Kakav ste roditelj?

od Masha UK 13/11/2012, 15:02

Volela bih da razmenimo misljenja i iskustva na temu "Kakav ste roditelj" i kako sami sebe dozivljavate. Jeste li suvise strogi ili pustate decu da vam se penju na glavu? Kakve disciplinske mere koristite u vaspitanju? Sta vam kao roditelju najteze pada? Da li ste opravdali svoja ocekivanja i kako ste se zamisljali kakav cete roditelj biti pre nego sto ste dobili decu?

ljubav

od Milijana 13/11/2012, 15:28

Uhhh Maso, gde me nadje, pa to je za mene neiscrpna tema jer se ja non stop nesto preslisavam, da li sam mogla drugacije, da li je trebalo ovo ili mozda ono... i sl...
Iskreno, pre nego sto sam postala roditelj, mislila sam samo na to KAKO to da postanem. Ni na kraj pameti mi nije bilo da to moze u nekim trenucima da bude toliko stresno i naporno. Mozda to ima veze i sa tim kakva smo osoba. ja, recimo, i dan danas ne gledam na roditeljstvo kao na neki dar, na nesto NAJLEPSE u zivotu i sl... sto se moze cuti od mnogih zena. Mozda zato, ja imam retke trenutke kad bezbrizno uzivam u svojoj deci. JA uzivam da ih gledam, one mene fasciniraju, ali to su samo trenuci u toku dana, ostalo je konstantan rad i psihicki i fizicki. Verujem da je to tako i zato sto imam malu razliku medju njima. Vi, majke blizanaca, cete me razumeti, ali samo do nekle. Uvek su mi ljudi pricali da je teza moja kombinacija nego blizanci, u to sam sama krenula da se uveravam tek skoro... to su deca sa razlicitim potrebama, zeljama, ishranom, rasporedom... a opet ni jedno ne smem da pusim ni minut bez moje koncentracije....Rezultat je da sam nekad stvarno iscrpljena i na ivici nerava i onda odreagujem onako kako nikad ne bih, a posle mesecima patim zbog toga...
Moj najveci problem je sto tesko dozivljavam "vaspitne mere"> Kad je dete malo i jos uvek nerazumno, ne postoji drugi nacin osim visokog tona da mu se nesto objasni... e taj ton je kod mene par puta presao i u viku, histeriju, izliv besa... pod uticajem razlicitih faktora... e kad prodje vreme, dete postane razumnije, pa ne mora tako da mu se prica, onda se ja setim tih situacija i hocu da puknem....
Takodje, mnogo tesko prezivljavam i njihove bolesti... po nekad mi se cini da cu da umrem od tuge zbog obicnog virusa sto je van pameti...
Stalno preispitujem sebe i svoj odnos sa jednom i drugom i pokusavam da budem podjednaka, a ne znam da li mi to uvek polazi za rukom...
Meni je, recimo, potvrda da sam dosta postigla kod Lenke, to kako je ona prihvatila vrtic, kako se tamo ponasa i ono sto su mi o njoj tamo rekli, a to je: "Vidi se da ste razvili jedan zdrav odnos sa detetom. Ona je tako samostalna, ima samopouzdanja, aktivna je, radoznala, poslusna, jednom recju, stvarno je super dete". Mm je onda rekao da je to rezultat mog rada, a ja: Pa najbolje bi bilo da sam pogresila, a samo se time bavim zadnjie dve godine.
Ovo je samo pocetak mog izlaganja... Embarassed

Imam ja stosta na ovu temu da pisem, ako je neko ne zakljuca da ne bih davila lol!

od plavaptica 13/11/2012, 16:03

Milijana ::"Vidi se da ste razvili jedan zdrav odnos sa detetom. Ona je tako samostalna, ima samopouzdanja, aktivna je, radoznala, poslusna, jednom recju, stvarno je super dete".

[quote]

E ovo je sve sto ja za moju Anu zelim jednog dana. Za sada je jos mala, ali se ja stalno preispitujem da li cu to postici.
Pre nekoliko dana, Ana nemoguca, za svaku sitnicu koja joj nije po volji udari u ono kreveljenje bez suza. Ja imam bezgranicno strpljenja, a i kapiram da je mnogo mala za bilo kakvo vaspitavanje da bi sada ona tu nesto shvatila, medjutum mm na moje veliko iznenadjenje puko totalno, stavio je u krevetac i kao sada joj je nesto objasnio tipa e sad lezi tu sama i placi

