Da li bi usvojili dete?

Ja sam glasala za "još nismo sigurni". Inače što se mene tiče ja bih mogla da volim i bebu koju bih našla ostavljenu ispred vrata, ali moj muž ne ... on neće ni da čuje za to . Čak se protivi i donaciji jc, kaže "ko zna sa kim će oni da mi naprave dete" . Ja ga ubeđujem da su Čehinje lepe i plave, da bi beba ličila na mene, da bih je volela najviše na svetu, ali ne vredi. Ja želim bebu i nije mi bitno da li ću je dobiti na ovaj ili onaj način, a on ne. On smatra da ako ne možemo da dobijemu našu da ne treba ni da je imamo, jer u životu ima i drugih sadržaja sem dece. Možda me zbog takvog njegovog stava toliko opterećuje činjenica da imam male rezerve jc.

fightandfaith ::Ja sam glasala za "još nismo sigurni". Inače što se mene tiče ja bih mogla da volim i bebu koju bih našla ostavljenu ispred vrata, ali moj muž ne ... on neće ni da čuje za to . Čak se protivi i donaciji jc, kaže "ko zna sa kim će oni da mi naprave dete" . Ja ga ubeđujem da su Čehinje lepe i plave, da bi beba ličila na mene, da bih je volela najviše na svetu, ali ne vredi. Ja želim bebu i nije mi bitno da li ću je dobiti na ovaj ili onaj način, a on ne. On smatra da ako ne možemo da dobijemu našu da ne treba ni da je imamo, jer u životu ima i drugih sadržaja sem dece. Možda me zbog takvog njegovog stava toliko opterećuje činjenica da imam male rezerve jc.

Retki su muskarci koji na prvi razgovor pozitivno reaguju na usvajanje. Imala sam srecu, da je moj muz pristao na jedan, kad sam pomenula tu temu. Jos mu je bilo zao sto nismo paralelno isli i na usvajanje i na poslednje dve vto.
Nemoj kriviti tvog muza, ipak su oni napravljeni od drugog materijala nego mi. Ima tu svega i sujete i ponosa i straha. Sto je ljudski. Pa imas zene koje su predodredjene za radjanje i majcinski instinkt, pa ne pada im na pamet da usvoje dete.
Samo treba biti uporan, pa s vremena na vreme ubaciti neku pricicu, neki primer sto se tice usvajanja. Mozda mu jednostavno treba vremena da prelomi to u sebi, zato ako stvarno zelis to, samo strpljivo.

Slazem se sa Lilymar. Nas je bilo pet parova u skoli roditeljstva, u cetiri para su zene prve spomenule usvajanje, samo u jednom muskarac. Takodje svi nasi muzevi nisu pristali odmah nego su imali jedan nekad i dug period premisljanja i uglavnom nisu mogli da se odluce dok god se islo na vto. Taj peti muz je imao stav da ne zeli da njegova zena ide na tako mucne postupke, a za dete mu je bilo svejedno je li dobijeno putem vto ili usvajanjem. Oni nisu isli ni na jedan vto postupak, odmah su se odlucili za usvajanje. Psiholog je rekao da u najvecem broju slucajeva bude kao u nasoj grupi, mnogo cesce su zene za usvajanje.

Inace, sada kada imamo naseg sina, mom muzu je nezamislivo njegovo nekadasnje ponasanje kao i sve dileme koje je imao... Nekad se nervira sto je tako razmisljao, sto je stresao i mene (on je bio cas za usvajanje cas protiv). Mada mu ja to nikad ne prebacujem, prosto se tako osecao, sem toga verovatno ima sudbine jer smo eto kasnijim prijavljivanjem za usvajanje dosli bas do naseg sina...

