Predrasude i kako se nosite sa njima

Simona , i nas su pitali puno puta , ali nas odgovor je uvek :znamo ko su bioloski roditelji ali ne zelimo da govorimo o tome ! Ovog pravila se pridrzavamo i kad je bliza porodica u pitanju . Znamo samo mm i ja , i znace nase dete kad za to dodje vreme .A pitace te , veruj mi , puuuno puta , na kraju oguglas i vise ti nije neprijatno davati takav odgovor ... barem meni vise nije .

Hvala... :)

Saro,
puno puta?! Tvoj odgovor je svakako dobar. Ali zaista nemam nameru da beskonacno odgovaram na takva pitanja.... Vec cu ja naci nacin da ih otkacim, mozda ovaj nacin koji je La Folie predlozila stvarno nije los, razmislicu o nekom takvom odgovoru

Potpisujem Saru!!!!!!I to sve do reci!!!!!!!

Ljudi su takvi radoznali i naravno ad ce te pitati i ne 100 puta nego milijardu puta JEL ZNATE KO SU RODITELJI,ODAKLE JE ??????????

Mi smo od prvog dana odgovarali da znamo koliko treba da znamo a na pitanje odakle je IZ SRBIJE !!!!!!

Sta koga treba da bude briga!!!

To je nase dete i nasa briga!Ali cim nesto ne znaju moraju da cackaju.Moj svekar je na pocetku isao da prica odakle je jer je isao sa nama po Djinu ali smo tome stali na put odmah cim smo saznali.U potpunosti se slazem da je to samo za nas informacija i za nase dete a ne za nekog ko ce ispirati usta sa nama.

Pitali su nas zasto je dal je ostavljena i zasto????Ma mozak da ti stane sta sebi ljudi dozvole da te pitaju.Ja uvek kazem da nikad ne znas kakva nevolja nekog moze da zadesi a ne da ja idem i da prepricavam nekom totalno nebitnom.Samo im odgovorim nije bitno i kraj price!!!!!

Suocavaces se sa mnogim PAMETNIM PITANJIMA PAMETNIH LJUDI !!!!!

Ja licno nikom ne pricam jer to ne treba niko da zna i gotovo.

Hvala i tebi Jeco... :)

Drago mi je da sam pokrenula ovo pitanje mada su me vasi odgovori malo iznenadili... ali bolje da budem pripremljena. I muzu sam prenela sta ste pisale pa smo pricali o tome. Dopada mi se ovaj Jecin odgovor za poreklo deteta - iz Srbije, to cemo i mi da govorimo. A sto se stalnih pitanja o roditeljstvu tice, pitali smo se zar ne sugerise to neku predrasudu o nama kao roditeljima? Nama su u skoli roditeljstva jako insistirali na tome da smo mi usvojitelji samo dok traje proces, od onog dana kad dete dodje tj zakonski nesto malo kasnije mi smo roditelji. Na svako nase pitanje da li da spominjemo usvajanje u vrticu, u skoli psiholog nas je pitao zasto bismo mi to spominjali... Razgovor sa detetom je nesto drugo a sad da ja non stop zadovoljavam neciju radoznalost i trudim se da iznalazim ljubazne odgovore na njegova bezobrazna pitanja... pa nekako ne znam da li cu to ciniti. Vec sam preduzela korake i rekla majci da sam joj objasnila da ne treba da pita o poreklu buduceg deteta, da cu ja znati sve sto treba da znam i koliko je dovoljno ali to je izmedju mene, muza i deteta. Ona da ne postavlja vise takva pitanja a isto da kaze i rodbini ako je pitaju. Posto je moja majka uglavnom odrzava kontakte sa rodbinom, nadam se da sam time resila to. Mada naravno nisam sigurna, posto vi kazete da uporno i dosadno postavljaju pitanja, ali bar da pokusam Sem toga to je bezobrazno pitanje iz jos jednog razloga, ko su bioloski roditelji, pa odakle ja znam ko su oni, jesam li ih poznavala? Ti ljudi hoce da samo cuju nesto senzacionalisticko, neku pricu iz crne hronike... To sto cu ja imati nekoliko informacija o tim ljudima ne znaci da znam ko su... Ako bude zelelo dete ce ih jednog dana potraziti i upoznati a do tada mislim da i odgovoriti - ne znam nije laz, jer ja zapravo i ne znam...