Ja u soku

, a srce mi se kida i uzmem je, naravno, a onda smo se nunale i mazile do besvesti sto je ona zapravo i zelela. Mislim da ce tako biti i ubuduce, da cu biti popustljiva priiilicno, a dokle ce nas to dovesti Boga pitaj. Rolling Eyes

od nina :) 13/11/2012, 17:16

Milijana ::Uhhh Maso, gde me nadje, pa to je za mene neiscrpna tema jer se ja non stop nesto preslisavam, da li sam mogla drugacije, da li je trebalo ovo ili mozda ono... i sl...
Iskreno, pre nego sto sam postala roditelj, mislila sam samo na to KAKO to da postanem. Ni na kraj pameti mi nije bilo da to moze u nekim trenucima da bude toliko stresno i naporno. Mozda to ima veze i sa tim kakva smo osoba. ja, recimo, i dan danas ne gledam na roditeljstvo kao na neki dar, na nesto NAJLEPSE u zivotu i sl... sto se moze cuti od mnogih zena. Mozda zato, ja imam retke trenutke kad bezbrizno uzivam u svojoj deci. JA uzivam da ih gledam, one mene fasciniraju, ali to su samo trenuci u toku dana, ostalo je konstantan rad i psihicki i fizicki. Verujem da je to tako i zato sto imam malu razliku medju njima. Vi, majke blizanaca, cete me razumeti, ali samo do nekle. Uvek su mi ljudi pricali da je teza moja kombinacija nego blizanci, u to sam sama krenula da se uveravam tek skoro... to su deca sa razlicitim potrebama, zeljama, ishranom, rasporedom... a opet ni jedno ne smem da pusim ni minut bez moje koncentracije....Rezultat je da sam nekad stvarno iscrpljena i na ivici nerava i onda odreagujem onako kako nikad ne bih, a posle mesecima patim zbog toga...
Moj najveci problem je sto tesko dozivljavam "vaspitne mere"> Kad je dete malo i jos uvek nerazumno, ne postoji drugi nacin osim visokog tona da mu se nesto objasni... e taj ton je kod mene par puta presao i u viku, histeriju, izliv besa... pod uticajem razlicitih faktora... e kad prodje vreme, dete postane razumnije, pa ne mora tako da mu se prica, onda se ja setim tih situacija i hocu da puknem....
Takodje, mnogo tesko prezivljavam i njihove bolesti... po nekad mi se cini da cu da umrem od tuge zbog obicnog virusa sto je van pameti...
Stalno preispitujem sebe i svoj odnos sa jednom i drugom i pokusavam da budem podjednaka, a ne znam da li mi to uvek polazi za rukom...
Meni je, recimo, potvrda da sam dosta postigla kod Lenke, to kako je ona prihvatila vrtic, kako se tamo ponasa i ono sto su mi o njoj tamo rekli, a to je: "Vidi se da ste razvili jedan zdrav odnos sa detetom. Ona je tako samostalna, ima samopouzdanja, aktivna je, radoznala, poslusna, jednom recju, stvarno je super dete". Mm je onda rekao da je to rezultat mog rada, a ja: Pa najbolje bi bilo da sam pogresila, a samo se time bavim zadnjie dve godine.
Ovo je samo pocetak mog izlaganja... Imam ja stosta na ovu temu da pisem, ako je neko ne zakljuca da ne bih davila

bas sam se nasla u ovom postu pogotovo gde sam podvukla crveno,jer koliko znate da sam se prvo borila vto i kasnije odustali i otisli na usvajanje gde smo se i ostvarili ko roditelji sto nam je bilo najvaznije u zivotu da postanemo roditelji.stim da su mi deca razlicitog pola i mala razlika izmedju njih tacno godinu ipo dana i bukvalno ih moras uvek imati stalno na oku jer su sad u paru i puni su nestasluka a i dobrih stvari ,za njihov uzras su dobri jer ima i gore dece koje znam ali se trudim da budem strozija i da me slusalju kako mm kaze da jako imam autoritet na mikiju jer dosta da ga pogledam strozije odma ide da sedne jer zna da je kriv a marija kako kad reaguje ali zna da cu je ja grditi a mm zna nekad nesto da im kaze 10 puta i da ga ladno iskuliraju ali ako im kaze recu vas mami sto me nioste slusali odma se smire a to mi i ostali kazu ukucani kad ih cuvaju pogotovo babu miki nece da poslusa ali cim mene spomene odma je poslusa.da se zezamo da sam im ja strah i trepet ali to se tako cini jer im nedam da predju granicu neposlusnosti

marija je prosle g bila na rodjendanu u zabavistu sa 2,5 g i vaspitacice su se iznenadile koliko je ona samostalna za njen uzrast a neide u vrtic i nece dok nekrene u redovno zabaviste tek za 2 gona je sama sa 2 g znala noz da koristi da ide na wc i cak ako je napolju da cucne i piski da se ne upiski samo sam je mozda 1 mesec drzala da piski ako se potrefi da je uhvati napolju ,vaspitacica je bila trazila kad je bila na tom rodjendanu jer je bila najmladja i izvela ih u dvoriste da se igraju kad nje nema medju decom kaze da se uplasila gde je otisla jer nezna teren kad je primetila malo dalje od dece da je cucnula i lepo piskila i ona tela da je obuce a marija nije dala nego sve sama.miki je druga prica ipak stari je i iso je u vrtic kod hranitelja i tamo je imo obaveza svojih i navika i to je lepo nastavio kuci dalje.sad je on mariji velika podrska u svemu i uzor ipak on je stariji i ona je dosta pored njega savladala otkad je doso .mislim sami idu u radnju pustim ih samae na ulicu sa decom da se igraju a prosle g je ona bila sa decom napolju ali sam ja uvek bila 50-100 m dalje od nje i nagledala ih a sad se sami zaigraju sami naucili biciklo da voze sad me nagovaraju da im uzmemo rolere ali svi nas ubedjuju da su mali i da im jos netreba ali videcemo dogodine jer moje 2 sestricne su sa 1,5 g vec vozile kad ih covek vidi na njima nemozes verovati da toliko imaju i da su stabilniji na njima nego kad idu peske
ala sam se ja opet raspisala

