem sta sam pogresila i da li sam, i da osudjujem sebe, jer sam tome oduvek bila sklona. Verovacu lekarima, kako mi rekose, nisi nista kriva, jednostavno se nekad desi splet nepredvidjenih okolnosti. Jedino, moram da priznam, zao mi je mozda negde u dubini duse sto ga nisam videla i privila na grudi, mozda bih mu pomogla da oseti moju ljubav i da se izbori... zao mi je sto necu imati njegovu sliku u glavi i sto necu znati kako je izgledalo. A sa drgue strane, mozda je i bolje tako! Zamisljacu ga kao najsavrseniju bebu koja je sada nasa zvezda vodilja, nas andjeo... nas pratilac gde god da smo i zbog nejga, da bi bio ponosan na nas, tamo negde gore, radicu sve kako ga ne bismo obrukali i postideli. Mozda bi moji kosmarni snovi zbog drzanja njega u narucju bili jos dublji, a mozda bi se i oprastanjem od njega osecala lakse i spokojnije. Ne znam. Ali cu se truditi da ne razmisljam mnogo o tome, nego da krenem dalje.
SInoc sam citala teme ovde o spontanim i pronasla ovu pesmicu, kojom zelim da zatvorim ovaj dnevnik i da se oprostim sa nasim sinom, jer ja duboko verujem da je bas tako!
Hvala vam jos jednom za svaku lepu rec i u nasoj radosti i u nasoj boli i volite vase najblize i radujte se sa njima, a mi cemo se radovati sa vama!

Daddy, please don't look so sad,
Mama please don't cry~
"Cause I am in the arms of Jesus
and He sings me lullabies."
Please, try not to question God,
Don't think he is unkind
Don't think He sent me to you,
and then He changed his mind.
You see, I am a special child,
and I'm needed up above
I'm the special gift you gave Him,
the product of your love.
I'll always be there with you
and watch the sky at night,
Find the brightest star that's gleaming,
That's my halo's brilliant light.
You'll see me in the morning frost,
that mists your window pane.
That's me in the summer showers,
I'll be dancing in the rain.
When you feel a little breeze,
from a gentle wind that blows
That's me, I'll be there,
planting a kiss on your nose.
When you see a child playing,
and your heart feels a little tug,
That's me, I'll be there,
giving your heart a hug.
So Daddy, please don't look so sad,
Mama don't you cry.
I'm in the arms of Jesus
and He sings me lullabies.

Author~Claudette T. Allen

Meta divna i hrabra zeno, oboma saljem energije koliko god vam je potrebno, isplacite, istresite i stresite taj teret sa svojih pleca, novi je dan, a svaki novi dan i novi korak dalje, neka vam svaki naredni bude laksi.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.


   najjači ženo steno, hrabrosti, jačino!