Re: Kakav ste roditelj?

od Mirjana 24/3/2013, 17:00

I da, Bokica pomenu da metoda ignorisanja nije dobra kada ste u gostima. Tačno! Ja bih ga odmah vratila kući ako se tako ponaša. A ako iz par puta ne upali, bio bi i pod kaznom. I samo nek proba da se ne popravi, odmah bi mu uvela još neke vaspitne metode moje mame Laughing

Pritom ne mislim na batine, nego na to da bi ostajao kod kuće dok ja idem u goste, pa nek vidi šta mu se više dopada.
Mišljenje jedne od autora knjiga koje ste pominjale "stvaramo dete onakvim kako nama odgovara i ne postujemo u dovoljnoj meri detetovu licnost" me je baš nasmejalo!
Šta uopšte znači? Da pustim dete da se samo vaspitava?
Pa ja kao roditelj koji postavlja uslove, zahteve i ograničenja, ne radim to jer sam tiranin, nego ga uvodim u svet na najbezbolniji način!
Ja, za razliku od većine ljudi koje poznajem, nikada nisam imala problem sa tim što treba da se vežem u autu, prelazim ulicu na zeleno, preko pešačkog, bacam smeće u kantu, i sl. A to je, sigurno, zbog toga što sam tako vaspitana. Nije bilo poštovanja moje ličnosti kad bi želela da gazim po travi tamo gde se ne može, kad bi slikala tamo gde se ne može, kad bi poželela da bacim omot od bombone na ulicu... Nego me stvoriše po svom ukusu Laughing

od bokica 24/3/2013, 17:44

Kada procitam celu knjigu autorke koja je protiv gusenja licnosti deteta prenecu vam konacni zakljucak.

Inace Mirjana dete od godinu ipo dana ne moze da shvati kaznu da ide kuci zato sto je besneo. Naprotiv bio bi jos srecniji jer je izasao napolje i promenio ambijent.

Negde sam citala da npr kada se dete baca u prodavnici i sl. nikao ne vredi objasnjavati mu da to ne treba tako. To ce ga navodno jos vise rasrditi nego ponavljati ono sto ono zahteva kako bi shvatilo da ga vi razumete. Kada se malo smiri onda mu ponuditi aletrnativu.
Ja to probala odmah sutradan. Odveli smo dete da prosetamo do Dunava. Medjutim, kako je video vodu on je naumio da treba da se kupa. Ne mogu da vam opisem tu kolicinu dreke. Ja sam ponavljala Stefan zeli da se kupa u vodi,a on je stalno vikao da i nije prestajao da place. Metoda nije uspela. Nista nije vredelo morali smo da odemo sto pre.

od Simona 24/3/2013, 17:53

Bokice,
nije vam lako u toj situaciji kad ste sami... Ja sam nailazila na savete da je dobro pričati u detetovoj visini i gledati ga u oči, tj da kleknemo ili sl, kad mu se obraćamo kako bi nas čulo... Kakva je to metoda navijanja sata?

Ovaj metod koji Mirjana predlaže je mislim dobar, nailazila sam na njega u knjigama... Napiše se raspored i pridržava ga se i dete i roditelj... Ali to je za veću, možda školsku decu, kad znaju da čitaju i imaju osećaj za vreme. Mi sa Vilenjakom još to ne možemo da primenjujemo ali imamo neku skraćenu verziju bez pisanja. Dogovaramo se dva, tri koraka unapred, na primer sad ćemo da ručamo, pa onda ćeš da ideš negde sa tatom pa onda sa mamom... Naravno i Vilenjak učestvuje u dogovorima i kaže da li se slaže i da li mu se ide na neko mesto ili ne ide. Nekad promenimo sasvim, npr dešavalo se dok još nije išao u vrtić i ja ga čuvam, dete poželi da idemo u centar grada i zaputimo se iako smo planirali sasvim nešto drugo, muž se iznenadi kad nas čuje otkud mi u centru. Takva mala odstupanja i zadovoljstva da možemo da radimo nešto jer smo se tada setili i poželeli mislim da su uvek osvežavajuća. Ali uglavnom smo uspostavili neki dnevni ritam samo se malo razlikuje u zavisnosti da li je radni dan ili vikend. I pored toga naidju nesuglasice ali mislim da bi ih bilo još mnogo više da nema plana, u stvari znam kako je haotično bilo dok to nismo uspeli da uspostavimo...

