Predrasude i kako se nosite sa njima

Eeee, cekaj, pa sad ce tek mečka da zaigra

Sad ce da krene:
1. zagledanje deteta (da li ima sve delove tela)
2. procenjivanje (sta li bi drugo moglo da mu fali, kad vec ima sve delove tela)
3. postavljanje pitanja detetu (da li zna da prica i radi procene mentalnog stanja)
4. postavljanje pitanja roditelju (tj. usvojitelju, jer to nikako nije isto):
- sta znate o roditeljima?
- odakle ste ga uzeli, je li iz doma ili od hranitelja?
- sta cete KAD se pojave njegovi roditelji?
- hocete da mu kazete da je usvojen?
...
5. davanje raznih prigodnih saveta o tome kad reci detetu da je usvojeno i sta mu reci, kako se ponasati kad MAJKA zakuca na vrata...
6. pricanje utesnih prica o tome kako cete sad SIGURNO dobiti bebu, jer, eto, bas ima tamo neki bracni par koji je isto tako usvojio dete i vrlo brzo posle toga ona je ostala trudna i sad imaju SVOJE DETE...

Dakle, pitanja nece prestati, naprotiv, sad ce se intenzivirati, ali evo u cemu je razlika: do sad su te nervirali na prazno, a od sad sa razlogom.

Potpisujem Yvonne, od reci do reci A kad ubacis tehniku zavaravanja pa se prebacis na neku drugu temu , tek onda shvatis kako su ljudi uporni i neke teme im nikad ne dosade I , da , ime vam se produzuje sa - " koja je usvojila dete "

To je bas spisak, ima li kraja?

Ovo pod brojem sest mi se desilo bas skoro od bliske prijateljice, pisala sam pre neku stranu o tome...

Ono sto mene zanima je koji su vasi nacini odgovaranja na ta pitanja? Da li ljudi koji imaju predrasude prema usvojenoj deci tj samim tim i prema vama i vasem detetu ostaju u vasim zivotima? Ako ostaju da li moze da im se objasni posto postave par takvih pitanja otprilike- usvajanje je to i to, na ovaj i ovaj nacin se desava, ako zelis da se druzimo, vidjamo molim te nemoj me vise ispitivati oko toga? Ili su to novi ljudi koji uvek postavljaju pitanja?

Sara ::... I , da , ime vam se produzuje sa - " koja je usvojila dete "

Tako sam ja celog zivota "ona koja ima sestru u kolicima", sad cu znaci da budem "ona koja je usvojila dete" ili ce mozda da mi spoje oba opisa...

mi smo ostali sa svima u kontaktu i pre usvajanja oboje dece.ali i dan danas ima svih tih pitanja a ima i onih koji neznaju pa kad cuju da su oni usvojeni ionda se raspituju oko svega.ali ja uvek gledam kome cu reci da su usvojeni od tih osoba ne sto se stidim nego sto znam sta ce sledece pitanje biti.ali ako znam da ta osoba nema dece onda namerno kazem da su usvojena i pocnemo lepo tu temu da pricamo oko papira i sta sve treba oko tog i nakraju kazu svi svaka cast mi nemamo tu hrabrost da sve to prodjemo jer se neki boje osude okoline ili familije ili oce jos na vto .cak su se jedni toliko zagrejali da i oni podnesu papire ali na kraju su morali odustati jer on ima krivicni dosije pre par godina se posvadjo sa nekim jer se napio i pretio im ili sta je vec bilo da je zavrsio 6 meseci u zatvoru a maladi su neznam dali imaju oko 25 g ali mladost ludost i sta fudbalske utakmice uradfe jer je vatreni navijac i tu se potuko,da me je nakraju pito a dali moze samo njegova zen da preda papire kad on nemoze i vidjivo se razocaro da sam ja onako u sali rekla sto nisi ranije razmisljo oko toga dok nisi dobio dosije i da ces sad imati i problema da nadjes posao jer svi pocinju i te papire traziti

nina :) ::... nakraju kazu svi svaka cast mi nemamo tu hrabrost da sve to prodjemo jer se neki boje osude okoline ili familije ili oce jos na vto ...

