Kakav ste roditelj?

Jao cici pa tetke i strine se jako vole. Znam kako sam ja volela a i vaznu ulogu imaju u razvoju malisana tako da nebrigaj vec uzivaj draga

Caci,
slažem se sa Kutanjkama. Moguće je i da je nastupio onaj period kad deci nismo tako neophodni, kažu da se upravo dogadja oko sedme godine pa ti osećaš promenu a dete je samo poraslo. U svakom slučaju možeš da pričaš sa sinom. I ja sa Vilenjakom pričam iako je mladji, ali uvek za neku konkretnu situaciju jer mi se čini da dete teško može da obuhvati neko stanje i sveukupnost ali sasvim može lepo da odgovori u nekom odredjenom trenutku. Čak i ako to ne bude neki odgovor koji sam očekivala i nešto sasvim razumljivo nešto zaključim. Iz ovog što si pisala, možda si okupirana brigama i time da sve uradiš kako treba. A tetka nema taj teret, opuštenija je, zabavlja se i onda dete voli da provodi vreme sa njom. Kao što i Kutanjke rekoše, to je super, naročito što živite zajedno, pa zamisli da je neka neprijatna zvocalica i da ti dete dolazi uplakano. Verovatno ti i to doživljavaš kao nešto loše jer si se rastužila zbog vašeg trenutnog odnosa. Ako zaključiš da je zbog mnogo briga i obaveza, pusti ga malo da radi šta hoće za promenu, pusti jedan dan zdravu ishranu i otidjite u mekić ili već nešto slično... Kod nas kad dodje do nekog kriznog perioda takva promena roditeljske taktike zna čuda da učini...

caci deca su ti takva jer ja gledam po mojima po ceo dan su sa mnom a mm jedva vide tek uvece i malo se druze sa njim i svi u krevet i tako iz dana u dan .ali sam primetila jedan period da je mm posto biti ljubomoran na mladjeg brata jer se deca njemu vise obraduju kad dodje kuci nego mm a inace rade zajedno u istoj firmi.ja kazem to je samo zbog toga sto je on vise odsutan od kuce od oktombra je na terenu i dodje kuci svaki drugi petak i bude 2 dana i opet u krug pa se deca nejga jako uzele a mm vidjaju svaki dan.a i dever celo to vreme dok je kuci sa njima se golica vriste sve troje zajedno da ja pocnem da vicem da se sve troje male dece smire jer je on mladji od mene par meseci pa ga zezam da je mali a inace 76 g a nije se jos ozenio pa su mu njih dvoje ceo zivot bukvalno ih i on smatra kao otac kako se ja nekad zezam sa njim jer je zauzeo taj stav i oni su mu preci nego iko drugi kao sto su meni i mm.jer negleda kad ce kome sta doenti kad stigne sa terena to je cela torba samo za njih sto igracaka,stvari,slatkisa bukvalno kad neko od roditelja ode na put i donese svom detetu tako i on.zezam se danas je tek stigo kuci i oni culi njegovo vozilo da ide to je bilo cike i dreke po kuci da sam ja na dvoristu cula koliko vriste i smejem se on me pita sta ti je ja cuj koliko se deru stigo nas kika nas kikica jedva cekamo da ga vidimo.koliko su vezani isto za njega
zato ti kazem da je to normalno za decu jer pretezno roditelji imaju vise obaveza pa se uvek vezu za nekog drugog jer im treba podrska 24 sata i oni uvek traze neciju paznju

Caci,
ima li nekih promena_

Naidjoh na tekst o tetkama, pa da ga stavim, možda ti bude koristan...

