KOMETA-ceka malu Kometicu

Struzzo, ti znash ...  
Meta, s puno ljubavi mislimo na tebe.  

Hvala vam drage moje sto ste uz mene i sad kad mi je najteze.
Ne mogu da zaspim...a ne mogu ni da zovem mm iako mi je rekao da ga zovem u bilo kohe doba noci. Moram da se ispraznim..a ne prestajem da plačem ceo dan i ne znam kada cu i da li cu ilad prestati. Srce nece sigurno, jer se jedno male o srculence iscupalo od njega.
Zamolila bih trudnice da ne citaju i da se ne uzbudjuju, cuvajte vase bebe i pomazite ih od mene! Ne zelim da vam unosim dodatni stres i nervozu. Ja sam takav baksuz i tako redk slucaj... da sam vec popunola statistiku. Uzivajte u vasim trudnocama i cim nesto posumnjate odite kod dr i smarajte ih!
Inace sam u Budimpesti. Ja sam poslednji UZ imala 25. i 26. Nov.kod svog ginekologa i imala expertski UZ. Sve je bilo u odlicnom redu! Mada, moj ginekolog mi nine gledao grlic a miskim ni placentu. Posle 2-3 dana se bebac umirio i bas sam pitala ovde rekose mi cure da j normalno i to. Javljao se on ali ne tako jako i cesto. I juce se javio par puta. Sve je bilo ok nikakvih bolova, problema, simptoma. Uspavala sam se sinoc ioko 21h a oko 22.15 me je probudio bol u stomaku. Ponovio se jos par puta i ja sshvatih da su kontrakcije. Izmerila i videla da je interval na 2-3 minuta. U 22. 30 sam se cula sa mojim dr.iz it. Rekao mi je da ne bi trebalo da je nsita strasno da uzmem buskopan i da lezim. Posle par minuta odem u wc i vidim svezu krv kros sekret..odmah sam se obukla i pocela da zovem hitnu pomoc. U 22.45 je bio prvi poziv a oni su stugli tek oko 23.30. U 23.45 sam bila u bolnici i imala seriju kontrakcija pa ponekad i pauzu od 10-tak minuta bez. Glavni dr ima porodjaj, pregleda me mladi dr.na UZ, cuje srce, pokazuje mi, ja i mm se stiskamo za ruke...dobro je..bice sve dobro! Gleda me ginekoloski sve ok po njemu, dolazi stariji dr pregleda me..i kaze..nema pomoci, porodjaj je poceo ne moze se zaustaviti. Molim ga da ucini sve za bebu, da nam je orva trudnoca iz 6.ivf..kaze dace sve od sebe ali sanse su nikakve. Prebacuju me u salu, mm je svakog sekubda sa mnom..drzi me za ruku a njegov glas..sve ce biti u redu me smuruje. Daju mi infuziju i namestaju u polozaj da uspire otvaranje i da me prebace u drugu bolnicu koja ima bolju opremu i gde ovako mala beba ima neke sanse da prezivi...ali bolovi se pojacavaju..ja urlam..sestra me smiruje.. a bol je neizdrziv. Svlace mi najzad pantalone moje, ja osecam da ce mi puci vodenjak svakog casa. OKO 1 h i puca. Osecam olaksanje. Ne znam sta me ceka samo nema bola. Mm mi prilazi blizu glave i drzi me za ruku...ljubi, govori sve ce biti ok. Kad smo dosli videh samo 1 sestru i 2 lekara a saf ih ima bar 10. Skoro svi pricaju engleski, prsdstavlja mi se tim neonatologa iz te druge bolnice, dosli si da odmah preuzmu bebu i da nose i probaju da je spase. Krece jak bol i napon....mala pauza i jos jedan..i osecam da je sve gotovo i da je beba napolju. Mm mi stavlja ruku na oci. Cujem uzurbane korake i glasove ali je i plac...zbam sta to znaci ali se ipak nadam. Gledam na sat, 1.15 je..babica koja me je porodila place, ostale sestre takodje, jedna joj brise suze..a ja stena sve vreme. Nesvesna svega..nesvesna gde sam i sta se desava. Deluje kao ruzan san. Z par min dolazi dr i kaze mi- zao mi je! Sve mi je jasno ali suza nema dok mm rida...izbacujem i posteljicu u 1.30. Dr mi kaze da je amnionska tecnost bila krvava ida je posteljica bila slaba..i imala par mesta na kojima je ispustala amnionsku tecnost.moraju da mi rade reviziju...pod anestezijom...zavrsava se sve negde oko 2. Smestaju me u sobu, samu i ostavljaju sa mm da sedi koliko hoce. On odlazi oko 5 a ja iscrpljena od bola i svega se uspavljujem brzo. Budim se ujutru i secam svega....ipak nije bio ruzan san!!!! I krece neitesno plakanje koje ne znam kad cu uspeti da zaustavim. U susednim sobama su porodilje sa svojim bebama..cujem ih kako placu i ne usudjuem se da izadjem u hodnik. Osexam se kaobu zatvoru celog dana. Evo i sad cujem deciji plac i sve mi se cini da he moja beba tu negde..medju njima i krebula bih sa je uzmem...a onsa se setim! Pricala samdanas sa mm, nije hteo da mi kaze kolika je bila beba, ali mi je pokrip oci jer je shvatio da je mrtva i pre toga kad su mi stavili neki aparat na stomak..ja se toga ne sećam...i video je glavicu kako viri pre negpbsto aam ja bila svesna da je jrenulo. Bi je hrabar i rekao mi je sa nikad sebe ne bi oprostio da nije bio uz mene! Mnogo mi je znacio, jer me je njegov glas smirivao. Danas smo ridali ceo dan oboje. I rekli da cemo za 6 meseci ponovo u ns. Obecali smo bat da ga necemo izneveriti...a on je otisao kod bake i deke...evo tacno pre 24h!