od bokica 24/3/2013, 23:43

Simona evo linka sa odlomcima iz knjige pa da ti ja ne prepricavam.
https://www.facebook.com/pages/Vaspitanje-bez-batina-i-suza/243815395687766

od Simona 25/3/2013, 07:01

Hvala Bokice :)

od Mirjana 25/3/2013, 21:12

Ma oni razumeju mnogo više no što mi mislimo! Ne potcenjujmo svoju decu Wink

Hvala za link cvet

od bokica 25/3/2013, 23:14

Mirjana ja ipak mislim da dete od godinu ipo dana ne moze da razume u potpunosti neke stvari koje mi od njega ocekujemo.
Naravno da necu da ga pustam da iskazuje svoje misljenje o tome da nece da mi da ruku kada idemo napolje. Za takve stvari ne postoji alternativa.
U tom uzrastu je po meni najvaznije sacuvati njegovu bezbednost i postepeno ga disciplinovati. Ja sam da se odmah razumemo vrlo slaba kada je moj sin u pitanju, pa se nadam da ce dolazak jos jednog deteta malo uravnoteziti stvar.
Npr. mm smatra da dete ne sme da dira stvari sa stola jer to moze da bude opasno po njega (noz, staklena cinija, viljuska itd.). Ja takodje mislim da on to ne treba da radi i opominjem ga ali ne da urlam kao mm jer mislim da ja pre svega treba da vodim racuna da se opasne stvari ne nadju njemu na dohvat ruke. On je prosto radoznao i tek treba da nauci da moze da se posece ako razbije ciniju i sl. Npr. naucio je da je rerna pec pec i vrlo je oprezan. Nisam ga tukla i smatrala da to treba da zna sa godinu dana. Polako je naucio.

od Mirjana 26/3/2013, 13:04

Naravno da ne može da razume u potpunosti, još duuuuugo, duuuuugo. A kako si naučila dete šta je pec, pec?

Nemoj misliti da ja nešto tebe kritikujem, naprotiv. Verovatno ću u budućnosti tražiti i dobiti puno saveta od tebe cvet

Samo hoću da kažem da me je iskustvo naučilo da smo naivni kada mislimo da tako maloj deci mnogo toga nije jasno. Naša objašnjenja su možda apstraktna, ali uslovni refleks ne traži razumevanje Wink

Neće im uvek biti drago kada ih iznesemo od nekud, a ostaće im zapisano da neprihvatljivo ponašanje ima za posledicu baš to, udaljavanje.
Mnogo puta sam bila šokirana kad vidim šta sve znaju i rade neka dvogodišnja deca. U selima tek! Pa, znate svi za izraz "starmala/i". Tako me je jedna starmala, pre par godina u Višegradu, ostavila bez teksta. Ja mislila da ne zna ni kako se zove, a ona se još samo nije upustila u filosofsku raspravu samnom Wink

A i ja sam mama kao ti, ne vičem i sklanjam sve što je potencijalna opasnost. Ipak se sputavam kad mm malo grublje reaguje (npr. kaže mu oštrim tonom da nešto ne može da dira), jer smatram da postoji razlog zašto deca imaju i takvog roditelja.
Vidi šta sve čak i ptica zna Wink