http://www.6yka.com/novost/47432/tetka-ekolosko-skloniste-djecje-duse

danas slusam komentar par zena kakao jednog momka ogovaraju sto je izveo od brata bebu da provoza u kolicima dali malac opste ima 2-3 meseca njima cudno kako stric oce da ga pazi i seta sa njim.eto moj dever nije jedini koji decu pazi,juce kreno na vasar uso u kola i vratio se po mariju i mikija samo ih sa vrata pito dali oce da idu a oni u glas da oce.zezam ostale u kuci sad kad dodje prvo ce biti da su trazili pljeskavicu jer ih znam i nakraju je bilo tako dobro ih mama poznaje.kaze na magare ih je moro popeti da sede malo kazem m usto ih nije sliko on zaboravio,nisu mogli proci pored zivotinja jer su svaku morali pomaziti.zezam mariju kako to da nisi uzela neku igracku a ona ladno nisam tela kiku da trosim jer sta god smo videli mi to vec imamo kuci i dogovorili se miki i ja da necemo nista sem bombona vasarskih i lizalica.kazem dobro je kika proso pored vas jer da sam ja bila trazili bi.al isu se oni u hodu dogovorili da nista nece jer vole da sapucu izmedju sebe zato ih on nije ni cuo.kasnije su nam priclai gde su jos bili u kucne posete sa njim i sta su pili sve troje i da su svuda gledali crtace na tv i da su jako bili mirni.zezam ga kad bude slececi vasar nek ih opet vodi ako on bude kuci tad jer imamao jednom mesecno.a naravno da smo mi bili ponosni na nasu decu sto su poceli da se tako pametno ponasalju a inace i dosad nisu bili zahtevni pitaju prvo dali imas ili imate para zavisi sa kim idu i kad kazemo da imamo onda pitaju dali ocemo to i to da im kupimo a ako kazemo nemamo dobro drugi put i tako i bude kasnije uzmem a znam da imam kod mene toliko novca ali necu da ih ucim da moraju da imaju sta odma pozele da im mi stvorimo u tom minutu

Simona,
baš dobar tekst.

Caci,
nema razloga za brigu. Možda je i takav period i ti si osetljivija više nego inače.... Nemoj biti ljubomorna na svoju zaovu (je l bi bilo drugačije da je u pitanju tvoja sestra)... Ja se sećam da sam isto bila uzrasta kao tvoj Marko kad sam umela otvoreno reći mami kako više volim tetku od nje jer ona ume bolje da se igra, priča sa mnom, volimo više sličnih stvari i bolje pravi moju omiljenu tortu (hehe, sećam se i toga). Fakat je da je u tom periodu mama bila prezauzeta i napeta i zaista mi je prijala tetka. Isto, mnogo godina kasnije ja sam bila tetka koju su moji sestrići mnogo voleli (i ja njih, naravno). Ja dugo nisam imala decu, a moja sestra njih troje, pune ruke posla. Uvek je bilo bar jedno od njih troje koje je bar u jednom trenutku osećalo da mu se ne pruža dovoljna pažnja i ja sam tad bila idealna osoba. Mali su klinci da sagledaju stvari šire i dalje, prosto su mali sebičnjakovići koji ponajviše gledaju sebe i svoje potrebe. Drugo, klinci tačno znaju da razgraniče određene uloge i situacije. Tetka je tetka i kao takva je neprikosnovena. Ona nije mama i ne može to biti, prosto je tetka.
Tako da zaista nema razloga za nesigurnost.... Nadam se da si se već dosada smirila.

Caci tvoj djecak raste, ja se ne bih brinula, nego bih se u slobodno vrijeme posvetila sebi, pa bih bila raspolozenija i zadovoljnija mama.

Dugo sam bila omiljena tetka, rodjakovoj djeci, mami djece je prijalo malo da odahne.
Nina isto obozava svoju tetku, (moju zaovu) i jos moju rodicu, posto sestru nemam, one su omiljene tetke ( da su nam barem blize)

Devojke da nebudem pogresno shvacena...moja zaova meni jako pomaze,ona je divna osoba, pazljiva. Mogu reci da se ponekad bolje slazem sa njom nego sa svojom sestrom. Nisam ja ljubomorna na nju, ona voli Marka i zeli mu samo najbolje u to nema sumlje, samo meni jako tesko padaju te stvari. Mozda se sve potrefilo i to sto sam ja bila na operacii, morala sam vise odmarati, pa je i to doprinelo do svega toga da se oni zblize i vise no obicno. Mozda je ipak ,kako ste rekli, neka faza koja ce vremenom proci.
Pokusala sam pricati sa Markom, ali iskreno da kazem nisam znala sta da mu kazem, kako da mu objasnim neke stvari. Ovih sam dana previse osetljiva, previse placliva, sve mi smeta ,posvagala sam se i sa mm...valjda ce polako dolaziti sve na svoje mesto.
Simona hvala za tekst ...bas je dobar.
Struzo verojatno bi bilo isto i da se radi o mojoj sestri.
Meni nedostaje moje dete koje mi se nekako otugilo i to mi jako tesko pada.
Pocinjem da mu vise dopustam no inace...ali se boim da ga previse i ne razmazim i da krenem pogresnim putem.
Hvala vam devojke ...uz vas uvek je sve lakse

Caci, nisi ti nigde pogresila, nego je tvoje dete poraslo...imala sam istu situaciju sa sestricem, ne brini, to je samo faza...Moj Petar recimo vristi od srece kada vidi dadilju, iako ona dolazi samo dva puta nedeljno. Ona se sa njim samo igra, pa je tako i dozivljava,kako veliku igracku... a ja pored igre, radim i sve ostalo, pa mu ponekad i ne posvetim mozda dovoljno paznje i eto razloga sto se vise obraduje njoj nego rodjenom ocu ili meni...