Upravo je to u pitanju Simona!Jednostavno su ljudi takvi da im treba nesto da ih zanima i cime ce ubiti vreme.Ni ja od pocetka nisam imala nameru da svima objasnjavam-koga je to briga.Ja cak znam da kazem pa mi smo roditelji!!!!!!Zar nisam u pravu?

Sto se tice rodbine,po meni je i normalno da pitaju a na nama je sta cemo da odgovorimo.Kao kad zena rodi pa ih zanima kolko je dugacka beba,kolko je teska,kako je proslo.....??????Ja se nisam puno uzbudjivala oko toga mada su me znali iznervirati ljudi koje znam da pitaju da bi imali sta dalje da pricaju.Da vas podsetim mi smo iz malog mesta pa je to kod nas ko dobar dan !!!!!

Nemoj uopste puno da se potresas oko toga vreme ce pokazati svoje.Koliko ja vidim ti se o puno stvari unapred interesujes a da ti priznam da ja ni deo od ovoga nisam znala pa se snalazim.Jednostavno kad se nadjes u nekoj situaciji tad ces sama znati kako da to resis.

znam da cete me sad sve kuditi ali mene kad pitaju odakle sam dovela decu ja kazem jer nemam sta kriti jer svi znaju da su usvojeni.ali da budem iskrena vise sam saznala u vezi njihove porodice sad nego kad sam isla za mariju i te 2 godine sto nisam znala i drago mi je sto sam to saznala da mogu kasnije da pricam deci i da ih nelazem.jer sam trazila u uvid njihov dosije sto su me savetovali nasi soc radnici i oni su rekli da svi usvojitelji imaju pravo da procitaju dosije deteta kojeg dobiju i jos su nas savetovali da nekrijemo da je dete usvojeno nego da svima kazemo u zabavistu,skoli,ambulanti bukvalno svima jer kako dete odvesti kod dr a drugo prezime prvih 6 meseci i oni se onda pitaju cak nam nisu bili dali da marija vadi krv u dom zdravja sto nije osigurana na ns ili okolinu i kad smo rekli da je dete usvojeno i da cekamo sve da se zavrsi da bi bila osiguranik ns onda su je primili bez problema .ali sto je stos cekaonica je bila prepuna ljudi da smo se jedva probili do vrata sa malim detetom jer oni uvek imaju prednost i svi su culi jer se sestra derala kad je pitala sto nama to nije bio nikakav problem da kazemo i da se sramotimo sto smo usvojiteji ja to sa punim ustima kazem i ponosim se sa tim.jes sam bas malopre pricala sa jednim deckom koji je usvojen i kaze da je on velika posdrska svim roditejima koji su usvojiteji i koji se stide tog i da ce deca njihova posle da se isto stide nego treba lepo javno svima reci,jer je on sad otac 3 male dece i ponoso se sa tim sto je bio usvojen kako on sam kaze.
sve necu da pisem na ovoj temi jer znam da cete svi da me kudite ali mi je on dao veliku podrsku samo sa tim recima treba biti ponosan i kao usvojitej i kao usvojeno dete.da preciziram ja mu nisam nista o ovom rekla mislim forumu nego smo slucajno poceli temu jer me je prvi kontaktiro i po njegovim recima sam svatila da tako i mislki kako pise
vecina vas zna da ja imam jako lepa iskustva sa mojim soc,radnicima mislim iz naseg mesta i zato ih uvek i pitam sta mi nije jasno a one zene mi lepo i savetuju jer mi smo ipak mala sredina i svako svakog zna i znam da sam atrakcija sad kad me vide sa dvoje dece za rukom jer dosad su svi znali za mariju ali me samo sad pitaju dali je iz zvecanske ili iz hranitejske porodice donet i lepo i kazem iz hraniteljske a o ostalim detajima nekomentarisem samo sa njima par kojima smo rekli ostale detaje,sutra necu smeti otvoriti ovu stranu koliko cete me napasti vec znam i sad sama