od nena beba 26/3/2013, 13:37

Lepo što ova tema opet ima konstruktivan ton.
Bokice oni saveti za smirivanje dece su super, neke intuitivno primenjujemo (da i ja nešto uspem intuitivno da nanjusim hehe), a neki će mi dobro doći kao nova ideja. Problem je, što to sve uglavnom važi za kućne uslove, gde su moje najčešće "dobre".
Nije baš primenjivao u gostima ili u prodavnici ili u igraonici. Evo primera od pre neki dan. Biliu igraonici posle dužeg vremena. Na bum. Nismo znali da za sat počinje rodjendan i da moramo da izadjemo. Ove dve se raspistoljile, neznanju gde će pre od ushićenja. Kad je trebalo da izadjemo, poceh priču, objašnjenja da nije nas termin. Da deca slave rodjendan. Da ćemo doći opet kad završi, da nas kod kuće čeka torta, da idemo malo u park, da će dići baba i deda.... I sta već sve. Nebih Li ih nsmamila da bez dreke izadju... Jedna je pala na priču, ali druga udri u dreku.... Ništa nije pomoglo već da je iznesem što pre i da ljutitim shapatom kažem da je beba, da je bezobrazna itd... Napolju joj skretanjem pažnje na ptice i kuće nekako skrenuh misli sa igraonice... Ali sve su to dovijanja prema situaciji... Nemam baš taktiku razradjenu u takvim slučajevima... Kuma npr ima: stegne malu za ručicu i strogim tihim tonom zapreti da se smiri. I uspeva. Doduše njena je starija godinu... Možda vežba pomaže, a možda i postanu razumniji pa shvate više...
Kapiraju oni skoro sve, samo je pitanje da li čuj od sopstvene dreke, u momentu kad neće da čuju...
I mm primenjuje taj povishen ton. Nekad, pali, a nekad josh veći plač izazove. U tim situacijama nekad ja izdržim da se ne mesham, a ponekad stvarno ne mogu da ih nev prigrlim i uteshim. Potreban im je dobar i losh policajac :) tako se kažu stvara ravnoteža. I očevi prirodno preuzimaju takvu ulogu.
Imam još puno da kažem, al moram da prekinem sad zbog novog problema: neće više same normalno da se uspavljuju...sve neshto pomeraju i traže pažnju...odoh

od bokica 26/3/2013, 15:26

Evo ja danas da prijavim da cu da se manem knjiga i da uzmem jednu oklagiju pa ce sve da bude kako treba.
Ovo moje dete je danas nepodnosljivo. Sada konacno spava, a ja sakupljam iskidane zivce. Toliko je naporan i destruktivan da ne znam koji mu je djavo. Da mu nije dosao tata ne znam kako bi se proveo. Kada mama postane policajac tesko njemu.
Sta cu tek sa dvojicom decaka, kako cu da izadjem na kraj stvarno ne znam.

Inace ova druga knjiga je puno divnih opisa o tome kako je stetno stalno podmicivati i nagradjivati dete al nesto ne vidim da ima prakticnih resenja. Znala sam i ja da iznosim gomilu prigovora mojoj sestri na vaspitanje njene dece dok nisam imala svoje. Sada cutim i pokrijem se usima.

od Mirjana 26/3/2013, 15:28

bokica ::
Inace ova druga knjiga je puno divnih opisa o tome kako je stetno stalno podmicivati i nagradjivati dete al nesto ne vidim da ima prakticnih resenja. Znala sam i ja da iznosim gomilu prigovora mojoj sestri na vaspitanje njene dece dok nisam imala svoje. Sada cutim i pokrijem se usima.

Uh i ja sam moju često kritikovala...jadna ja kad krenu mene da kritikuju lol!

od Simona 27/3/2013, 07:47

Ja isto znam da mužu kažem - e ovo ponašanje sam znala da kritikujem a evo sad nas u tim situacijama lol!

Ono što je mislim problem kod našeg mališana a možda i kod drugih dečaka ili borbene dece (ja nekako mislim sve da je devojčicama lakše objasniti i da su ipak poslušnije, sklonije saradnji, ali možda grešim) je to ispitivanje granica/težnja za rušenjem autoriteta. Ja sam zamišljala ako se deci lepo objašnjava onda ona to prihvate i uvek sam grešku nalazila u roditeljima. Tek sad vidim da to nije tako... Mi Vilenjaku objašnjavamo iznova i iznova i ne radi se da on objašnjenja ne razume, razume sve on kad hoće da razume. Nego se radi o tome da on hoće da se takmiči, da hoće da njegova volja bude jača od naše i da on sve radi kako on hoće. To mu je i jedna od omiljenih rečenica - "hoću kako ja hoću". Nekad je i dopuni - "hoću kako ja hoću a ne kako vi hoćete". Isti je problem i sa vaspitačicama, ako one kažu da boji nešto crvenom bojom on će bojiti plavom lol!