od cufta 13/11/2012, 20:37

I ko sad tu da bude pametan?! Popustiljiva sam. Mogu mi se svi popeti na glavu i Lucija i zivotinje. Srecom to ne cine. da li zato sto nisu takvi, ili zato sto sam ih kao naucila nekom redu ne znam. Uglavnom je Lucija dobra. POkusavam da joj sve objasnim kako i zasto ne razmisljajuci da li ona to razume ili ne. Odnosno mislim da mnogo vise razumeju nego sto se nama cini. Poludim i ja kao i svi, tada povisim ton, ako me mnogo iznervira i vicem, ali kratko da je ne bih plasila. 3 puta do sada sam je lupila po ruci. Posle se jedem i kajem - totalna sam jadnica. Cekam da prodje malo vremena, pa se kao neprimetno umiljavam, pa je ljubim, mazim a ona se otima (uopste nije u fazonu mazenja i ljubljenja).
Stalno razmisljam o tome sta je najbolje.

od Masha UK 13/11/2012, 23:27

Moram da priznam da sam pomalo razocarana u sebe kao roditelja...nekako mi roditeljstvo ne dolazi spontano i prirodno...moram jako velik trud da ulozim...i svako jutro imam jednu te istu misiju - preziveti dan, a ne izgubiti kontrolu.

Dok sam mastala o trudnoci i majcinstvu zamisljala sam se potpuno drugacije...mislila sam da cu imati puno vise strpljenja...vremena...neznosti...razumevanja...znati kako da odreagujem u odredjenim situacijama...i imati puno vise samopouzdanija i vere u sebe...

Ja se stalno preispitujem i stalno mislim da ne dajem svoj maximumu i da bi trebala bolje i vise...a sta...ni sama ne znam...

Procitala sam gomilu knjiga o podizanju decu...od pozitivne discipline pa do prakticnih saveta od dugogodisnjih dadilja... u nastojanjima da odlucim kakav roditelj zelim da budem svojoj deci...ali vrlo mi je tesko da teoriju primenim u praksi...narocito u situacijama kad sam neispavana...umorna...nervozna...

Ponekad mislim da sam suvise popustljiva...osecam se pod dodatnim pritiskom jer ih podizem...ucim i disciplinujem sama...pa mislim ako vec sad ne krenem strogo za koju godinu stvari ce totalno da se otmu kontroli...

Pokusavam da budem strpljiva...ali nakon sto moram bar deset puta da kazem NE u vezi iste stvari...samo mi dodje do prekida filma i tako se izderem da se oboje stresu i u glas krenu da placu...i sta sam uradila...oni su uznemireni...a ja se osecam uzasno lose jer sam izgubila kontrolu i zato sto bi trebala da znam bolje u ovim godinama...Ili ponekad pocnem da rezim i da pricam kroz zube...to mi je krajnja faza pre nego sto odlepim...Znam da deca uce i kopiraju ponasanje od roditelja, i ne bih trebala da im dajem takav primer...jer je totalno ne prihvatljivo ici okolo i ponasati se tako...sve ja to znam kad smireno razmisljam i kad ohladim glavu...Ali u datom momentu kad treba da se suzdrzim ja nekako ne umem da povucem tu unutrasnju kocnicu...i jako sam nesrecna zbog toga...

od plavaptica 14/11/2012, 00:54

Masho, nekoliko puta sam iscitala tvoj post, pa posto sam osetila da nije napisan samo radi neobaveznog caskanja procitah i tvoj rd, nadam se da se ne ljutis Embarassed

, posto do sada nismo razmenjivale postove.
Ti si predivna majka, nemas razloga sebe tako strogo da ocenjujes i preispitujes. Mnoge zene pod teretom problema koji su tebe zadesili, ne da bi izgubile kontrolu, vec i zdrav razum. Deca mnogo vise i jace osecaju i prozivljavaju stresne situacije koje zadese njihovo okruzenje, nego sto mi mozemo da pretpostavimo, a mnogo su mali da bi to izbacili iz sebe na neki drugi nacin do nestaslucima i za roditelje neprikladnim ponasanjem.
Ja nemam dug roditeljski staz, ali se ne slazim sa teorijom o strogom vaspitavanju dece, mislim da tako samo postaju nesigurni, tuzni i povuceni.
Mislim da kada vas na kraju ipak sunce bude ogrejalo, a to ce se naravno desiti, sve ce doci na svoje, jer ti svojoj deci pruzas bezgranicnu ljubav. yes

od cufta 14/11/2012, 06:01

Da, i ja sam pomislila isto kao i ptica. Masho, preterano sebe osudjujes. I verovatno to radis u sklopu cele situacije, zato tako dozivljavas roditeljstvo. Drugo, nisi se jos opustila. tek se sada sredjuje situacija.... i jeste ti objektivno tesko, ali za to nisi ti kriva. I imas blizance a to je mnoooogo tesko.

od Simona 14/11/2012, 07:21

I ja mislim slicno kao Plava ptica...