Simona :: neki ljudi smatraju da je biolosko roditeljstvo vrednije od roditeljstva putem usvajanja

Oduvek sam razmišljala o usvajanju. Možda će me neke od vas i osuditi zbog iskrenosti, ali analizirajući moju potrebu za tom vrstom roditeljstva, došla sam do zaključka da samo želim da pomognem nekom ostavljenom detetu. Da mu pružim ljubav i pažnju, pa i materjalno koliko mogu, ali da to nije ništa više od potrebe da se pomogne jednom nedužnom, verovatno unesrećenom, malom biću. Znači, iz ove perspektive, ni sama ne gledam isto na biološko roditeljstvo i ovo drugo. No, mislim da je to sasvim normalno i da se trajne veze i ljubav rađaju tek iz saživota sa nekim. Ko može da ne zavoli dete? Pretpostavljam da već posle par meseci ne bi mogla drugačije da ga doživim nego kao svoje sopstveno!
Koje je od te dve vrste roditeljstva vrednije, meri se samo kvalitetom odnosa roditelj-dete.

jeste da ovo nije tema,ali se moram nadovezati na Ninin post...slazem se da lekar treba da zna,ali svi ostali ne moraju...moja topla preporuka vam je da u vrticu ne govorite da je dete usvojeno...
na pitanje ko su im b.r.odakle su,znate li ih itd. mozete odgovoriti sa da,odlicno ih znamo,imamo odlicnu komunikaciju,itd ..roditelji smo mi

Da li reci u vrticu i skoli ? Ovako ja mislim : ako ste iz male sredine ( kao Nina , jecab i ja ) i ne morate kazati : oni ce vec znati ... Ja sam konkretno i pitala vaspitacicu , da li zna - naravno da je znala. Mislim da im je vazno reci samo koliko o usvajanju samo dete zna (naravno,nista o bioloskim roditeljima itd.) jer ce biti situacija kad ce pricati o porodici a vase dete ce reci nesto vezano za usvajanje , pa da vaspitacice znaju odraegovati .Naprimer : nasa devojcica je rekla da ona ima sestru koja ne zivi sa nama jer ima drugu mamu i tatu - dete iz komsiluka je odreagovalo ovako :sto lazes, nemas sestru ! I onda je vaspitacica objasnila da postoji vise vrsta porodica ... Deca su to fenomenalno prihvatila , i ova tema se nije nastavila ... Ko zna , sad kad moja mala raste , mozda ce sledece godine reci nesto drugo sto joj je vazno ... Moramo se pripremiti koliko mozemo da to olaksamo.
A ako ste iz vece sredine , mozda sve ovo mozete da izbegnete ...

Ustvari mozete izbeci jedino ako dete ne bude nikad govorilo o usvajanju ... a to je

Jeco,
pa da to je najbolje reci - mi smo roditelji. Ali pretpostavljam da ti ljudi insistiraju da im se kaze ko su bioloski roditelji dece, no kako oni insistiraju da znaju, tako cemo mi insistirati da ne znaju Nadam se da ce Mali Vilenjak doci uskoro do nas pa cu se i ja prebaciti na prakticni deo... Sa jedne strane dobro je razmisljati i teorijski sa druge strane sve to izgleda verovatno sasvim drugacije kada je dete vec sa nama.

Nina,
ma sto da te neko kritikuje... Meni se bas dopada tvoj pristup cak i onda kad ja mozda ne bih tako cinila. Sve mi deluje kod vas nekako originalno, veselo, optimisticno, a takva sredina je lepa za odrastanje tvojih malisana... Ali sve smo mi razlicite licnosti, razlicita su i deca, nasa okolina, pa prema tome moramo i naci neki svoj put.

Vezano za ovo sto je Mirjana pisala, mi smo imali radionicu u kojoj smo govorili o motivima za usvajanje, ali prvo je bilo o motivima za roditeljstvo uopste, uobicajenim, nasim, pa tek onda za roditeljstvo putem usvajanja. Te radionice spominjem jer mislim da su jako dobre. Bilo bi dobro da ljudi prvo razdvoje da li zele da budu roditelji a ako dodju do usvajanja da li to zele i koji su to tacno razlozi sto to zele. Ta iskrenost prema sebi umnogome ce pomoci u odnosu prema deci.