Glasala za Da  

Da, ja bih, bez obrzira na sve. ali je mom muzu to krajnj opcija. Cini mi se da vesto izbegava tu temu. Dugo nije hteo ni da polemise o VTO. Cini mi se da je ocekivao da ce sve ici prirodnim putem. Razumem ga, jer je jos uvek mlad. Imao je divan zivot, bez trzavica, dok nije sreo mene.  Znam da bi razgovori i vreme urodili plodom, ali osecam da nije spremam, zato i ne zelim da insistiram. Ja sam ga takvog prihvatila, kao sto ce i on prihvatiti moje stavove.

Glasala DA... nikada nisam razmisljala na tu temu ozbiljno, ali bila sam protiv toga. Sada, kada imam Petra, i kada je u meni pokrenuo sve te emocije, i kada pomislim na sve te odbacene bebe koje nema ko da zagrli... uh...

Leptirko,
obično je tako, muževi se teže odlučuju na usvajanje.

Ema,
mislim da humanost nije dobar motiv za usvajanje. Ali se deci koja rastu bez roditelja može pomagati na druge načine. Znala sam frizerku koja je besplatno šišala decu iz doma. Ili neka pomoć u odeći, obući kako mi planiramo. Sigurno ima još mnogo načina...

Da, bez obzira na VTO. (ovaj tretman ce biti doniranom jc). Koji ce nam "projekat" prvi uspeti, videcemo. Kako bilo, neko rece na ovu temu "stojimo u dva reda". tako i mi.Laku noc.

Najvjerojatnije da ne bismo. Teshko da bismo dobili pogodnost za usvajanje pa smo se suzdrzhavali i od konkretnijeg razmatranja te opcije. Ja sam osjecala da je usvajanje djeteta za mene sasvim prirodan put do roditeljstva josh otkad sam kao klinka chitala "Chudnovate zgode shegrta Hlapica".

Glasala za ne, usvojila bi jedino kad bi imala jedno svoje. Samo iz straha da necu pruziti dovoljno ljubavi tom detetu. Nekako cini mi se na svoje i kad nesto pogrijesi da mu zaprijetis je ok ali za usvojeno dete bilo bi mi zao. Koliko god se trudila cini mi se da ne bi bila dobar roditelj a kad bi svoje imala imala bi primer kako da se ponasam. Sa godinama raste ova moja neodlucnost i strah od neuspeha. Dok sam prije mnogo bila drugacija, sigurnija.

Bebis ::Glasala za ne, usvojila bi jedino kad bi imala jedno svoje. Samo iz straha da necu pruziti dovoljno ljubavi tom detetu. Nekako cini mi se na svoje i kad nesto pogrijesi da mu zaprijetis je ok ali za usvojeno dete bilo bi mi zao. Koliko god se trudila cini mi se da ne bi bila dobar roditelj a kad bi svoje imala imala bi primer kako da se ponasam. Sa godinama raste ova moja neodlucnost i strah od neuspeha. Dok sam prije mnogo bila drugacija, sigurnija.

Bebis, razumem sto tako razmisljas, mnogi imaju isto misljenje, medjutim, mi nase usvojeno dete dozivljavamo kao svoje i nikako drugacije. I meni je zao kad je kaznim ili je grdim zbog necega, ali ne zato sto je usvojena, nego zato sto place kao kisna godina. Ali isto bih se ponasala i da sam je rodila. Nema nikakve razlike. Ne zalim moje dete sto je usvojeno, jer je od prvog dana okruzena ljubavlju i paznjom. Nista joj, ama bas nista nije falilo dok je bila u hraniteljskoj porodici (osim malo discipline jer je bila raspustena), pa ni kod nas. Ali sudbine dece su razlicite i svako drugacije gleda na to. Ovo sam napisala iskljucivo iz svog ugla.
Zelim ti da se ostvaris kao majka, ma koji to plan bio.