I vaspitačice imaju različit pristup, jedna ga pusti da radi kako hoće a jedna insistira da on obavi zadatak onako kako je rečeno. Zato ja mislim da je možda sa devojčicama lakše. Pitala sam oca kakva sam ja bila kao mala, kaže jednom mi se objasni i ja to prihvatim ako shvatim. Ali ovo je mali ratnik, nema tu saradnje nego želja za borbom, za dominacijom... Može on da sve shvata i da zna kako je ispravno ponašanje i da je ono što mi pričamo bolje i za njega i nekad će tako i postupati... ali kad ga uhvate bube tj želja da dominira, da on nametne svoju volju teško onda nama Wink

od Milijana 27/3/2013, 09:01

Kod mene odlazak u sobu ne pali, jer se L onda tolio rasplace, pocne da jeca, a jednom se i upiskila. To vise ne radim. Vec joj skrecem paznju na drugu stvar. AKo krene nesto da trazi ili da place, da panici i histerise, ja odmah dam ideju da trazimo nesto, da gledamo nesto drugo, neku zanimaciju. Jednostavno joj skrenem paznju i ona ubrzo zaboravi zasto je histerisala. Evo jutros npr. krecemo u vrtic i na posao, ja vec kasnim, napolju veje, mm mi ocisti kola i nas dve sednemo i krenemo, a L krece da place, histerija i doziva tatu. Ja joj prvo kazem da je on otiso svoja kola da cisti, ali ona ne prestaje. Odmah skrecem temu, ajde da trazimo autobus, da ga stignemo, vidi kombi, vidi ono drvo i ona prestaje, krece da gleda sta joj pokazujem i ukljucuje se u komentarisanje. Tako stignemo mirno do vrtica.
E sad, kod nas stvarno nije bilo tog skakanja, penjanja po stolu, ruganja i ostalog. Nisam nikad u javnosti niti kuci imala takvu scenu. Mozda zato sto je devojcica, mada je ona generalno jako poslusna, ali kao i svako dete ima te faze kad hoce nesto, a ne razume. I bas je to bio taj period oko 18 meseci o kome prica Bokica.
Recimo, Lenka je u tom periodu htela da trci ulicom, a da me ne drzi za ruku, a nije znala za strah od kola, pa je taj period meni ostao u secanju po jurnjavi. Svaka setnja nam se sastojala iz toga da neko trci za njom. Nije bilo nacina da je urazumim, jednostavno NIJE shvatala. Moja majka mi je milion metoda predlagala, a ja sam jednostavno dgla ruke. Kroz mesec dva je porasla i od tada ne ide ni po parkingu bez ruke.
O igrama i zanimanjima, stvarno nikad nisam citala, L se uvek igrala sama.

od Struzzo 27/3/2013, 10:06

Ne vredi, iskucam post, nestane...Glupi telefon!
I ja sam mama dečaka. I čitajući postove Milijane i Nene vidim da ima razlike. Mada ima i nemirnih devojčica, kao i mirnih dečaka.
Ja još nisam videla devojčicu koja bi satima mogla da se penje uz blatnjavo brdo (iako su sva deca na igralištu i terenima) i baca loptu niz brdo, pa penje se pa ponovo, ponovo pa tako plus beskonačno. Ima energiju maratonca.
A kod kuće ume isto toliko uporno da slaže kockice i crta. Tako da su različiti modeli, različite metode.

od Struzzo 27/3/2013, 10:16

Brzo. I ja sam definitivno shvatila da su neki modeli ponašanja bili zaista samo faze. Ali faze koje vas trenutno mogu izludeti.
Pisaću kasnije o npr. situacijama.
Samo ovo...kod mog sina, bandoglavog Ovna zapazila sam da kad dođemo do vriske i plača, on mene ne čuje, ne vidi...tako da je najbolje da ne dođe do histerija..
Ako dođe, iznosim ga napolje, kad se malo smiri pričam, objašnjavam, skrećem pažnju, nalazimo drugu zanimaciju i to sve bude brzo i uspešno