Ja planiram da cinim kako je Mima spomenula, samo u domu zdravlja da kazem. U domu zdravlja moram jer kad dobijem dete moram da mu odnesem karton u nas dom zdravlja a imace jos uvek drugo prezime. Ali vaspitacicama i nastavnicama ne planiram da govorim. Medjutim bas smo muz i ja pricali o ovome sto Sara pise, dete ce znati i pocece samo da prica... Nemam bas resenje za tu situaciju. Jedino da uz pricu o njegovom zivotu ubacim i pricu da su porodice razlicite, pa ispricam kakve sve mogu biti, tako da dete ne iznenade reakcije...

dobro,da u malim sredinama je to zaista tesko izbeci...u vecim sredinama mozemo,od samog deteta zavisi koliko ce i gde pricati svako dete je individua za sebe..nas mali mis prica o usvajanju samo sebi bliskim ljudima,jos uvek se ne interesuje za b.r niti za sestre...pricu o usvajanju je lepo i veoma lako prihvatio.
sto se tice vrtica mi smo zaista imali jako ruzno iskustvo,a juce sam takodje pricala sa jednim parom koji je prosao kao i mi..dobili su poziv od psihologa i pedagoga,gde im je saopsteno da oni njihovo dete prate,jer je drugacije...strasno mrzim etiketiranje i zloupotrebu necije iskrenosti...isti problem kao i mi ima takodje jedna majka koja je kao pojedinac usvojila...da vas ne davim epilog je sledeci,morate voditi dete u razvojno savetovaliste gde ce jedan na jedan sa njim-om raditi psiholog,defektolog ili logoped itd. i tada dete dobija papir tamo da je ono dete sa poremecajem u ponasanju,a na osnovu toga vaspitaci imaju pravo da smanje grupu dece i dobijaju nesto vecu platu.Iz tog razloga sam vam rekla da ne govorite u vrticima,školama itd. jer nas slucaj nije jedinstven.
Simona na radionicama i jesmo uceni da prica o usvajanju se prvo bazira na razlicitosti porodica,sto se tice motiva on je apsolutno isti kao i kod b.r zelimo da budemo roditelji.

Mirjana,ne osuđujem te,naprotiv...i ja sam dugo imala potrebu da usvojim neko malo napušteno biće i pružim mu dom,porodicu i sve što imam,iz želje da mu pomognem i olakšam nesrećno detinjstvo.Sada,samo osećam ogromnu prazninu i bol u srcu,baš na onom mestu"rezervisanom za ljubav prema detetu."Sada,samo želim da budem mama.Mama,koja nema predrasude,koja je izlečena od te "boljke,"zauvek.Ja sam veoma senzibilna i otvorena osoba i dosta puta sam,baš zbog toga dozvoljavala ljudima da me povrede,da me boli njihov zluradi komentar na moj život.Onda sam shvatila da ne treba gubiti vreme sa takvim ljudima i napravila "veliko spremanje."Sada imam
mnogo "bivših"prijatelja i rođaka .I,verujte mi,po prvi put se osećam baš
dobro,u sopstvenoj koži.
Draga Nina,potpuno te razumem i podržavam u svemu,dokazala si da si divna i jaka žena .Kad porastu,znaće to i tvoja deca i sigurna sam-ponosiće se tobom.Mislim da je ispravno što se konsultuješ sa ljudima iz czsr,jer će ti pomoći ispravnim savetima.
Ups..,ne zamerite,promašila sam temu.