Gledam i po sebi, dodatni zadaci koje usvajanje nosi me iscrpljuju i dovode do toga da nisam onakav roditelj kakav bih htela da budem.

Ja sam za blaze vaspitanje sa puno razgovora sa detetom, ali nisam za to da roditelji budu prijatelji. Moraju da zadrze autoritet samo da se on sastoji u njihovoj mudrosti, vecem znanju koje imaju a ne samo sto su roditelji. E sad, mislim da meni to teze ide jer je dete prethodno dobilo sasvim drugo vaspitanje, mnogo strozije. Pa onda uz nase blaze vaspitanje razvijaju mu se neke nove osobine koje nisu bas sve pozitivne. Problem je i sto taj razgovor sa hraniteljima nije isao kao sa nama, detetu se nisu citale knjige ali uopste, u trenutku kad je dosao kod nas imao je oskudan fond reci... Mislim da je jako napredovao otkako je dosao, uspeli smo da citamo i po dve knjige dnevno

I ja valjda treba da budem zadovoljna zbog toga. Ali desi se da ne budem jer stepen nasih ulaganja se ne poklapa sa reakcijama... Stoga moram da podsecam sebe da ne zahtevam suvise od deteta da su tu ipak prethodne godine drugacijih uticaja i da ce nase metode vise profunkcionisati vremenom. Zatim kod nas sam ja onaj opasniji roditelj a to me nervira isto... no neko mora da postavi detetu granice. Ja gledam da primenjujem knjige koje sam citala. Ne uspevam uvek, vise puta sam bila jako besna i izvikala se na Vilenjaka. Nisam ponosna na sebe zbog toga, trudim se da ne ponavljam... Kasnije sam uvek pokusavala da objasnim detetu da je to bilo od moje silne brige za njega i toga sto on po ceo dan blokira nase napore... Moj muz kaze da bi retko koji roditelji bili tako strpljivi sa takvim detetom (jako je nemiran, buntovan, provokativan, ima dana kad sve sto kazemo nece da cini ni osnovne stvari, nece ni minimalno da saradjuje, cesto koliko god cinimo nije zadovoljan, dosadni smo mu, hranitelji su bili bolji, hoce da ide kod njih) i sve te moje besne reakcije moj muz opravdava jer su dosle nakon konstantnog ignorisanja svih lepih metoda od strane Vilenjaka. No meni ni to nije uteha... Gledacu da budem strpljivija i pokusavati da gledam svet iz njegovog ugla kako mi to provokativno ponasanje ne bi izazivalo bes...

od Marija86 14/11/2012, 09:04

Kako ja sebe da ocenim kao roditelja...bas tesko.
Mm je jednom prilikom nedavno rekao Loli kada je nesto bila bezobrazna: "ako ne prestanes dacu te mami pa ces videti" Shocked

Sta je to znacilo nisam htela da pitam pa da se frustriram...kada se nesto ne sme onda nema da popustim..i da podignem ton (iako je Lola jos mala da bi razumela mnogo vise od NE) i ne odustajem,mada su mali vragolani jako jako uporni.Videcemo sta ce biti kada stigne i bata lol!

od Milijana 14/11/2012, 11:49

Maso, i ja se slazem sa Pticom. Mnogo puta sam i sama reagovala kao ti, a u pozadini svega je u ztvari bio neki drugi problem potpuno nevezan za decu. Krivo mi je sto se slomi na njima, ali sa njima provodim najvise vremena, najcise se trudim, dajem i trosim, pa je i logicno da se tu najvise i nerviram... i mrzim sve te knjige. Ne mogu se ja iskljuciti i biti samo roditelj. Imam ja i drugih stvari u zivotu koje me nekad iznerviraju nekad obraduju pa se to odrazi i na ostale delove...
Ja mislim da svi mi iz najbolje namere radimo neke stvari, a cim smo ovde i cim se preispitujemo, znaci da smo dobri roditelji... ja znam gomilu njih koje bi bas bilo briga... teraj samo, ali mi ovde mnogo energije i truda ulazemo u sve vezano za njih i to nas vec cini boljima od ostalih...
Evo, recimo, ja sam uvidela koliko sam u nekim situacijama bila nepravedno stroga prema Lenki tek kad je dosla Milena i sada se trudim da sve to ispravljam...
Isto tako, metode vaspitanja mnogo zavise i od uzrasta dece... kako rastu sve su razumniji pa nekako ne gubis strpljenje bez razloga...