Kako se ono kaze - sreca prati hrabre, cini mi se da se (skoro) uvek tako pokaze... Ja imam dve zene u okolini koje su se odlucile da rode same dete... Znam i nekoliko zena koje posto nisu nasle odgovarajuceg muskarca nisu onda htele ni decu, upravo plaseci se reakcija okoline i zbog stava da dete treba da ima i oca i majku... Ali nekako se bas kod oboje te dece sklopilo da opet imaju oceve. U jednom slucaju bioloski otac se predomislio kad se dete rodilo i imaju sjajan odnos... u drugom slucaju se zena kasnije udala pa dete ima opet sjajan odnos sa ocuhom... Jedan bogat zivot i za njih i za decu... A te zene koje su strahovale od osude okoline i dalje su same. Naravno, svako pravi svoje izbore, i okolina je svakako znacajna, da nije ne bi bilo ni ove teme... Ali je meni uvek tuzno kad ona postane centar oko koga neko osmisljava svoj zivot i dodje dotle da se odrice i necega tako divnog kao sto je roditeljstvo iz straha od reakcija okoline.

Simona , ja ti mogu odgovoriti samo kroz nas slucaj : pre nego sto smo krenuli putem usvajanja , pozvali smo blizu rodbinu na rucak i saopstili im nasu odluku o usvajanju .Tad smo rekli da ne zelimo da postavljaju bilo kakva pitanja u vezi deteta, ono sto mi mislimo da treba da znaju, znace. Tako se rodbina postavila i prema drugima koji su pitali, pitaju . Videces kad dete dodje kuci, ko su ljudi koji se iskreno raduju vasoj sreci , i ko se pravi jer ima predrasuda . Posto smo mi iz malog mesta gde se ljudi uglavnom znaju , iskreno - bojala sam se okoline . A nisam trebala , imam toliko divnih prica da bi mogla jedan dnevnik skroz ispisati ... Imamo samo jednu osobu koja nije mogla prihvatiti usvajanje , ali on je deo nasih zivota - otac mm . Mada se trudi covek, mora se priznati, ali ... Znaci , pitanja postavljaju ljudi iz okoline , a moj odgovor je uglavnom ovakav - na to vam ne mogu odgovoriti , jer se to tice samo nase devojcice i nas . Nemaju ljudi koliko ja vidim bas predrasuda , nego vise su znatizeljni , zato se ni ne ljutim vise kad pitaju , niti me nervira . Izvinite ako sam bila malo licna , ali ja drugacije ne umem , zato ni nemam svoj dnevnik ...

Hvala Saro sto si podelila sa nama svoju pricu, to je ono sto nam treba...kako se drugi bore i sta nas ceka.

Jamajka,upravo tako.Ne treba trositi ni energiju ni vreme na takve ljude a da ce ih biti bice ih mnogooooo..................To jednostavno morate da shvatite i da se pomirite sa tim da biste znali da se borite kad za to dodje vreme.Ja licno sam imala "vatreno krstenje" sto se tice tako nekih dobrih ljudi tek po ulasku u citavu proceduru.Ali sam iz toga naucila da me takve stvari cekaju i sada sam vrlo spremna na to dok tada nisam mogla ni da sanjam sta me moze zadesiti.Mene vise takvi ljudi uopste ne interesuju,kazem koliko zelim i gotovo....

Bitno mi je moje dete i nasa porodica !!!!!!!A ostale kuliram!!!!