MimaUR ::dobro,da u malim sredinama je to zaista tesko izbeci...u vecim sredinama mozemo,od samog deteta zavisi koliko ce i gde pricati svako dete je individua za sebe..nas mali mis prica o usvajanju samo sebi bliskim ljudima,jos uvek se ne interesuje za b.r niti za sestre...pricu o usvajanju je lepo i veoma lako prihvatio.
sto se tice vrtica mi smo zaista imali jako ruzno iskustvo,a juce sam takodje pricala sa jednim parom koji je prosao kao i mi..dobili su poziv od psihologa i pedagoga,gde im je saopsteno da oni njihovo dete prate,jer je drugacije...strasno mrzim etiketiranje i zloupotrebu necije iskrenosti...isti problem kao i mi ima takodje jedna majka koja je kao pojedinac usvojila...da vas ne davim epilog je sledeci,morate voditi dete u razvojno savetovaliste gde ce jedan na jedan sa njim-om raditi psiholog,defektolog ili logoped itd. i tada dete dobija papir tamo da je ono dete sa poremecajem u ponasanju,a na osnovu toga vaspitaci imaju pravo da smanje grupu dece i dobijaju nesto vecu platu.Iz tog razloga sam vam rekla da ne govorite u vrticima,školama itd. jer nas slucaj nije jedinstven.
Simona na radionicama i jesmo uceni da prica o usvajanju se prvo bazira na razlicitosti porodica,sto se tice motiva on je apsolutno isti kao i kod b.r zelimo da budemo roditelji.

Mima,
strasno je ovo sto si napisala ali ovaj deo je vise nego strasan "oni njihovo dete prate,jer je drugacije" Nemam reci, ja sam zakljucila da ne zelim da govorim jer su nam tako savetovali u skoli roditeljstva. Psiholog je rekao da bi trebalo da govorimo mozda kada bi vaspitaci i nastavnici bili obuceni i obrazovani vezano za usvajanje. Posto to nisu sem nekih izuzetaka, na zalost, imaju slicne predrasude kao ostali deo naroda, te cesto vise znaju da odmognu detetu nego da pomognu. Ali ovo sa pracenjem drugacijih i upucivanjem kod psihologa i statijaznam je uzas. Da li se to odnosi samo na drzavna ili i na privatna obdanista? Ja nameravam dete da upisem u privatno obdaniste a tu su grupe vec manje inace.

Sto se radionice tice tu je ta zelja rastavljena... Zasto ljudi zele da budu roditelji? Pa onda razlozi koji se cesto cuju - da ne ostanu sami u starosti, da neko nasledi imovinu, da obraduju roditelje koji postaju baba i deda, da nadju smisao zivota, da im ne izumre loza, da budu uvazeni u drustvu itd. Pa onda nase misljenje o svakom od tih motiva, pa onda neki nasi razlozi... Sto se usvajanja tice, pa da to se otprilike ponavljalo. Ne secam se sad tacno sta je tu bilo, mada sam ja o tim radionicama pisala detaljno i u dnevniku pa bih mogla da nadjem. Ali pretpostavljam da mogu da se nadju neke male razlike. Npr ako je jedan od motiva osobe da ima dete u kome ce pronalaziti sebe, supruznika, pretke to moze da ostvari samo u bioloskom roditeljstvu. A ako ga muci to sto je ovaj svet okrutan, nepravedan, zivot tezak i nije li sebicno onda dovoditi nove ljude na takvo mesto... Takvo razmisljanje je cest razlog koji ljudi navode zasto ne zele da imaju decu a ako ipak imaju takvo razmisljanje a zele decu onda je usvajanje bolje resenje od bioloskog roditeljstva jer dete vec postoji, neko drugi je doneo odluku o radjanju.

Lepo si sve rekla Jamajka

Sta ste sve ispisale....Nina, ma kakve osude, pa JA sam ponosna na vas kao usvojitelje a kamoli vasa divna, nasmejana deca. Sto rece Simona i ja imam utisak da oko vas sve prsti od zivota, radosti da drugi i ne stignu da uticu ic na vas.

Mima ja sam zgranuta na to "zaradjivanje", sokirana...ali kod nas je svasta moguce pa i to.

Simona ::Da li vam se desava da ljudi "ne cuju" da ste odustali od vto pokusaja i opredelili se "samo" za usvajanje? Da li mislite da je to zbog tezine dolaska do deteta putem usvajanja? Ili mislite da je u takvom stavu sadrzana predrasuda o bioloskom roditeljstvu kao vrednijem u odnosu na roditeljstvo putem usvajanja?