od mamajednogprinca 1/12/2012, 21:34

Maso ti ko da mi citas misli sa temama tesko pitanje kakav sam roditelj mislim popustljiv jednostavno uglavno mu sve dopustam pa i neke stvari koje ne bi smeo tako i je na primer lap top ostao bez pola slova jer ih je vasa iscupao...od kada se vasa rodio ne dopustam mu da place vrlo retko volim da je srecna i nasmejana beba i sve cinim da bi se smejao pa tako ako neki dan malo place odmah nocu kada legnem razmisljam zasto je bio nesrecan gde gresim,u poslednje vreme se sve vise i vise opterecujem da li ga dobro vaspitavam i da li je srecan...bojim se da ce biti nesrecan posto nema tatu sve cinim i sve mu doustam da bi bio srecan da ne bi osetio taj nedostatak a moza opet uprav tako gresim...mada je on jos uvek mali da bi znao da nema tatu ali primetila sam kako je poceo da vise prilazi muskim osobama kada neko dodje u goste ili dedi sve se vise vezuje za muske osobe i ne znam u kom periodu decaci pocinju da se vezuju za oceve... posto je poceo da se glasno ljuti kada nesto ne moze da uradi kako je zamislio da nesto podigne ubaci negde ili tako nesto odmah se ljuti i nekada i pocne da sizi i ja mu lepo kazem i objasnim ali ako i posle dessetog puta ne ili objasnjenja on i dalje sizi ponekad viknem na njega i onda se on uplasi i rasplace i onda mi je tek uzasno mogu i danima da se grizem iznutra zbog toga kako sam odreagovala i ucinila ga nescernim svojom reakcjom...a ponkad mi je iskreno tako tesko samoj sa njm jer on i dalje pije mleko tri puta nocu znaci evo godinu dana da nisam spavala duze d 4 sata u kontinuitetu i sada idem i na ta predvanja i stvarno nekim danima sam bas preumorna i neispavana i onda tako odreagujem na njega a on ni kriv ni duzan nije to zasluzio ...i onda se ja posle opterecujem time i razmisljam dugo o tome da li ga pravilno vaspitavam i da li sam mu dobra mama sve se bojim da cu negde gresim jer o narimer uoste ne konstatuje kada mu ja kazem ne on pocne da se smeje i stalno misli da se igramo tako da ja uopste nema neki autoritet nad njim uf mogla bih do sutra da pise na ovu temu ali moram da idem ...

od Simona 1/12/2012, 22:08

Mamajednogprinca,
s obzirom da nema tate Vasilije će naći neki drugi muški lik za koji će se vezivati kao što i sama kažeš. Da li će biti nesrećan ili ne to niko ne može da kaže. Već sam mislim napisala na nekoj temi da je moja majka odrasla bez oca i da tvrdi da joj nikad nije nedostajao. Dosta će mislim zavisiti i od tebe, kako ti doživljavaš stvari i kako se ti postavljaš, reaguješ u raznim situacijama. Tako da nastoj i da osnažiš sebe, da čitaš iskustva drugih samohranih roditelja ili neke savete. Kad bude malo veći pričaj mu da porodice mogu različito izgledati i možda da ga upoznaš sa još nekom decom sa sličnom/istom porodičnom situacijom. A ti mislim da moraš da budeš i stroga i da mu postavljaš granice... Da ti kažem da ne brineš i da ne razmišljaš toliko verovatno ne vredi, znam i po sebi... Samo mogu da kažem da mi je Vasa delovao preslatko, zadovoljno i nasmejano kad sam ga videla :)

od nena beba 1/12/2012, 22:16

Milijana ::Uhhh Maso, gde me nadje, pa to je za mene neiscrpna tema jer se ja non stop nesto preslisavam, da li sam mogla drugacije, da li je trebalo ovo ili mozda ono... i sl...
Iskreno, pre nego sto sam postala roditelj, mislila sam samo na to KAKO to da postanem. Ni na kraj pameti mi nije bilo da to moze u nekim trenucima da bude toliko stresno i naporno. Mozda to ima veze i sa tim kakva smo osoba. ja, recimo, i dan danas ne gledam na roditeljstvo kao na neki dar, na nesto NAJLEPSE u zivotu i sl... sto se moze cuti od mnogih zena. Mozda zato, ja imam retke trenutke kad bezbrizno uzivam u svojoj deci. JA uzivam da ih gledam, one mene fasciniraju, ali to su samo trenuci u toku dana, ostalo je konstantan rad i psihicki i fizicki. Verujem da je to tako i zato sto imam malu razliku medju njima. Vi, majke blizanaca, cete me razumeti, ali samo do nekle. Uvek su mi ljudi pricali da je teza moja kombinacija nego blizanci, u to sam sama krenula da se uveravam tek skoro... to su deca sa razlicitim potrebama, zeljama, ishranom, rasporedom... a opet ni jedno ne smem da pusim ni minut bez moje koncentracije....Rezultat je da sam nekad stvarno iscrpljena i na ivici nerava i onda odreagujem onako kako nikad ne bih, a posle mesecima patim zbog toga...
Moj najveci problem je sto tesko dozivljavam "vaspitne mere"> Kad je dete malo i jos uvek nerazumno, ne postoji drugi nacin osim visokog tona da mu se nesto objasni... e taj ton je kod mene par puta presao i u viku, histeriju, izliv besa... pod uticajem razlicitih faktora... e kad prodje vreme, dete postane razumnije, pa ne mora tako da mu se prica, onda se ja setim tih situacija i hocu da puknem....
Takodje, mnogo tesko prezivljavam i njihove bolesti... po nekad mi se cini da cu da umrem od tuge zbog obicnog virusa sto je van pameti...
Stalno preispitujem sebe i svoj odnos sa jednom i drugom i pokusavam da budem podjednaka, a ne znam da li mi to uvek polazi za rukom...
Meni je, recimo, potvrda da sam dosta postigla kod Lenke, to kako je ona prihvatila vrtic, kako se tamo ponasa i ono sto su mi o njoj tamo rekli, a to je: "Vidi se da ste razvili jedan zdrav odnos sa detetom. Ona je tako samostalna, ima samopouzdanja, aktivna je, radoznala, poslusna, jednom recju, stvarno je super dete". Mm je onda rekao da je to rezultat mog rada, a ja: Pa najbolje bi bilo da sam pogresila, a samo se time bavim zadnjie dve godine.
Ovo je samo pocetak mog izlaganja... Imam ja stosta na ovu temu da pisem, ako je neko ne zakljuca da ne bih davila