Nikome jos nisam javila od mojih rodjaka i orijatelja...nemam snage da pricam ni sa kim, zato se u praznim ovde jer znam da cete me vi jedino razumeti, onako pravo, sestrinski. Inace...moja mama je pre trudnoce sa mnom imala spontani negde 5-6. mesec. Isto decak. Ja sam danas po mojoj matematici trbala da udjem u 6. mesec i jedva sam cekala. Mojoj mami je za 4 dana godisnjica smrti...ne znam vise ni sta da mislim....a volela bih da mogu da prestanem da placem i da uspem da zaspim...alu secanja i misli ne daju!

KOmetice,isplaci sve suze ovog svijeta, skupi snagu i ponovo kreni naprijed, ma kako sad tesko izgledalo! Desilo se, promijeniti se ne moze, ai se dalje moze i mora! Mislim na tebe jako, jako , i nadam se da ce bol uminuti sto prije! DRZI SE!!!
 

Duso moja, placi i pricaj, tu smo, za vas uvek!

Kometice draga moja...sramota me sto jecam pored tvoje snage. Da bar mozemo ikako da olaksamo...molim te sta god treba samo reci i pricaj, mislimo na tebe svakog trena.

Ne prestajem da mislim na tebe. Tu sam za sta god treba. Ako mogu ikako pomoci. Pisi, pisi nam. Isprazni sve, tj bar onaj visak koji preliva. Strasni su momenti kroz koje prolazis. Al ce bata, kad ispumite obecanje, odozgo da cuva batu ili seku koje cete sigurno dobiti. Mnogo te volimo. Svi

Uh, uh, draga....
Da, isplači se do kraja, ispusti svu gorčinu iz sebe...Bol neće tek tako nestati ali neće biti tako britko oštar.
Neću da ti kažem koliko si mene sad dotukla. Jecala sam dok sam čitala tvoj post sad isto kao kad sam isto sama u jednoj bolničkoj sobi 2011. jecala za bebom koju sam izgubila. Mogu da pretpostavim tvoju bol kad si se faktički porađala. Nenadano, nespremno, kad vreme nije za to...
Kao što rekoh, velika je stvar što si imala svog voljenog sve vreme i što je bio tako hrabar. I što ti je pokrio oči onda kad je to bilo najbolje rešenje.
Draga, ići ćete vas dvoje ponovo u NS....I biće sve OK. Mora. Mora da bude bolje od ovog. Gore od ovog ne može.
Grlim te.....
Nisi sama. Veruj, nisi sama...
Nije ni anđelak Ovnić...on je sa svojom bakom i dekom....

Grlim te, grlim...