od nena beba 27/3/2013, 10:23

Simona,
Ja bih rekla iz svog primera da je isto i sa devojčicama. Moje bar vole da isteraju svoje. To je ipak izgleda vezano za uzrast i tzv opipavanje granica. Možda su neke devojcice poslusnije, možda mirnije, češće nego moje... Možda to zavisi od gena, i duha nemirnog, možda opet delom od vaspitanja... Mm se žali da ih ja vaspitavan tako da su uvek u pokretu, da uvek nešto rade, da nikad ne sede mirno neradeci nista (da Li je to moguće kod dece uopste?) ... I meni se čini da sam više "majka za dečake" po mentalnom sklopu... Nekako retko se uhvatim da im ponudim lutku za igru tj da je zajedno oblacimo, hranimo... Češće je to lopta, autic, neke prepreke za pentranje... Kockice, slagalice kad treba da budu "mirne"... Tako da nije ni čudo što su zivahne kako kažu ko dečaci...
Meni je, suprotno uobičajenim načelima, logično da devojčicu hrabrim da bude jaka, snalazljiva, da može i hoce sama sve, da bude hrabra... A dečaka bih učila da bude nežan i pažljiv... Doduše i ovo sve ko i za devojčice, ali nekako više bih naglasavala te nežnosti sa decakom... Možda grešim, al mi se ovo čini kao uspostavljanje ravnoteže ...

E sad poslušni i mirni, zaslepljeni za roditelje u nepoznatom okruženju ili nemirni, živahni i kao kod kuće opušteni? Biram ipak ovo drugo, koliko god da je meni teže... Čini mi se kao bolje za njih... Bilo devojčice, bilo dečake...

od nena beba 27/3/2013, 10:53

Struzzo ::Ne vredi, iskucam post, nestane...Glupi telefon!
I ja sam mama dečaka. I čitajući postove Milijane i Nene vidim da ima razlike. Mada ima i nemirnih devojčica, kao i mirnih dečaka.
Ja još nisam videla devojčicu koja bi satima mogla da se penje uz blatnjavo brdo (iako su sva deca na igralištu i terenima) i baca loptu niz brdo, pa penje se pa ponovo, ponovo pa tako plus beskonačno. Ima energiju maratonca.
A kod kuće ume isto toliko uporno da slaže kockice i crta. Tako da su različiti modeli, različite metode.

Dok ja ispisah prethodni post, još 3 ispisaste...
Joj struzzo imam ja taj primer, tj dva. Mada je kod starije bas izraženo. Može da se pentra uz brdo satima... Ja se pre nje umorim, prateći je. Kod kuće opet ume da se zaigra slagalicama baš. Mada manje od mladje, ali ume.
Ali kod nje je baš izražena potreba za trošenjem energije na bilo koji način!
Kad izadjem sa njima napolje sama, nerviram samu sebe od silnog ponavljanja, ne tamo, pazi, ne diraj, dodji... A sve zato što svaka krene na svoju stranu i to baš daleko... Kad šetam sama sa jednom, sve rešim tako što je pustim da ide i penje se gde hoce a ja je samo pratim... Ne moram stalno da počinjem rečenice sa "ne".

od Tinche 27/3/2013, 11:03

Mirjana ::A kako si naučila dete šta je pec, pec?

Ja ugrejala rernu na 50...pricala mu da je to pec kao i obicno i pustila ga da pipne...jos mu malo i pomogla. Samo se izbecio!!! Hahahahaha! Tad je shvatio sta znaci pec...i od onda nemam problema ni sa rernom, ni sa utikacima...cak i on mene opominje... :)

nena beba ::a ponekad stvarno ne mogu da ih nev prigrlim i uteshim.

Uh, znam da je tesko...ali ja nikad ne tesim kada tata grdi. On dodje kod mene...ja ga zagrlim...ali mu objasnim da je tata u pravu i da mora da ga poslusa. Ne popustam, ne tesim...vec tatu podrzim sta god da je u pitanju. Nema nista gore kada se roditelju sukobljavaju pred detetom. Ako mislim da je mm preterao objasnim mu kada se bata zaigra i ne slusa nas, ili kada zaspi.

bokica :: Toliko je naporan i destruktivan da ne znam koji mu je djavo.