Jos jedna situacija od danas......
Vodim Markica danas na engleski i pokusavam da pricam sa njim. Kazem mu da sam sada dobro da sam ozdravila od operacije i da bi volela da vise vremena provodi sa mnom. Da ga ja razumem da voli tetu i da treba da je voli ali da treba da voli i svoju mamu. i da vise vremena provodi sa mnom. a on meni na sve to...rodi jos jedno dete i neka to bude tvoje ....dal da placem ili da se smejem...trenutno placem   

caci cim sam videla ovaj teks odma si mi ti pala na pamet

Tetka - ekološko sklonište dječje duše
Objavljeno: 17.02.2014. - 12:00
Ko nikada nije imao Tetku, nije imao sreću da poseduje neizmerno bogatstvo sažeto u jednoj osobi. Čak i kada nemamo baš „rođenu“ Tetku, nađe se neka Tetka iz familije koja uspešno, nepogrešivo uspešno, odigra tu značajnu ulogu u našim životima. Tetka je uvek izvanredna žena, osoba bez premca, ekstravagantna po mišljenju i odnosu prema nama. Dakle, jedinstveno biće.
Autor: Vesna Brzev-Ćurčić
Veličina slova: a a a

Tetka može, a ne mora da ima svoju decu. Tetkina deca mu nekako idu uz nju. Sa njima se volimo i ne volimo, tučemo kao mali, družimo kao odrasliji, oslanjamo jedni na druge kao sasvim odrasli. Zanimljivo je da deca obično misle kako bi ona druga mama, dakle u ovom slučaju tetka, bila možda bolja od sopstvene. To, doduše, misle i tetkina deca za naše majke. Ali, ono što je bitno jeste Tetka.

Tetka je nešto poput dobre vile iz lepih dečjih bajki. Zna sve, razume sve, ume da uteši, rasplaši, kada se rodimo, na poklon obavezno donese dukat (pa red je, Tetka je, ali to je nekako više za mamu i tatu), a nama naše prvo ćebence ili neku plišanu igračku od kojih se ne odvajamo, nekada ni do svadbe. Onda donosi razne benkice, zeke, kapice, šalčiće, sapunčiće, flašice, cipelice, odelca, haljinice, sve za Tetkino zlato.

Obožava da se slika sa nama i imamo gomilu slika na kojima nas drži čvrsto, čvrsto i smeje se onako, nekako najlepše. Kako idu godine, mi sve veći na slikama, tetka u prvo vreme sve lepša, a onda polako počnu da joj se vide godine. No, to vide drugi. Za nas tetke ostaju nekim čudom uvek mlade. Mama može i da ostari, ali Tetka... nemoguće! Ona nam da parče čokolade koju kriju kao neprijatelja da nam se ne pokvare zubi, da se ne gojimo kada odrastemo, kupi sladoled iako su roditelji strogo zabranili jer „dete ima osetljivo grlo“, kupi prvu mini suknju, pa makar se mama razbesnela, „izboksuje“ prvi džeparac, prvog dečka, prvo samostalno letovanje. Ćušne neke pare u džep, onako, da nam se nađe, dopuni mobilni, kupi „na rasprodaji“ nešto „kao za tebe da su pravili“. Kod nje se uvek nađe neki parfem, dopola potrošen koji „mi, ma kad ti kažem, zaista ne treba“. Ona ima najbolji izbor dijeta baš za našu krvnu i ostale grupe, ima oštro oko kada dobijemo gram više ili oslabimo taj isti gram. Zna kada je tata besan po frekvenciji njegovog glasa, kada mama ima migrenu, pa treba hodati na prstima, kada su se posvađali zbog njene nove bluze ili njegove stote rekreativne partije tenisa u ovom polugođu.