P. S. Traži nešto dovoljno jako za smirenje da odspavaš malo.

Volela bih da sam blize da te zagrlim jako i da placemo zajedno. Tesko je i tm da te tesi kad prolazi kroz isto. Drzite se

cekamo  vas  ...dodjite i ranije ako mozete ...prejako je ali mora da prodje i proci ce  ...
kada bi mogla bol da podelis  na sve nas ...

Medena moja

Grlim te puno, puno, puno...dok mi suze teku, kao da sam i ja bila tamo u sobi, na osnovu tvog opisa. Uuh tesko je, tesko...

Nije svakako slicno sa ovim sto se tebi desava, ali prisecam se kada sam jako mlada izubila svoju prvu, dugogodisnju ljubav koji je poginuo kada je imao samo 22 godine. Tuga i bol i suze. Ono sto sam htela da kazem je da je meni u najtezim trenucima podrska najblizih bila krucijalna, secam se koliko puta sam sedela sa drugaricama, i sve smo zajedno plakale. Ali suze su melem za dusu, i speru vremenom tu nesnosnu tugu i bol. Ja sam nakon toga istetovirala sebi Feniks, rajsku pticu, da simbolicno preslika to da kada padnes na samo dno, da uspes da se vremenom uzdignes, i onda izadjes jos jaci i bolji nego ikada.

Mislim da si ti draga jedan Feniks, i da ce ti vodilja biti bas ono sto si napisala, tvoj povratak u Novi Sad za 6 meseci. I tu cete tvoja druga mrvica cekati. Zivot je prepun simbolike, i sama si rekal da se i tvojoj mami desio slican spontani, u slicno vreme. I nakon tog traumaticnog gubitka, eto na svet male Komete, tebe. Tako ces i ti. Sada je vreme za suze i bol, odboluj koliko god da treba. Bolovacemo ovde zajedno, izvaci iz sistema sve sto te muci, da ga ovde zajedno lecimo. A posle, sa svojim dragim muzicem krenite put Novog Sada, u uspeh. I tada, moj topli savet je da izbacis iz glave da mislis da si baksuz, vec preusmeri da si u proslosti bila to sto si bila, a da je sada konacno vreme da ti se sreca preokrene, da si zasluzila, i da ce tako i biti. Nas um je cudo pravo, koliko je jak, a nismo ni svesni. Usmeruje ga koliko mozes autosugestijom u pravcu koji ti najvise godi.

A sada pusti suze da teku, i misli na svu pomoc i podrsku koju ti tvoj dragi pruza, i koliko ste zajedno najveci oslonac. I znaj da je svaka ovde od nas tu uz tebe, da ti drzi ruku i steze je, da te grli dok ti places i dok dusa boli, da te razume, oseca, i puno bodri.

Ja nikada pre kutka nisam bila clan bilo kog foruma, kada nas je muka naterala i kada sam pocela da prikupljam informacije o VTO upoznala sam ovde, virtuelno, sve vas. Ni slutila nisam da se toliko duboke emotivne veze mogu ostvariti sa osobama koje nikada nisam upoznala. Ali da, vremenom mi ovde postajemo neka vrsta virtualne porodice, do te mere da razvijes emocije prema osobi koju zapravo nisi upoznala. I to bude neraskidivo.

Tako da smo 100% tu za tebe, u mislima i srcima. Pisi kada osetis potrebu, grlim te jako, jako, snazna, divna Kometo...

Kometa,
i ja stalno mislim na tebe.

Uglavnom razmišljam kao Struzzo. Znam kako izgleda spontani pobačaj i ono posle. A tek prevremeni porodjaj sa takvim ishodom, mogu samo ili ne mogu da zamislim bol. Dobro je da je tm bio uz tebe i da ste zajedno prošli kroz to. Čini mi se da si ti fantastično jaka žena, i od ranije a i sve što si napisala sada mi nekako govori o tome. Pusti sebe i da tuguješ za tvojim andjelom, da se utopiš u bolu i ne planiraš ništa. Ali je ipak dobro što već imaš plan i što povezuješ neke sudbinske stvari. Iz nekog nama nepoznatog razloga je moralo tako... Budućnost je isto nepoznanica ali se ja nadam i verujem da ti donosi i mnogo toga lepog.