I bata zna da bude takav, pogotovo poslednjih dana od kada se malcice oporavlja od bolesti. Ima snage a nervozan ko pasce. A kako da mu zamerim kada smo nedeljama u kuci. Ja sam bre poludela...a imam i net, i drugarice sa kojima se cujem...i Kutak. A on samo mene ima, i to trudnu! Dosadila sam mu i previse... Garantujem da ce se sve promeniti kada dodju topli dani. Jedva cekam.

od nena beba 27/3/2013, 11:03

Milijana htedoh da pitam, kako misliš, nikad se ne igrate, uvek se igra sama? Zar ni loptom, zveckicama dok je bila manja...kućicama za lutke...? Ili to tata preuzima?

od nena beba 27/3/2013, 11:11

Znam tinche, samo nekad ne uspevam da se iskontrolisem, te zagrlim.
A to za neizlazak napolje, i kod nas isto. Mnogo su nervoznije kad ne izadju. I lošije i spavaju.Tada gledam da ih izmorim pentranjima, jurenjem... Da bi bolje spavale. U poslednje vreme mi to slabo uspeva...evo zovu me da duvamo baloncice

od Simona 27/3/2013, 11:17

Struzzo ::Ne vredi, iskucam post, nestane...Glupi telefon!
I ja sam mama dečaka. I čitajući postove Milijane i Nene vidim da ima razlike. Mada ima i nemirnih devojčica, kao i mirnih dečaka.
Ja još nisam videla devojčicu koja bi satima mogla da se penje uz blatnjavo brdo (iako su sva deca na igralištu i terenima) i baca loptu niz brdo, pa penje se pa ponovo, ponovo pa tako plus beskonačno. Ima energiju maratonca.
A kod kuće ume isto toliko uporno da slaže kockice i crta. Tako da su različiti modeli, različite metode.

Ja to mislim isto ali nisam gajila devojčice... Možda više mogu da kažu majke koje imaju decu oba pola... Mada ja imam podršku za takav stav sestrine čuvarke za koju sam spominjala da ima četvoro dece, tri su ženska deteta i jedno muško. Kaže da je lakše bilo odgajiti njih tri nego njega jednog lol!

Možda odgajanje devojčica ima neku težinu u drugim segmentima ali u tom aspektu energije i borbenosti teže je mislim češće sa dečacima... Ja sam isto zadovoljna kad Vilenjaka usmerim na crtanje, bojenje i sl, samo da malo sednemo lol!

od Simona 27/3/2013, 11:23

nena beba ::Simona,
...
Meni je, suprotno uobičajenim načelima, logično da devojčicu hrabrim da bude jaka, snalazljiva, da može i hoce sama sve, da bude hrabra... A dečaka bih učila da bude nežan i pažljiv... Doduše i ovo sve ko i za devojčice, ali nekako više bih naglasavala te nežnosti sa decakom... Možda grešim, al mi se ovo čini kao uspostavljanje ravnoteže ...

...

Slažem se. Mada ja i mog mališana hrabrim i isto ga učim da tu agresiju koju ima ne ispoljava na roditeljima nego neka odgovori onda kada ga neko zadirkuje i sl Very Happy

Ali često ga učim nežnostima, prema meni i ne moram jer bi se stalno grlio i mazio ali da bude takav i prema mužu bar nekad, da ne bude nepravedan, da bude pažljiviji i tsl.

od Mirjana 27/3/2013, 11:37

Milijana ::Kod mene odlazak u sobu ne pali, jer se L onda tolio rasplace, pocne da jeca, a jednom se i upiskila. To vise ne radim. Vec joj skrecem paznju na drugu stvar.

Eto, odličan metod!

Struzzo ::
Samo ovo...kod mog sina, bandoglavog Ovna zapazila sam da kad dođemo do vriske i plača, on mene ne čuje, ne vidi...tako da je najbolje da ne dođe do histerija..
Ako dođe, iznosim ga napolje, kad se malo smiri pričam, objašnjavam, skrećem pažnju, nalazimo drugu zanimaciju i to sve bude brzo i uspešno

Dakle, kao i u bilo čemu drugom -kod nekog deteta pali jedno, kod drugog drugo!

Tinche ::
Mirjana ::A kako si naučila dete šta je pec, pec?