Jedna od grešaka koju usvojeni roditelji mogu da naprave je da sve dopuštaju detetu. Nas su i socijalni radnici opominjali da ne pravimo nikakve protekcije po osnovu usvojenja deteta. Mislim da smo suprug i ja dosta blagi roditelji ali takvi bismo bili i inače. Ali tamo gde smo mi postavili granice ako prelazi kažnjavamo, uopšte tada ne razmišljam šta je Vilenjak proživeo, važno je ono što tek treba da doživi.

Glasala za DA, bez obzira na VTO. Ja sam oduvek želela da usvojim dete, pored svoje dece - i kada nisam ni sanjala da imam problem. Razlog - odrastala sam sa decom iz doma, prvi poljubac mi je bio sa dečkom iz doma, posle dugogodišnja ljubav...znam kako izgleda taj život, kako razmišljaju, kako odrastaju, kakve su sudbine. Otada postoji želja, koja se samo povećala sa problemom steriliteta. Ne bih to smatrala kao humanost, već kao dar od Boga, isto kao dete koje bih rodila, možda i kao veći dar. Problem je što moj čovek nije spreman za to, nije spreman ni da razmišlja o tome ozbiljnije. I meni je tako žao, ali ne mogu ništa da namećem.

Polako, Erata, ako je to zaista tvoja želja, on kao tvoj čovek bi mogao bar da razmisli o njoj. Ima ovde dosta žena (zapravo ih je većina) kod kojih je muž u početku zauzimao vrlo protivan stav. Ali vremenom I sa drugačijom percepcijom sve se menja.

Bebis,
želim ti od srca da ti uspe IVF I da dobiješ svoje dete. Što se mene tiče, bolje da si samo napisala "ne, ne bih usvojila". Toliko.

Struzzo, nije on izričito protiv, razgovarali smo i o tome. Međutim, kada sam ja dala konkretne predloge, tu se on malo povukao, tako da sam shvatila da je lako bilo dok su bile reči, "jednog dana", "možda", a kada sam ja potegla ozbiljnu priču, on se nekako zaledio i kaže to bi mu bilo kao da je odustao od biološkog deteta, a misli da još imamo nade.
A ja bih ušla u priču oko usvajanja, paralelno sa vto.
Kod nas je problem i što nismo venčani, a čitala sam ovde da je bio problem i oko godina braka, da se ne gleda pozitivno na sveže bračne parove i da imaju prednost ljudi koji su dugo u braku.
To me takođe demorališe. On je za vto, pa ako to ne uspe - usvajanje, a ja sam za paralelnu priču. To je suštinska razlika i zato sada ćutim...on je teško podneo sve ovo, mnogo teže nego ja, a mislila sam da je obrnuto. Još je rovit oko one kiretaže, ma oko svega, utučen je i ne mogu sada da insistiram ni na čemu.
Veliki problem je i njegova majka, koja je veliki protivnik usvajanja, i koja "polako, lagano i nenametljivo" vuče na svoju stranu, nasamo, ali ja to znam, a on je pod njenim uticajem. Itd...

Erato, razumem sve o cemu pricas, jer ja sam godinama mm "obrađivala" na temu usvajanja. Na kraju je sve uradio zbog mene, tako kaze... A sada kao i Simonin muz ne moze da zamisli da smo ziveli bez naseg Lepotana.

Erata ::Struzzo, nije on izričito protiv, razgovarali smo i o tome. Međutim, kada sam ja dala konkretne predloge, tu se on malo povukao, tako da sam shvatila da je lako bilo dok su bile reči, "jednog dana", "možda", a kada sam ja potegla ozbiljnu priču, on se nekako zaledio i kaže to bi mu bilo kao da je odustao od biološkog deteta, a misli da još imamo nade.
A ja bih ušla u priču oko usvajanja, paralelno sa vto.
Kod nas je problem i što nismo venčani, a čitala sam ovde da je bio problem i oko godina braka, da se ne gleda pozitivno na sveže bračne parove i da imaju prednost ljudi koji su dugo u braku.
To me takođe demorališe. On je za vto, pa ako to ne uspe - usvajanje, a ja sam za paralelnu priču. To je suštinska razlika i zato sada ćutim...on je teško podneo sve ovo, mnogo teže nego ja, a mislila sam da je obrnuto. Još je rovit oko one kiretaže, ma oko svega, utučen je i ne mogu sada da insistiram ni na čemu.
Veliki problem je i njegova majka, koja je veliki protivnik usvajanja, i koja "polako, lagano i nenametljivo" vuče na svoju stranu, nasamo, ali ja to znam, a on je pod njenim uticajem. Itd...