Hvala Saro i Jeco Sto rece Ciklama - to je upravo ono sto nama treba - kako se borite jer i nas slicno ceka. Svidjaju mi se oba metoda koje ste navele - i okupljanje rodbine i saopstavanje i kuliranje Ja sam vec pisala da sam rekla majci da posto ona kontaktira sa rodbinom obavesti ih i izbori se sa njihovim pitanjima I kod muza je slicna situacija, majka je zaduzena za kontakte sa rodbinom... ali on me malo plasi, prepricavala sam sta ovde pisemo ali on kaze da su rodjaci obrazovani, fini ljudi nece oni nista pitati... ja mislim da to uopste nema veze i da mozemo neprijatno da se iznenadimo, to sto je neko naizgled fin i obrazovan ne znaci da je oslobodjen predrasuda... Ja sam rekla radnicima koji su me preseljavali, posto me znaju, znaju da do sada nisam imala dete a sad odjednom uredjujem decju sobu i to ne bebecu. To su uglavnom grubi momci i mislila sam da ce biti bar neko cudno pitanje, medjutim nista, zacas su se oni prilagodili i davali mi savete kako da sredim sobu i sta treba za decu uzrasta od tri godine (ako imaju toliku decu ili stariju), gde da kupim neke stvari za decu i sl. Isto neki prijatelji su imali super reakcije, mnogo se radovali zbog nas i nisu postavili opet nijedno neugodno pitanje niti dali takav komentar... Tako da ima cak vise pozitivnih iskustava kod nas, nego te pozitivne reakcije dodju nekako normalne a iznerviraju nas one druge... Naravno ovo je tek uvod... videcemo kako ce dalje ici.

Bas mi je drago Simona sto si imala prijatno, odnosno normalno iskustvo. Drugacijih ce morati da bude, ali se mi spremamo i bicemo na gotovs

Salim se...ali je malo i zbilje.

Ljudi su jako znatizeljni, pojedini jako, jako i to moze da izazove pitanja i ponavljanja. Ali to mi nije nesto strasno, oni pitaju ja fino sa osmehom ne odgovorim. Kuliram, sto rece Jeca. A sta sa postupcima izdvajanja kod dece, vaspitacica, u skoli? Za to se treba spremati i boriti.

Mm ima sestru ciji sin sad vec ide u srednju skolu , ali u osnovnoj je imao dva usvojena decaka u razredu . Kad smo mu rekli da i mi usvajamo , nije ni spomenuo svoje usvojene drugare iz razreda , nego kad smo mi pitali njegova je reakcija bila , kao pa sta da ih spominje , sta ima veze sto su usvojeni ... Kad sam pitala da li su ih nekad izdvajali zbog toga , naljutio se i pitao jesam li normalna ?!
Nas niko od rodbine i prijatelja nije nikad nista pitao . Prosirio nam se krug bliskih prijatelja , dolaze nam koji imaju dete uzrasta nase devojcice , prihvatili su nas fenomenalno . Moji roditelji imaju jos jednog unuka od dve godine i vec ih opominjem da ne prave toliku razliku izmedju njega i moje male , vade se na to da njoj moraju nadoknaditi izgubljene 3 godine sto nije bila sa nama Obozavaju je
Ja licno nemam nikakvo lose iskustvo u vezi usvajanja , ali delom je to valjda i zbog mog stava oko svega : doslo je vreme i za nas i totalno me nije briga sta ko kaze , dok god smo mi ovako srecni zajedno

Sara zelim da svi prepisemo tvoje iskustvo!

Simona ::..Nama su opet naglasili da nikako ne ide u vrtic u periodu adaptacije tako da cemo imati dovoljno vremena da ga "natopimo" ljubavlju, osnazimo i pripremimo i za eventualno lose situacije...

Kako me je ovo dirnulo, naročito reč natopimo ljubavlju! Divno rečeno SImona! Znam da ćeš biti divna majka!

Yvonne, baš si lik, sad vidim na koga je Sundjer Bobo!


Saro, divna priča, iz tvojih postova baš izbija neka smirenost i ispunjenost! Blago vašoj devojčici!

Skidam kadu svim ljudima koji žele, u postupku su ili su već usvojili dete! Stvarno činite dobro delo, a toliko toga treba da prodjete! E kad bi i drugi roditelji morali proći sve testove, dobiti sve papire, e koliko bi samo dece bilo oduzeto!