Zna ona i više od toga, ali ume da se ponaša kao neko ko ne zna ama baš ništa. Tako se od Tetke uči da se zna a ne zna, da se ne zabadaju nosevi u tuđe tanjire, da je lepo imati najbolju drugaricu, ali da ne treba zbog toga oterati sve druge, da je normalno da se drugarice ponekad i posvađaju. Tetka nas uči kako se ljubi, na koju stranu ide nos, kako da ne pocrvenimo ako nas On gleda, a ako i pocrvenimo, da On to ne vidi. Ona zna i koji su najbolji filmovi koje treba gledati na prvom dejtu, da li pri prvom susretu treba sesti u ovaj ili onaj kafić. Uči nas kako se krišom stavlja maskara a da razredna ne primeti (mama je već naučila na razne vrste maskiranja), kako može da se pozajmi baš onaj fantastični top od drugarice a da pri tom ne priča o tome koja sila bakterija vreba baš na nas odatle i koje karakondžule mogu da nas pojedu ako pozajmimo tuđu stvar. Znate šta su karakondžule? Ako ne znate, pitajte Tetku. Sve je to već preživela.

Tetki sme da se kaže koliko je jedinica u dnevniku a da nas ne kazni i ne oda, sme da se pobegne iz škole i da samo ona zna. Ume da nam uradi domaći da roditelji ne vide, hoće da nam pomogne oko latinskog, fizike, tako nekih predmeta za koje u tom periodu nismo sigurni čemu služe sem da muče đake. Tetka najbolje zna koje kolokvijume imamo, kada su ispiti, nagradi za položen ispit i ne mršti se zbog šestice. Pred tetkom sme da se plače zbog neuzvraćene ljubavi ili zbog toga što nas je neko „dvojkirao“.

Tetka će umeti da nam objasni kako za prekid veze nismo krive mi nego on, sigurno nas je mnogo voleo, ali smo mi jače, snažnije, nije mogao da nas prati. Šta stvarno misli, samo ona zna. Nikada nam neće direktno reći da nam dečko nije baš previše bistar ili previše lep. Reći će da je OK, da je baš „cool“, ali možda mi možemo i bolje. Ništa njemu ne fali, ali smo mi ipak tako nekako vrlo posebne. Istini za volju, Tetka veruje u tu posebnost. Tetka je neko ko autentično i bezuslovno voli, poštuje, veruje u našu ispravnost i nepogrešivost. Daje podršku, hrabri, gura, podstiče, kreće iz četvrte, a koči u mestu.

Zašto je tetka tako značajna osoba? Tetka je žena, dakle neko ko po mnogo čemu podseća na majku. Za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti, zebnje, straha, zbunjenosti koji ima majka u prvom susretu sa svojom bebom. Zato je tetka slobodnija, deluje neposrednije, spontanije. Tetka sme da bude umorna, majka to ne može. Tetka može da kaže da nešto ne može ili ne ume. Majka ne može. Tetki je dozvoljeno da pogreši, majci ne. Uostalom, od „grešaka“ majki, viđenih očima njihove dece, živi čitava jedna profesija – psihoterapeuti. Tetkama je lakše jer se bave decom sa one lepše strane.

Roditelji su zaduženi i za ono što deca ne vole: jedi, peri ruke, peri zube, složi igračke, namesti krevet, ustaj za školu, vrati se kući na vreme i sl. Mnogo je manje područja života u kojima može da dođe do sukoba između Tetki i njihovih „zlata“. Nikada niko nije zvao Tetku u obdanište zbog toga što su se deca potukla. U školu na roditeljske idu roditelji. Društvo pravi značajnu razliku između roditeljske kompetencije i tetkine ljubavi i to je u redu, zar ne? Međutim, Tetka može da bude vrlo dobra zamena za majku u onim oblastima u kojima se dete ustručava da se poveri, ima strah ili loše iskustvo, kada zna da je pogrešilo i žao mu je, a plaši se kazne. Od Tetke mogu da se dobiju prva uputstva o svemu prvom u životu a da to, naročito u periodu adolescencije, nema tu težinu koju ima takav razgovor sa roditeljem. Došla je neka moda da se roditelji trude da budu prijatelji sa decom.

Pazite, deca sama biraju prijatelje. Roditelj je jedinstvena osoba u životu i tu ulogu nikada ne treba mešati sa drugarskom. Tu drugu lepo može da ostvari tetka. Ona i jeste prijatelj, pa i mnogo više od toga. Tetka predstavlja onu slobodnu, emocionalno čistu zonu u kojoj je sklonište za naše duše i kada nam ne ide i kada nam je dobro. Tu ne postoji sistem nagrada i kazni, grdnja, strah. Postoji okeansko osećanje svemoći koje smo zaboravili kada smo ga osetili prvi put – kada smo se rodili.