Erata,

kod nas je bio identican slucaj, kao da sam ja pisala tvoj post, osim sto smo mi bili vencani. Na kraju je, posle bezmalo DESET godina VTO, pukao i rekao: "E, sad je dosta! Skupljamo papire za usvajanje, nek misli ko sta hoce". Bila sam umorna od stimulacija i neuspeha i razocaranja i pitanja i tesenja, i on je to osetio... Sad mi se svako malo zahvaljuje sto sam se stalno vracala na tu temu i sto sam, kao, zasluzna sto imamo nasu devojcicu. A mislim da nisam, prosto je dosao trenutak kada je i u njemu sazrela ta odluka. Sada se salimo da u stvari nismo ni mogli da imamo biolosko dete, jer smo cekali da se rodi nase cedo (e, da smo to znali deset godina ranije, koliko bismo zivaca sacuvali!)... A kada je odluka konacno sazrela, vrata su nam se, posle nekih pocetnih poteskoca, sama otvarala. Od predaje papira do dobijanja deteta proslo je nesto preko godinu dana. Nije to sve uvek bilo piece of cake, ali smo prosli daleko bolje od tortura o kojima sam ovde citala. Prosto je nekako sve selo na svoje mesto i kotrljalo se polako, ali sigurno. I tad sam znala da ce sve biti dobro i da cemo biti roditelji. A kod VTO nikada u stvari nisam verovala da cemo uspeti, mozda u pocetku, ali kasnije sve manje i manje.

Malo mi je neprijatno sto se ovoliko otvaram, nisam to do sada nikada radila ovako javno na nekom forumu, i sve citam po pet puta da neko nesto ne prepozna...

U svakom slucaju, Erata, nadam se da ovo ne zvuci kao one price koje sam deset godina slusala i koje su mi isle zivce: "Jao, idete na vantelesnu... Imam ja jednu poznanicu/ komsinicu/ tetku/ ...(upisi sam...) kojoj je uspelo iz 27 pokusaja u 46 godini". Dakle, nije ovo prica o tome, moj muz je seo na rudu, pa ce i tvoj sigurno; mi smo usvojili, pa cete i vi jednog dana. Ali, kao sto su devojke vec napisale, muzevima je mnooogo teze da se sazive sa tom idejom, ali ako uspeju, onda ih je tesko zaustaviti.

Hvala vam cure. Meni je baš zanimljiva ta muška psiha. Ako se ja odričem trudnoće, rađanja, dojenja, ne znam šta je njima problem i čega se oni odriču? Ili je to ono muško - da se proširi junački gen, šta li...
A te priče o vto mi tako idu na živce, baš si pogodila. :)

milkyway ::
U svakom slucaju, Erata, nadam se da ovo ne zvuci kao one price koje sam deset godina slusala i koje su mi isle zivce: "Jao, idete na vantelesnu... Imam ja jednu poznanicu/ komsinicu/ tetku/ ...(upisi sam...) kojoj je uspelo iz 27 pokusaja u 46 godini". ...