Borite se da dodjete do vaših mališana, jer toliko je očito da dečja ljubav nema cenu i da ispunjava do plus beskonačno!

Imate moju veliku podršku!

Ne skidam kadu, nego kapu svim ljudima! E kako se slatko sebi ismejah!

Biksi,
hvala na tako divnim recima

Saro,
Super... nadam se da ce tako biti i kod nas... :)

Nama je psiholog u skoli roditeljstva rekao da predrasude prema usvojenoj deci nisu tako velike kako bi se ocekivalo u nasoj sredini. Ali juce mi je na lekarskom pregledu jedna lekarka rekla da zna ljude koji su morali da se presele u drugi kraj grada jer je dete stalno obelezavano kao usvojeno Iako je usvojeno starije kao i nas Mali Vilenjak i znalo odmah o usvojenju, nikako mu nisu dopustali da to i na trenutak zaboravi Tako da ne znam sta da mislim... mi smo se igrom slucaja preselili bas sad kad Mali Vilenjak treba da dodje, jos se i ne znamo po zgradi a i pola stanova je prazno, na nasem spratu mislim i da nema nikog sem nas... Tako da ce usvojenje proci neprimetnije nego u nekoj zgradi gde se svi znaju... Da li ce nas to "spasti" od problema koji su ti ljudi imali ostaje da se vidi...

Biksi,hvala ti na podršci.Borim se i boriću se ...za dečju ljubav,koja zaista nema cenu.
Saro,drago mi je da je kod vas usvajanje prošlo"bezbolno."U pravu si ,kad kažeš da je najzad došlo vreme da budete zajedno i srećni.I zato uživajte,a drugi neka pričaju šta hoće.Ja nemam puno vremena za tuđe živote,hoću da uživam u svom.
Simona,raduj se dolasku malog vilenjaka,opusti se i nemoj toliko da brineš.

Hvala Jamajka, trudicu se

I dalje me pitaju o bioloskim roditeljima. Bas sam pricala sa majkom i ona se cudila... Jedna rodjaka sa kojom je ona najbliza i najcesce prica nju nista nije pitala. Pretpostavlja da ako bi moja majka zelela o tome da prica da bi to pokrenula sama. Moji prijatelji su obicno diskretniji i ne dave me, ne znam sta se dogadja sada bas u stvari u kojoj ne bi trebalo da se dogadja. Ne znam kako nisu svesni da to nije nasa nego detetova prica, ja sam pocela i to da govorim. Znamo koliko treba da znamo i to je detetova prica, pripada njemu, on ce se time baviti i kraj. Promenim temu. A onda i price o groznim ljudima koji ostavljaju decu, pa to ne mogu da shvate... Dolazim u iskusenje da odgovorim nesto sto je psiholog odgovorio nekim polaznicima skole roditeljstva - to sto ne mozete da shvatite samo govori da su okolnosti vaseg zivota bile dobre. Ali nisam za sada to odgovarala, narocito da ne bih sirila pricu dalje. Kazem samo da ima raznih prica i raznih razloga za to sto su deca tamo i opet dodjemo do kraja price

Simona ::. Dolazim u iskusenje da odgovorim nesto sto je psiholog odgovorio nekim polaznicima skole roditeljstva - to sto ne mozete da shvatite samo govori da su okolnosti vaseg zivota bile dobre.

Odlična rečenica, ali odlična! Preuzimam iz momenta!

Slicnu situaciju imala i ja, tipa pa kakva je to majka, kako je mogla i sl. Eto, takva, mi i nismo svesni u kakvim uslovima neko zivi i kako se sa tim nosi. Pitanje je kako bi bilo ko postupio u nekim kriznim situacijama. Ne znamo dok se to ne desi. Moje je samo da toj majci sto mi je dete rodila zahvalim do neba.

Biksi,
jos je bila efektnija jer su ti ljudi ocekivali da ce ih psiholog pohvaliti kako su dobri, humani i sl kad ono...

Lilymar,
Mislim da je upravo to i psiholog hteo da kaze. A sto ti kazes - kad god pomislim na biolosku majku od Vilenjaka ja joj u mislima zahvalim sto ga je rodila.