Moram da citiram samu sebe - opet mi se desilo I to od strane dobre prijateljice, pricam joj da su nas zvali na razgovor, sve ona to podrzava, ne pita ni za bioloske roditelje, sve super. I onda pocne da mi preporucuje manastire i ostale nacine da ostvarimo biolosko roditeljstvo. Ja kazem da se mi time uopste ne bavimo, odlucili smo se za usvajanje,da li ce to biti ovaj decak ili neko drugo dete videcemo. Ali ne, ona je uporno nastavljala sa smisljanjem nacina kako da mi postanemo bioloski roditelji i davanjem raznih primera i zena koje su u "starijim" godinama rodile i tome slicno

Ima ljudi koji jednostavno ne čuju ili ne žele da čuju sta im se kaže. Moji mama i tata su odahnuli kada su čuli da smo se odlučili za usvajanje. Takodje i bliski prijatelji. I nikad više nisu pomenuli vto ili bilo sta slično.
Doduše imam jako dobru prijateljicu koja takodje nema dece i iskreno, nije se preterano ni trudila da ih dobije, i kako mi je jedne prilike rekla da mi se divi, da ne bi mogla izdržati ni deo onoga što smo mi prošli. Svi smo mi različiti i imamo drugačije poglede na život, tako da ne treba trošti mnogo energije na nekog ko ne želi da shvati šta tebi to znači. Bar ja tako to vidim.

Muz je sad kod svekrve i javlja mi da je trazila detetove podatke ako ga usvojimo da mu neka njena prijateljica uradi horoskop I on sam kaze da je to zbog toga da bi videla sta je to zadesilo dete posto je radoznala a mi joj necemo reci. E pa strasno. Ne znam kako se nije setio da kaze da ja znam da uradim detetu natalnu kartu i da protumacim pa nema potrebe da neko drugi to cini. Meni je digla pritisak a muz se slatko smeje. To zato sto on ne veruje u astrologiju, pa ne veruje da ta zena ista moze da vidi. A ja naravno mislim da moze, a ako ne zna dobro moze i nesto da isfantazira pa jos gore da napravi... Ne znam zasto su ljudi tako radoznali?

Mnogo je lakše rešavati tuđe"probleme"i ljudi često nezvani "priskoče da pomognu..."Tako naprave još veći problem ,jer uporno nameću svoje mišljenje i tvrde kako je "baš ono"rešenje za naš problem.
Svi mi dolazimo u situaciju da slušamo tuđe savete,a da ih nismo ni tražili.Dobronamerno nas savetuju roditelji,prijatelji,rođaci i svi oni znaju šta je najbolje za nas,samo mi "nikako to da vidimo."Navode nam razne primere"baš istih situacija kao što je naša,"koji su rešeni "baš savetima naših najbližih".Da čovek pukne od smeha.Na kraju,ispadosmo krivi,jer nećemo da prihvatimo savet(čitaj da uradimo ono što nam govore),koji nismo ni tražili.Ja uglavnom takve situacije"iskuliram."Onda mi isti ti ljudi "lepe etikete,"kako sam svojevoljna i tvrdoglava i kako uvek radim po svome."A to ne valja." A ovo što oni rade-valja li?
Lepo reče Lilymar da ne treba trošiti mnogo energije na takve ljude.

Upravo tako, Jamajka.
Poptpuno sam svesna u kakvoj sredini živimo i da će se uvek pojaviti neko sa neprimerenim pitanjem, neobrazloženom radoznalošću i o njima ne razmišljam unapred. Mnogo mi je bitniji dobar, čvrst odnos sa našim detetom i da ono ima utemeljeno samopouzdanje, kao i mi sa njim nego što nam mogu tamo neki priprosti reći i uraditi.
Zanimljivije od toga mi je ovo što Sara pominje, a o tom segmentu skoro da nam ništa nisu rekli u školici - šta ćemo ako naše dete bude imalo potrebe da od vrtića preko škole se neprestano nekome poverava, kako ćemo ako se to dete, na primer, najbolji drug ili drugarica u koga moja dete ima bezrezervno poverenje i samim time otkrije "tajnu" reaguje loše...i moje se dete silno razočara. Nešto slično mi je pričala moja sestričina koja je u osetljivom uzrastu, 6. razred osnovne, kako je dobila novu drugaricu u odeljenju i koja je promenila školu upravo zbog toga što se poverila najboljoj drugarici i onda je ta mala u jednom trenutku to iskoristila i njoj je bilo nesnosno da nastavi školovanje u istom odeljenju. Znam, prvo sam pomislila: zar nisu mogli da reaguju nastavnici..neki jesu, ali su neki još više produbili problem. I njih ima više i nisu svi isti.