Grlim te  

Mila moja,hrabra ženo
znam šta je spontani,znam koja je bol, a prevremeni sa ovakvim ishodom je nesnosna bol.
Iz svoje kože sam juče htela da iskočim kad sam pročitala, poželela da se stvorim u tvom krevetu i bar pola bola preuzmem.
Dobro je da je tm bio uz tebe, što nisi videla beživotnu bebicu. Tu sliku bi večno nosila u sebi, dovoljno imaš drugih ružnih.
Plan imaš, vera i nada postoje, uz tebe smo
volim te mila moja virtuelna sestro  

Draga moja dobra Kometice ,

Srce mi se cepa od bola kad se setim sta ti se desilo i kad sam citala ovaj tvoj post . Juce nam je bio dan zalosti na forumu .
Znam da te mnogo boli , zato placi , isplaci sve svoje suze koje imas . I bolece jos dogo, dugo .Ali na zalost tako je kako je i tu se vise nista ne moze promeniti . Isto tako znam da ces u nekom momentu kad bol malo u mine i kad se ti fizicki oporavis , mozda vec za 6 meseci zajedno sa tm krenuti u novu bitku do pobede i ostvarenja cilja .

Zelim jos i ovo da ti kazem

Ti si jedna jedna jaka, hrabra,uporna i mlada zena . Ja sam moju borbu za dete pocela u tvojim godinama a kao sto vidis jos uvek ne prestajem da se borim ,iako jos malo punim 49 godina . I tii tm , a sve mi ovda znamo sta ce te uraditi . Kad skupite snagu otici cete kod Kopitovicke u Genezis i zastavicete vasu borbu sve do krajnjeg cilja . Kao sto ti i sama rece izgleda kao da ti je negde zapisano . I tvoja majka je na zalost izgubila prvu trudnocu oko 6. meseca i svoju musku bebu .

I ti i sve mi ovde znamo da ces ti jednog dana u svojim rukama drzati svoje sunce , ili 2 sunca/ DECAKA I DEVOJCICU .
A kad decica prohodaju , ja imam zarku zelju da te vidim , da te grjim i ljubim , da dodjes s njima kod mene u selo nadomak
Beograda da ostanes koliko god budes zelela . Da se druzimo zajedno sa nasom decicom .

Ljubim te i grlim najjace sto mogu .

Mislim na tebe...

Molim te pokusaj da se sacuvas, trazi lekove, trazi podrsku, nek doputuje ko treba, samo se sacuvaj dok se hormoni srede. Znam da je uzasno, znam da telo samo place, da ti nemas nista s tim, prosla sam dva puta to sa vanmatericnim trudnocama, ne moze da se poredi, znam, ali znam kako je kad hormoni kidaju vec iskidanu dusu, i znam koliko je to ostavilo traga i kakav sam danas emotivni invalid, iako su me lekari i sestre upozoravali na to i molili me da ne radim to od sebe, a ja sam odbijala i lekove, htela sam samo da placem, da izludim i nestanem. Ali moras da ostanes dobro, ljubavi, ceka te mnogo lepih stvari, ceka te mnogo dobrih ljudi, ceka te zivot, iako je djubre neotesano, jebem mu mater, eto opsovah, pa nek me izbace odavde. Krivo mi je sto sam ja trudna a ti prolazis kroz ovo i citam, i placem i konj sam, ali volela bih da mogu da pomognem, a ne mogu. I da ti kazem, u ime vecine zena ovde koje to nece da ti napisu, al ja, evo, hocu: ne verujem da bi bilo bas ovako tesko da se desilo bas svakom, ti si zadnja osoba na svetu kojoj je ovo smelo da se desi.

kometo svaka ebi cast kako si bila hrabra na porodjaju a najveca cast tvom muzu sto je bio uz tebe unajgorem danu u tvom zivotu i sto je bio toliko svestan da ti pokrije oci ,jer xnam da je i njemu jako tesko
nadam se da cete doci iranije za ns da bi bati ispunili zelju/pisi nam ovde sto vise da bi sebi olaksala dusu i da bi ti bilo lakse malo