Mogu misliti njihove face!

I ja se slazem s vama, da nije takvih prica, ne bi bilo ni usvajanja!

Yvonne :: Eeee, cekaj, pa sad ce tek mečka da zaigra

Sad ce da krene:
1. zagledanje deteta (da li ima sve delove tela)
2. procenjivanje (sta li bi drugo moglo da mu fali, kad vec ima sve delove tela)
3. postavljanje pitanja detetu (da li zna da prica i radi procene mentalnog stanja)
4. postavljanje pitanja roditelju (tj. usvojitelju, jer to nikako nije isto):
- sta znate o roditeljima?
- odakle ste ga uzeli, je li iz doma ili od hranitelja?
- sta cete KAD se pojave njegovi roditelji?
- hocete da mu kazete da je usvojen?
...
5. davanje raznih prigodnih saveta o tome kad reci detetu da je usvojeno i sta mu reci, kako se ponasati kad MAJKA zakuca na vrata...
6. pricanje utesnih prica o tome kako cete sad SIGURNO dobiti bebu, jer, eto, bas ima tamo neki bracni par koji je isto tako usvojio dete i vrlo brzo posle toga ona je ostala trudna i sad imaju SVOJE DETE...

Dakle, pitanja nece prestati, naprotiv, sad ce se intenzivirati, ali evo u cemu je razlika: do sad su te nervirali na prazno, a od sad sa razlogom.

Ajooj, Yvonne, stvarno je sve tako...

Vama zene, respect, sto bi rekla danasnja mladez!

Biksi :) ::Mogu misliti njihove face!

I ja se slazem s vama, da nije takvih prica, ne bi bilo ni usvajanja!

Biksi,
ovo zvuci malo kao ono - dok jednom ne smrkne drugom ne svane Salim se, znam da nisi to mislila... Ja volim da zamisljam odnos bioloskih i usvojenih majki vise kao onaj iz filma "Maceha" sa Dzulijom Roberts i Suzan Sarandon. Za one koje nisu gledale - Suzan u tom filmu umire od raka a njena deca koja su dotle zivela sa njom ce ziveti sa bioloskim ocem koji je ozenjen Dzulijom. I glavna prica je izmedju njih dve od kojih jedna ucestvuje u proslosti a jedna u buducnosti dece, samo su se privremeno susrele u sadasnjosti... E sad tesko je opisati sve te scene ali ja uvek kad sam gledala taj film sam plakala, i dok nisam usvajala, a inace sam teska na suzama i retko placem uz filmove ali uz taj - uvek... Preporucila bih ga narocito usvojenim mamama... A poenta mi je povezanost vise ljudskih zivota u kojima se tragedija i lepota preplicu, a tragedija je manje to jer postoji lepota... a onda su tu i razna osecanja poput ljubomore, sujete, zavisti, a opet i zelje da se cini najbolje za decu koja negde nadjaca ta losa osecanja... Naravno, ne mogu se sve price usvojene dece svesti pod takvu idilicnu sliku a nema ni susreta... Ali uglavnom volim da posmatram odnose nalik na taj film, bioloska majka je morala da ode iz nekih razloga ali bez njene odluke o radjanju ne bi bilo ni nase dece a opet bez nas ne bi bilo njih kakvi ce biti kao formirane licnosti. Da su ostali kod bioloskih majki ili na nekom drugom ili trecem mestu to ne bi bile te licnosti, samo uz nas su postali takvi. Mi kao usvojene majke nikad nemamo celinu koju imaju bioloske majke koje i odgaju svoju decu ali imamo lepotu jednog posebnog zivota, i odnosa sa decom koji mora da se stvara kroz resavanje tezih zadataka...

Uh sta ja sve ispisah sad a htela sam kratko da odgovorim

Leno

"Usvojene majke"


Gde mi je onaj smajlic sa prevrcucim ocima...ismejah se Simona...a inace slazem sa tvojim razmisljanjem.