Struzzo , ni nama u skolici nisu nista rekli o ovakvim i jos puno drugacijih situacija ... Moze se uticati na mnoga od njih , a na neke kao sto je bila ova - nismo ni mislili da ce tebati . Bilo je to zbog toga , sto smo u to vreme stupili u kontakt sa sestrom moje devojcice , i taj susret je jako uticao na sve nas , bilo je puno emocija . Od onda smo puno razgovarali na tu temu , temu sta reci drugima , i nije se ponovila . Nisu to razgovori tipa : sedi, trebam ti nesto reci , nego kroz situacije , price , bajke , svega sto se moze iskoristiti zbog uzrasta ... I nije ista situacija kad se usvoji mladje dete ili starije . Nasa princeza je imala 3 godine, i ovo sa vrticem sa dogodilo godinu dana posle usvajanja . Moze se uticati na dete Struzzo , ali i sama znas , treba jako puno i strpljenja i prica , prica , prica ... Mozda je ovaj deo i delom odgovor na pitanje izmedju razlike o sopstvenom i usvojenom detetu ... Kako moja kuma kaze : vi pricate o stvarima o kojima ja nisam trebala nikad ni da mislim ...

Otkako su nam rekli da smo postali roditelji mene manje brinu i uzbudjuju ova pitanja Mozda zato sto sam srecna pa me ne doticu komentari... A bilo je svakakvih pitanja ovih dana... Od toga sta cemo da radimo kad ga potraze roditelji - pa mi smo roditelji - odgovorila ja. Osoba se skroz zbunila na taj odgovor. Ali sam onda ipak objasnila posto je bilo nekih ljudi i u skolici roditeljstva koje je mucilo to pitanje pa je mozda samo pitanje iz neznanja. A drugo pitanje je bilo da li dete ima prezime, ne ide okolo bez prezimena Opet smo strpljivo odgovorili, ali muz se vise sokira, nesto na to pitanje nije bio pripremljen... pa smo pricali da moramo da budemo pripremljeni na sirok spektar pitanja, i onih koja nama ne bi pala na pamet... Sto se detetove price tice, nas sin je "veliki" i zna da je kod hranitelja a da ce po njega doci tata i mama. U medjuvremenu se on igra i druzi sa decom pa mu mozda i oni nesto kazu a sigurno je sad i ranjiviji nego sto ce biti kod nas. Tako da ako budem u prilici popricacu sa hraniteljicom kako je on do sada reagovao ako mu neko dete kaze nesto bolno ili uvredljivo. Pa cu onda pokusati ako treba da to malo korigujem, usmerim ga... Ja sad jos nisam majka u prakticnom smislu ali kako sam citala po roditeljskim forumima imam utisak da deca imaju neku svoju prirodu i da roditelji samo mogu da je malo usmere, oblikuju...Nama su opet naglasili da nikako ne ide u vrtic u periodu adaptacije tako da cemo imati dovoljno vremena da ga "natopimo" ljubavlju, osnazimo i pripremimo i za eventualno lose situacije...

Bravo Simona!!!!!!!!!!
Mnogo mi je drago zbog vas
Ja verujem da vas nista nece doticati dok uzivate sa vasim detencetom

Hvala La Folie

Ma da, vec je sad drugacije... U periodu razgovora, dok smo cekali uzi krug i sl bas mi je inace sve bilo stresno i bila sam i ja preosetljiva tako da su mi ljudi sa svojim pitanjima i komentarima samo stajali na muku... Sad vec sve vidim u svetlijim bojama a mogu samo da zamislim kako ce biti kad nas sin dodje