Draga Meta, iako si ti uvek bila tu za savet za lepu reč....izvini, ali ja sam i dalje nema, iako bi volela da kažem bilo šta, bar neku reč utehe, ne mogu da nađem pravu....jsko mi je žao, jako, i verujem da će vam Bog dati snagu da pregurate ovo ...čuvajte se i budite dobro, jer sam sigurna, koliko god to daleko izgledalo, da vas čekaju lepe stvari u životu  

Ne izlazis mi iz glave.
Gubila sam mnogo, ali nikad toliko.
Da postoji bilo koji nacin da mogu da ti pomognem, pomogla bih, veruj mi!
Iako te nikada nisam videla, pruzila si mi vise topline i razumevanja od mnogih koji me poznaju.
Volela bih da uzvratim, draga moja!
Najvise bih volela da mogu da budem uz tebe, da te zagrlim, da cutimo zajedno.

kometa, draga, cvrsto te grlimo, jako, najjace
ti si jedna divna, hrabra zena
i dalje sam nema na sve sto se desilo, mogu samo da te zagrlim a ti nam pisi, olaksaj sebi, placi....

Kometo naša,svi smo bili u prilici da nas podržiš i osvetliš nam put!Piši nam o svemu i ne misli da ćeš nas time uznemiriti i stresirati,mi ćemo biti tvoje svetlo u ovom mraku!
Sad je vreme tuge i bola,pusti dušu nek boluje ,neka je suze umiju,da bi kad dođe vreme za borbu mogla da dignute glave ponovo zasijaš i kreneš u novu pobedu!
Doći će tebi tvoja Kometica,svi verujemo u nju,tebe,tvog muža!
Ljubim te puno,puno,puno....

Meta, draga, divna ženo...
Ja ću te samo ovako virtuelno zagrliti, jer nemam reči da ti olakšam sve ovo...
Mislima sam uz tebe, uz tm, uz malog anđela koji je na nebu...
Iako te ne poznajem, jednostavno znam koliko si hrabra i jaka, a znam i da sada moraš da plačeš i plači koliko god ti je potrebno... I znam da te tvoja sreća sigurno čeka, koliko god to sada izgledalo daleko i nepojmljivo.

Skamenjena sam od sinoć, skamenjena, tužna, nema... toliko mislim o tebi, draga moja drugarice. Sve vreme pokušavam da nadjem prave reči, da ti napišem nešto i olakšam, al šta napisati...
Ćutaću s tobom, zamisliću da sam pored tebe, da te grlim onako jako, najjače, sestrinski, prijateljski, kako god ti treba, dajem ti rame da plačeš, i plači, samo plači...

Volim te Kometice, hrabra moja drugarice! Samo kad nisi sve to sama morala proći, samo kad je tm bio tu... Budite jedno drugom najveći oslonac, pričajte kad god vam je teško, plačite, vrištite, samo izbacujte tugu napolje!

Anđele maleni, odlepršao si pod skute baki i dedi... Molim te, da zajedno sa njima, daš mami i tati snage za dalje, da im uliješ ponovo radost, i povratiš im osmehe na lice, molim te, molim te, molim te!

I ti vasiono, Bože, ko god, i vas molim za isto, podarite im snagu za dalje, zdravlja, hrabrosti, ljubavi! Toliki teret im je stavljen na pleća... a toliko sreće zaslužuju!

Kometa ,dušo moja.Grlim,ljubim,teram tugu od tebe,teram bol,teram sve ružno.Znam da znaš da je nemoguće zaboraviti i da je nemoguće da sve ružno nestane,ali ,takođe, znam da ćete ti i tm sad odmoriti,pa krenuti u NS na proleće.
Život nas uči da primimo udarce za koje mislimo da su nepremostivi,ali i takve naučimo da prebrodimo.Snaga ljudska je ogromna.
Dušo naša,plači koliko osećaš da treba,ali ipak traži neku bombonicu za smirenje.
Piši nam ,piši kad god osetiš potrebu.Znaš da smo uvek tu.Divne devojke sa Kutka koje daju snagu kada treba i koje uvek znaju da se raduju,uteše ,podele tugu...koje su fenomenalne.
Nešto mi ne idu reči,ali te zato grlim najjače i uzimam ti deo tuge.Znam da ne mogu celu, ali Hoću da ti oduzmem deo tuge,da bi ti mogla da kreneš dalje.Ti,tm,vi.
Moramo uvek dalje da idemo..napred...
Grlim najjače!