Ja ugrejala rernu na 50...pricala mu da je to pec kao i obicno i pustila ga da pipne...jos mu malo i pomogla. Samo se izbecio!!! Hahahahaha! Tad je shvatio sta znaci pec...i od onda nemam problema ni sa rernom, ni sa utikacima...cak i on mene opominje... :)

Bravo Tinche!
Baš zato sam i pitala. Ne može se sve objasniti, ali se može pokazati. Ja sam Cvrletu dozvolila da pipa sudove, tek što je mašina završila s pranjem. Nedovoljno vreli da ga mogu opeći, a ipak neprijatno iskustvo kad uhvatiš nešto tako vruće. On krene pa napravi facu da umreš od smeha, a ja samo kažem "pec" i tako je on probao sa par sudića, a ja ponavljala "pec". Isto sa rernom koja ima tri termo stakla, baš zbog dece. Nije opasno, ali je vrlo neprijatno. Sad kad kažem pec, povlači ruku iako ima nepunih 9.
Koga briga da li je skontao ili je uslovni refleks ili nešto treće? Važno je da pali!

od Milijana 27/3/2013, 11:39

Oooo moje devojcice su mirne samo kad su bas bas bolesne i tad me hvata panika i briga. ALi ja to ne smatram neposlusnim i nemirnim detetom, vec zivahnim i tu nista ne zameram, niti smirujem, niti branim. Jednostavno, penju se, skacu, preskacu sta i kad hoce. Ima i slika u nasem dnevniku kao dokaz Laughing

Znaci, to mi nije tema za razmisljanje. Smirivanje nam je isto kao i kod NEne, uglavnom slagalice i crtani.
Neno, L je u vrticu 8 sati, popodne malo gleda crtani, malo se igra sama, nekim igrackama, nekim lutkama, malo sa MIlenom, mi se igramo sa njom samo ako se jurimo, pustimo muziku i igramo, ali retko ona to od nas trazi. I kao mala se uvek igrala sama, takvo je dete, nikad nije trazila moju paznju, zato mi je i bilo lako da rodim i cuvam dva deteta sa tako malom razlikom. S druge strane, ja nisam pristalica toga da se roditelji igraju sa decom, jer ce to onda traziti i kasnije i na neki nacin ih ogranicavati. Bar to gledam kod mog devera i moje sestre sa starijim detetom. I jako je naporno i stresno za roditelje, a detetu ne donosi nista bolje. Ja sam uvek bila za to da se dete osamostaljuje u svakom smislu, pa i u igrama.

od bokica 27/3/2013, 11:50

Evo prvo zaboravih Mirjani za pec pec. U Uzarstu tvog deteta bio je kao muva bez glave i tada nisam ni pekla nista u kuci kada je on tu. Kada je napunio oko godinu dana ukljucila rernu kao sto rece Tince i kako se ona grejala polako mu objasnjavala da je tu vruce da pridje da oseti i od tada cim vidi da svetli unutra krece da pipka jos od kuhinjskih elemenata. Doduse kada je spoznao za tu opasnost jedno vreme je ispitivao sve moguce predmete oko sebe rucicom da li je vruce. Tako sada nikada ne skace na mene kada pijem kafu jer je to vruce.

Neno tvoje devojcice spadaju u one zivahnije ali definitivno je da je sa decacima kada su mali mnogo teze izaci na kraj. Narocito u ovim zimskim mesecima kada ne mogu da potrose energiju. Kao lav u kavezu je ponekad.

Ima i jako mirnih decaka. Sin od mog devera je kao bubica. Ima godinu dana, a i dalje mu uredno u krevecu stoji ona muzicka vrteska. Moj Stefan je istu razbucao sa pet meseci. Njima je mnogo lakse da gaje takvo dete, ali ja se ipak ne bih menjala za takav karakter decaka. Nama je mnogo teze ali prosto mislim da je prirodnije da decak bude zivahan.

Vidim da kod vas uglavnom pali skretanje paznje ali kod mog deteta nekada jako tesko ako je nesto bas naumio.

Milijana ja kada vidim dete da lezi na krevetu odmah skocim da vidim da li je dobro. A on samo kulira i lista knjizicu. Ni ja se ne igram bas cesto sa detetom gledam da se igra sto cesce sam (Neno citala ja u knjigama veruj mi dobro je za njih), a uskoro ce da dobije brata pa ce imati drustvo za igru.

od Sponsored content