od nena beba 1/12/2012, 22:16

Masha UK :: Moram da priznam da sam pomalo razocarana u sebe kao roditelja...nekako mi roditeljstvo ne dolazi spontano i prirodno...moram jako velik trud da ulozim...i svako jutro imam jednu te istu misiju - preziveti dan, a ne izgubiti kontrolu.

Dok sam mastala o trudnoci i majcinstvu zamisljala sam se potpuno drugacije...mislila sam da cu imati puno vise strpljenja...vremena...neznosti...razumevanja...znati kako da odreagujem u odredjenim situacijama...i imati puno vise samopouzdanija i vere u sebe...

Ja se stalno preispitujem i stalno mislim da ne dajem svoj maximumu i da bi trebala bolje i vise...a sta...ni sama ne znam...

Procitala sam gomilu knjiga o podizanju decu...od pozitivne discipline pa do prakticnih saveta od dugogodisnjih dadilja... u nastojanjima da odlucim kakav roditelj zelim da budem svojoj deci...ali vrlo mi je tesko da teoriju primenim u praksi...narocito u situacijama kad sam neispavana...umorna...nervozna...

Ponekad mislim da sam suvise popustljiva...osecam se pod dodatnim pritiskom jer ih podizem...ucim i disciplinujem sama...pa mislim ako vec sad ne krenem strogo za koju godinu stvari ce totalno da se otmu kontroli...

Pokusavam da budem strpljiva...ali nakon sto moram bar deset puta da kazem NE u vezi iste stvari...samo mi dodje do prekida filma i tako se izderem da se oboje stresu i u glas krenu da placu...i sta sam uradila...oni su uznemireni...a ja se osecam uzasno lose jer sam izgubila kontrolu i zato sto bi trebala da znam bolje u ovim godinama...Ili ponekad pocnem da rezim i da pricam kroz zube...to mi je krajnja faza pre nego sto odlepim...Znam da deca uce i kopiraju ponasanje od roditelja, i ne bih trebala da im dajem takav primer...jer je totalno ne prihvatljivo ici okolo i ponasati se tako...sve ja to znam kad smireno razmisljam i kad ohladim glavu...Ali u datom momentu kad treba da se suzdrzim ja nekako ne umem da povucem tu unutrasnju kocnicu...i jako sam nesrecna zbog toga...

od nena beba 1/12/2012, 22:18

Morala sam da vaš citiram, toliko toga ste rekle što bih i ja... 95% sigurno!

od nena beba 1/12/2012, 22:24

Eh te knjige o deci i vaspitanju... Samo to i čitam od kako ih rodih... Teško je primeniti ... Ali pomaže da manje griže savest zbog strogoce... Svi se slažu da srećnija ispadnu strozije vaspitavana deca. Potrebne su im granice... E sad je pitanje živaca i veštine kako te granice postaviti. Nije sve do nas, nešto je i do deteta. Jedna posle dve kazne prestane da se imati, a druga nastavi dok ne izazove moje urlikanje, i svoj plač. Pretim joj i batinama al još se suzdrzavam.

od nena beba 1/12/2012, 22:35

tUstvari, do skoro sam ih tretirala kao bebe i bila popustljivija jer navodno nisu još razumne , a sad kad ispoljise razum na mnogim poljima, mislim sve će razumeti kad im se lepo kaže. Medjutim, verovatno tu grešim. Verovatno još ne razumeju sve. Ili im je ta npr potreba da se pentraju besomučno i dugotrajno i opasno, i pored mojih zabrana , nasušna potreba u ovom uzrastu. Znam ja da ih pustim i po pola sata bez prekida da se veru, da gledam i strecam se kako će vrat da polome, ali pustim i pazim, a sve zbog tih Rajovicevih sinapsi, ali kad konačno preteraju, zabranim. E tu nastupa ludnica. Neko urlice, kako god da okreneš. Ili ja ili one. Ili sve. Kažnjavanje, zatvaranjem u sobu, kod jedne već prešlo u zabavu. I onda traži nove metode... Preživeti dan...što kaže masha...jedino veće donosi uživanje i opuštanje....sveistalo je i dalje borba bez odmora... A toliko mi je žao što ne stižem ili ne umem više da uživam u njima... Možda zato što su dve... Sve više mislim da roditelji koji manje čitaju i brinu o tome kako vaspitavaju, postižu bolji krajnji efekat... Ne znam...