Tetke, sa svoje strane, apsolutno obožavaju decu svojih sestara i braće. Decom se hvale, diče, voze ponosno kolica, tricikle, bicikle, rolere, klizaljke sa decom. Koliko su samo ponosne kada neko kaže: „O, kako je lepo ovo tvoje dete“. Pa to i nije greška. Naše tetke nas i smatraju svojom decom. U psihološkom smislu to zaista i jesmo.

Pomeranje vremena udaje i rađanja dovelo je do toga da je mnogo mladih žena u statusu Tetke. One, psihološki, imaju decu, imaju to osećanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvraćena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osećaju se korisno i ostvareno. Sve ovo nije iluzija, to je realnost. Stvari postanu malo drugačije kada dobiju svoju decu, ali to su nijanse. Tetkino dete jednom – tetkino dete zauvek.

Jedno istraživanje rađeno nedavno u našim školama pokazalo je da se učenici pre poveravaju tetkicama nego profesorima ili psiholozima i pedagozima. Nije ni čudo da se tetkica zove tetkica. Tetkica u školi takođe je neko od koga se ne strepi i ko ne kažnjava, a ume da uteši i pomogne.

Ako vam se učini da je ovo oda Tetkama, niste pogrešili. U eri brige za ekološki opstanak naše planete, valjalo bi razmisliti i o psihičkoj ekologiji naše duše. Taj resor suvereno drže Tetke.

• Ko nije imao tetku, ne zna šta je time izgubio.
• Tetka je rođaka, drugarica, prijateljica, saveznik.
• Tetke su jedinstvena bića; svaka je neponovljiva.
• Svaka tetka ima svoje „zlato“.
• Blago „zlatu“.
• Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna.
• Tetka je živa enciklopedija, od nje se uči o životu.
• Niko ne može da vas uteši kao Tetka, naročito kada ste u svađi sa roditeljima.
• Tetke zažmure pred pravilima ne zato što su neposlušne nego zato što imaju samo svoja.
• Tetke su najbolji prijatelji dece.
• „Ljubav između tetke i mene je neopisiva“, reči su jedne devojčice.

caci, duso, samo si preosetljiva... i pomalo sebicna...kao i sve mame...  

Mozda je dete osetilo da ti nisi raspolozena i da te nesto muci, pa se malo buni protiv toga, a mozda je i samo ljut sto mu se nisi dovoljno posvecivala u poslednje vreme. Pusti ga, proci ce ga, a ti se malo opusti, ako ti je dete u sigurnim rukama, i ako se vec lepo slazes sa zaovom, posveti se malo i sebi, a Marko ce sam da ti se"vrati"...Ljubim te !

Caci,
slažem se sa Emom. Kažem ja da kada pričaš sa decom ona skoro uvek nešto kažu o problemu, samo to ne mora biti direktna veza. Možda je to "da ćeš roditi drugo dete" baš ono što plaši tvoje dete? Možda se zbog tvog odlaska na operaciju osetio usamljeno, uplašeno, odbačeno... Ono što si ti mogla da odgovoriš je da ti želiš njega a ne drugo dete, da bi on uvek ostao tvoj posebni sin, prvenac i kada bi rodila drugo dete ili već nešto tome slično. Ali polako, sada si tu, osluškuj ga, možda da ispričaš i mužu kako se osećaš pa da i on pomogne da se ponovo zbližite, da imate neke zajedničke, porodične aktivnosti i sl.

http://www.mojpedijatar.co.rs/novi-porodicni-zakon-u-zatvor-za-samar-ili-prut/

Hehe samo da ne ostane "mrtvo slovo na papiru"   

Mislim da sam veoma stroga, to su mi potvrdili i ljudi iz okruzenja, ali vrlo pravedna i iskrena. Nikada detetu nisam "mazala oci sarenim lazama", izmisljala pruce o "bebe iz kupusa ili donela je roda", a jedinu laz koju pricam detetu jeste da Deda Mraz postoji. Zelim da moje dete od malih nogu zna kakve posledice nose odredjeni postupci i ne stedim ga tih poslledica "zato sto je mali". Neki misle da sam surov(moj tata), ali ja mislim da sam realna. Plasim se toga da detetu ne stvorim ljubicasti svet koji kad skine ruzicaste naocare i vidi ga realno crno i belo, ne razocara ga. Ucim ga dobru i zlu, da postoje obe strane i da mora da zna da prepozna obe i napravi odredjeni sistem vrednosti u zivotu. Neki misle da sa 2-3 god malo sta moze da se nauci od svega, ali ja primecujem da moje dete vec sad prepoznaje prave vrednosti,iako iz decjeg ugla glledanja...