 

Kako svi samo znaju neki takav primer... Ali da se držim usvajanja svi znaju i neki primer divne osobe koja je usvojena... Znaju do duše i neki primer usvojene osobe kriminalca ali to nam neće spominjati

Kod mene je bilo baš kao kod Erate. Usvajanje je meni bilo san a muž se predomišljao i prelomio tek kad smo završili sa vto pokušajima. Već sam navodila da su nama rekli u školi roditeljstva da je uglavnom tako. Takodje svekrva je bila protiv usvajanja ali kad je muž bio siguran nije to više imalo značaja. Sad je otišla u drugu krajnost, genetika po njoj nema nikakvog uticaja, sve je uticaj sredine, samo vadi neke članke koji podupiru takve zaključke.

Glasala za opciju 2...I ako planiram da radim još jednu do dve VTO,ne znam da li će uspeti,neće,sve se uzdam u Boga ili to već nešto,doduše više se mm uzda nego ja...mm je bio protivnik onaj zakleti....pre nekih nedelju dana,došao je sa posla i zatekao me je da sedim ispred računara i plačem...nisam bila tužna,ne,obuzele su me tako jake emocije čitajući dnevnik drage nam Jamajke,da to nije bilo normalno.Ručao,odmorio i uzeo detaljno da iščita svaki detalj...on koji nikad ne plače,bukvalno nikad ga nisam videla,očiju punih suza,rekao je-da jako dirljivo i emotivno,možda bih mogao da razmislim...zato Draga Jamajka hvala ti što si tako slikovito opisivala svoje emotivno stanje i ono što doživljavaš,učinila si mnogo za moju orodicu.Hvala ti još jednom i želim tebi i tvojoj porodici svu sreću ovog sveta.Nadam se da ćeš ovo pročitati,jer meni nisu više dostupni dnevnici usvajanja  

Već sam nekoliko puta pisala da smo mi od retkih parova kojima je muž bio prvi u odluci da usvojimo, ja sam bila ta koja je dugo "varala". Takva sam ali kad "svarim", ne okrećem se nazad.
Nisam nikad pominjala usvajanje, mislim jesam onako hipotetički pomislila ali nikad to nisam olako izgovarala...uvek sam to smatrala vrlo ozbiljnom stvari da bi o tome tek tako govorila.
Put mi je bio sličan tvom, Milkyway...smučila mi se VTO. Prestala sam da verujem. A to je ključno.
Erato, izvini, nisam htela da te navodim na velika objašnjenja. Ja nisam od onih subjektivnih koja smatra da je moj put, moj izbor najbolji mogući i da shodno tome samo to propagiram. Kao i sa izborom klinaka i doktora. Npr. evo i sad tvrdim da je Elijana Garaleić najgori doktor za IVF kog sam ikada upoznala ali bez obzira na to, verujem da je nekom bila najbolja moguća.
Prema tome, ne usvajaju svi kao što ne odlaze svi na 5-10-15 vantelesnih....

I mm smatra da ima dobrih sadrzaja i zivot bez dece, da tete ne treba biti svrha braka i krajnji cilj, da ne mogu biti svi u braku, a ne mogu ni svi koji su u braku imati dece i tako bla, bla, bla. Ali na moj predlog za usvajanje odmah je pristao. Malo je teze islo sa doniranom jc, ne u smislu " s kim ce mu smuckati dete', vec da dete sa doniranom jc nece moci da sazna svoje " bioloske " korene, jer su donorke anonimne. A usvojenom detetu to nije uskraceno. Po mom m genetika je vazna stvar, ja ne dajem ni po dinara za nju. mene samo zanima ljubav prema detetu i nas zajednicki rast kao licnosti. Isto i bogatstvo koje proizlazi od punoce porodicnog zivota sa decom.

Draga Filipa, ja se ovde slažem sa tvojim mužem, jer zaista dete iz doniranih jc ili spermica nema šanse da išta sazna o svom biološkom poreklu.

Milkyway, baš je lepo što si podelila deo tvojih i osećanja tvog muža sa nama. Bilo bi lepo da te više čitamo  

hocukusur... baš mi se dopala reakcija tvog muža na Jamajkin dnevnik... samo polako... otopiće se on...