od nena beba 1/12/2012, 22:43

E da masho, ima jedna knjiga koju bih svima preporučila . Zove se kako preživeti svoju porodicu. Izdvojicu samo ovo:"majka treba da brine o potrebama bebe, a otac da brine o majci,! " misli se posebno na prvih 6meseci do godinu kad su majka i beba prilično van realnog sveta, okrenute jedna drugoj većinu vremena. Psihički je to majci neophodno da bi lako podnela teret silne odgovornosti za bebu. Ako to nema iz ovog ili onog razloga, ...

od nena beba 1/12/2012, 22:46

E da masho, ima jedna knjiga koju bih svima preporučila . Zove se kako preživeti svoju porodicu. Izdvojicu samo ovo:"majka treba da brine o potrebama bebe, a otac da brine o majci,! " misli se posebno na prvih 6meseci do godinu kad su majka i beba prilično van realnog sveta, okrenute jedna drugoj većinu vremena. Psihički je to majci neophodno da bi lako podnela teret silne odgovornosti za bebu. Ako to nema iz ovog ili onog razloga, ...

od Struzzo 1/12/2012, 23:27

Dobro pitanje, Masho.
Ja još uvek ne znam da odgovorim na ovo pitanje. Još uvek brojim malo kao roditelj da bih mogla nešto zaključiti. Ali se slažem da sam i ja očekivala od sebe više, bolje...Imala sam onako naivno romantičarsku predstavu sebe kao majke. Samo da dobijem dete. I zamišljala sam neko veselo, energično dete. I dobila sam takvo. E, sad, što je moj sin neumoran, nemiran, neustavljiv, nestašan, nekultivisan...ukratko jedno malo zahtevno gorilče koje u minutima možeš nabrojati dnevno da miruje nije nešto što sam mogla predvideti. Umorim se, pronervozim, teško mi je milion puta ponoviti dnevno "ne, nemoj" a da to ne bude strog i visok ton, da mu ne pripretim, da ne budem iskreno ljuta kad udara, grize, štipa drugu decu kao životinjče neko...i uvek da imam šesnaestoro očiju jer u deliću sekunde napravi neku štetu...Zamorno je to...Pa zavidim mamama koje imaju mirnu decu...pa odmah opomenem sebe da pričam i razmišljam gluposti... Volela bih da sam opuštenija...a sad čitajući i vas vidim da biti mama nije opuštena stvar...Isto kao Mashu mučilo me što nisam dovoljno samopouzdana mama, svačiji komentar je mogao da me uzdrma, čak i od meni najbližih, da i oni ne veruju u mene...u stvari, ja nisam...vrlo moguće da to ima veze sa silnim godinama čekanja, usvajanjem, hraniteljkom kakva je već bila....
Ne znam...sad smo trenutno u mirnim vodama...mada verujem da će se uskoro uzburkati...

od nena beba 6/12/2012, 13:27

Masho meni je ova tema mnogo zanimljiva... vidim da devojke slabije prate pa reko da osvezim...
pitala sam se sta druge majke smatraju pod dobrim roditeljstvom? da li je to emotivna bliskost, ispunjavanje svih potreba deteta, pedanterija maksimalna po pitanju higijene, nutricionisticki pogled na sastavljanje svakodnevnog jelovnika deteta, edukacija po pitanju svakodnevnih osamostaljivanja deteta ili pak edukacija na matematickom, muzickom, umetnickom, jezickom ili kom vec sve ne polju...?
naravno sve to ali u kojoj meri sta? kad ne mozete sve da stignete, sta vam je primarno?
ne znam dal me razumete: ja cu npr sloziti sa njima pazzle i kockice i 20 puta, makar preskocile kupanje jedno vece (posebno sad kad su vece i kako je zahladnelo). posebno ako insistiraju ("jos, jos jos :) )
ucenje pesmica mi je nebitno, ali brojevi i slova nisu... vec znamo "A", "M" I "T" i 3,5,10...
i zasto bas tome dajete prednost?

od Milijana 6/12/2012, 15:08

Meni su edukacije na matematickom, jezickom i sl... poljima na zadnjem mestu. Iskreno, mislim da to sluzi samo roditeljima da se pokazu, deci je potpuno nepotrebno. Lenka zna da broji do 4 i jos neke brojeve nabada, ali samo zato sto sam je tako naterala da se sama penje uz stepenice ispred zgrade jer nisam mogla da nosim i nju i Milenu. Ona je to zapamtila i sada broji svaki put kada se tu penjemo. To je sve. Mislim da je mnogo bitno da kod nje razvijem osecaj odgovornosti, poslusnosti, da zna sta su prave vrednosti, a onda ce sama i znati kada i koliko da uci.
Ja se trudim da radim sve ono sto, pre svega, nju cini srecnom. Naravno, sve dok to ne ugrozava njenu bezbednost i dok je u granicama normalnog ponasanja. Krevet u spavacoj sobi je raskliman, jer svi skacemo kad ona to trazi, a ona je tada najsrecnija.
Jako mi je vazno da bude samostalna, jer mislim da ce joj onda u svakoj prilici biti lakse da se snadje. Eto, to joj je pomoglo da se privikne na vrtic bez i jedne suze.
Sto se tice hrane, tu sam skroz liberalna, kad hoce i sta hoce i koliko hoce... jede i cokolade i virsle i ljute kobasice i voce i povrce, zitarice... bas SVE i, cini mi se da je zato naucila da ima meru. Pojede pola kinder jajeta i drugu polovinu mi vrati Shocked

Sto se tice cistoce, ni tu ne preterujem, ako se izmaze, nista strasno, presvucemo se, imamo masinu i prasak... ne robujem stvarima. Pere ruke ujutru, uvece, kad dodje iz vrtica, kad udje iz setnje i sl... pre jela... umiva se i pere zube kad i ja. Tusiramo se svako vece, kupamo kad joj je prljava kosa... piski i kaki u nosu i zna da prospe sama u WC solju... ako se desi da se zaigra, pa ne stigne do nose, nego malo pisne... ni to nije strasno... nemam tu neka stroga pravila...

od buby 6/12/2012, 15:31

Milijana ::Meni su edukacije na matematickom, jezickom i sl... poljima na zadnjem mestu. Iskreno, mislim da to sluzi samo roditeljima da se pokazu, deci je potpuno nepotrebno. Lenka zna da broji do 4 i jos neke brojeve nabada, ali samo zato sto sam je tako naterala da se sama penje uz stepenice ispred zgrade jer nisam mogla da nosim i nju i Milenu. Ona je to zapamtila i sada broji svaki put kada se tu penjemo. To je sve. Mislim da je mnogo bitno da kod nje razvijem osecaj odgovornosti, poslusnosti, da zna sta su prave vrednosti, a onda ce sama i znati kada i koliko da uci.
Ja se trudim da radim sve ono sto, pre svega, nju cini srecnom. Naravno, sve dok to ne ugrozava njenu bezbednost i dok je u granicama normalnog ponasanja. Krevet u spavacoj sobi je raskliman, jer svi skacemo kad ona to trazi, a ona je tada najsrecnija.
Jako mi je vazno da bude samostalna, jer mislim da ce joj onda u svakoj prilici biti lakse da se snadje. Eto, to joj je pomoglo da se privikne na vrtic bez i jedne suze.
Sto se tice hrane, tu sam skroz liberalna, kad hoce i sta hoce i koliko hoce... jede i cokolade i virsle i ljute kobasice i voce i povrce, zitarice... bas SVE i, cini mi se da je zato naucila da ima meru. Pojede pola kinder jajeta i drugu polovinu mi vrati
Sto se tice cistoce, ni tu ne preterujem, ako se izmaze, nista strasno, presvucemo se, imamo masinu i prasak... ne robujem stvarima. Pere ruke ujutru, uvece, kad dodje iz vrtica, kad udje iz setnje i sl... pre jela... umiva se i pere zube kad i ja. Tusiramo se svako vece, kupamo kad joj je prljava kosa... piski i kaki u nosu i zna da prospe sama u WC solju... ako se desi da se zaigra, pa ne stigne do nose, nego malo pisne... ni to nije strasno... nemam tu neka stroga pravila...

..ovo kao da sam ja pisala... yes

...isto sam po pitanju hrane opustena...ali npr ako nece da jede sigurno joj necu dati cokoladu ili slicno...a ako lepo pojede supicu i povrce..meso ili sta vec ima za rucak dacu joj...i bukvalno kao kod tebe mili pola kinder cokoladice pojede pola ostavi...ona vise ima tu maniju da otvara neke slatkise nego sto u tome zaista uziva...evo sta izbegavam a to su sokovi...dobije u toku dana jednu casicu i to je to i to vise da bih joj u to sipala vitamin c koji obavezno pije...ostalo voda...mleko..vocne jogurte i obicne...valjda zato sto je tako imam osecaj da nije "zeljno"dete nikakve hrane...pranje zuba takodje ujutru uvece...nekad i u toku dana kad ona to trazi ..i kod nas je uglavnom sve dozvoljeno i valjda iz tog razloga nema neke hirove..ne penje se na luster jer zna da bih je pustila..tako su i mene moji vaspitavali i ja nikad nisam bila buntovnik...mogla sam da idem gde sam htela valjda zato nisam "odlazila"...mislim da je sve stva dogovora i da roditelj ne ispravlja svoje komplekse na njima...UZIVAJTE.....

od Mirjana 6/12/2012, 17:00

Ne bih da pametujem sa ovo malo iskustva što imam. Za sada se dobro držimo. Tu i tamo shvatim da grešim, npr. kad ne dam detetu tvrdu zvečku da se ne bi udario. Fizijatar je pao na d... od smeha. Mislm, kad tad će se lupiti i naučiti dokle sme ići rukom,a svakako je bolje da to učini igračkom zaobljenih ivica, nego nečim što ga stvarno može povrediti.
Baš tako posmatram i vaspitanje. Nekada će "strogoća" biti neophodna i lakša od posledice dobijene nedostatkom "stogoće"! Tako mislim! Da li ću misliti isto i u budućnosti, čitaćete Wink

od Sponsored content

Kakav ste roditelj?

Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?

Re: Kakav ste roditelj?